Операције аустриске војске
Операције V. армије
Трупе ове армије у току 19. новембра водиле су безуспешну борбу око прелаза преко Колубаре односно њене отоке Лукавице на фронту од Обреновца до реке Пештан.
Дејство Комбинованог корпуса
104. ландштурмска бригада борила се око прелаза преко Колубаре код Обреновца, а са 29. и 7. дивизијом око прелаза преко р. Лукавице према Конатици и с. Црљени, али без успеха. Сем тога, 7. дивизија је својом артилериском ватром потпомагала напад суседне 21. ландверске дивизије 8. корпуса на висове изнад Лазаревца.
Дејство 8. корпуса
21. ландверска дивизија, у нападу на висове изнад Лазаревца, користила се садејством артилер. ватре суседне 7. дивизије Комбинованог корпуса, јер је врло споро пребацивала преко Колубаре своје топове, чији су точкови, због раскаљаног земљишта, упадали до главчина. Без својих топова, ова дивизија није могла кренути у току 19. новембра ни корака напред. 9. пешад. дивизија, благодарећи постројеном понтонском мосту преко Колубаре код Белог брода и садејству левог крила суседне 36. дивизије 13. корпуса, на коме је пуковник Луксардо превео преко Љига тешке хаубице и посео падине висова Човке, дивизија је успела да са 6 батаљона потисне српске трупе са Врачег брда заробивши 2 официра са 257 војника. Али заузимање овог брда није се показало одлучујуће, како се мислило. Срби су стајали непоколебљиво на вису Човка (259).
Операције VI. армије
Дејство 13. корпуса
36. дивизија продужавала је напад на свом фронту од Жупањца до Дудовице, лево крило (пуковник Луксардо) успело је да пребаци код Жупањца преко Љига тешке хаубице и да садејствује суседној 9. дивизији 8. корпуса на Враче брдо, које је овог дана пало у руке ове дивизије. Иначе трупе ове дивизије у току 19. новембра никакав већи успех нису могле постићи. 42. хонведска дивизија упућена је ка вису Миловац (254) у циљу заштите десног бока аустриских нападних трупа на Љигу и Колубари. Извидничко одељење ове дивизије, које се кретало према вису Баћиновац (700) јужно од Г. Топлице довело је око 1.000 српских заробљеника.
Дејство 15. корпуса
1. дивизија упућена је 19. новембра из Ваљева ка Церовом брду (348) јз. од Мионице у циљу, да српским трупама отежава поседање овог предела. Остатак трупа 15. корпуса, као и цео 16. корпус, одмарао се и даље у рејону Ваљева.
Трупе, које су водиле борбу код Лазаревца и на Љигу, биле су у тешкој ситуацији: трпеле су велике губитке, а нису постигле никакав успех од веће вредности; у муницији почела се осећати оскудица; са претераном издржљивошћу трпљена је оскудица у свима потребама, јер су трупе биле лишене своје коморе, која је остала далеко у позадини.
Операције српске војске
Операције II. армије
У 16.45 часова извештен је командант III. армије телефоном: „Да је непријатељ напао Моравску дивизију I. позива на Враче брдо са јаче од једне дивизије; да је тамо употребљен и 4. пук I. позива „Стев. Немање“, да је дирижиран и 13. пук за тамо. Тражено је, да артилерија III. армије парира дејство непријатељске артилерије – Пепељевачку групу. Напоменуто је, да је још у 9 часова тражено садејство III. армије“.
У 17.30 час. примљен је из Врховне команде извештај ОБр. 6700 ове садржине: „Наређено је команданту III. армије, да непријатеља нападне у правцу: Жупањац – Пепељевац, да олакша ситуацију код Човке. Ово да учини одмах. Ступити у споразум са III. армијом“.
У 17.35 часова послата је депеша команданту III. армије ОБр. 3764 у овоме: „Депешом ОБр. 3645 од 16. тек. месеца молио сам команданта да изда потребно наређење, да се мост на Љигу код с. Жупањца поруши одмах од стране трупа те армије, чим исте изврше прелаз, јер су се оне њиме служиле, као и да се о резултату извести. Нисам добио никакав извештај од стране тога команданта, међутим ме командант Моравске дивизије I. позива извештава, да камени мост на Љигу није порушен и да непријатељ врши прелаз преко њега. Ово ми је част доставити команданту на увиђај“.
У 18 часова примљен је извештај команданта III. армије ОБр. 2748 писан у 15.15 часова: „Да га је командант Дринске дивизије II. позива известио: да помагање одбране Човке артилериском ватром са његовог положаја Виноградине не може да буде довољно јако и моћно због велике даљине непријатељских батерија код Пепељеваца. Стога је неопходно потребно, да одбрана тога положаја буде директном артилериском ватром ваших тешких оруђа, па ма она, због тешко пролазног терена, на случај повлачења морала и остати. Моли, да командант Моравске дивизије I. позива обавештава команданта Дринске дивизије II. позива о распореду и ситуацији своје дивизије“.
У 20.25 часова командант III. армије са ОБр. 2760 пита: „Ради боље оријентације за сутрашњи рад молим да ми се јави: Да ли је познато место непријатељских батерија на Пепељевцу, колико их има, какве су и шта им је био објекат дејства. Тако исто молим да ми се јави, да ли су од Лајковца дејствовале непријатељске батерије, ако јесу, онда колико, какве су и да ли зна њихов положај и шта им је био објекат дејства као и колико и каквих је батерија Моравске дивизије I. позива узело учешћа данас у одбрани нападнутог одсека и какав им је распоред“. У 21.45 час. командант III. армије са ОБр. 2759 доставља II. армији: „По наређењу Врховне команде ОБр. 6700 наредио сам команданту Тимочке дивизије II. позива, да са 14. и 15. пуком још ноћас одмаршује на Виноградине, где се налази и резерва Дринске дивизије II. позива (6. пук). Молим за извештај, каква је ситуација код Моравске дивизије I. позива, као и о томе у коме је правцу по ту дивизију најподесније да се упути напад и у које време“. Поводом овога, преко телефона се споразумевало о правцу за напад.
Дејство Моравске дивизије I. позива
На целом фронту дивизије, сем повремених предстражарских и патролних пушкарања, ноћ 18./19. новембра прошла је на миру. Непријатељ је остао на својим положајима. Губитци: 4 рањена.
У 10.50 часова командант дивизије са ОБр. 1865 извештава команданта армије: „Вод хаубица био би потребан, но с обзиром на комуникацију ове дивизије и на то, што би се по усменом извешћу команданта тешке артилерије, тај вод морао извући из састава Тимочке дивизије I. позива, било би боље да он тамо остане“. У исто време извештава команданта армије телефоном
о нападу непријатеља на Враче брдо.
У 13 часова развила се веома јака борба на западном делу Врачег брда. Унакрсном артилериском ватром, тај је део просто претрпан. Затим је предузет напад са 3 – 4 батаљона. Упућена су 3 батаљона 4. пешад. пука I. позива „Стев. Немање“, да тај напад одбију. Резултат се још не зна.
У 16.20 часова примљен је извештај команданта армије са ОБр. 3767, да је са положаја Дринске дивизије примећено: да су 2 непријатељске чете код механе у с. Латковцу, од којих се једна спустила ка Љигу, који се сада нигде не може газити. У исто време примљено је наређење команданта армије ОБр. 3770, да ће Дринска дивизија II. позива потпомагати својом артилеријом ову дивизију. У 19.05 часова примљено је наређење ОБр. 3775 да су упућени 13. и 14. пеш. пук у с. Шушњар и да се пукови дочекају.
У 19.50 часова командант Моравске дивизије са ОБр. 1874 подноси овај извештај команданту армије: „Непријатељ је отпочео још јутрос зором напад на положај ове дивизије и то фронтом преко Колубаре на линију наших положаја Лазаревац – Петка – кота 276 и дејствује пешачком ватром са положаја леве обале Колубаре. Није успео на томе делу фронта да пређе реку. Но главни напад противник је предузео са правца „Чук“ на „Враче брдо“. Овај напад предузет је јачином од једне дивизије и противник је успео да узме засеок на Врачем брду и потисне моја два батаљона. У критичном моменту око 14.30 часова ангажовао сам дивизиску резерву 4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“ и извршио контранапад. Противник је задржат у своме надирању и делимично одбачен натраг. Детаљно јавићу накнадно. Велике штете имао сам од умножених против батерија, које су дејствовале са линије: Остењак – Лајковац и са Пепељевачке косе. Њихова унакрсна ватра тешко се даје паралисати и ако су наше батерије врло енергично дејствовале“.
У 22.50 часова примљено је наређење команданта армије ОБр. 3790: „Умољен је командант III. армије, да трупе његове армије, одређене за напад у десни бок непријатељски, предузму исти сутра у 7 часова у правцу с. Жупањца. Та дивизија са придатим јој појачањима задржаваће непријатеља, док се напад трупа III. армије не изјави, а потом ће и сама прећи у напад, те да се непријатељ потуче и пребаци преко Љига и Колубаре“.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
На фронту ове дивизије било је с времена на време ређе пушкарање. Иначе је ноћ 18./19. новембра прошла на миру.
У 7 часова примећено је наступање непријатеља од Дабиног брода ка с. Шопићу. Трупе левог крила десног одсека и десног крила левог одсека мотриле су на ово наступање непријатеља и пустиле га да приђе ближе положају. Око 8 часова непријатељ је почео дејствовати артилеријом и потпомагати своју пешадију у наступању. Око 8.50 часова непријатељ је отпочео наступати и једним делом од шумице, која се налази између Лазаревца и с. Петке ка Лазаревцу. И како се овај део брзо приближио рововима левог одсека, отворена је на њега јака ватра, због чега је одмах одступио и заклонио се шумом. Овај непријатељски део, који је наступао ка Шопићу, пришао је до западне ивице овог села и почео заузимати прве куће. Па како је већ био пришао на блиско одстојање од наших предњих делова, ови су наједаред отворили јаку ватру и кад се је непријатељски први борбени ред почео колебати, извршен је једним батаљоном испад и непријатељ натеран у одступање. Пошто је земљиште ка Колубари било све мочарније и теже за кретање, непријатељски војници су се почели заглављивати у блато, те су том приликом многи побијени или заробљени. За све ово време непријатељ је тучен и артилериском ватром из батерије једног и другог одсека, која му је – по казивању самих аустриских војника – нанела велике губитке. Борба је свршена пред подне.
У 14.10 часова непријатељски делови, потпомогнути дејством своје артилерије, понова су покушали напад на лево крило левог одсека. Ти су делови прво задржани ватром, а потом је ово крило левог одсека извршило испад и натерало непријатеља у бегство, којом му је приликом поубијано и заробљено доста војника. Више у току овог дана непријатељ није покушавао напад на делове дивизије. Продужено је само дејство артилеријом и омање чарке предњих пешадиских делова, па је се и то утишало у 17.10 часова.
У 10.35 часова примљено је наређење од команданта армије ОБр. 3759: „Из извештаја тога команданта Обр. 1381 не види се, да ли је поседнут одсек између р. Лукавице и потока, који протиче кроз с. Стубицу (на секцији новог издања одсек носи назив „Дебело брдо“) и да ли су предузете мере за његово утврђивање, јер је овај одсек врло важан за опстанак Моравске дивизије I. позива на њеном положају. Ако случајно то није урађено, да се одмах поседне и утврди и да ми се јави о извршењу“. Одговорено је одмах са ОБр. 1341: „Одсек између р. Лукавице и потока, који протиче кроз с. Стубицу, утврђује се. На њему су пласирани: једна брзометна батерија и вод аустриских хаубица. Тај део није поседнут пешадијом због тога, што се налази напред („Лазаревац“).
У 12.15 часова примљено је наређење команданта армије ОБр. 3719: „Упутите сутра рано једног официра и 20 коњаника из Шумадиског ескадрона III. позива команданту места у Аранђеловац, где ће остати до даљег наређења“. Упућено је.
У 12.50 часова примљено је наређење команданта армије ОБр. 3742: „Према до сада добивеним податцима о непријатељу није се могао утврдити распоред његових снага, као ни његова јачина према фронту ове армије. Да би се могла уопште постићи сагласност, која би одговарала стварној ситуацији, потребно је, да се ови податци што скорије и исцрпније прикупе и пошаљу са назначавањем назива броја јединица, које се налазе према фронту појединих дивизија. Да командант предузме према овоме мере и поднесе извештај“. По овоме је настављено прибирање нових података о непријатељу.
У 20 часова са ОБр. 1435 послат је овај извештај команданту армије: „Данас око 7 часова непријатељ је предузео напад на десно крило левог одсека, прво пешадијом а око 8 часова напад је отпочео потпомагати и артилеријом. При овоме нападу, непријатељ је успео да заузме предње куће села Шопића и почео да се ту групише за даљи напад, али је задржан нашом пешадиском и артилериском ватром. Пошто је Колубара све више надолазила а стварала све већу препону за леђима непријатеља, један батаљон левог одсека извршио је испад на непријатеља. Резултат овог испада био је тај, што је заробљено од аустриске војске: 2 официра, 1 подофицир и 107 редова, а по тврђењу официра из првог борбеног реда остало је на бојишту још око 600, које мртвих које тешко рањених. Око 14.10 часова непријатељ је понова покушао напад на лево крило левог одсека, потпомогнут својом јаком артилериском ватром. Против овога дела непријатељске снаге, трупе левог крила левог одсека направиле су испад и нанеле непријатељу велике губитке, заробивши: 1 официра, 2 кадета и 38 редова. После овога, непријатељ није више предузимао нападе, већ је само заштићавао одступање својих делова. Пошто је непријатељ оба пута покушавао напад више према левом одсеку, трупе овог одсека у 15 часова ојачане су 3. батаљоном 14. пука I. позива, који је постављен у одсечну резерву (западно од Лукавичке школе). У 17.10 часова борба је прекинута и настало затишје. Код десног одсека, сем омањих чарки, било је цео дан релативно мирно. Данас је свега заробљено: 3 официра, 2 кадета, 1 подофицир и 145 редова. Судећи по заробљеницима, данас су према фронту ове дивизије били непријатељски делови из 7., 8. и 28. ландверског пука. Број наших губитака јавиће се накнадно. По податцима, који су до сад прикупљени, имаће свега 72, које погинулих које рањених војника“.
Овог дана је поднет извештај команданту армије, према наређењу ОБр. 3687, о путовима: Барошевац – Рудовци – Даросава, Даросава – Венчани – Медведњак, Медведњак – Дрењар – Каменити оглавак – Жути Оглавак – Кљештевица и о попречним путовима између путова: Барошевац – Рудовци – Даросава и Трбушница – Лазаревац. Овога дана командант армије лично телефоном наредио је, да се одмах упуте 3 батаљона 14. пеш. пука I. поз. и цео 13. пеш. пук I. позива команданту Моравске дивизије I. позива у с. Шушњар, где да му се ставе под команду.
Команданту Шумадиске дивизије I. позива наређено је, да одмах упути овој команди два батаљона у с. Дрен, да се батаљони сачекају и приме. Ово је извршено. Штаб дивизије овога дана премештен је из Лукавичке школе у с. Дрен. Губитци: погинуо 1 официр и 7 редова. Рањено: 1 официр и 48 подофицира, каплара и редова.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
У току ноћи 18./19. новембра, сем слабијег пушкарања патрола левог одсека, није било ничег важнијег. Због воде која нагло надолази, објавнице које су биле на левој обали р. Пештана повукле су се на десну обалу исте. Сви јачи осигуравајући делови повукли су се нешто уназад ка предњој ивици главне линије одбране због велике воде у равници, а само су патроле и омања одељења остала на десној обали реке Пештана и Лукавице. Приликом јучерашњег испада предњих делова десног одсека против непријатељских делова пребачених преко Пештана и Лукавице, било је губитака 6 рањених војника.
Комуникациски правац ове дивизије веома је рђав и за возове врло тешко пролазан, ма да се на оправци његовој стално ради. Са ОБр. 2335 о овоме је извештена армија.
У 9.10 часова наређено је команданту десног, средњег и левог одсека са ОБр. 2333: „Пошто се из до сада добивених података није могао тачно утврдити распоред снага и јачина непријатеља према фронту ове дивизије, то наређујем: да командант средством патрола, извиђањем и заробљавањем појединих непријатељских војника прикупи податке о називу и броју непријатељских јединица, као и о распореду његовом и исти ми што пре достави“. Командант дивизије са ОБр. 2336 подноси ову представку команданту армије: „Због кише и снега сва долина р. Пештана и Лукавице тако је баровита и подводна, да су сви ровови пуни воде и осигуравајућа одељења налазе се ван заклона потпуно изложена непријатељској ватри и непогоди. Како су још војници и врло рђаво одевени, то молим команданта за одобрење, да делове истурене за непосредну одбрану прелаза преко Пештана и Лукавице повучем на предњу ивицу главне линије одбране а напред истурим само мртве страже и стражарећа одељења, која би се често смењивала и непријатељу спречавала прелаз преко реке и ширење на десној обали р. Пештана и Лукавице“.
У 13.50 часова командант армије са ОБр. 3758 доставља: „Одобравам предлог ОБр. 2336 од данас, али само тако, да се тиме ни у колико не слаби одбрана изложене просторије“. У 17 часова на основи овога командант дивизије са ОБр. 2346 издао је ово наређење: „Због тога што су долине Пештана и Лукавице сада поплављене, одобравам да се осигуравајући делови нешто повуку уназад но с тим, да се ипак огарантује одбрана те просторије јаком ватром и иста просторија и даље осигурава патролама, које ће одржавати додир са непријатељем и пратити сваки његов покрет. Међусобну везу, као и везу са суседним дивизијама, одржавати што тешње. Нарочиту пажњу обратити на прелазе куда воде путови од Скобаља и Цветовца; на долине Пештана и Турије где се одржава веза са суседним дивизијама, а особито на друм од с. Црљенци од Турије и од Белићског потока до с. Пештана“.
Са ОБр. 2340 командант дивизије наредио је командиру болнич. чете, да болнич. чета одмах оде у Барошевац, где је и дивизиска санитетска колона и тамо да подигне дивизиско завојиште. О овоме су извештене команде.
У 16.15 часова командант Коњичке дивизије са ОБр. 1943 тражи, да му командант ове дивизије упути два батаљона пешадије у с. Врбовну, за општу резерву његовог фронта. Батаљони се имају јавити команданту 5. пука III. позива, чији је штаб поред друма. Упућен је ордонанс у с. Степојевац да батаљоне сачека. На основи овога под ОБр. 2340 команданту 11. пука I. позива наређено је ово: „Два батаљона са водом митраљеза упутите одмах команданту Коњичке дивизије најкраћим путом, који сте изрекогносцирали у с. Врбовну, где да се јаве команданту 5. пука III. позива чији је штаб поред друма. Командант Коњичке дивизије упутио је ордонанса у с. Степојевац, да батаљоне сачека и одведе на одређено им место, где ће образовати општу резерву. Тај командант са остала своја два батаљона и водом митраљеза остаће и даље на досадањем месту. О пријему и извршењу овог наређења одговорити“. О овоме је извештен командант армије и Коњичке дивизије.
У 18.30 часова послат је извештај команданту армије са ОБр. 2352 ове садржине: „У току данашњег дана непријатељ је слабом артилериском ватром тукао лево крило положаја ове дивизије без икаквог резултата. Патроле левог одсека са десне обале р. Пештана с времена на време дејствовале су на непријатељске патроле. Од 14 часова непријатељ из батерије код Малог Борка отворио је јаку ватру против десног крила десног одсека, која је брзо ућуткана ватром двеју батерија са положаја. Вода у Пештану и Лукавици стално надолази и разлива. У току данашњег дана било је губитака 6 војника рањено, 1 коњ убивен и 3 рањена“.
У 20.10 часова примљено је наређење команданта армије ОБр. 3785: „Наредите, да се два батаљона из резерве одмах упуте команданту Тимочке дивизије I. позива у с. Дрен привремено на расположење. У 20.15 часова са ОБр. 2358 команданту 11. пеш. пука наређено је: „Према наређењу команданта I. армије ОБр. 3785 од вечерас са остатком пука – два батаљона и вод митраљеза – крените се одмах преко Барошевца на Дрен и ставите се на расположење команданту Тимочке дивизије I. позива. До Барошевца користите путовође мештане из с. Јунковца или Сакуље, а од Барошевца водиће вас ордонанс, кога ће тамо упутити командант Тимочке дивизије I. позива. Чим стигнете у Дрен, известите команданта Тимочке дивизије I. позива која се са штабом налази у с. Лукавици. Трупна комора нека остане до сутра у с. Стрмово, само нека јој командант одмах изда наређење за поделу, па ће се одавде наредити, чим се буде попунила храном да један део оде у састав трупне коморе Тимочке дивизије I. позива. Снабдевање муницијом регулисаће се одавде. О пријему овог наређења одговорити одмах“.
У 21 час са истим бројем извештен је командант Тимочке дивизије I. позива о упућивању ова два батаљона. У ово време примљен је извештај од команданта Тимочке дивизије I. позива, да је се од заробљеника сазнало, да су код непријатеља знаци распознавања за вечерас: „Вендиг“ и „Валери“, а за сутра „Београд“ (Белград) и „Барбара“. Достављено је свима командантима ове дивизије.
Дејство Коњичке дивизије
У току ноћи 18./19. новембра није било ничег значајнијег сем омањег пушкарања. У току дана 19. новембра ситуација је код трупа Коњичке дивизије остала непромењена, положаји, на којима су трупе заноћиле синоћ, задржани су. Командант армије са ОБр. 3747 тражи опис распореда трупа Коњичке дивизије а доцније и скицу.
Са ОБр. 1933 достављен је одмах распоред трупа Коњичке дивизије у овоме: „Трупе ове дивизије бране фронт од Благоја конака па до утока р. Турије са оваквим распоредом: Десни одсек од Благоја конака – утока потока Врбовице бране трупе: 1. коњичка бригада, 19. кадров. пешад. пук, 1 батаљон 10. кадров. пука, 1 батаљон 5. пука III. позива, 3 брзометне батерије и 1 чета комита. Леви одсек од утока потока Врбовице, па до утока р. Турије бране трупе: 2. коњички пук, 1 батаљон 5. пука III. позива. Општа резерва: 3. коњички пук, 3 батаљона III. позива и четнички одред (200 четника), на просторији: с. Врбовна, с. Лесковац – с. Степојевац“.
У 11.50 часова командант армије са ОБр. 3762 саопштава: да ће непријатељ без сумње предузети напад на фронт те дивизије, да се дочепа узвишенијих положаја и тамо утврди, пошто због кише и надоласка Колубаре неће се моћи утврдити на левој обали те реке и наређује, да се предузму мере, да се то непријатељу спречи. На основи овога под ОБр. 1941 наређено је командантима одсека да предузму све мере, да се сваки покушај непријатеља, да се дочепа Конатичких положаја, спречи. Од команданта Шумадиске дивизије тражено је са ОБр. 1943 два батаљона пешадије у с. Врбовну за општу резерву овог фронта. Исти су упућени из 11. пука I. позива и на тај начин је фронт ове дивизије ојачан са 2 батаљона I. позива.
У 19.40 часова са ОБр. 1946 извештен је командант армије у овоме: „У току дана није ничег значајнијег било на фронту ове дивизије сем пушкарања. Непријатељ је тукао Конатичке положаје артилеријом. Наша артилерија је одговарала. Колубара, Пештан и Бељаница надошле су, због чега су се предњи делови на десном одсеку повукли на десну обалу р. Бељанице с тим, да се врате на своја места чим вода опадне. Рањено 2 каплара коњаника и 4 коња угинуло.