Снег и киша, које су падале ноћу 16., 17. и 18. новембра учиниле су те је Љиг надошао и испунио своје корито, искваривши путове у толикој мери, да је ма какав покрет за теже возове био немогућан, а нарочито сад са овако изнуреном и још неодморном стоком. Па како су догађаји код II. армије уливали бојазан, то је Врховној команди са ОБр. 2735 у 4.05 часова од стране команданта III. армије на ову околност обраћена пажња са напоменом, да и то треба да буде један од разлога, да се са ових положаја не одступа, јер би се одступање вршило под врло тешким условима.
У 10.20 часова командант II. армије под ОБр. 3757 јавља: да непријатељска артилерија са Пепељевачке косе туче уздужно и успешно бок и позадину Врачег брда, и моли да одређене батерије Дринске дивизије II. позива неутралишу дејство тих непријатељских оруђа и да уопште воде рачуна о олакшању положаја Моравске дивизије I. позива. Одмах је наређено команданту Дринске дивизије II. позива, да поступи у духу раније добивених наређења. Одмах је извештен командант II. армије о наређењу, које је издато Дринској дивизији II. позива с напоменом, да ће она ту улогу вршити само у колико дозвољава даљина домета нашег пољског топа и турске хаубичке батерије. Сем тога напоменуто је, да су II. армији од стране III. армије стављене на расположење српске брзометне хаубице 12 и 15 см., који имају и већи домет и снажније дејство. О свему овоме је извештена и Врховна команда.
У 13 часова начелник штаба Врховне команде војвода Путник скренуо је пажњу телефоном команданту III. армије, да се имају у виду нове браничке линије у висини Вагана и Аранђеловца и да се рекогносцирају комуникације.
На основи добивених обавештења од Дринске дивизије II. позива у 14.55 час. јављено је II. армији, да одбрана положаја Човка не може бити помагана снажном артилериском ватром са Виноградина због велике даљине непријатељских батерија код Пепељевца. Стога је потребно да одбрана тога положаја буде помогнута директном ватром тешких оруђа II. армије, па ма се та оруђа и жртвовала при евентуалном повлачењу.
У 16.40 час. Врховна команда са ОБр. 6700 наређује ово: „Човка је у опасности да буде изгубљена. Једини је начин да се она спасе, да непријатеља нападнете у правцу Жупањац – Пепељевац. Извршите одмах ово и о резултату известите. Ступите у споразум са командантом II. армије“.
И ако је наређење било овако категоричко, командант III. армије сматрао је за дужност, да предочи корисне и штетне последице, које би могле наступити од оваког рада, а поглавито да се узму у оцену и неке околности, које Врховној команди нису биле довољно познате у моменту издавања ове заповести. До овога момента, стање трупа, онако како је овде представљено, ни у ком погледу није још било поправљено. Морално стање тек је почело помало да се поправља, а код непријатеља оно је за сада морало бити бар задовољавајуће. Још један неуспех наших бројно слабих дивизија, а које су и физички и морално биле сасвим расклиматане и поколебане, могао би довести до потпуног слома, а нарочито на овом терену, где комуникација није било и где би се за леђима имали и река и планински теснац. Оделите офанзивне радње појединих армија доводиле би у најбољем случају до почетних успеха, али би се снага трупа и даље постепено трошила и крај би био сасвим близу. Група Човка – Враче брдо тако је незгодно постављена у линију целокупних положаја, да је унапред била осуђена да падне, сем кад би благовремено била фортификациски нарочито припремљена. Заузимањем групе Пепељевац – Стрмово, ситуација се не би поправила, већ би само променила улоге, тј. група Пепељевац – Стрмово дошла би у положај групе Враче брдо – Човка с том само разликом што би њен положај био још тежи. Сем тога, напад у правцу Пепељевца не би могао бити праћен артилеријом због сасвим рђавих путова и стања, у коме се тада стока налазила. Љиг је био надошао и испунио своје корито. Одлучан и користан резултат могао се очекивати само тако, да се трупе прво одморе и освеже, да се попуне муницијом и материјалом бар у неопходној мери; да се непријатељ пусти да он ломи своју физичку и моралну снагу по овом тешком терену и непогодном времену; да се код наших трупа побољша морално стање, па кад се осети да је наступио психолошки моменат, онда да се са свом снагом свију армија ризикује један енергичан и општи напад. О поменутим тешкоћама обавештена је телефоном и Врховна команда, па је онда решено: да се Тимочка дивизија II. позива из армиске резерве упути на Виноградине, да одатле нападне непријатеља на његово десно крило кад он буде у нападу на Човку прешав Љиг, те да се том приликом баци на Колубару.
Према томе, у 17.50 часова издато је ово наређење команданту Тимочке дивизије II. позива: „Са оба пешад. пука ваше дивизије крените се одмах, најкраћим путом на положај Дринске дивизије II. позива на Виноградине, одакле се има извршити напад на десно крило непријатеља, који данас напада Човку. За овај напад добићете накнадно подробније наређење на Виноградинама. Ради тога одржавајте сталну везу са армиским штабом. Вашу артилерију ставите под заштиту Комбиноване дивизије“.
У 19.50 часова са ОБр. 2760 питана је II. армија, да ли је познато место непријатељских батерија на Пепељевцу и код Лајковца, какве су и колико их има; шта им је био објекат дејства? Колико је и каквих батерија Моравске дивизије I. позива узело учешћа у данашњој борби у одбрани нападнутог одсека и какав им је распоред. У 21 час са ОБр. 2795 команданту II. армије јављено је о наређењу, које је издато Тимочкој дивизији II. поз. и умољен је да пошље извештај о томе, каква је ситуација код Моравске дивизије I. позива као и о томе, у ком је правцу по ту дивизију најподесније да се упути напад и у које време.
У 21.30 час. командант III. армије издаје трупама заповест ОБр. 2764 у овоме: „Данас 19. ов. месеца непријатељ је нападао на положаје Моравске дивизије I. позива Жупањац – Човка; његова артилериска група са Пепељевца потпомагала је овај напад. Пред сумрак опажен је један непријатељски артилериски дивизион код Латковића пред фронтом Дринске дивизије II. позива. Две чете непријатељске напале су на предстражни положај Дринске дивизије I. позива, али су артилериском ватром распрштене. Врховна команда наређује, да се одбрана положаја Моравске дивизије I. позива снажно потпомогне трупама ове армије. Наређујем:
1. Тимочка дивиз. II. позива одмах ће се кренути са својих досадањих положаја и доћи на положај Виноградине тако, да рано у јутро 20. ов. месеца може напасти непријатеља код Жупањца. Подробније о овом нападу накнадно ће се наредити, док се добију извештаји из II. армије.
2. Дринска дивиз. II. позива, Комбинована и Дринска дивизија I. позива биће спремне да одсудно одбију непријатеља, ако би их напао. Дринској дивизији II. позива и Комбинованој дивизији нарочито наређујем, да буду спремне да концентрисањем ватре што већег броја топова ућуткају и неутралишу непријатељски артилериски дивизион код Латковића, као и сваку другу групу непријатељске артилерије, која би се пред њима појавила.
3. Дринска дивизија II. позива и Тимочка дивизија II. позива постараће се, да на сваки начин успоставе везу са Моравском дивизијом I. позива релејом, и што пре сазнаду ситуацију код ње и да ту везу стално одржавају. Учињен је корак да се Моравска дивизија I. позива телефоном веже са Дринском дивизијом II. позива на положају Виноградине.
4. Армиски штаб у Белановици.
5. Ову заповест предаће Комбинована дивизија Дринској дивизији II. позива, а она Тимочкој дивизији II. позива“.
У 22.50 часова II. армија под ОБр. 3790 јавља: „У вези извештаја ОБр. 3782 од данас молим да изволите наредити, да трупе ваше армије одређене за напад, предузму исти сутра (20. ов. месеца) у 7 часова, у правцу с. Жупањца у десни бок непријатељски. Трупе Моравске дивизије I. позива за то време задржаће противника и чим се изјави напад ваших трупа, прећиће и саме у напад“. У току 19. новембра, непријатељ је на фронту III. армије показивао и артилерију, а пешадија се још појављивала у слабим деловима. Једино је ка Дудовици наступала снага 1 – 2 батаљона, где је отварана и пешадиска и артилериска ватра на наше предстраже. Непријатељ је овде покушавао да пређе Љиг, али је био одбивен са знатним губитцима, а нарочито од наше артилерије са Страже. Наше предстраже и даље су држале Пландиште и Тополско брдо.
Дејство Тимочке дивизије II. позива
Коњичке патроле јављају о појави непријатеља код Дудовице. Око 17 часова телефоном из армије је авизиран покрет и трупама телефоном достављено на знање, у 18.30 часова наређена је спрема за марш и покрет ка механи Смрдљиковачкој.
У 20 часова издата је лично усмена заповест командантима пукова, да крену путом Смрдљиковац – Жупањац и то 15. пеш. пук II. поз. на челу, а за њим 14. пешад. пук II. позива. Пукови су продужили марш означеним правцима. Пут је био ужасан, студена киша, блато житко, местимице до преко колена, војници заостају пред ватром и пред кућама да се греју, што је одужавало и растројавало колону. Артилерија је остављена под заштиту Комбиноване дивизије. Овај је марш продужен и у току целе ноћи 19./20. новембра. Из помрчине чули су се знаци негодовања војника, нарочито због блата, помрчине и недобијања хлеба. Тек у зору 20. новембра 15. пешад. пук II. позива челом стиже на Виноградине. Због овога напад означен за 20 новембар одложен је за 21. новембар.
Дејство Дринске дивизије II. позива
У 9.30 часова непријатељ је у јачини једног батаљона, са леве обале Љига отворио јаку пешад. ватру на предње делове на десној обали Љига, западно од села Дудовице. Прихватница левокрилне предстражне чете и даље држи село Дудовицу. Мост на Љигу према селу Дудовици порушен је. Уопште на целој линији Љига пред фронтом ове дивизије од јутрос биле су чарке између предстражних делова и непријатељских пешадиских омањих одељења на левој обали Љига. Око 10 часова, непријатељ је из једне своје батерије, чије се место није могло запазити, избацио неколико метака на лево крило положаја без резултата. Један вод пољске артилерије са левог крила дејствовао је против непријатељских пешад. одељења на левој страни Љига. Артилерија десног крила дејствовала је данас пре подне против непријатеља испред левог крила Моравске дивизије I. позива. Непријатељ је извесним својим деловима био извршио прелаз на десну обалу реке Љига, али је сузбивен.
Дејство Комбиноване дивизије I. позива
Код ушћа Липовице није се могао подићи мост на Љигу, али су подигнута брвна. Командант левог одсека пребацио је 20 војника на леву обалу Љига, за везу са батаљоном на Тополском брду. Овог дана по подне, пред фронтом ове дивизије појавила се једна непријатељска пољска батерија од 5 топова и једна брдска батерија од два топа и дејствовале су против десног одсека. Наша је артилерија дејствовала против непријатељске и артилерије и пешадије, која се спуштала низ косу Латковића ка Љигу, у јачини два батаљона, од којих су две чете силазиле ка ушћу потока. У току ноћи 19./20. новембра непријатељ је тукао слабом артилериском ватром Стражу. Код ушћа Оњега пребацило се ½ до 1 батаљона непријатељске пешадије и утврђује се на самој обали.
Дејство Дринске дивизије I. позива
Наређено је команданту инжињерије, да подигне мост на Љигу код села Моравца, да би се осигурала веза и одступница предстраже са Пландишта на главни положај. У 12.10 часова, од вође официрске патроле добивен је извештај: Непријатељска коњичка патрола од 11 коњаника и за њом 2 чете крећу се путом од Јовића бара ка вису к. 707; и да из села Гуњице излазе ка к. 707 и 705 с времена на време слаба непријатељска одељења у јачини 10 – 15 пешака. Око 15 часова непријатељ је упутио по 2 чете на Миловац и Пландиште, ове су чете ватром одбивене. Пред фронтом предстраже на Пландишту у току целог дана јављала су се непријатељска извиђачка одељења. Опажен је пред мрак један непријатељски артилериски дивизион код Латковића. У 20.50 часова добивена је заповест од команданта III. армије ОБр. 2764, која је горе у целини изнета.