Ситуација
У току 19. новембра стигли су у Врховну команду ови важнији извештаји:
Од команданта II. армије
ОБр. 3752
(у 10.55 часова)
Доставља извештај Коњичке дивизије од 18. новембра у 19.15 часова: „Данас је непријатељ нападао једним батаљоном и једним ескадроном у правцу Задњак – Вилина Бара, али је одбачен јаком карабинском и митраљеском ватром, уз велике губитке. Наш кадровски батаљон успео је да протера на леву обалу Пештана непријатељске делове код Конатице, али се непријатељ, ојачавши се понова, дохватио десне обале. Наш се батаљон повукао на десну обалу р. Бељанице. Имали смо око 60 избачених из строја, рањен је и 1 официр 10. кадровског пука. Наређено је команданту Коњичке дивизије, да предузме све мере, да непријатеља протера, и тражено је да извести, које је мере употребио и да ли се је обраћао за помоћ команданту Шумадиске дивизије I. позива, као што му је то раније наређено да чини у случају потребе као и да извести: што не јавља ништа о јачини непријатеља“.
ОБр. 3763
(у 12 часова)
„Стање код армије ноћас и јутрос овакво је:
1. Моравска дивиз. I. позива. Обноћ су била пушкарања. Непријатељ је остао на својим положајима. Рањено 4. У 9.15 часова непријатељска артилерија са Пепељевачке косе успешно дејствује против бока и позадине Врачег брда тукући га уздужно.
2. Тимочка дивиз. I. позива. Омање пушкарање било је на левом одсеку; нових података о непријатељу нема. По телефонском извешћу у 9.30 часова непријатељ је напао на леви одсек дивизије, али је одбивен са великим губитцима (заробљено је неколико официра и 50 војника). Непријатељ се гони ка Колубари.
3. Од Шумадиске дивиз. I. позива и Коњичке дивизије до сада извештаја нема, јер се је тек јутрос успостављена телефонска веза поново прекинула“.
ОБр. 3768
(у 16 часова)
„Шумадиска дивизија I. позива јавља: Прошле ноћи било је слабо пушкарање. Због јаког надоласка воде све објавнице са леве обале Пештана прешле су на десну, и цео распоред се за нешто померио ка предњој ивици главне линије одбране. При јучерањем испаду предњих делова десног одсека било је свега 6 рањених војника из 12. пука I. позива. Комуникациски правац ове дивизије веома је рђав, каљав и за возове тешко пролазан, ма да се са доста снаге на њему ради“.
ОБр. 3773
(у 16.30 часова)
„Доставља извештај Моравске дивизије I. позива од 14.17 часова: „У 13 часова развила се веома јака борба на западном делу Врачег брда. Унакрсном артилериском ватром тај је део просто претрпан. Затим је предузет напад са 3 – 4 батаљона. Упућена су 3 батаљона 4. пешад. пука I. позива „Стев. Немање“ да тај напад одбију; резултат се још не зна“.
ОБр. 3780
(у 20 часова)
„Командант III. армије извештава: Командант Дринске дивизије II. позива извештава ме, да помагање одбране положаја Човке артилериском ватром са његовог положаја Виноградине не може да буде довољно јако и моћно због велике даљине непријатељских батерија код Пепељевца. Достављам ради знања“.
ОБр. 3782
(у 21.45 часова)
„Моравска дивизија I. позива данас у 19.50 часова јавља: Јутрос зором непријатељ је почео напад фронтом преко Колубаре на линију наших положаја: Лазаревац – Петка – к. 266 и дејствује пешадиском ватром са положаја леве обале Колубаре. Није успео на томе делу фронта да пређе реку. Но главни напад непријатељ је предузео са правца Чук на Враче брдо. Овај напад предузет је јачином до једне дивизије и непријатељ је успео да заузме засеок на Врачем брду и потисне наша два батаљона. У критичном моменту око 14.30 часова ангажовао сам дивизиску резерву – 4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“ и извршио контранапад. Непријатељ је задржан у своме надирању и делимично пребачен натраг. Детаљно јавићу накнадно. Велике штете имао сам од умножених непријатељских батерија, које су дејствовале на линији: Остењак – Лајковац и са Пепељевачке косе. Њихова унакрсна ватра тешко се даје паралисати, и ако су наше батерије врло енергично дејствовале“.
ОБр. 3798
(у 24 часа)
„Стање код армије данас и вечерас овакво је:
1. Шумадиска дивиз. I. позива. Непријатељска слаба артилериска ватра против левог крила дивизије, но без штете. До 14 часова било је патролно пушкарање на обалама Пештана. У 14 часова непријатељска батерија код Малог Борка отворила је јаку ватру против десног крила десног одсека, али је брзо ућуткана. Вода у Пештану и Лукавици надолази и разлива се. Рањено је 6 војника. Коњ 1 убивен, 3 рањена.
2. Коњичка дивизија. Било је омање пушкарање; непријатељска артилерија тукла је Конатичке положаје; наша је повремено одговарала. Колубара, Пештан и Бељаница јако су надошле, због чега су се предњи делови на десном одсеку повукли на десну обалу р. Бељанице, с тим да се врате на своје место чим вода опадне.
3. Тимочка дивизија I. позива. Око 7 часова непријатељ је почео напад пешадијом на десно крило левог одсека, а око 8 часова и артилеријом. Успео је, да заузме предње куће с. Шопића, али је ту и задржан ватром. Око 8.50 часова покушај напада на лево крило левог одсека одбивен је пешадиском ватром. Надошла Колубара иза леђа непријатељу потпомогла је испад једног нашег батаљона са левог одсека, те је заробио два официра, 1 подофицира и 107 непријатељских војника, а остало је на бојишту око 600 које мртвих, које тешко рањених. Око 14.10 часова непријатељ понова покушава напад против левог крила левог одсека, потпомаже га јака артилериска ватра, али је напад одбивен и заробљено: 1 официр, 2 кадета и 38 редова. После овога непријатељ није покушавао напад, већ само заштићавао одступање. Око 17 часова борба је прекинута. Код десног одсека било је омање чарке. Заробљеници веле, да су према фронту ове дивизије били делови 7., 8. и 28. ландверског пука. Било је око 72 војника избачених из строја.
4. Моравска дивизија I. поз. На фронту десног одсека: Лазаревац – Петка – к. 253 било је пушкарање. Од зоре непријатељ предузима главни напад на Враче брдо – Ћелиску косу са јачином од 1 дивизије. Напад је припремљен артилериском ватром из 7 група са линије: Остењак – Лајковац – Пепељевац. Наши батаљони: један из 1. и један из 2. пука упорно бране положај; непријатељ јако надире; послато је у помоћ: прво 1 батаљон 4. пука I. позива „Стев. Немање“, а одмах затим цео 4. пук I. позива „Ст. Немање“ у контра напад, да би се заузели стари положаји. Непријатељ се задржао на западној коси Врачег брда и држи засеок источно од к. 159. Наређено је, да се прикупи 1. и 4. пук и да до зоре овлада целим положајем. То је сад у извршењу (2 часа по поноћи). Губитака имамо врло много, нарочито од унакрсне артилериске ватре. Непријатељски губитци су огромни, а командант 4. пука јавља, да се много непријатељских војника предаје; има и 2 официра. Крајње лево крило: фронт Жупањац било је обасуто јаком артилериском ватром; а нападано је ватром слабих пешадиских јединица. Непријатељ има 7 артилериских група: две на коси Пепељевачкој, две југозападно од с. Лајковца на к. 135 (1 хаубичка) и три северозападно од с. Лајковца између Остењака и Лајковца (1 хаубичка). 18. тек. месеца пало је неколико зрна из оруђа великог калибра, али данас се та група није јавила. Распоред наших батерија: на простору к. 159 – к. 243 четири пољске батерије и вод хаубички. Објекат дејства: Лајковац – Остењак. На фронту Ћелија – Жупањац пласиране су 3 пољске батерије са кругом дејства: Рубрибрез – Пепељевац. Под ОБр. 6752 телефоном је достављено о овом успеху I. и III. армије“.
Од команданта III. армије
ОБр. 3734
(у 6.30 часова)
„У погледу моралног, бројног и материјалног стања код дивизија ове армије: командант Дринске дивизије II. позива јавља ово: бројно стање трупа ове дивизије знатно је смањено и сада код пукова ове дивизије има укупно: 5.814 пушака. Ну заостали војници постепено пристижу. Сви су ти заостали са територије која је напуштена. Војници желе да се бију и да се прекине са одступањем. Преоружање је штетно утицало на морал, јер војници у нове пушке још немају довољно вере. Командант Дринске дивизије I. позива јавља: бројно стање: 6. пук 1.403 пушке; 5. пук 1.809 пушака; 17. пук 1.697 пушака; 3. прекобројни пук 6.800 пушака. Укупни број бораца данас износи дакле: 5.857 – 6. пук и поред тога што је јако проређен представља јединицу, на коју се у потпуности може рачунати. Овај пук у свима приликама до сада борио се одлично, што је заслуга команданта пука, команданата батаљона и свију осталих официра. Губитци 5. пешад. пука последица су више самовољног удаљења војника тога пука својим кућама, да своје породице спасавају, али има основа веровању, да ће се ипак на тај пук моћи у потпуности рачунати. 17. пешад. пук од како је ппуковник Стојишић отишао из пука, нагло је попустио; у његове редове ушла је малодушност и колебљивост. Бројно стање је ослабљено због самовољног удаљења својим кућама ради спасавања породица. 3. прекоброј. пук рђаво се држао у свима борбама до данас. Ислужени војници из коњице и артилерије упућени у другом периоду рата за ојачање тога пука, сматрали су упућивање у пешад. пукове као казну и борили су се врло рђаво. Оружје и материјална спрема је доста лоша; велики број пушака мод. 80/907. рђаво функционише. Вазелин се тешко добија. Одело је поцепано; велики број војника ни данас нема шињела; обућа је такође поцепана. Логорска спрема у многоме недостаје; пионирског алата много је пропало и у њему се осећа оскудица. И код Комбиноване дивизије бројно стање јако је смањено, а код Тимочке дивизије II. позива пукови су јаки око 3.000 људи. О њима поднећу накнадни извештај.
Код свију дивизија осетила се јака морална поколебаност. Разлози су ови: недаће које смо имали на линији Гучево – Костајник; силно дејство непријатељске артилерије: тешке и брдске хаубичке, а пред којом је наша артилерија била немоћна штедећи увек муницију. Војници су због тога добили страх од непријатељске артилерије и у последње време не издржавају је; непрекидно повлачење од Лознице па до ових положаја, велики замор и рђава исхрана; на војнике са територије Дринске дивиз. области нарочито је јаког утицаја имала селидба становништва и ужасна беда, у којој су они виђали поједине збегове. Због тога је знатан део напустио команде и отишао да тражи своје фамилије; малобројан а у понеким командама и рђав старешински кадар; недостатак одела и логорске спреме.
Има доста војника, који су залутали при повлачењу и враћају се у своје команде. Предузимају се све мере, да се пукови уреде и поколебани морал поврати“.
ОБр. 2735
(у 8 часова)
„Дивизије ове армије овако су распоређене: Дринска дивизија I. позива од р. Качера па до потока Липовице. Комбинована дивизија од потока Липовице па до реке Оњега. Дринска дивизија II. позива од Црне реке па до потока Грабовице, њој је придата и турска хаубичка батерија. Тимочка дивизија II. позива: свој 13. пук ставила је на расположење команданту Моравске дивизије I. позива за одбрану Жупањца. Од свога аустриског дивизиона дала је по батерију: Комбинованој, Дринској I. и II. позива. Њен 14. и 15. пеш. пук са 2 ½ Шнајдерове брзометне батерије налазе се у армиској резерви на линији: Кик – Смрдљиковац (Брајковац). Један пук Дринске дивизије I. позива и 1 батаљон Комбиноване дивизије налазе се на Пландишту и Тополском брду на предстражи. Веза са суседним армијама одржава се стално. Од прошле ноћи 17./18. новембра почела је да пада јака лапавица. Од тога сеоски путови постају непролазни. Због тога напомињем, да поред осталих и ово мора бити разлог, да се са ових положаја ни у ком случају не треба повлачити, јер би се оно због путова и осталих теренских околности вршило под тешким погодбама“.
ОБр. 2742
(у 10.45 часова)
„На фронту ове армије у току прошле ноћи није било значајних новости. Са левог одсека Дринске дивизије II. позива примећене су две непријатељске чете код механе с. Латковића, од којих се једна спустила ка Љигу. Љиг је испунио своје корито и не може се газити. Пао је доста велики снег. Трупе раде себи склоништа; шатора нема“.
ОБр. 2752
(у 14.15 часова)
„Командант II. армије тражио је да мојим батеријама ућуткам непријатељску артилерију, која туче положаје Моравске дивизије I. позива. Дринска дивиз. II. позива добила је наређење у овом смислу, у колико допушта домет пољских батерија и турске хаубице (домет 5.5 км.). За неутралисање те непријатељске артилерије ја сам команданту II. армије ставио на расположење по 2 цеви 12 и 15 см. хаубице, које имају већи домет и снажније дејство. Међутим сазнао сам, да их је он пласирао код Дрена, одакле ту улогу не могу вршити“.
ОБр. 2769
(у 24 часа)
„На фронту Дринске дивизије II. позива целога дана било је чарки између наших предстражних и непријатељских делова на левој обали Љига. Око с. Латковића примећена је непријатељска артилериска група од 2 – 3 батерије. Артилерија са десног крила Дринске дивизије II. позива тукла је артилериском ватром испред левог крила Моравске дивизије I. позива. Коректуру и осматрање ометала је магла, а нема се ни телефонске везе са Моравском дивизијом I. позива. Десно крило Комбиноване дивизије тучено је једном батеријом од с. Латковића. Тукли смо артилеријом два непријатељска батаљона при спуштању низ косу Латковић. Дринска дивизија I. позива. Неколико непријатељских шрапнела пало је на предстражни положај Пландиште – Тополско брдо. Око 15 часова непријатељ упућује две чете у правцу Миловца и Пландишта; но ватром нагонимо их на одступање. Коњице дивизија: Дринске I. и II. позива и Комбиноване, такође су на предстражном положају; врше извиђање нарочито у правцу: Д. Топлица и Пепељевац“.
Од команданта I. армије
ОБр. 2878
(у 15.30 часова)
„Дунавска дивизија II. позива јавља о делу непријатељске снаге, који је 17. ов. месеца прошао кроз Мионицу, кренуо је ка Боговађи, а један пешад. пук ка Брежђу. Један заробљеник вели: на Брежђу према Дунавској дивизији II. позива наступа 13. бригада са 26 лаких и 10 тешких топова. У исто време командант Дунавске дивизије II. позива јавља, да су његове трупе на Баћевцу напустиле овај положај без борбе и ако је према њима било свега 1 – 2 непријатељске чете. Командант дивизије наредио је, да се напуштени положај заузме, резултат је још непознат. По извештају пак команданта Маљенског одреда непријатеља нема у правцу Крчмара и Дивчибара. Командант Дунавске дивизије II. позива завршава, да због зиме, снега и мећаве и због оскудице топлог одела и хране, војници почињу да отказују послушност и да подижу оружје и против официра. Држи, да одрицање послушности долази и због неког нарочитог договора и агитације, о чему раније није било никаквих знакова. Наредио сам најенергичније мере против оваквих појава. Дунавска I. и Моравска II. позива држе своје досадање положаје од Качерске реке до Гуњачког виса, предњи делови држе: Миловац – Јовића баре. Према њима нема појаве јачих непријатељских снага. Молим да се трупама ове армије што пре пошаље што год од топлог одела, нарочито опанака и шаторских крила“.
Под ОБр. 6718 наређено је Главном интенданту, да одмах пошаље одело и обућу, а за храну да је што пре дотури, те да се не трпи оскудица“.
ОБр. 2886
(у 18.45 часова)
„Због великих сметова снега који су до јутрос достигли читав метар висине на Маљену, те је саобраћај по питању исхране трупа онемогућен на оној ненасељеној просторији, наредио сам вечерас команданту Дунавске дивизије II. позива, да на Маљену и свима прилазима остави јаке страже, да их снабде храном, а остатак скантонује у најближе куће и колибе с. Планинице са јаком опрезом. Чим се укаже повољна прилика, да одред опет изађе на положаје, упутиће једну стражу и у с. Тометино поље ради мотрења на правац од Косјерића“.
Од команданта Ужичке војске
ОБр. 1589
(у 9.45 часова)
„У току јучерашњег дана претходница непријатељске колоне, која је наступала ка Косјерићу дочекана је митраљеском и карабинском ватром коњичког дивизиона, и она се готово у нереду повукла ка с. Глоговцу. Непријатељска колона од Дебелог брда наступа и до 10 часова досегла је Таорско брдо. Ноћ на фронту ове војске прошла је без значајнијих догађаја. Трупе код Косјерића у току ноћи ојачане су са 3 батаљона, а пристићиће још 3 батаљона са двема брдским брзометним батеријама. Пошто све трупе пристигну, ова група биће јачине: 12 батаљона са 6 брдских топова. Командовање над овом групом примио је командант пуковник Милутиновић. На његово место команду над одбраном одсека код Кадињаче примио је пуковник Стеван Васић“.
ОБр. 1590
(у 11.55 часова)
„Командант Косјерићског одреда стигао је на положај и примио команду. Чим прикупи трупе предузеће напад на непријатељску колону око Ражане. До тога времена упутио је коњицу у извиђање у правцу Таора и у правцу Ражане ради одржавања додира“.
ОБр. 1595
(у 21.50 часова)
„5. кадров. пеш. пук стигао је на Увац. Од Вардишта данас су се појавиле непријатељске патроле око Мокре Горе, где су се са нашим патролама пушкарале. На фронту према Кадињачи дан је прошао на миру. На фронту према Косјерићу није се десило ништа значајније. Упућене су 2 чете у извиђање у правцу Ражане ка Глоговцу, а коњички дивизион у правцу Таора. Резултат извиђања јавићу накнадно. У току ове ноћи прикупиће се и трупе код Косјерића“.
Од команданта Обреновачког одреда
ОБр. 1537
(у 20 часова)
„Ноћ је прошла на миру сем омањих патролних чарки. Позициска батерија на свака два сата слала је на Обреновац по 2 – 3 метка. Синоћ око 22 часа на моје питање телефоном о стању код 1. коњичке бригаде, као и где су њени предњи делови, а где непријатељски, нисам могао бити обавештен. Ни јутрос нисам о овоме добио извештај“. Под ОБр. 6690 саопштено је телефоном начелнику штаба II. армије, да се нареди команданту Коњичке дивизије, да 1. коњичка бригада стално одржава везу са Обреновачким одредом.
Од команданта Одбране Београда
ОБр. 599
(у 20 часова)
„Град, Савски мост и Топчидерско брдо тукао је непријатељ са Бежаниске косе. Према Дунаву: од Вишњице до Великог села, непријатељ је тукао обдан повремено наше положаје артилериском и митраљеском ватром. Наши нису одговарали. Данас у Земунским пристаништима опажено је 8 лађа под паром, од којих су 3 – 4 монитори. Лађе су и до овога часа на истоме месту. Губитака на нашој страни није било“.
Наређења Врховне команде
Наређене ОБр. 6680
(у 11.30 час.)
Команданту Одбране Београда – Торлак
„Чим најмање два француска топа буду готова за дејство, отворите ватру против одређених им циљева“.
Наређење ОБр. 6700
(у 16.20 часова)
Команданту III. армије – Белановица
„Човка је у опасности да буде изгубљена. Једини је начин да се она спасе, да непријатеља нападнете у правцу Жупањац – Пепељевац. Извршите ово одмах и о резултату известите. Ступите у споразум са командантом II. армије“.
Команданту II. армије – Даросава
„Наређено је команданту III. армије, да непријатеља нападне у правцу Жупањац – Пепељевац, да олакша ситуацију код Човке. Ово да учини одмах. Ступите у споразум са командантом III. армије“.
Наређење ОБр. 6731
Команданту I. армије – Бољковци
„Наређено је да вам се упуте из Крагујевца 3 батерије 2 Круповог дивизиона. Маршрута: 21. Баре; 22. Г. Милановац; 23. Бољковци“.