Операције аустриске војске
На фронту V. армије никакве значајније промене у току овог дана није било. Безуспешне борбе продужаване су.
Операције VI. армије
Дејство 13. корпуса
36. дивизија и даље је водила безуспешну борбу на фронту: Жупањац – Дудовица. 42. дивизија успела је да заузме Миловац (254), али није била у стању да форсира прелаз преко р. Љига код Гукоша.
Дејство 15. корпуса
И поред тродневног одмора код Ваљева, трупе овог корпуса нису успеле да се попуне и снабду потребама, јер у току овог времена није могла стићи из позадине ни храна ни муниција у довољној количини. По наређењу команданта VI. армије, 15. корпус морао је кренути из Ваљева у помоћ 13. корпусу. Али пре но што се помоћ 15. корпуса могла осетити на Љигу на фронту 13. корпуса, морале су бити протеране српске трупе (Дунавске дивизије I. и II. позива, као што се доцније увидело) са утврђених положаја између Брежђа и реке Љига. Због овога наређен је покрет 15. корпуса и то: 48. дивизија преко Мионице и Г. Топлице, да фронтално нападне положај: Баћинац (700) – Медник (450). 1. дивизија од Церовог брда (348) преко Брежђа да нападне на лево крило положаја: Руда (622) – Кик (712). 40. хонведска дивизија да дође у Г. Топлицу и образује корпусну резерву. Покрет трупа 15. корпуса имао се предузети 21. новембра пре подне.
Трупе 16. корпуса и то: Комбинована и 50. дивизија код Ваљева, а 18. дивизија код с. Тубравића припремале су се овог дана за покрет.
Операције српске војске
Операције II. армије
Трупе ове армије, сем пушкарања предњих делова, провеле су на миру ноћ 19./20. новембра.
У 7.20 часова послат је са ОБр. 3802 извештај Врховној команди у овоме: „Ова армија има свега један насут пут из Лазаревца у Аранђеловац, па и тај је проваљен и једва тешко употребљив, а сви остали путови, којима се дивизије служе, обично су сеоски путови толико проваљени, да се њима једва могу кретати само лакши возови. Стока се заглављује и гине, па и поред друма расути су лешеви угинуле стоке. Поред овога сви ти путови изводе на поменути друм и не гранају се упоредо са њим, те је саобраћај ове армије врло критичан. Ја ове чињенице саопштавам Врховној команди, да их има при састављању својих комбинација“.
У 7.30 часова са ОБр. 3803 послат је извештај Врховној команди: „По наређењу И. Бр. 1138 Врховне команде послати су сви мостовни тренови у Ћуприју, пошто по садањем задатку који армија врши, нису потребни“.
У 9 час. примљен је извештај ОБр. 2776 писан у 8.30 час. од команданта III. армије у овоме: „Командант Тимочке дивизије II. позива извештава, да му се 14. пук још прикупља, те напад не може почети у 7 часова. Свога начелника штаба послао је у Моравску дивизију I. позива, те да се тамо обавести о ситуацији и узме потребне податке за организацију напада“.
У 9.25 час. са ОБр. 3828 послат је Врховној команди извештај у овоме: „Приликом последњег повлачења напуштене су 20 пећи пољских и 2 пумпе за пумпање воде са цевима из пекарске чете Моравске дивиз. I. позива а на простору између Боговађе и Љига. За ово је крив командир пекарске чете, над којим је поведена истрага ради стављања под суд“. У 11.55 часова са ОБр. 3812 послат је извештај Врховној команди и команданту III. армије о стању код дивизија ове армије, што је изнето ниже у ситуацији за овај дан.
У 12 часова послат је извештај Врховној команди са ОБр. 3839 у овоме: „Командант Шумадиске дивизије I. позива јавља: да је јутрос између 8 и 9 часова нагрнула читава чета војника 11. пешад. пука I. позива у желез. станицу Барошевац тражећи од шефа воз, да иду кућама. Командир болничарске чете наредио је овим војницима да одмах иду у своју команду; они нису послушали, већ почели да прете. Кад је командант употребио репресивне мере, онда су се они разишли, али не у команду већ кућама. Сем тога стално промичу кроз Барошевац 2 – 3 војника са пушкама и све некуд послом иду. Узроци овом удаљењу су: раније помиловање бегунаца, ноћни маршови по рђавом времену и путу; одилажење кући да донесу топло одело и да се постарају за сигурност својих породица бојећи се даљег повлачења“. О овоме извештавам Врховну команду ради знања с тим, да су предузете мере да се овом злу стаје на пут.
Дејство Моравске дивизије I. позива
У току ноћи 19./20. новембра није се десило ништа важније сем патролних сукоба. 4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“ вршио је два јуриша на јз. плато Врачег брда али је непријатељ успео да стане на положају. По исказу заробљених официра, на правцу преко Чука ка Врачем брду непријатељ напада са 3 ландверска пешад. пука и то: 73., 91. и 102. и 11. пешад. пуком заједничке војске. Од јутрос води се слаба ватра на целом фронту, непријатељ се укопава на јз. платоу Врачег брда. Послати пукови овој дивизији као појачање тек сада стижу и прикупљају се у великом нереду. Колона упућена из III. армије креће се одређеним правцем, али по мишљењу команданта Моравске дивизије I. позива биће изложена дејству непријатељске артилерије. Трупе ове дивизије на Врачем брду такође су изложене бочној артилериској ватри са положаја Пепељевачког. Командант дивизије предузео је, да са својом артилеријом паралише њихово дејство и наредио је утврђивање положаја очекујући покрет главне колоне. Са ОБр. 1893, писан у 10.40 часова, о овоме је поднет армији извештај.
У 8.15 часова командант Тимочке дивизије II. позива извештава команданта Моравске дивизије I. позива: „Да напад по заповести команданта III. армије не може отпочети 20. новембра у 7 часова, јер због напорног марша и страховитог пута 14. пук има прикупљен 1 слаб батаљон, а 15. пук 3 врло слаба батаљона“. У 8.45 часова са ОБр. 1889 извештен је о овоме командант II. армије. Поводом овога командант II. армије око 10.30 час. наредио је команданту Моравске дивизије I. позива ово: „Ступите у споразум са командантом Тимочке дивиз. II. позива, који се везао телефоном 16. пука и чије су трупе заноћиле позади 16. пука. Њихов покрет за напад почеће 21. новембра у 7 часова са места преноћишта“.
У 18.50 час. са ОБр. 1900 команданту армије достављен је извештај команданта инжињерије ове дивизије писан у 18.15 часова: „Према извештају команданта инжињерије једини комуникациски правац за дотурање потреба за ову дивизију: к. 232 – Вис – Кременица – друм Лазаревац – Аранђеловац, због великих киша, постао је потпуно неупотребљив за возове, а нарочито за пролаз артилерије“.
У 19.06 часова са ОБр. 1899 поднет је команданту армије овај извештај: „У току данашњег дана непријатељ је обасипао снажном артилериском ватром цео фронт положаја, који поседају трупе ове дивизије, нарочито јака и унакрсна ватра била је на западном делу Врачег брда. Пешадиски напад непријатељ је предузимао делимично снагом 2 – 3 батаљона тако, да је целокупна снага којом непријатељ напада на фронт ове дивизије 4 – 5 пукова, од којих су 3 груписана према Врачем брду. Намеравани напад у садејству са нападном колоном III. армије, није вршен из познатих разлога. Распоред непријатељев у главном је овакав: Према десном крилу ове дивизије: један пешад. пук (28.) налази се још на левој обали Колубаре, и напад не предузима. Према центру лучно око западног дела Врачег брда нападају 3 – 4 пешад. пука (8., 91., 102. и 93.) и извесни делови држе Чук са засеоком села Ћелије и са неколико батаљона западни плато Врачег брда. Према левом крилу непријатељ је у јачини 2 – 3 батаљона посео косу Пепељевац – Прњавор и слабијим делом налази се западно од каменог моста на Љигу, ту се утврдио и прави приближнице ка мосту. До сада су на фронту ове дивизије запажене 7 артилериских група од којих 2 хаубичке“.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
На фронту ове дивизије ноћ 19./20. новембра прошла је на миру. О непријатељу није добивено никаквих нових података. У 8.20 часова командант 11. пешад. пука са два батаљона и митраљеским одељењем дошао је у састав ове дивизије и убиваковао се код 14. пеш. пука. О овоме је са ОБр. службено извештена армија, као и о промени места штаба дивизије на источном делу с. Дрена – Ивковица.
У 9.30 часова са ОБр. 1443 извештен је командант армије: пут Барошевац – Црљеници – Рудовци поправља се већ три дана, но толико је покварен, да је за кретање возова неупотребљив. Принуђен сам, да за саобраћај возова ове дивизије привремено користим пут: Лазаревац – Трбушница – Даросава“. Овај предлог је одобрио командант армије. По овоме одобрењу, командант дивизије известио је команданте пукова: „Борбени део 1. степена колонске коморе и трупна комора биће од сада на путу Лазаревац – Трбушничка механа – Даросава и то: борбени део источно од Виса (к. 295) а трупна комора код к. 261“. У ово време непријатељ је покушао наступање омањим деловима према десном крилу левог одсека пребацујући се у групицама од Дабиног брода, али је у наступању задржат нашом ватром и том приликом заробљено је 18 непријатељских војника.
Око 10.50 час. непријатељ је се прикупио у јачини до једног батаљона између Дабиног брода и с. Шопића и почео да рокира спрам левог крила десног одсека, ну одмах је задржат нашом артилериском и пешадиском ватром, претрпевши велике губитке, а потом отпочео и повлачење ка Дабином броду, кад је заробљено још 7 војника.
Око 13 часова отворена је пешадиска ватра између непријатељских и наших предстражарских делова, али непријатељ није предузимао више напад. У 13.45 час. непријатељ је отворио артилериску ватру на цео фронт левог одсека, дејствујући на наше ровове и цркву у с. Шопићу. Према левом крилу десног одсека примећен је и део непријатељске коњице. По изјави заробљеника на фронту ове дивизије су 6., 7., 8. и 28. ландверски пук (21. ландверска дивизија); десно (узводно) је 11. пук из 9. дивизије заједничке војске; 21. ландверска и 9. дивизија заједничке војске образују 8. корпус; десно од 8. корпуса је 13., а лево 9. корпус или делови овог корпуса. Број губитака јавиће се накнадно.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
Сем омање чарке патрола на левом одсеку, ноћ 19./20. новембра прошла је на миру.
У 10.30 часова издато је наређење ОБр. 2364 у овоме: Командиру 2. рефлекторског одељења: „Крените се одмах са целим одељењем друмом за Аранђеловац и кад тамо стигнете улогорите се на д. обали р. Кубршнице источно од друма Аранђеловац – Орашац и уђите у састав колонске коморе“. Командиру Шумадиске дивиз. алатне колоне: „Пошто оставите потребан алат и експлозивни материјал команданту Шумадиског пионир. полубатаљона I. позива, и пошто прикомандујете људство са колима команданту Шумадиског пионирског полубатаљона I. позива који се сад налази на путу Волујак – Стрмово, крените се одмах са алатном колоном из Стрмова преко Стражевице – Равље – Медведника – Кљештевице – Нерезије у Аранђеловац и улогорите се на десној обали р. Кубршнице источно од друма Аранђеловац – Орашац и уђите, у састав колонске коморе“.
У 12.30 часова са ОБр. 2350, а по добивеним извештајима, поднет је команданту армије овај извештај: „Положај ове дивизије од р. Турије – р. Пештана подељен је на 3 одсека и то: Десни одсек од р. Турије до безименог потока сев. од с. Вреоци, који тече од безимене коте на запад. Исти одсек држи 12. пешад. пук I. позива са дивизиским коњичким пуком, три пољске брзометне батерије 1. дивизиона и једном хаубичком батеријом м. 97. год. Распоред трупа је овакав: мост преко р. Турије и друм на југ у равници до механе с. Црљенца држи једна чета 4. батаљона, 45 коњаника коњичког пука и један митраљез коњичког пука. Остатак коњичког пука је позади друма и сев. кућа с. Црљенци. Остатак овог одсека (два пододсека које дели безимени поток јужно од с. Црљенци) држе 1. и 2. батаљон са по две чете у првом борбеном реду, чији осигуравајући делови држе друм а патроле и стражарећа одељења истурена су у правцу Лукавице докле дозвољава непоплављен терен. По две чете ових батаљона су у пододсечним резервама на главној линији одбране. Одсечна резерва је 3. и 4. (без једне чете) батаљон позади гребена главног положаја према средини положаја. Артилерија је распоређена: 2. пољска батерија на десном крилу позади ћувика где је гробље с. Црљенца, одакле успешио анфилира и предтерен левог одсека Коњичке дивизије; 1. и 3. пољска батерија позади гребена косе „Планина“ поред друма који води гребеном а између њих и нешто уназад хаубичка батерија. Оба батаљона првог борбеног реда имају по један вод митраљеског одељења, а у одсечној резерви налази се вод митраљеза Шумадиског дивиз. коњичког пука (који има свега три митраљеза а један је на оправци). Превијалиште је позади гребена за левим крилом. Средњи одсек од безименог потока сев. од с. Вреоци па до кафане с. Вреоца хватајући већи део села. Овај одсек држи 19. пеш. пук I. позива са Дебанжовом батеријом (4 оруђа). У првом борбеном реду су два батаљона 1. и 4., са по три прихватнице (чете) поред друма, а по једном четом у резерви (потпорнице). У колико пиштољина дозвољава истурене су ка р. Пештану мртве страже и стражарећа одељења. Два батаљона су у одсечној резерви западно од Радошине код изворног дела потока Церовца где је и превијалиште. Дебанжова батерија (4 оруђа) је јужно од Крченика који иде преко Радошине близу изворног дела Церовачког потока. Код 19. пука су 6 митраљеза (2 митраљеза прекобројна) и пласирана су 4 у првом борбеном реду код 1. батаљона а 2 код 4. батаљона.
Леви одсек: од Вреочке механе до р. Пештана. Овај одсек држи 10. пешад. пук I. позива са три пољске брзометне батерије 2. дивизиона (4., 5. и 6.) и једним водом Дебанжове батерије. У првом борбеном реду су три батаљона и то с десног крила почев 2. па 4. па 3., од којих сваки држи по једну косу до Белићанског потока са по две чете у резерви, а по две чете су истурене напред као прихватнице до друма и до моста преко р. Пештана. Мртве страже и стражарећа одељења избачена су у колико излив воде дозвољава до р. Пештана. Одсечна резерва је један (1.) батаљон позади гребена у висини изворног дела Церовачког потока. Артилерија је пласирана: две пољске брзометне батерије позади гребена Радошине у висини изворног дела Церовачког потока на растојању 4 – 500 метара; вод Дебанжов пласиран је на кљуну косе на дес. обали Церовачког потока а на левом крилу средњег пододсека (4. батаљона), а позади овог вода на 4 – 500 метара пласирана је 4. пољска батерија која анфилира предтерен Тимочке дивизије I. позива. По један вод митраљеза пласиран је код десног и средњег пододсека (2. и 4. батаљон). Превијалиште је код сев. кућа с. Медошевца.
У дивизиској – општој – резерви налазе се две пољске брзометне батерије 8. и 9. а био је и 11. пешад. пук I. позива, који је са два батаљона упућен 19. тек. месеца команданту Коњичке дивизије у с. Врбовну, а са два батаљона и командантом пука команданту Тимочке дивизије I. поз. у с. Дрен тако, да су сада у општој резерви само 2 пољ. брзометне батерије на Радошине јужно од к. 160. 7. пољска брзометна батерија упућена је команданту Коњичке дивизије 17. тек. месеца према наређењу ОБр. 3669, а 19. кадров. пешад. пук исто тако истог дана изјутра према наређењу ОБр. 3649 од 19. тек. месеца. Последња одбрана стараца, која је била у саставу ове дивизије, отпуштена је кућама (упућена је у Аранђеловац да преда оружје и да се распусти) 19. тек. месеца према наређењу ОБр. 3690 од 17. тек. месеца. 4. батаљон 4. пешад. пука II. позива и пионирски полубатаљон раде на оправци пута – комуникациског правца ове дивизије: Волујак – Стрмово – Равањ – Медведњак – Кљештевица – Аранђеловац с тим, да 4. батаљон 6. пука ради део Волујак – Змијан и бивакује на Волујаку, да би се на случај потребе могао употребити као дивизиска резерва. Пионирски полубатаљон пак, издвојио је један вод за довршавање утврђивања ослоних тачака главне линије одбране.
Дивизиско завојиште и санитетска колона су код с. Барошевца. Борни део 1. степена колонске коморе (по једно одељење за пешадиску и артилериску муницију) на Змијану. Све су трупне коморе на јужном делу с. Стрмова поред пута. До ње се доноси храна из Аранђеловца са ешелонима профијантске колоне, а она даље довлачи до трупа. Све три пољске болнице (I., III. и IV.), остатак 1. степена колонске коморе, 2. степен колонске коморе, балонско и рефлекторско одељење су у Аранђеловцу, на левој обали Кубршнице а источно од друма Аранђеловац – Орашац. Оба аероплана упућена су према наређењу Пов. ИБр. 326 од 18. тек. месеца један у Младеновац, а други у Крагујевац. Дивизиски штаб, телеграфско одељење и војна пошта код си. кућа с. Сакуље поред друма који води гребеном. За називе коришћене су секције: Уб – ново издање, Сопот и Аранђеловац – старо издање. Скица са уцртаним распоредом трупа и позадњих установа ове дивизије послаће се накнадно. Санитетску колону због тешких возова и рђавог пута – комуникациског правца ове дивизије – морао сам оставити код Барошевца (железничке станице). Болничарска чета пак, образовала је била завојиште код си. кућа с. Сакуље, поред пута који води гребеном, али на предлог командира чете упутио сам је 19. тек. месеца у Барошевац код санитетске колоне из тог разлога, што би иначе због рђавог времена и транспорта рањеника од завојишта до Барошевца реквирисаним колима завоји рањеника искисли и ране би се инфицирале. Сем тога, биће бољи надзор над евакуацијом рањеника било санитетском колоном, било санитетским железничким возом, кад је ту и командир болничарске чете. Према овоме, ван комуникациског правца ове дивизије само се налази дивизиско завојиште и санитетска колона у с. Барошевцу на правцу Тимочке дивизије I. позива. На положају ове дивизије довршава се утврђивање како предње, тако и главне линије одбране. Тесна веза ухваћена је како десно са Коњичком дивизијом, тако и лево са Тимочком дивизијом I. позива“.
У 18.40 часова са ОБр. 2369 послат је команданту армије, Тимочке дивизије I. позива и Коњичке дивизије овај извештај: „Око 10 часова командант 2. коњичке бригаде вршио је напад на непријатеља, који је успео да пребаци омања одељења на десну обалу Бељанице, а овај напад потпомагала је ватром деснокрилна батерија десног одсека ове дивизије и пре и по подне успешно. Цело по подне непријатељска батерија од М. Борка тукла је положај левог одсека, против ове батерије отворила је ватру левокрилна батерија десног одсека ове дивизије и ућуткала је“.
Дејство Коњичке дивизије
У току ноћи 19./20. новембра, сем омањег пушкарања код предњих делова, није се ништа значајније десило. У 9 часова упућен је један батаљон 11. пешад. пука I. позива команданту десног одсека на Конатичке висове, да у току идуће ноћи смени батаљон 10. кадровског пука, који се по свршеној смени имао упутити одмах команданту Обреновачког одреда. Команданту левог одсека са ОБр. 1949 наређено је: да 3. батаљон 12. пука III. позива у општој резерви може употребити у случају неодложне потребе, но с тим, да одмах извести, као и да предузме утврђивање предње ивице села Степојевца. У 14.40 час. наређено је команданту десног одсека, да један вод 7. батерије спусти и пласира на к. 147. Команданту четничког одреда, да са једном четом поседне косу, која се спушта од друма Лазаревац – Београд ка потоку Врбовици, те да се на тај начин спречи непријатељу, да се провуче између левог и десног одсека. Ово због покушаја непријатељских двеју чета да пређу преко р. Бељанице у правцу с. Степојевца.
У 20.40 часова са ОБр. 1960 поднет је команданту II. армије овај извештај: „Јутрос рано под закриљем мрака непријатељ је успео да пребаци на десну обалу реке Бељанице један вод пешака на мосту према селу Степојевцу. У 10 часова предузет је напад за пребацивање непријатеља на леву обалу. Том приликом утврђено је, да непријатељ намерава прелаз преко Бељанице са две чете. После успешно вођене борбе на прелазу према селу Степојевцу, непријатељ је одбачен од моста са јаким губитцима око 13.30 часова. Око 14.20 часова непријатељ је предузео накнадно прелаз са два батаљона, код ушћа реке Врбовице, али је и ту одбивен са великим губитцима од трупа левог одсека. Око 14.30 часова 19. кадровски пук са десног одсека извршио је јуриш преко газова, одбацио непријатеља од реке Бељанице и прешао на леву обалу. Резултат је данашње борбе: стање на фронту левог одсека повољно је, на десној обали реке Бељанице нема ни једног непријатељског војника. Губитци: погинули: коњички ппоручник Драгутин Глишић и 7 редова коњаника. Рањени: коњички ппоручник Радосав Тодоровић и 24 редова коњаника. Погинуло је 2 а угинуло 3 коња. Овај напад потпомагала је Шумадиска дивизија I. позива својом артилеријом успешно.