Продужење борбе на Миловцу и Баћинцу
Ноћ 19./20. новембра прошла је на миру. Само на фронту Дунавске дивизије II. позива преко целе ноћи било је слабог пушкарања са непријатељским деловима на левом крилу положаја Баћинца. Ово чаркање узело је зором веће размере. Према одлуци команданта армије у току 20. новембра, а у циљу подизања духа и морала код трупа, имале су трупе Дунавске дивизије II. позива да предузму делимичан напад на Баћинцу, а Моравска дивизија II. позива са предстражним пуком од Миловца ка Орловцу. По заузећу Орловца пук је имао да се одржи, не истичући се сувише напред, те да се не би изложио бочном дејству непријатељских трупа, које су већ запажене код села Латковића. Нападу 3. пешад. пука II. позива са Миловца имао је да садејствује један батаљон 9. пешад. пука II. позива; деловима Дунавске дивизије II. позива са Баћинца и са Рудо имало се нападати на непријатељске трупе на коси Струганика. Напад на Баћинцу отпочео је око 7 часова. Нападнут непријатељ на Баћинцу после кратке борбе напустио је овај положај и у нереду, претрпив велике губитке, бачен је ка Мионици. Гонећи непријатеља, предњи делови Дунавске дивизије II. позива избили су на Локву и Говеђе брдо. Даље гоњење продужено је само ватром, јер би се трупе иначе сувише истакле, што би у овој прилици могло бити и опасно, обзиром на појаву једне непријатељске колоне јачине 1 – 2 батаљона, која је наступала од Брежђа ка Рудо, а коју је наша артилерија успешно тукла. Приликом гоњења непријатеља у правцу Локве и Говеђег брда заробљено је око 100 војника, 1 лекар и батаљонско превијалиште. Овај делимични успех подигао је мало дух код трупа Дунавске дивизије II. позива и поправио моментано рђаво стање ове дивизије. Међутим, стање и на осталим деловима фронта ове дивизије, у овом моменту, није било рђаво. На Маљену време је било попустило, те су 2 батаљона 12. пешад. пука II. позива, остављена за одбрану Маљена, понова заузели своје положаје. Остала 2 батаљона 12. пешад. пука II. позива задржао је командант Дунавске дивизије II. позива и даље код себе у општој резерви, немајући много поуздања у 8. пешад. пук I. и II. позива, као и у остале комбиноване допунске трупе III. позива. Пред фронтом Маљенског одреда, тек су се почеле појављивати непријатељске трупе. Једна његова колона, јачине око једног батаљона, запажена је у покрету из Крчмарске реке преко Шевуље ка Маљену. На тај начин дакле, стање на левом крилу армије, на фронту Дунавске дивизије II. позива до подне 20. новембра, било је уопште повољно.
На десном крилу армије, на предстражним положајима Моравске дивизије II. позива и Дунавске дивизије I. позива, напад је отпочео око 9 часова јутра. Непријатељ, успев да још израније својим предњим деловима заузме село Велишевац (код Липа – стара карта), прекинуо је био сваку везу између предњих делова Дунавске дивизије I. позива на Јовића бари и Моравске дивизије II. позива на Миловцу. Са ових разлога и комбиновани напад предстражних делова обеју дивизија није био у чврстој тактичкој вези. 3. пешад. пук II. позива, под заштитом ватре из два топа (једног брдског и једног пољског) и потпомогнут ватром предстражних делова Дринске дивизије I. позива са Пландишта, отпочео је напад правцем Оровца, а левим крилом са косе Бабајића у правцу Горње Топлице. Али непријатељ, чија је јачина на Оровцу била око једног пука пешадије и једне батерије, убрзо је успео да овај напад задржи. За време пак, док су његови делови јачине око 3 чете са митраљезима држали батаљон 9. пешад. пука II. позива према селу Ракарима, непријатељ је, обасипајући снажном артилериском ватром са Оровца и Мрамора предстражни положај Моравске дивизије II. поз., предузео око 10.30 часова и сам напад са Оровца, успевши да потисне најпре наше делове, који су наступали јужно од друма, затим да их разбије и натера у бегство. Повлачење ових делова пренело се постепено на десно крило 3. пешад. пука II. позива северно од друма, те је почело повлачење овог крила ка својим одсецима на Миловцу. Под заштитом резерве и једног батаљона, који је за сваку евентуалност остављен био на Миловцу, командант 3. пешад. пука II. позива успео је да одступеле делове прикупи позади положаја. На левом крилу 3. пешад. пука II. поз. напад је успевао. Батаљон на правцу Бабајић – Топлица успео је да заузме село Велишевац, и да протера непријатељске делове, који су били заузели овај положај. Непријатељски против напад према овом крилу, предузет у 14 часова, био је одбивен. Према центру и десном крилу Миловца непријатељ је прикупљао све већу снагу, приближавајући се постепено положају 3. пешад. пука II. позива. Правцем од Горње Топлице уз Глумач поток наступали су такође неки непријатељски делови, који су хитали вероватно ка Оровцу. Појава ове колоне укочила је сасвим наступање батаљона 9. пеш. пука II. поз. са Јовића баре. Око 15 часова непријатељ је на Оровцу и Мрамору увео у борбу 3 батерије (1 брдску и 2 хаубичке) и отпочео напад на Миловац, притискујући све више десно крило 3. пеш. пука II. поз. које је убрзо без великог отпора попустило и у нереду се повукло. Повлачење десног крила убрзо се пренело и на лево крило. На положају Миловац још је била резерва, дајући отпора непријатељу и заштићавајући повлачење осталих ка прихватном положају. До 15.30 часова цео пук је већ био одступио на прихватни положај. О нападу непријатеља на 3. пешад. пук II. позива, армија је извештена тек око 15.45 часова, дакле у тренутку, кад је Миловац већ био напуштен. У извештају стајало је, да је пук само јаче притешњен и да ће се тешко моћи одржати. Поводом овог, наређено је команданту Моравске дивизије II. позива, да 3. пешад. пук II. позива појача са једним батаљоном, а одбрану овог пука потпомоћиће и 3. прекобројни пешад. пук Дринске дивизије I. позива са Пландишта. Међутим до тог времена Миловац је био потпуно напуштен. Делови 3. пеш. пука II. позива, искупљени на прихватном положају, покушавали су да пређу у напад ка Миловцу али су одмах задржани. Непријатељ је успео, да већ јаком снагом избије на Миловац, а око 16.30 часова продужио је даљи напад, нападајући 3. пешад. пук II. позива на прихватном положају знатно надмоћнијом снагом на десни бок. После мањег колебања делови 3. пешад. пука II. позива напустили су и овај последњи положај на левој обали Љига и одступили у правцу Гукоши на десну обалу. Само батаљон на правцу Бабајић – Велишевац остао је и даље испред овог села.
О повлачењу 3. пешад. пука II. позива са леве обале Љига командант дивизије сазнао је тек од појединих група, које су почеле силазити са положаја и прелазити на десну обалу Љига, о чему је одмах известио команданта I. армије. Губитак Миловца реметио је план команданта армије, који је сутра 21. новембра намеравао прећи целом армијом у напад. Због надоласка воде, Љиг је престао бити газан и једино се могао прећи преко моста код Гукоша. Да сутра при намераваном нападу не би трупе морале прелазити Љиг под врло неповољним условима, а с друге стране, да би се имао јачи ослонац за напад, било је неопходно потребно пошто пото одржати положај Миловац – Пландиште, са којега је, а у вези дејства са правца од Јовића баре и Струганика, напад давао много повољнијих услова и више шанса на успех. Са ових разлога и било је наређено команданту Моравске дивизије II. позива, да Миловац по сваку цену одржи и да 3. пешад. пук II. позива ојача по потреби још једним целим пуком и једном батеријом. Командант Моравске дивизије II. позива предузео је одмах нужне мере. Поред батаљона, који је раније био упућен, да подржи 3. пешад. пук II. позива, кренуо је и остатак 2. пешад. пука. II. позива са остала три топа оне батерије, чији је један топ већ био у саставу 3. пешад. пука II. позива на Миловцу. Леви одсек главног положаја Доње брдо – Спасојевина имао је да заузме један батаљон 1. пешад. пука II. позива из дивизиске резерве. Али овај покрет није ни изведен, јер су до тога времена већ и последњи делови 3. пешад. пука II. позива напустили чак и прихватни положај и у приличном нереду и са доста губитака одступили на десну обалу Љига код Гукоши. Ноћ се већ ближила. Прелаз преко Љига по ноћи и напад по незгодном терену и у непознатој ситуацији могао је бити доста ризичан. Сем тога, на 3. пешад. пук II. позива командант дивизије није могао више ништа рачунати, јер је био растројен и у току ноћи тешко га је било прикупити и уредити. Са ових разлога, командант Моравске дивизије II. позива молио је, да за ноћас обустави слање 2. пешад. пука II. позива на леву обалу Љига, већ да зором предузме напад целом дивизијом, или, ако је потребно јаче огарантовати положаје на левој обали Љига у циљу намераваног сутрашњег прелаза у офанзиву, онда да још у току ноћи пребаци преко Љига целу дивизију, јер би сутра по дану имао да прелази Љиг под борбом, а заостали делови на левој обали Љига из састава Моравске дивизије II. позива и Дринске дивизије I. поз. били су слаби и после борбе растројени, да се на њих није могло ослонити. Овакав захтев команданта Моравске дивизије I. позива одговарао је само локалној потреби за постизавање делимичног циља, али се није могао дозволити са гледишта опште ситуације на целом фронту. Прелаз у напад у току ноћи са оваквим трупама мало је давао изгледа на успех. Поред тога, ангажујући читаву дивизију, а поред ње и трупе са суседних одсека само у једном правцу и циљу, да се Миловац преотме, ослабио би знатно снагу на осталом делу фронта, те би се тешко могло парирати дејство осталих непријатељских трупа (2.. 10., 11. и 12. брдске бригаде) које су по извештајима већ биле искупљене источно од Мионице, а нарочито не би се могло изаћи у сусрет евентуалностима за случај да непријатељ почне јаче надирати у правцу левог крила и бока армије, према коме су се такође са више праваца почеле појављивати непријатељске колоне.
Стање на левом крилу и боку армије било се до тог тренутка изменило. На правцу од Брежђа и Крчмара ка Рудо примећени су били знатни делови око 5 – 6 батаљона. Пред мрак непријатељ је већ био успео да са двема четама заузме и Стражару а један батаљон његов подишао је нашим положајима на Узуновцу и Јељаку. Према Баћинцу налазили су се делови 25. пешад. пука 42. дивизије, а извесне непријатељске трупе предузеле су понова покрет од Мионице ка Струганику. Да би парирао непријатељско дејство по свима овим правцима и одржао свој иначе широки одбранбени фронт, командант Дунавске дивизије II. позива имао је само 12. пешад. пук II. позива и 18. пешад. пук I. позива, у које се још могао поуздати и на које је имала пасти одбрана целе линије Баћинац – Рудо – Маљен. Према оваквом стању на целом фронту I. армије и извештају команданта Дунавске дивизије II. позива да сматра, да ће се непријатељ јаче груписати према његовом левом крилу, морало се одустати не само од намераваног напада на Миловац, него и од намераваног сутрашњег напада целом армијом. Очекујући да се за такву акцију створи погоднији моменат, командант I. армије одлучује се, да за сада огарантује што дуже заузете положаје, да пусти непријатеља да се о њих ломи и на тај начин првенствено ослаби. Према овакој одлуци послато је у току ноћи 20./21. новембра овако наређење:
Команданту Моравске дивизије II. позива, да цео 3. пешад. пук II. позива повуче у дивизиску резерву позади положаја код Гукоши, остављајући на предстражи на одсеку од утоке Жеравице до р. Качера батаљон 2. пешад. пука II. поз. са леве обале Љига.
Команданту Дунавске дивизије II. позива, да одмах још у току ноћи упути и остала 2 батаљона 12. пешад. пука II. позива на Маљен са задатком, да нападну непријатеља на правцу Узуновац – Стражара, ако има изгледа на успех, у противном, да упорно брани Маљен и правац преко Риора и Дружетића ка Горњем Милановцу као и правац од Брежђа.
Команданту Дунавске дивизије I. позива, да 2 батаљона из 9. пешад. пука II. поз. са Јовића баре одмаршују 21. новембра рано из јутра преко Берковачке главице и ставе се привремено на расположење команданту Дунавске дивизије II. позива на Баћинцу. До повратка пак ових батаљона ако буде потребно, да командант дивизије ојача трупе, које остају на Јовића бари, нека их појача са деловима из одсечне резерве. У извештају Врховној команди, у коме је изнесено целокупно стање армије и намера за даљи рад, тражено је да се у састав армије упути обећана дивизија из III. армије, ако се до сутра, у истини, осети јаче груписање непријатељске снаге према левом крилу и боку армије. Са одступањем 3. пешад. пука II. позива на леву обалу Љига борба је сасвим престала. Трупе све три дивизије I. армије заноћиле су 20./21. новембра у оваквом распореду:
Моравска дивизија II. позива на одсеку од Качерске до Драгобиљске реке, са предстражом од једног батаљона на левој обали Љига, а на одсеку од утоке Жеравице до р. Качера, са по једном четом испред Гукоша и код Гачића (нова карта); 2. пешад. пук II. позива, чији је покрет обустављен, остао је на Спасојевини; 8. кадров. пешад. пук на Осоју; 1. пешад. пук II. позива у резерви на Главици, где су се искупљали и разбивени делови 3. пешад. пука II. позива. У току ноћи 20./21. новембра у састав 3. пешад. пука II. позива дошао је и батаљон са леве обале Љига.
Код Дунавске дивизије I. позива распоред је остао исти као и у току дана. Батаљон, упућен од Јовића бара, ради садејства нападу 3. пешад. пука II. позива, задржао се пред селом Ракари.
Дунавска дивизија II. позива, код које је и по поновном заузећу Баћинца, Струганика и Локве, а због растројства пукова, учињена мала измена у распореду, заноћила је са једним батаљоном 8. пешад. пука II. позива на Берковачком вису; 3 батаљона 8. пешад. пука I. позива и 1 батаљон 8. пеш. пука II. поз. (формиран од растурених делова 2., 3. и 4. батаљона) на Баћинцу са предстражама на Говеђем брду и Локви; 18. пешад. пук I. позива на Рудо.
Маљенски одред: 2 батаљона 12. пешад. пука II. позива са придатом артилеријом остао је на Маљену, осматрајући правце: Букови – Вуковића ливаде; Ражана – Дивчибаре – Краљев сто; Крчмарском реком – Кик (717) – Гола коса – Стражара и друм Брежђе – Јељак.
Напомена. Предстража Дринске дивизије I. позива на Пландишту, због напуштања Миловца, нападнута и сама знатно јачом снагом, која је по оцени команданта предстраже износила око 4 пука пешадије, напустила је око 16 часова Пландиште и до ноћи остала на левој обали Љига на коси између Цветановачке цркве и Љига (нова карта) а по ноћи одступила је на десну обалу.
Непријатељ пред десним крилом I. армије избио је у току 20. новембра на линију: Пландиште – Миловац – Ракари – Раскрсница, а пред левим крилом допро је на линију: Велико брдо (Брежђе) – Шевуља – Стражара. Према исказима заробљеника пред фронтом ове армије дејствовала је 42. хонведска дивизија 13. корпуса и 14., 2., 10., 11. и 12. брдска бригада 16. корпуса. 13. корпус дејствовао је једним делом према десном крилу ове а остатком према фронту III. армије. На одсеку од пута Мионица – Горња Топлица – Гукоши била је његова 42. дивизија; северно 7. дивизија, а јужно од 42. дивизије дејствовао је 16. корпус. На правцу Миловац био је 78. и 26. ландштурмски пук а у близини његовој били су 27. и 28. пук. На Баћинац нападао је 25. пук 42. дивизије.