У 3 часа под ОБр. 2774 издата је Тимочкој дивизији II. позива ова заповест: „У вези заповести ОБр. 2764 за напад те дивизије на непријатеља код Жупањца, а по извештају команданта II. армије ОБр. 3782 наређујем: Да напад те дивизије буде управљен у правцу Жупањца у десни бок непријатељских трупа, и да напад отпочне у 7 часова. Док се напад ваше дивизије не изјави, Моравска дивизија I. позива задржаће непријатеља на својим досадањим положајима, па ће потом и она прећи у напад. По добивеном извештају непријатељ је нападао Моравску дивизију I. позива са ширином фронта: Лазаревац – Петка – Враче брдо – Ћелиска коса. Главни напад извео је на део Враче брдо – Ћелиска коса јачином до једне дивизије. Акцијом дивизиске резерве напад је задржат; непријатељ се зауставио на западној коси засеока Враче брдо, а неким делом на Ћелиској коси. Непријатељска артилерија има 2 групе на коси Пепељевачкој, 2 групе југозападно од Лајковца на коти 135 (овде је 1 хаубичка), 3 групе северозападно од Лајковца између Лајковца и Остењака (овде је 1 хаубичка); 18. овог месеца пало је неколико зрна великог калибра, али 19. овог месеца није се појављивала ова артилерија. Распоред наше артилерије овај је: на фронту к. 159 – к. 243 четири пољске батерије и вод хаубица, са објектом дејства Лајковац – Остењак. На фронту Ћелије – Жупањац, три пољске батерије чији је објекат дејства Рубрибреза – Пепељевац. Циљ дејства непријатељске артилерије је Враче брдо – Човка, кога туче унакрсном ватром. Напомиње се команданту, да се акција Моравске дивизије I. позива продужује ноћас; да развијање пешадије Тимочке дивизије II. позива треба подесити тако, да лево крило што мање буде изложено артилериској ватри са Пепељевца и Латковића; да свој рад изводи споразумно са командантом Моравске дивизије I. позива и најзад, ако би командант ма из којих разлога морао напад да одложи, да одмах извести ову команду као и II. армију“.
У 7.15 часова Тимочка дивизија II. позива под ОБр. 1135 јавља, да због напорног марша и рђаве хране 14. и 15. пук још нису прикупљени, а напад који према заповести треба да отпочне у 7 часова не може почети у то време. Јавиће се накнадно кад ће почети напад. О овоме је од стране III. армије извештен командант II. армије са ОБр. 2776. Одмах за овим, од команданта Тимочке дивизије II. позива добивен је овај извештај: „Од начелника свога штаба кога сам рано јутрос послао у штаб Моравске дивизије I. позива примио сам овај извештај о стању на бојишту: „Синоћ око 17 часова, контра нападом повраћен је положај Враче брдо – Ћелиска страна. Жупањац није ни губљен. Непријатељ је одбачен за један километар од положаја, његови ноћашњи напади одбивени су“.
Достављајући ово командант Тимочке дивизије II. позива са своје стране додаје ово: „На том фронту сад се већ налазе у селу Жупањцу 16. пук Моравске дивизије. До овог тренутка стигао је 13. и 14. пук I. позива, а 13. пук II. позива и 4. пук I. позива „Стев. Немање“ од јуче су тамо. Према томе сад са посадом, на фронту налазе се 7 пешадиских пукова. Молим да ми се јави, да ли се остаје при том наређењу ОБр. 1135 нарочито с обзиром на бројно стање пукова имајући у виду, да кад сад пођем, на нападни положај могу стићи тек пред мрак с обзиром на тешке путове, и да према томе могу предузети само неприпремљени ноћни напад. Хоћу ли овако да полазим на напад или да чекам прикупљање јединица. Молим под чијом сам командом и под којим стојим“.
Поводом тога тражено је обавештење из II. армије и у 14.45 часова из штаба те армије јављено је, да је командант армије на положају код Моравске дивизије I. позива. Одмах је ово саопштено команданту Тимочке дивизије II. позива, с тим да се за свој рад по данашњој заповести обрати команданту II. армије.
У 15.45 часова командант I. армије саопштава телефоном команданту III. армије, да је пуковник Васић (командант Дунавске дивизије II. позива) имао успеха на Баћиновцу и да непријатељ одступа ка Мионици; 3. пук II. позива (из I. армије) на Миловцу нападнут је, а 3. прекобројни пук I. позива (из III. армије) не потпомаже га. На основи овог саопштења, командант армије лично је одмах наредио команданту Дринске дивизије I. позива, да трупе на Пландишту потпомажу одбрану Миловца. Исто је наређено и Комбинованој дивизији за њен батаљон на Тополском брду. О томе је издато писмено наређење ОБр. 2799 у овоме: „Командант I. армије јавља, да је 3. пешад. пук II. позива на Миловцу јаче нападнут на десном крилу и да га трупе Дринске дивизије I. позива са Пландишта не потпомажу. Трупе са Баћиновца имале су успеха и непријатеља гоне ка Миловцу. Наређујем:
1. Да командант Дринске дивизије I. позива нареди, да трупе са Пландишта одмах потпомогну 3. пешад. пук II. позива ради одржања положаја Миловца, било одашиљањем помоћи, било активно и да увек раде споразумно са 3. пешад. пуком II. позива.
2. Да командант Комбиноване дивизије I. позива нареди, да његов батаљон на Тополском брду такође помаже трупе на Пландишту.
Уопште солидарност – узајамна помоћ – у свима ратним приликама први је услов за успех и победу и основно начело, но о које се већ више пута грешило код нас. Позивам команданте дивизија да енергично настану, да се потчињени у овом правцу упуте“.
У 16 часова за целу армију издата је заповест ОБр. 2798 у овоме: „Непријатељ је јуче 19. ов. месеца у нападу на II. армију претрпео велике губитке пред фронтом Тимочке дивизије 3. позива и натеран на повлачење ка Колубари, којом је приликом заробљено три официра, 2 кадета и око 200 војника. Пред фронтом Моравске дивизије I. позива у нападу на Враче брдо и Човку претрпео је такође јаке губитке, и контра нападом резерве задржан је у покрету. Данас ће тамо предузети акцију по заповести ОБр. 2764 и делови трупа ове армије, те да се непријатељ и одатле протера. Коњица ове армије, одаслатим официрским патролама са положаја Пландиште, прибавила је ове податке: У селу Латковићу на левој обали Кацапа налази се један пешадиски пук, а у шуми више потока Маџаревца два пољска топа. На источној ивици села Латковића виде се два рова и више војника око кућа. Један батаљон са 2 митраљеза држи Орловац. На маршу има два топа који су дејствовали на Годојевац и Миловац. Од заробљених војника 25. домобранског пука на Тополском брду сазнало се, да је цео 13. кор у околини Боговађе, фронтом: Боговађа – Д. Лајковац – Латковић, са предњим деловима на левој обали Кацапа и Грмикоже. Да би се служба извиђања коњицом и обавештавања концентрисала и убрзала, а пошто су коњице стигле на своје место, наређујем:
1. Да се целокупна коњица стави под команду команданта Дринског дивизиског коњичког пука I. позива.
2. Да своје извештаје шаље преко команданта предстраже Дринске дивизије I. позива, а овај да доставља команданту Дринске дивизије I. позива, одакле ће се извештавати армиска команда.
3. Предстражу везати телефоном са дивизиским штабом, у недостатку овог поставиће коњица што чешће релеје.
4. У вези заповести ОБр. 2764 и 2774 наређујем, да Комбинована дивизија заштити артилерију Тимочке дивизије II. позива до њеног доласка на нове положаје. У случају преке потребе може се користити њеном муницијом.
5. Комбинована дивизија доставиће ову заповест Дринској дивизији II. позива и Тимочкој дивизији II. позива“.
У 20.10 часова из II. армије добивена је ова депеша: „Сазнао сам да су се трупе те армије, одређене за напад бока противничког, који напада положај Враче брдо, прикупиле и заноћиле позади 16. пука, те изгледа као да хоће да нападну десно крило противника, а не његов бок. Молим јавите ми какве сте наредбе издали овим трупама и исправите их, ако су погрешно упућене. Њихов је објекат десни бок, а не крило противничко“. Командант III. армије у својој релацији на овом месту примећује ово: 16. пук налазио се на положају код с. Жупањца, дакле на путу кретања Тимочке дивизије II. позива, те јој њено прикупљање код овога пука ништа није сметало да се развије у одређеном правцу, а у смислу представке команданта II. армије ОБр. 3790 од 19. новембра.
У 20.15 часова из II. армије добивена је ова депеша: „Трупе те армије нису извршиле напад данас у 7 часова. У 11.50 часова добио сам извештај од команданта Тимочке дивизије II. позива, писан у 11.15 часова, да је до тога времена прикупио из оба пешад. пука одређена за напад до 3.000 људи на Виноградинама, који су преморени и пита да ли да се одмах крене у напад преко Жупањца, па ма у које доба тамо стигао. Нашао сам, да такав напад, са оваквом трупом и у време кад би командант могао добити наређење од мене, не би донео користи које су се од њега очекивале, стога сам тај напад одложио за сутра 21. тек. месеца у 7 часова. Због овога је и Моравска дивизија I. позива, која је била ојачана и потпуно спремљена за овај напад, одложила исти за сутра и ограничила се на сузбијање противника и то док сам се бавио на положају са врло повољним успехом. Молим команданта, да се предузму мере те да се бар сутра 21. тек. месеца изврши напад и са потребним ентузијазмом“.
У 20.55 часова из Врховне команде телефоном је питан командант III. армије, да ли је извршен напад у правцу Пепељевца. Пошто је дато обавештење о свему шта је урађено, одговорено је из Врховне команде: „Војвода жели, да цела армија нападне у правцу Пепељевца“. Одговорено је да је Љиг сада непролазан, а мостови порушени и да се наша артилерија са положаја може скидати само далеким обиласком уназад, где су путови сада такође скоро непролазни. Тада је војвода Путник наредио, да се напада преко Страже у правцу Пепељевца, нашта је тражено да се остави времена да се напад припреми и подигну мостови. На основи овога телефонског наређења, командант III. армије 21. нов. у 3 часа са ОБр. 2815 наређује да почну припреме ноћас, да се продуже у току дана 21. и ноћу 21./22. новембра за прелаз преко Љига и покрет возова, пошто је вероватно да ће 22. ов. месеца III. армија прећи у напад.
У 22.30 час. 20. новембра са ОБр. 2807 јављено је команданту II. армије ово: „У смислу ваше представке ОБр. 3782 и 3790 од 19. ов. месеца наредио сам команданту Тимочке дивизије II. позива да 20. новембра у 7 часова изврши напад у правцу села Жупањца у десни бок непријатеља. Тиме сам команданту дивизије одредио његов задатак, а у подробностима и даљем извршењу, молим да га ви диригујете, пошто ја не знам ни какав правац има фронт непријатеља и пошто ви командујете целином, а он се налази у рејону вашег дејства. Овог момента немам са њиме ни телефонске везе, пошто је отишао у правцу Жупањца“.
На фронту армије у току дана, није било других значајних новости, сем што је код Комбиноване дивизије I. позива и Дринске дивизије II. позива било повремене борбе, а нарочито артилериске. О непријатељу се досад сазнало, из свију извештаја, да се са јачим деловима налази на линији: Боговађа – Д. Лајковац – Латковић – лева обала Кацапа – с. Грмикоже – изворни део потока Годојевца. Према Чибутковици и Дудовици су му делови на самом Љигу, а код Дудовице један вод прешао је на десну обалу. На коси села Латковића има 2 – 3 батерије, а такође има артилерије и на Мрамору и Оровцу (по пола до једне целе батерије). Уопште, сад се могло закључити да је 36. дивизија на фронту од Боговађе до Кацапа потока; десно од ње према Миловцу и Пландишту 42. домобранска дивизија, а од Топлице и Дучића потока долазила је 40. дивизија.
Дејство Тимочке дивизије II. позива
Дивизија је стигла у зору 20. новембра на Виноградине са 14. и 15. пешад. пуком II. позива. Прикупљање дивизије иде споро, војници су преморени, те командант II. армије одлаже напад за 21. новембар. У 6.35 часова примљена је заповест команданта III. армије ОБр. 2774, која је горе у целини изнета.
У 9.45 часова обавештен је командант Тимочке дивизије II. позива од команданта Моравске дивизије I. позива, да је Моравска дивизија I. позива синоћ 19. новембра извршила контра напад и да је непријатеља одбацила за један км. назад; да дивизија држи део Врачег брда и Ћелиску страну; да су ноћни непријатељски напади одбивени; да се на положају код Жупањца налази 16. пешад. пук I. позива, да је Моравској дивизији I. позива пристигао 13. и 14. пеш. пук I. позива и 13. пешад. пук II. позива. Око 10 часова кренута су оба пука Тимочке дивизије II. позива са Виноградина ка Жупањцу и заустављена су позади 16. пеш. пука I. позива на јужној ивици села Жупањца поред друма Жупањац – Лазаревац, где су и заноћили 20./21. новембра. У 10.10 часова известио је командант Моравске дивизије I. позива, да је непријатељ целог дана нападао на његову дивизију са 4 – 5 пукова, од којих су три била груписана према Врачем брду.
Распоред непријатељев био је од прилике овакав: Према десном крилу Моравске дивизије један пешад. пук. Према центру – Врачем брду – 3-4 пешад. пука, чији делови држе Чук, а са неколико батаљона западни плато Врачег брда. Према левом крилу 2 – 3 батаљона. Према целом фронту непријатељ је имао 7 артилериских група, од којих су две хаубичке.
У 22 часа примљено је наређење команданта II. армије, да 21. новем. у 7 часова отпочне напад, рачунајући почетак рада са места преноћишта. Правац напада у бок непријатеља, а даље дејство да подеси према упуствима, која је добио од команданта III. армије, јер дивизија није стављена под команду II. армије.
Дејство Дринске дивизије II. позива
У току готово целог дана 20. новембра било је чарки између наших предстражних делова и омањих непријатељских делова на левој обали Љига. Пре подне вођена је само артилериска борба. Вод аустриске батерије постављен на Виноградини с успехом је дејствовао против непријатељске батерије код манастира Боговађе, која је, пошто је пронађена јуче по подне, променила место. Непријатељска батерија са Латковачке косе дејствовала је против левог одсека и том приликом један случајни метак дохватио је послугу нашег једног вода пољске батерије, око средине пута Виноградине – Дудовица и том приликом погинуо један, а рањена два војника. По извештају команданта предстраже левог крила, предстраже Комбиноване дивизије повукле су се са Љига на главну одбранбену линију. Према извештају команданта Комбиноване дивизије један непријатељски батаљон пребацио је се на десну обалу реке Љига према Стражи. У околини села Латковића примећена је једна непријатељска артилериска група од 2 – 3 батерије. Једна њена батерија избацила је неколико метака на лево крило дивизије без резултата. Једна непријатељска батерија налази се и код Боговађе. Артилерија са десног крила Дринске дивизије II. позива дејствовала је испред левог крила Моравске дивизије I. позива.
Дејство Комбиноване дивизије I. позива
У току целог дана 20. новембра једна непријатељска батерија од 6 пољских топова дејствовала је од Латковића на десни одсек. Наше батерије дејствовале су против горње батерије и против непријатељске пешадије између Љига, Латковића и Кацапе. Због надирања непријатеља јачом снагом на Тополско брдо, а пошто је 3. пеш. пук II. позива почео напуштати Миловац и 3. прекобројни пеш. I. позива Пландиште, један батаљон 2. прекобројног пука повукао се под борбом ка Гају на десну обалу Љига, где је у састав пука ушао 21. новембра у 11 часова. 20. новембра пред вече утврђено је, да се само један непријатељски вод налази на десној обали Љига и то код ушћа Оњега на једном спруду, који је са свих страна опкољен блатом и водом. Према овом воду истурена је наша једна чета, која је приликом напада добијала јаку ватру са леве обале Љига. На Љигу било је пушкарања између предстража и слабо дејство непријатељске артилерије на десно крило. Један непријатељски вод, који је напао на делове који одржавају везу између Тополског брда и ушћа Липовице, одбивен је. Из досадањих података види се, да непријатељ продужава офанзиву, али врло споро и опрезно. Он сваког дана заузима по мало земљишта, потискујући наше предње делове; 36. дивизија потпомаже напад једне дивизије 8. корпуса ка Човки, држи фронт према Дринској дивизији II. позива, а 52. пук из дивизиске резерве, један од најсвежијих и најјачих пукова, шиље ка Дудовици. 42. дивизија почиње напад на фронт Тополско брдо – Пландиште, потпомажући напад 40. дивизије на Миловац.
Дејство Дринске дивизије I. позива
У 9 часова извештен је телефоном помоћник начелника штаба III. армије, да 3. пеш. пук II. позива предузима напад са Миловца у правцу Оровца; 3. прекобројни пешад. пук који је у дивизиској предстражи потпомоћиће овај напад ватром, а са једним батаљоном посешће Миловац. Због малобројног стања пука већа се напрезања не могу учинити, а да се држање предстражног положаја потпуно огарантује. На предстражи ове дивизије ухваћени су војници 52. пука заједничке војске 13. бригаде 13. корпуса.
У 12.10 часова извештен је командант армије, да 3. пеш. пук II. позива, који је јутрос наступао у правцу Оровца, овог часа одступа под борбом и са Миловца. Командант III. армије у 15.30 часова наређује телефоном команданту Дринске дивизије I. позива, да предстражне трупе дивизије потпомогну 3. пеш. пук II. позива на Миловцу, чије је одржање од нарочитог значаја, обзиром на офанзиву I. армије, која ће се предузети 21. ов. месеца. Одмах је послато наређење команданту предстраже: „Ситуација захтева да се Миловац по сваку цену одржи. По наређењу команданта III. армије потпомогните са 3. прекобројним пуком и батаљоном мајора Ценића из 3. пука II. позива те да се на Миловцу одржи. За ово ступите одмах у везу са командантом 3. пешад пука II. позива“.
Командиру мостовног трена наређено је да не иде у Крагујевац, већ да се упаркира код механе у с. Блазнаве. Командант дивизиске предстраже извештава у 9.50 часова: „Према батаљону из Комбиноване дивизије налази се један батаљон непријатеља код села Латковића, са истуреним предњим деловима код реке Кацапа; извесни делови непријатеља спуштају се од села Врапчевића ка селу Бошњаковићу; 3. пеш. пук II. позива отпочео је напад у правцу Оровца, кога је пре два дана његова предстража напустила; његов напад потпомаган је артилериском ватром. Примећује се непријатељско кретање у правцу Боговађе, а у том правцу дејствује и непријатељска артилерија. Води се јача борба у правцу II. армије, али ипак слабија но јуче по подне“. Вођа официрске патроле у 16.20 час. шаље извештај: Напад на Оровац одбивен је непријатељским контра нападом, кад је 3. пешад. пук II. позива пришао на 600 метара непријатељским положајима. Овај батаљон је растројен и бачен уназад, сад се прикупља на Миловцу. Јучерашњи положај од Циганских кућа, па јужно од друма, држи се са два батаљона. Један батаљон који је нападао сеоским путом, који од Гукоша води Топлици, сузбио је непријатељске делове и држи се добро, али је јако нападнут. Пошто је сада истакнут, тешко да ће се моћи одржати, јер му непријатељ грози боковима. Због покривеног терена и недовољне везе са артилеријом, ова није могла снажно потпомагати напад. Командант пука стараће се, да се прикупи и одржи на старом положају. Јачина непријатеља изгледа да је један пешад. пук и једна батерија. Према изјавама заробљеника, 52. пешад. пук заједничке војске и 27. домобрански пук, а један од заробљеника чуо је, да су у близини и 25., 26. и 28. домобрански пукови.
Од команданта III. армије у 16.15 часова примљена је заповест ОБр. 2798, која је горе у целини изнета. На основи ове заповести командант Дринске дивизије I. позива издаје своју заповест ОБр. 1501 у овоме: „Непријатељ је јуче 19. ов. месеца у нападу на II. армију претрпео велике губитке пред фронтом Тимочке дивизије I. позива и натеран на поплачење ка Колубари, којом је приликом заробљено: 3 официра, 2 кадета и око 200 војника. Пред фронтом Моравске дивизије I. позива у нападу на Враче брдо и Човку претрпео је такође јаке губитке и контра нападом резерве задржан је у покрету. Данас ће тамо продужити акцију по заповести команданта III. армије и делови Дринске дивизије II. и Тимочке дивизије II. позива, те да се непријатељ и одатле протера. Коњица III. армије, официрским патролама одаслатим са положаја Пландиште, прибавила је ове податке: итд. (цитирана је цела заповест команданта III. армије). Наређујем: Да командант Дринског дивизис. коњичког пука I. позива прими под своју команду уједињену коњицу дивизија: Комбиноване I., Дринске II. и Тимочке дивизије II. позива; да све извештаје шаље преко команданта предстраже ове дивизије потписатоме; да командир телеграфског одељења још ноћас подигне између предстраже и дивизиског штаба телефонску везу, да командант Дринског дивиз. коњичког пука постави релејну везу између предстраже и дивизиског штаба, те да брзо извештавање буде огарантовано и ако би наступио прекид у телефону. За надзор над релејима командант ће одредити једног водног официра, који ће ми бити лично одговоран за сваку неуредност и спорост у преношењу извештаја“.
Командант левог одсека доставља у 16.25 часова ово: „Још ни до овога часа нисам добио везе са 8. кадровским пуком. На мој писмен захтев да се та веза постигне, командант 8. кадровског пука одговорио је да због малог броја пушака у пуку он не може да поседа све тачке, већ је посео главну линију одбране Доње Поље. Поново сам писмено молио команданта, да Осоје поседне бар са једним водом и тражио сам одговор, али до овога часа добио га нисам. На тај начин између мене и њега остао је простор од 1 километра непоседнут. Извештавам о овоме команданта и молим, да се код команданта Моравске дивизије II. позива подејствује, да се Осоје поседне у толико пре, што је на Осоје пројектован 1 брдски топ 2. брдске батерије. Командант предстраже у 17.15 часова доставља ово: „Непријатељ обасипа јаком артилериском ватром Миловац, а 3. пеш. пук II. позива напушта постепено положај. Наша два брдска топа, који су мени придодати, не могу да потпомогну одбрану, јер немају муниције. Сви су изгледи, да ће непријатељ до мрака заузети Миловац“.
У 17.40 часова добивен је извештај да је непријатељ контра нападом одбивен на Миловац. Од команданта III. армије добивена је у 17.50 часова заповест ОБр. 2799, која је горе у целини изнета. Ова заповест команданта III. армије достављена је команданту предстраже на Пландишту дословно с тим, да командант предстраже одмах извести, с обзиром на ранија наређења, шта је све у току данашњег дана радио у циљу потпомагања акције 3. пешад. пука II. позива.
Од команданта дивизиске предстраже у 19.50 час. добивен је извештај писан у 18.10 часова, у овоме: „Част ми је известити команданта, да је непријатељ под борбом заузео Миловац у 15.45 часова а Пландиште је почело да попушта у 16 часова и једва су се до мрака извесни делови 3. прекобројног пука задржали на задњој ивици Пландишта. Сад покушавам свима силама, да војнике задржим на положају између Цветановачке цркве и Љига и ту прикупљам батаљоне. Како су лево и десно од мене наше трупе одступиле, то је питање докле ћу се моћи овде задржати. Понова молим за одговор, да ли да се задржим на положају код Цветановачке цркве или да идем у резерву на Округло поље. О поновном заузећу Пландишта и Миловца са овим трупама не може се ни мислити, а камо ли привести у дело. На положају Пландишту, чак је и један брдски топ картечно дејствовао да задржи непријатеља и једва се извукао, да не буде заробљен. Заробљен је и један рањени непријатељски официр, који тврди, да од прошле ноћи па овамо на овај фронт нападају 4 пешадиска пука и један батаљон из његовог 5. пука. Затим, од команданта предстраже добивен је извештај писан у 17.15 часова у овоме: „Пошто је у 15.45 час. заузет Миловац, то је свом снагом непријатељ напао Пландиште с левог бока, стога се и левокрилни батаљон око 16 часова морао постепено повући, што је повукло и остале батаљоне. Са предстражним сам трупама источно од Цветановачке цркве, на положају, где сам наредио да се прикупе батаљони. Овде сам у 17.15 часова стигао. Овај се положај налази на левој обали, на један километар од реке Љига, и немогуће га је држати и до сутра упорно бранити стога, што му је лево крило покривено. Река је позади, која није газна, нити има мостова позади положаја. 1. батаљон 2. прекобројног пука са предстраже на Тополском брду почео је да се повлачи пре повлачења нашег десног крила, а због притиска непријатељске артилериске ватре, а и његове пешадије. Сада је ватра престала. 3. пешад. пук II. позива одступио је. Молим за наређење“.
У 20.30 часова командант дивизије издаје заповест команданту предстраже у овоме: „С обзиром на предстојећи рад трупа III. армије, неопходно је потребно да се држите на линији, на којој сте застали: десна обала Јошевачког потока – село Цветановци. Настаните свима силама да се 3. прекоброј. пук прикупи, уреди и утврди на садашњем положају. Мост израђен на Љигу код села Моравци мора се по сваку цену одржати у исправности, јер је исти саграђен с обзиром на предстојећу офанзиву. Ова заповест није могла бити извршена, јер су се предстражарски делови већ били повукли на десну обалу Љига.