Операције Ужичке војске
У току ноћи 19./20. новембра ни на једном одсеку није се десило ништа значајније. У току 20. новембра на појединим одсецима стање је било овако:
Леви одсек: Ђаков камен – Кадињача – Буља. Према овом одсеку, непријатељ је у току 20. новембра предузео наступање у циљу протеривања наших слабијих извиђачко – заштитничких делова, који су остали на линији Вис – Вишесава – Мусино брдо. Одељење са Виса повукло се око 6 час. ка Вишесави. Око 11 час. непријатељ је изашао и на Вишесаву, снагом до 1 батаљона и отпочео даље наступање ка Пилици. Због незгодног положаја, а да не би била одсечена од својих трупа, чета са Мусиног брда повукла се на Рајчевића брдо, пошто је и са фронта од Бајине Баште била такође нападнута. Од два непријатељска бегунца сазнало се да од Бајине Баште наступа део а можда и цео 37. домобрански пук (мало је вероватно да је цео пук, вероватније је један батаљон овог пука), а од Рогачице 2 батаљона ландштурма и 1 батаљон Мађара из 69. пука.
Према оваквом стању наређено је команданту левог одсека, да одмах са Кадињаче упути једну чету на Рајчевића брдо, те да чети са Мусиног брда омогући повлачење ка Рајчевића брду и протерује слабије непријатељске делове, који се буду кретали са Вишесаве. Од коњичког вода, који је остао на Шаргану, добивен је извештај, да су његове патроле, упућене ка Вардишту, задржате непријатељском ватром са граничне карауле. Извиђачко пешадиско одељење упућено из с. Семегњева ка Вардишту извештава, да се непријатељ налази у Вардишту и околини на њиховој страни а од патрола из 5. кадров. пука сазнало се, да у касарни на Бјелом пољу, правац Добрун – Прибој, има око 70 непријатељских војника. Командант пука предузео је мере да се протерају.
Десни одсек: Варда – Црни врх – Вис (Игњатовићи). Према овоме одсеку, непријатељ у току 20. новембра ништа није предузимао. Од патрола упућених 19. новембра у извиђање сазнало се: да се око Маковишке суднице налазе извесни непријатељски делови; у Радановцима наишле су на једну непријатељску чету са неколико коњаника, а од мештана сазнали су, да се северно од Ражане налази непријатељски логор, јачине једног пука; на Лијепој равни, западно од Ражане, други логор јачине до 2 пука и да на Дреновачком кику има једна непријатељска брдска батерија. Због непријатељских покрета левом обалом реке Дервенте, правцем: Вис – Вишесава – Главица и спуштања његових појединих делова ка Дубу бочно према нашим трупама на десној обали Дервенте, наређено је команданту оног одсека, да упути 2 чете 12. кадровског пука те да заузме Вис (822) и Главицу – Вишесаву. Чета, упућена на Вис, успела је да заузме ову тачку и продужи извиђање ка Вишесави, али чета, упућена ка Главици, није успела, да у току овог дана избије на Главицу, због јако испресецаног земљишта.
Да би се пак сазнало право стање ствари на овом одсеку, као и ако су то слабији непријатељски делови, да би се протерали, под ОБр. 1614 у 20.30 час. наређено је командантима одсека:
1. Да једна чета 4. пука III. позива са Варде, са бомбама, изврши 21. новембра преко с. Благојевића препад на непријатељске делове на Главици (јужно од Јасеновца), а са једним водом преко с. Годечева, на Вртаче.
2. Чета 12. кадров. пука, која је избила на Вис, да се ојача још са једном четом, те да изврше препад у правцу Јелина и у позадину Вишесаве, а чета упућена ка Вишесави, на ову тачку и даље ка Кику.
3. Да се чета левог одсека код Рајчевића брда ојача бар још са једном четом и одељењем добровољаца са бомбама, те да изврше препад и заузму Главицу (к. 785).
4. Ако препад успе, све чете да предузму даље гоњење непријатеља ка Дрини и да се зауставе на заузетим положајима.
5. Препад да отпочне 21. новембра у 3 часа. До тога времена све чете треба да подиђу тајно ка положајима, који имају да нападају, како би препад могао да отпочне у одређено време.
Косјерићски одсек. У циљу сазнања правог стања и протеривања непријатељских слабијих делова, који се са гребена Повлен – Маљен спуштају ка Косјерићу, командант трупа са овог одсека наредио је наступање у правцу севера и то:
Десна колона: 1 ½ батаљон, 1 брдски брзометни топ и 2 митраљеза, наступа правцем Косјерић – Ражана ка фронту Глоговац – Стојићки рид. Ради олакшања овог напада на Глоговац, упућена је једна чета са Субјела преко Мионице и Великог брда.
Лева колона: 2 батаљона 10. пука, 2 митраљеза и 2 брдска брзометна топа, наступа правцем: Цикоте – Сјеча река – Годљево – Радановци у циљу протеривања непријатељских делова, који се појављују на томе правцу, и да садејствује при заузимању Стојићког рида.
По заузећу напред поменутог фронта, трупе да се утврде и извиђају даље у правцу севера. Да би дејство ових колона било што успешније и да би се непријатељске трупе, које се појављују на овом правцу, биле одбачене од осталих њихових трупа, које су према фронту I. армије, захтевано је под ОБр. 1601 од Врховне команде, да се трупама левог крила I. армије нареди, да ма и слабијим деловима преко Дивчибара дејствују на бок и позадину непријатељских делова, упућених ка Ражани. Овог садејства није било, вероватно стога, што је непријатељ већ у току 20. новембра отпочео напад против левог крила I. армије, како се то доцније сазнало. Због тога, што су напред поменуте колоне отпочеле покрет тек у подне, оне нису могле доспети до одређених објеката, те је десна колона заноћила на Алабаби и Орницама а лева код Рајића брда, северно од Сјече реке.
У току овог дана о непријатељу се сазнало:
1. Од заробљеника, да је у Ваљеву остала 14. брдска бригада, јачине 4 батаљона из 42., 72., 91. и 98. пука са 4 пољске хаубице и 4 брдска топа, вероватно као посада и нека резерва. Од ове бригаде упућен је ка Косјерићу 2. батаљон из 72. пука и један батаљон из 42. пука. Батаљони су се задржали северно од Ражане. Позади њих има још неких трупа, али не знају из којих су јединица.
2. Од коњичког дивизиона из Сјече реке добивен је извештај, да се непријатељ у појединим групама налази: код Дебелог брда и око Маковишта; код Лисине, Мравињака (Говеђа глава), код Црвеног брега и код Дреновачког кика. Свака од ових група је јачине 1 – 2 батаљона. Непријатељ има нешто и коњице. Своје извиђачке делове шаље са поменутих тачака ка Сјечој реци. Вероватно је, да су ово побочнице, истакнуте према трупама ове војске.
3. Официрска патрола, упућена у правцу с. Радановци јавља, да је у своме извиђању наилазила на непријатељске патроле и да их је протеривала. По доласку у Радановац, приметила је једну јачу непријатељску колону, која се од Козомора почела да спушта у правцу Ридова (вероватно преко с. Росића) и у правцу Лијепе Равни, јужно од Дреновачког кика. Колона је састављена од пешадије и митраљеза. У правцу пак Таора, патрола је наилазила на њихове патроле, које су долазиле до Годљева и враћале се. На Мравињацима примећени су логори.
На основи прикупљених извештаја, да непријатељске патроле и поједина одељења крстаре ка Сјечој реци појединим косама, које се од планинског ланца Дебело брдо – Букови спуштају ка Сјечој реци, наређено је команданту Косјерићског одреда, да батаљон са Цикота постави тајна одељења, јачине до ½ вода, код Громиља и села Годљева, а трупе код Стојићског рида око с. Радановца, са задатком, да врше препаде и заробљавају непријатељске крстареће патроле и одељења.
Операције Обреновачког одреда
Сем омањег местимичног пушкарања између наших и непријатељских патрола на левој обали Колубаре, ноћ је прошла потпуно на миру. Од 10 час. непријатељска артилерија дејствује на Баћевицу, тражећи наше батерије. Код каменог моста на Тамнави непријатељ се утврђује, и једним топом гађа гвоздени мост на Колубари. Примећују се поједине групе непријатељских војника на левој обали Саве у растовој шуми. Са око 40 шрапнела непријатељска артилерија тукла је наше ровове на десној обали Очаге. Непријатељ је цело по подне тукао просторију између реке Марице и Дражевачке механе но без успеха. Одред је заноћио у истом распореду као и јуче.
Операције Одбране Београда
Ноћ 19./20. новембра прошла је потпуно на миру. У току данашњег дана непријатељ, користећи се маглом, успео је да пребаци нешто своје пешадије на острво Чакљанац. Наши делови, који су били на томе острву, морали су се повући. Одмах су са наше стране пребачени на о. Чакљанац јачи делови пешадије и потпомогнути и артилериском ватром после борбе од два часа, протерали су непријатеља са о. Чакљанца, које је сада у нашим рукама. Непријатељ је имао приличне губитке и одступио је на остр. Форконтумац. Наши су губитци незнатни. На осталом фронту било је пушкарање и ништа важније.