Операције аустриске војске
Операције V. армије
Дејство Комбинованог корпуса
104. ландштурмска бригада продужавала је борбу код Обреновца око прелаза преко Колубаре без успеха. 29. и 7. дивизија најзад су добиле могућности, да отпочну прелаз преко Лукавице. Понтонски мостови довучени су на места прелаза са највећим тешкоћама. Обе дивизије покушале су прелаз преко реке и то: 29. дивизија према Конатици, а 7. дивизија према Вел. Црљени, али због разлива Колубаре и њене отоке Лукавице ово је био врло тежак задатак. Па ипак, 7. дивизија успева 21. новембра да пребаци седам батаљона преко Лукавице према Вел. Црљени, заробивши око 600 српских војника.
Дејство 8. корпуса
Дивизије овог корпуса (21. ландверска и 9. пешадиска) застале су у своме нападу на српске положаје између реке Пештана и Љига због јаког отпора Срба, продужујући вођење безуспешних борби.
Операције VI. армије
Дејство 13. корпуса
36. дивизија водила је безуспешну борбу на фронту између Жупањца и Дудовице. Успело се, истина, пребацити неколико одељења преко Љига код Дудовице, али су се она, запавши под надмоћну ватру српске артилерије, морала повући натраг на леву обалу реке. 42. хонведска дивизија водила је безуспешну борбу на прелазима преко Љига код Гукоши.
Дејство 15. корпуса
48. дивизија водила је безуспешну борбу на фронту: Баћинац – Медник. 1. дивизија (7. и 9. брдска бригада) успела је да заузме вис Рудо (622), заробивши 300 српских војника и запљенивши 2 топа. Овим успехом наступио је преокрет у корист аустриске војске. Трупе 1. дивизије предузеле су гоњење Срба у правцу Сувобора. 40. хонведска дивизија појачала је са 80. бригадом лево крило 48. дивизије на правцу Медника (450), а са 79. бригадом остала је и даље у корпусној резерви код Г. Топлице.
Дејство 16. корпуса
Комбинована дивизија кретала се овога дана из околине Ваљева ка Брежђу, у циљу потпомагања 1. дивизије 15. корпуса.
50. дивизија кретала се овога дана из околине Ваљева и са неисказаним тешкоћама стигла је доцкан у вече код с. Равње јужно од Ваљева. 18. дивизија добила је задатак, да предузме осигурање на путу Ваљево – Косјерић према Ужицу. Али, директан марш из с. Тубравића преко планинског предела, јако завијеног снегом, био је немогућан, због чега је дивизија била принуђена да маршује заобилазним путом Тубравић – Ваљево – Равње ка превоју на Буковској планини.
4. брдска бригада (самостална) имала је одмор на Јасеновцу код Рогачице закључно са 20. новембром, а 21. новембра је протерала Србе, који су били на висовима јужно од Рогачице. Међутим Срби су се прикупили на главном положају: Варда (946) – Вишесава (915), који је затварао правце од Рогачице и Ваљева ка Ужицу, те је ова бригада предузела покрет ка овом положају.
Операције српске војске
Операције II. армије
Трупе ове армије провеле су ноћ 20./21. новембра на миру, сем омањег пушкарања код предњих делова. У 5.40 час. командант Тимочке дивизије II. позива извештава, да ће његове трупе, које имају од Жупањца да нападају у десни бок непријатеља, бити подухваћене јаком артилериском ватром с фронта, бока и с леђа; да непријатељска артилерија није ни мало везана нашом артилеријом и да морал његове пешадије није најчвршћи. Командант II. армије наређује, да приступи извршењу наређења смотрено, да се не би трупе растројиле и да се врло брижљиво одржава ред. Ако налази, да је немогућно извршити напад, нека га одложи и извести команданта II. армије, као и команданта Моравске дивизије. У 5.50 час. примљен је извештај од команданта III. армије под ОБр. 2818 (писан у 4 часа) о ситуацији армије у току јучерашњег дана, као и да је Тимочка дивизија II. позива преко ноћи 20./21. упућена Моравској дивизији I. позива ради напада у десни бок непријатеља у правцу с. Жупањца, а по захтеву команданта II. армије.
Од Врховне команде тражено је са АрБр. 2580 објашњење: „Вод хаубица мод. 1910. год., који је утрошио своју муницију, скинуо сам са положаја и сад упутио у Аранђеловац. Молим за објашњење, где да упутим даље ове калибре“. У 20.45 час. командант Тимочке дивизије II. позива са ОБр. 1167 извештава: „По налогу команданта III. армије ОБр. 2843 од данас, ова дивизија има кад сврши свој задатак доћи у армиску резерву III. армије“.
Командант армије са ОБр. 3841 наређује командантима дивизија: „Имам извештаја, а и личног уверења, да је код пешадије морал почео да опада, да се шире бегства и неред и да неке јединице напуштају положаје чим артилерија умањи своје дејство. Ово зло мора се одмах у почетку искоренити“.
Дејство Моравске дивизије I. позива
Ноћ 20./21. новембра у главном је прошла на миру сем пушкарања и са једне и са друге стране код предстражарских делова.
У 12.48 час. са ОБр. 1907 командант дивизије извештава команданта армије: „Напад ће се извршити с наслоном на положај к. 159 и то у две колоне: Лева колона 4. пешад. пук I. позива „Стев. Немање“ правцем од коте 159 ка Чуку. Десна колона 1. пешад. пук правцем ка мосту на Колубари, обухватајући развојем ту просторију. Резерва 15. пешад. пук I. позива позади десне колоне. Напад ће потпомагати целокупна артилерија. Остале трупе биће на својим положајима, пошто се више трупа не може ни развити на овом простору. Са командантом Тимочке дивизије II. позива ступио сам у споразум“.
У 12.30 час. командант Тимочке дивизије II. позива са ОБр. 1146 извештава команданта Моравске дивиз. I. позива о овоме: „Од команданта Дринске дивизије II. позива добио сам извештај, да се јуче 20. овог месеца у први мрак приметило рокирање непријатељских пешад. делова са косе између села Латковића и с. Доњег Лајковца ка линији манастир Боговађа мост на Љигу (камени). Јачина тих делова непријатељских није утврђена“. Од команданта II. армије добивено је наређење ОБр. 3847 у овоме: „Пошто је на браничком одсеку те дивизије прикупљена и пешадија Тимочке дивизије II. позива, то нека тај командант врати Тимочкој дивизији I. позива један од његових пукова, ако налази, да му он није потребан. За враћање користите маглу и ноћ; о извршењу известите“. Са ОБр. 1916 послат је извештај команданту армије:
„13. пешад. пук I. позива упутиће се ноћу 21./22. у састав своје дивизије“.
Командант армије са ОБр. 3833 наређује: „Постарајте се, да се пут оправља и да се непролазна места обиђу колонским варијантама. За пролазак артилерије нека пут проуче стручњаци и нађу могућност за кретање. За превлачење потреба да се употреби товарна стока и лакша кола“.
Око 8.30 часова послат је команданту II. армије овај извештај: „Борба се развила са јаком артилериском ватром. Нападне колоне Тимочке дивизије II. позива кренуле су на напад и стигле до Ћелиске косе. Кретање се продужава“. У 15 часова непријатељска пољска артилерија на Пепељевцу била је ућуткана од наше артилерије, само је досађивала једна хаубичка батерија од Пепељевца. Од Дринске дивизије II. позива је тражено да тешким оруђима и хаубицама ућутка ову непријатељску батерију.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
На фронту ове дивизије ноћ 20./21. новембра прошла је на миру. Непријатељ је с времена на време отварао ретку пушчану ватру и осветљавао предтерен са ракетлама. Рањено је 5 војника.
У 9.10 часова са ОБр. 1456 послат је извештај команданту II. армије: „Јутрос у 7 часова непријатељ дејствује ретком артилериском ватром на леви одсек тражећи наше батерије. Штете до сада од ове артилериске ватре није било. Наша артилерија не одговара. Сада је заробљено на левом одсеку 1 официр и 22 редова непријатељских“.
У 11.45 час. са ОБр. 1459 наређено је команданту 6. пешад. пука III. позива ово: „Са пуком се одмах крените и одмаршујте на место, где су до сада два батаљона 11. пешад. пука I. позива један км. сз. од к. 191, где ћете остати до даљег наређења. За војнике подићи заклоне од непогоде. Чета на раду на оправци путова остаће и даље тамо“. У овом времену један вод хаубица 120 мм., пошто је утрошио муницију, упућен је у Крагујевац. Од команданта армије са ОБр. 3862 добивено је наређење: „Командант Моравске дивизије I. позива упутиће вам ноћас 21./22. тек. месеца 13. пешад. пук I. позива. Споразумите се са њим, где да вам га упути. Кад тај пук буде стигао, командант ће вратити батаљоне Шумадиске дивизије I. позива и известити“.
У 13.50 часова непријатељ је привукао и пласирао једну своју батерију код Дабиног брода и отворио из ње ватру на десно крило десног одсека. У 16.30 час. ова је батерија поновила своје дејство, које је трајало до 17 часова. Око 15 часова непријатељ је неколико пута покушавао покрете унапред омањим групицама (водовима и получетама) против левог крила десног одсека, али је био увек одбивен са великим губитцима. У 17.15 часова непријатељ је обуставио своју артилериску ватру. Градска батерија и хаубичка 15 см. повремено су дејствовале против непријатељских батерија на Остењаку и Лајковачкој коси, а које су дејствовале против Моравске дивиз. I. позива.
Са ОБр. 1411 командант дивизије подноси извештај команданту армије о стању путова:
1. Пут Барошевац – Црљенци – Рудовци – Даросава је доста искварен, глибовит, пун локви и преко Пештана и његових приточица нема мостова. Да би овај пут био употребљив за кретање возова, потребно је да се нарочито поправи.
2. Пут Даросава – Венчани до Медведника је добар и употребљив за све возозе. Пут који везује онај под 1. од Рудовца са путом под 2. је веома стрм и скоро неупотребљив за лакше возове.
3. Пут Медведњак – Дрењар – Каменити Оглавак – Жути Оглавак – Кљештевица сеоски је са већим успонима код к. 365 и 388, где би се возови морали гурати људима. Иначе, са омањим оправкама, овај би се пут могао користити за кретање свију родова оружја. Део пионира ове команде оправља од пре два дана путове: Барошевац – Црљенци – Рудовци и Барошевац – Ивковача – Дрен.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
На фронту ове дивизије ноћ 20./21. новембра прошла је на миру. Непријатељ је преко дана 21. новембра с времена на време тукао положаје ове дивизије из хаубичке батерије од М. Борка са крајњом даљином терања без резултата. Дебанжов вод са левог одсека ове дивизије дејствовао је против непријатеља Тимочке дивизије I. позива.
У 15.30 час. непријатељска пешадија кренула се на напад на крајње десно крило десног одсека (с. Црљенци – мост на Турији) ове дивизије. Непријатељ наступа уз реку између Бељанице и Лукавице. По извештају команданта 2. коњичке бригаде, а по податцима коњичких предстража, непријатељ је јак око 3 батаљона. По извештају команданта десног одсека, непријатељски стрељачки стројеви упутили су се на крајње десно крило, а највише на део друма од с. Црљенци до моста на Турији, који су у надирању заустављени јаком ватром наше друге батерије, као и пешадиском ватром са положаја на 5 – 600 метара од предње линије одбране, односно од друма од села Црљенци до моста на Турији. Командант десног одсека појачао је десно своје крило са 4. батаљоном из резерве с тим, да је чета у долини на друму ојачана са још једном четом. У резерви му је остао још један батаљон. У 17 час. ватра је била најјача и по свему је изгледало, да непријатељ намерава у том працу да изврши удар у десни бок. Командант дивизије наређује, да и друге две батерије десног одсека окрену фронт више у десно, да би тукле непријатеља, а команданту 10. пешад. пука I. позива, да један свој батаљон из резерве стави на расположење команданту десног одсека, кад му се за исти буде обратио. Са командантом Коњичке дивизије учињен је споразум, да и он са делом својих најближих трупа садејствује. Пред вече борба се утишала.
Дејство Коњичке дивизије
Ноћ 20./21. новембра прошла је на миру сем омањег пушкарања код предњих делова. У току дана 21. новембра није се ништа значајније догодило на фронту ове дивизије. У 20 часова добивено је извешће од команданта Шумадиске дивизије преко телефона, да је непријатељ са три батаљона покушао напад на крајње десно крило 12. пешад. пука I. позива. Из овога извештаја закључило се, да непријатељ намерава вероватно, да сутра предузме напад јачом снагом на трупе левог одсека Коњичке дивизије у намери да се дочепа с. Степојевца и Степојевачке косе и на тај начин принуди групе Коњичке дивизије на повлачење са Конатичких положаја и загрози десном боку и позадини II. армије. Стога је командант Коњичке дивизије са ОБр. 1981 у 21.35 часова наредио команданту десног одсека, да 7. батерију још ноћас стави на расположење команданту левог одсека, да је пласира југозападно од с. Степојевца, а тако исто, да ће сутра (22. новембра) у 6 часова бити три чете 11. пешад. пука I. позива на северној ивици с. Степојевца, које може, ако треба, употребити с тим, да о употреби извести. Под истим бројем наређено је команданту 4. коњичког пука из опште резерве, да буде спреман за покрет. Губитци: рањено је три коњаника. Коња погинуло 4 и 1 рањен.
Са ОБр. 1964 послат је извештај команданту II. армије у овоме: „Од команданта левог одсека: ноћас око 22 часа послао сам официрску патролу да пређе р. Бељаницу и зађе у позадину непријатељских ровова ради сазнања, које су непријатељске трупе према нама. По извештају ове патроле, аустриски војници довикивали су српским језиком: „Је ли 23 – ћи“ – док су други одговарали: „Ово је 28 регимента“. Наредио сам да се ово провери. Командант II. армије одговорио је са ОБр. 3869: „Извештај 1964 примио сам к знању, али се он не може да употреби, јер је и сувише непоуздан. Проверено ми стање доставите, јер на оваким нетачним извештајима не могу да оснивам свој рад“. Овога дана батаљон 10. кадровског пука упућен је Обреновачком одреду а његово место заузео је батаљон 11. пешад. пука.