По паду предстражних положаја на левој обали Љига и на правцу ка Горњој Топлици и Струганику, тежиште рада и борбе пренело се на главну линију одбране. 21. новембра отпочели су озбиљнији сукоби, особито на левом крилу, где се бој све више ангажовао. Непријатељ, који је у свом надирању са широког фронта Дрине и Саве имао такође да савлађује огромне тешкоће због тешког планинског терена, искварених и тешко пролазних путова, рђавог времена, наступао је лагано и под заклоном својих извидничких делова, истурених на широком фронту, на свима правцима, успео је, од 15. до 21. новембра да прикупи у долини Колубаре своје снаге и да их групише пред фронтом ове армије, бацајући и у даљем току рада тежиште на своје десно крило у правцу Маљен – Сувобор.
Бој на фронту: Маљен – Сувобор – Гукоши – десна обала Љига
Пред почетак боја ка горе поменутом фронту, кога ћемо ради краткоће назвати Сувоборски бој, трупе I. армије 21. новембра изјутра на главној линији одбране заузимале су овакав распоред:
На десном крилу, Моравска дивизија II. позива, држећи положај десне обале Љига на линији: Осоје – Доње брдо – Спасојевина, на одсеку од Качерске до Драгобиљске реке и то: Десни одсек: 8. кадров. пук са 2 брзометне и 2 Дебанжове батерије на Осоју – Доњем брду. Леви одсек: 2. пешад. пук II. позива са једном брзометном и једном Дебанжовом батеријом на Спасојевини до Драгобиљске реке. Резерва 1. и 3. пешад. пук II. позива јужно од Мајданске главице; 2 градска топа на Мајдану. Од пукова у првој линији по две чете на предстражи на левој обали Љига, на простору од утока Жеравице до Качерске реке.
На центру, Дунавска дивизија I. позива на линији Боблије – Медник – Вис (707) – Гуњачки вис и то: 4. прекобројни пук на десној обали Љига са једним батаљоном на Боблијама а са два батаљона на Лисини. Од 9. пешад. пука II. позива два батаљона, упућена на десно крило Дунавске дивизије II. позива, у покрету су преко Берковачке главице ка Баћинцу, а два батаљона развијена на одсеку: Медник – Вис (707) – Гуњачки вис. Батаљон 4. прекобројног пука, упућен у зору за појачање 9. пешад. пука II. позива, стигао је доцније око 10 часова позади Виса (707) у резерву 9. пешад. пука II. позива. 9. пешад. пук I. позива на Дићској главици; артилерија, која због теренских тешкоћа и трајне магле није могла да се изведе и да се употреби на главном положају, остављена је на десној обали Љига, те су тако трупе на фронту: Медник – Вис (707) – Гуњачки вис силом околности морале остати без њене непосредне помоћи.
На левом крилу, Дунавска дивизија II. позива, на одсеку: Берковачка главица – Баћинац – Рудо и то: један батаљон 8. пешад. пука II. поз. са једним митраљезом на Берковачкој главици; три батаљона 8. пешад. пука I. позива и један батаљон 8. пешад. пука II. позива (формиран од три растројена батаљона) и две чете рекрута на Баћинцу. 18. пешад. пук I. поз. на Рудо, а делом на Орловачи. Резерва јужно од Баћинца: један батаљон 8. пешад. пука I. позива; све трупе III. позива (осим два батаљона 4. пука), допунске и резервне трупе.
Маљенски одред: два батаљона 12. пешад. пука II. позива са 3 брдска топа на Маљену и Јељаку, осматрајући правце ка Краљевом столу – Стражари и Баћинцу. Зором упућена су на Маљен 2 батаљона 4. пука III. позива, а доцније око 10 часова и остала два батаљона 12. пешад. пука II. позива. На тај начин Маљенски одред са овим упућеним трупама имао је 6 батаљона: 4 батаљона 12. пешад. пука II. позива и 2 батаљона 4. пешад. пука III. позива.
Ток боја 21. новембра
Ноћ 20./21. новембра прошла је на миру на целом фронту. Близина непријатељска није се тако осећала, нити је непријатељ предузимао што у току ноћи. Предстражни батаљони Моравске дивизије остали су на левој обали Љига. Али рано из јутра непријатељ се под заклоном магле почео лагано приближавати на правцу ка Гукошима – Јовића бари – Говеђем брду. У први мах, активност непријатељска осетила се једино у правцу Јовића баре, где је непријатељ убрзо успео да потисне слабе делове 9. пешад. пука II. позива, који су још били остали на Јовића бари и почео се приближавати на целом фронту 9. пешад. пука II. позива на одсеку: Медник – Вис (707) – Гуњачки вис. О нападу на Јовића бару извештена је одмах и армија. Поводом тога наређено је команданту дивизије да се Јовића бара упорно брани и ако је потребно, онда да се трупе на њој и појачају. Али пре но што је ово наређено и могло бити достављено, трупе су већ напустиле Јовића бару, пошто је по оцени команданта пука овај положај био незгодан за одбрану. Јача активност непријатељска осетила се тек око 9 часова јутра.
Нападајући знатно јачом снагом, а под заклоном магле на слабе предстражне делове Моравске дивизије II. позива на левој обали Љига, непријатељ је успео, да их потисне и пребаци на десну обалу Љига. У исто време непријатељ је почео нападати са снагом око једног пука и на фронт Дунавске дивизије I. позива на одсеку: Медник – Вис (707).
На фронту Дунавске дивизије II. позива у том моменту стање је било овако: према Берковачкој главици непријатељ још није избио; Говеђем брду подилазио је од прилике један батаљон, а на Рудо се почела ангажовати слабија борба са непријатељским предњим деловима са правца од Брежђа и Гор. Лајковца.
На фронту Маљенског одреда до тог времена није било борбе. Маљенски одред, ојачан са два батаљона 4. пешад. пука III. позива и са придоласком и остала два батаљона 12. пешад. пука II. позива, имао је овакав задатак: ако се на Стражари налазе слаби непријатељски делови, да их нападне и протера, у противном, да овако ојачан, одсудно брани Маљен са положајем Узуновац – Јељак и штити лево крило и позадину осталих трупа од непријатељских покушаја преко Стражаре – Узуновице и Јељака ка Планиници или преко Маљена ка Риору и Сувобору.
Напад непријатељски, упућен на фронт Дунавске дивизије I. позива, постајао је све јачи. Око 9 часова непријатељ је успео да се приближи одсеку Медник – Вис (707) до на 800 метара, обасипајући нарочито Медник јаком артилериском и митраљеском ватром, а једна његова пешачка колона, око једног батаљона, почела је око 13 часова нападати и сам врх Медника. Па како је фронт Дунавске дивизије I. позива био доста слабо поседнут, нарочито одсек: Гуњачки вис – Берковачка главица, а ситуација је код Дунавске дивизије II. позива у том моменту била повољна, наређено је да се из Дунавске дивизије II. позива упуте на Гуњачки вис два батаљона Дунавској дивизији I. позива, док њене трупе са десне обале Љига не стигну. Командант Дунавске дивизије I. позива пак, још по добивеном наређењу да Јовића бару пошто пото одржи, а и да би јаче огарантовао свој фронт, према коме је непријатељ већ јаче почео нападати, решио се био, да са дивизијом заузме одсек: Боблије – Медник – Вис (707) – Гуњачки вис и протера непријатеља са правца преко Јовића баре. 9. пешад. пук I. позива упућен је да са једним батаљоном заузме Боблије, а остала три батаљона да држи у дивизиској резерви јужно од Боблија; 4. прекобројни пеш. пук да заузме одсек: Медник – Вис (707), држећи и косу ка Јовића бари; 9. пешад. пук II. позива (2 батаљона) да се искупи и заузме Гуњачки вис; 3 батерије да дођу на Простругу, а једна да остане на путу Дићи – Лалинци, где је и коњички пук. Смена и распоред на положају да се изврши, кад ситуација дозволи.
У то време, на фронту Моравске дивизије II. позива борбе није било. Само је њена артилерија са левог одсека тукла непријатељску колону која је подилазила Меднику. Командант дивизије, ценећи да према себи нема јачих непријатељских трупа, наредио је око 10 часова да се предстражни делови, који су се повукли са леве обале Љига, понова врате на своје положаје на леву обалу Љига, што је око подне и извршено. Ситуација пред фронтом Дунавске дивизије II. позива у то време била је оваква: непријатељ по избијању на линију: Стражара – Краљев сто задржао се и почео утврђивати на Стражари. Једна његова колона јачине око три батаљона кретала се ка Узуновцу и Краљевом столу, а друга колона јачине једног батаљона подилазила је ка Говеђем брду. На Рудо није било борбе, а према Берковачкој главици непријатеља нема. На Баћинац непријатељ дејствује само артилеријом, а два батаљона 12. пешад. пука кренута су од Баћинца за Маљен.
Око подне, готово на свима правцима, па и пред фронтом Дунавске дивизије I. позива, непријатељев напад почео је слабити. У даљем току непријатељ је дејствовао само артилериском ватром тукући Медник и Баћинац. Ватра у правцу Медника била је врло јака; непријатељ је на Медник концентрисао јаку ватру, те да олакша напад своје пешадије на десно крило и бок Медника, куда његова пешадија није могла никако да успе, јер ју је стално ометала ватра батерија са левог одсека Моравске дивизије II. позива. Око 11 часова, једна непријатељска колона јачине два до три батаљона запажена је у покрету на друму код Орловца, вероватно у циљу да појача нападне трупе према фронту Медник – Вис (707). Али, обасута ватром батерија са десног одсека Моравске дивизије II. позива, рокирала је на север. У даљем току дана на фронту Моравске дивизије II. позива безначајне борбе пребачених предстражних делова продужене су до мрака. Покушај непријатељски да их по мраку понова пребаци на десну обалу, и његов напад на Гукошки мост у циљу да овај заузме, одбивени су, и предстражни делови остали су до ноћи на левој обали Љига. Артилерија Моравске дивизије II. позива и даље успешно је тукла леву обалу Љига потпомажући одбрану трупа Дунавске дивизије I. позива на левој обали Палежничке реке. Борбе на центру и левом крилу армије продужене су само са мањом интензивношћу. Око подне стигао је армији извештај из III. армије, да ће још у току данашњег дана отпочети упућивање Дринске дивизије I. позива по деловима, а за први мах упућена су само два пешадиска пука.
Напомена. Дринска дивизија I. позива упућује се I. армији по наређењу Врховне команде ОБр. 6815 од данас у 9 часова.
Једно због померања целог одбранбеног распореда армије у лево и потребе груписања јачих снага на левом крилу, које је иначе било истакнуто, а друго и због тога, што се у овом времену за офанзивне намере највише могло ослонити на трупе Моравске дивизије II. позива, као најпоузданије, командант армије решио је, да Дринска дивизија I. позива замени Моравску дивизију II. поз. на њеним досадањим положајима десне обале Љига код Гукоша, а трупе Моравске дивизије II. позива да повуче назад у армиску резерву. Моравска дивизија II. позива по пристизању пукова Дринске дивизије I. позива и по смени на досадањим положајима, имала је да један свој пук упути на Боблије (за смену делова Дунавске дивизије I. позива) на левој обали Драгобиљске реке, а са остала три пука најкраћим путом да дође на Вис – Палеж, на раскрсницу сеоских путова између Лалинаца и села Славковице. Два градска топа и једна Дебанжова батерија из састава Моравске дивизије II. позива да уђу у састав Дринске дивизије I. позива. А да Дринска дивизија I. позива неби на положају код Гукоша била без артилериске одбране, док јој артилерија не сгигне, наређено је, да Моравска дивизија II. позива у покрету ка Палежу поведе само једну батерију, а остатак артилерије остане, док је не смени артилерија Дринске дивизије I. позива. Овакав распоред Моравске дивизије II. позива имао је циљ, да се сменом делова Дунавске дивизије I. позива са Боблије на левој обали Драгобиљске реке створи могућност, да Дунавска дивизија буде прикупљенија на свом природном одсеку: Медник – Гуњачки вис, и тиме јаче огарантује центар армије заузимањем самих Боблија, које су имале да се упорно бране. Тежило се, да се постигне чвршћа тактичка веза десног крила и центра армије, односно Медника, као десног крила Дунавске дивизије I. позива и Спасојевине као левог крила Дринске дивизије I. позива, а поред тога, да се потпуно затвори и огарантује правац долином Љига, ако би непријатељ покушао да се тим правцем пробије ка Славковици и Прострузи. Групишући пак остатак Моравске дивизије II. позива као армиске резерве, на просторији око села Славковице (на Палежу), имале су се у виду колико дефанзивне толико и офанзивне намере. Налазећи се на средокраћи десног крила и центра и на раскрсници путова, којима су се, с обзиром на овако планинско и раскаљано земљиште, трупе једино могле кретати, армиска резерва могла је лако потпомоћи или кренути у напад било у правцу Бањана и Дића ка десном крилу, било у правцу Кадине луке ка центру, било најзад гредом Проструге и Рајца ка левом крилу и боку армије, базирајући у свима овим случајевима на главни комуникациски правац армије: Гукоши – Бољковци – Горњи Милановац.
Пад Медника, Баћинца и Орловаче
По подне 21. новембра непријатељ је продужио даљи напад на фронт Дунавске дивизије I. позива обасипајући све јачом артилериском ватром Медник и потпомажући напад своје пешадије, која се почела сад развијати и десно према Гуњачком вису, Берковачкој главици и Баћинцу.
Око 14 часова стигла су два батаљона Дунавске дивизије II. позива и појачали батаљон 9. пешад. пука II. позива на Гуњачком вису, а око 15 часова почели су пристизати на фронт Медник – Вис (707) и делови Дунавске дивизије I. позива.
У то време стање на осталим деловима фронта било је овако: код Моравске дивизије II. позива води се само слаба борба. Непријатељска артилерија са велике даљине тукла је врло слабо десни одсек Гукошких положаја, а артилерија Моравске дивизије II. позива са левог одсека снажно потпомаже одбрану Медника. Код Дунавске дивизије II. позива према Берковачкој главици непријатељ није нападао. Његов напад на десно крило Баћиновца одбивен је са великим губитцима и непријатељ се задржао на коси, која се са десног крила Баћинца пружа ка Говеђем брду. Према левом крилу у правцу Рудо непријатељ је јаком артилериском и пешадиском ватром задржан у нападу, утврђује се код Струганичке механе и на косама десне обале Рибнице. Према Маљенском одреду, непријатељ јачине једног батаљона и 3 брдске хаубице од јутрос предузео је напад од Стражаре ка Узуновцу, тежећи више у правцу Зебалца; напао је нашу чету на Узуновцу и протерао је ка Јељаку. На Зебалцу примећена је једна непријатељска колона јачине око 1 пука пешадије. Лагано напредовање непријатеља; слаба пешадиска борба; обасипање предњих тачака јаком артилериском ватром; појава многих непријатељских колона на разним правцима према фронту ове армије, – очито је изражавало, да непријатељ под заштитом својих слабих делова тек припрема одсуднији напад, групишући, како се могло видети, знатне снаге према левом крилу и боку армије, и ширећи све више свој стратегиски фронт на југ.
Непријатељски напад према свему могао се очекивати већ сутра 22. новембра изјутра. Али је непријатељ, успев да подиђе нашим положајима и да групише потребне снаге, већ у сумрак 21. новембра предузео напад готово у исто време у више праваца (на правцу Медник – Баћинац – Рудо и Орловача) концентришући нарочито јачи напад на лево крило Баћинца и лево крило Рудо, где је по извештају команданта Дунавске дивизије II. позива имао на сваком од ова два правца по један пешад. пук. Према фронту Стражара – Краљев сто непријатељ је већ имао 5 – 6 батаљона. Напад непријатељских делова према Меднику убрзо је успео. Батаљон 4. пешад. прекобројног пука, тек што је стигао на овај положај и сменио делове 9. пешад. пука I. позива, био је изненада нападнут од стране непријатеља, па, довољно неоријентисан, одступио је у нереду ка Кадиној луци, а непријатељ у јачини 2 чете избио је на Медник. Готово једновремено са падом Медника пала је у руке непријатељу и Орловача. Напад на Баћинац и Рудо постајао је све јачи. По исказима једног заробљеника на фронт Баћинац – Рудо нападала је цела 40. хонведска дивизија јачине 16 батаљона. Да би одржао у својим рукама Баћинац и Рудо, командант дивизије увео је у борбу све трупе на томе одсеку; у општој резерви остали су му једино још два слаба батаљона 9. пешад. пука II. позива и један батаљон 5. пешад. пука III. позива. Доведен у овако тежак положај командант Дунавске дивизије II. позива, извештавајући о ситуацији своје дивизије, молио је, да му се још за ноћас упуте појачања преко Берковачке главице на Баћинац. И ако је стање код Дунавске дивизије II. позива било тешко, општа ситуација на целом фронту армије није била неповољна.
Стога се командант армије и решио, да пружи хитну помоћ Дунавској дивизији II. позива и ојача њено лево крило толиком снагом, да се оно не само одржи на положајима, него да може са успехом прећи и у напад, пре него што се непријатељ јаче групише на овом правцу. Поводом тога наређено је у 20.20 часова команданту Дунавске дивизије I. позива, чим препадом заузме Медник, да пошље два батаљона 9. пешад. пука II. позива са Гуњачког виса на Баћинац, а сутра 22. новембра најдаље до 3.30 часова да упути најкраћим правцем и три батаљона 9. пешад. пука I. позива на Баћинац. Фронт: Медник – Вис (707) – Гуњачки вис да држи са 4. прекоброј. пешад. пуком. Два батаљона 8. пешад. пука II. позива и један батаљон 8. пешад. пука I. позива од трупа Дунавске дивизије II. позива, који су данас пре подне послати као помоћ Дунавској дивизији I. позива на Гуњачки вис, враћени су у 19.30 часова такође натраг истим правцем својој дивизији. На тај начин Дунавска дивизија II. позива имала је да се ојача још у току ноћи са два батаљона, а из јутра још са три батаљона, што са три батаљона из резерве чине укупно 8 батаљона.
Али све комбинације о нападу морале су убрзо да се напусте. Између 19 и 20 часова непријатељ је извршио препад јаком снагом на Баћинац и заузео га. Трупе, које су га браниле, растуриле су се. Командант дивизије покушао је да трупе уреди и понова заузме Баћинац, али није успео. Батаљони 9. пешад. пука II. позива из резерве били су јако заморени. Опасност је била, да артилерија на Рудо не падне непријатељу у руке. Извештај о паду Баћинца стигао је армији око 21 час. И кад је командант дивизије упитан, да ли се и на који начин према сад створеној ситуацији код његових трупа може поправити стање, одговорено је, да је мишљење свих његових команданата, па и његово, да се садање стање не може поправити, сем ако би се при руци имао довољан број свежих и поузданих батаљона; да на све трупе не може рачунати, јер су поред непоузданости, још и доста заморене, и да би најцелисходније било, кад би се трупе у току ове ноћи повукле на нову главну браничку линију. Захтеву команданта Дунавске дивизије II. позива није се могло изаћи на сусрет. Свежих трупа није било, а да се са других тачака упуте у току ноћи појачања Дунавској дивизији II. позива у циљу преотимања изгубљених положаја постојала је опасност, да их непријатељ не туче делимично, како буду пристизали Баћинцу, те да се са претрпљеним њиховим неуспехом не компромитује чак и одбрана главног одбранбеног положаја: Сувобор – Рајац – Проструга. Под оваким околностима, а нарочито обзиром на опасности у које су падом Медника биле доведене трупе на левој обали Палежничке реке, и у коју су могле падом Баћинца и Орловаче бити доведене трупе левог крила Дунавске дивизије II. позива при свом одступању по планинском терену и уској планинској греди ка Сувобору, командант армије нашао је за најцелисходније, да повије лево крило армије са наслоном на Сувобор – Рајац – Проструга и да армију прикупи на линији: Гукоши – Боблије – Палеж – Проструга – Рајац, остављајући и даље Маљенски одред на досадањим његовим положајима. Нову одбранбену линију да упорно брани, док наступи погодан моменат за прелаз у напад.
Све ово изнето је одмах и начелнику штаба Врховне команде, саопштене му прилике и одлука, па кад се начелник штаба сложио са овим решењем, јер другог излаза није било, командант армије издао је најпре у 22.30 часова телефоном наређење командантима дивизија за искупљање трупа на нове положаје, а у доцнијем току ноћи послата је дивизијама у целости заповест за овај покрет под ОБр. 2960 ове садржине: „Због неповољне ситуације код Дунавске дивиз. II. позива, армија има одмах предузети покрет и заузети нову браничку линију од Драгобиљске реке преко Палежа – Проструге – Рајца закључно са Сувобором и одвојеним Маљенским положајем. Овоме је покрету циљ, да армија на горе означеном фронту као прикупљенијем, упорном одбраном спречи непријатељу даље надирање, а у повољном тренутку да одговарајућим маневром пређе и у офанзиву. Према овоме.
1. Дринска дивизија I. позива још у току ове ноћи са својим пуковима: 3. прекоброј. пешад. пуком, 5. и 17. пешад. пуком, посешће досадање положаје Моравске дивизије II. позива између Качерске и Драгобиљске реке (Гукошке положаје).
2. Моравска дивизија II. позива, пошто је са садањег положаја смени Дринска дивизија I. позива, заузеће једним својим пуком Боблију, а са остала три избиће на простор: Палеж – Буква, тако да два своја пука држи на најповољнијем месту на Палежу, а један на Прострузи. Своја досадања два 12 см. топа, као и своје две Дебанжове батерије, оставиће на досадашњим њиховим положајима и предати их у састав команданту Дринске дивизије I. позива. Сва остала артилерија ове дивизије остаће и даље на својим садашњим положајима све донде, док их са тих положаја не смени артилерија Дринске дивизије I. позива, после чега ће отићи на положај Простругу. Команданту Моравске дивизије II. позива придаје се 2. брдска Данглисова батерија, којој је већ наређено да изађе на положај Палеж и ту се стави под команду команданта Моравске дивизије II. позива.
3. Дунавска дивизија I. позива извршиће покрет са фронта Гуњачки вис – Вис (707) – Медник – Боблија правцима, које сам команданту преко телефона саопштио и поседа фронт од Шиљкове косе преко Рајца до Проструге (к. 746). Своју пољску артилерију, која се сада налази на Прострузи, привућиће к себи на Рајац. Команданту Дунавске дивизије I. позива придаје се брзометна брдска Данглисова батерија, којој је наређено, да изађе на Рајац и стави се под команду тога команданта. Команданти Дунавске дивизије I. и II. позива извршиће покрет својих пешад. делова по претходном споразуму, и то онда, кад командант Дунавске дивизије II. позива буде евакуисао своју артилерију и возове са досадашњих положаја. За време овога покрета положај Медник опсервирати са два батаљона, а сваки покрет непријатељски са Медника онемогућити артилериском ватром са Гукошких положаја.
4. Дунавска дивизија II. позива извршиће покрет тако, да њене трупе са Рудо и Орловаче избију преко Планинице на Игриште, и ту се задрже као бочно закриље оних делова, који се буду повлачили главним друмом Баћинац – Сувобор. Како ће се и кад употребити ове трупе (18. пешад. пук са нешто артилерије) наредићу накнадно команданту дивизије. Остали делови Дунавске дивизије II. позива извршиће покрет правцима телефоном саопштеним и поседају положај на Сувобору á cheval пута Баћинац – Сувобор. Маљенски одред остаје и даље на истом положају, са задатком упорне одбране правца од Брежђа – Букова и Дивчибара.
5. Све дивизије извршиће своје покрете под закриљем јаких заштитница и предузети све мере ради отклањања ма каквог изненађења, нарочито, ако би се ови покрети вршили по магли, ради чега препоручујем командантима што већу прикупљеност код трупа са изашиљањем јаких патрола у свима потребним правцима. Сваки непријатељски покушај у току овога покрета најенергичније одбити до употребе ножа и бомби.
6. По доласку дивизија на ново додељене им одсеке, команданти ће предузети све потребне мере, да се положаји припреме за упорну одбрану и оспособе их за евентуалан прелаз у напад, кад то ситуација дозволи.
7. Како за време покрета тако и по доласку на нове положаје, команданти ће одржавати стално телефонску и релејну везу са армиским штабом, који ће до даљег наређења остати у Бољковцу.
8. Базирање армије је на Горњи Милановац. О пријему ове заповести одговорити“.
Кратка оцена нове браничке линије
Нова браничка линија у основи задржала је исти облик, наслањајући се десним крилом и на даље на положаје десне обале Љига код Гукоши и лево крило трупа III. армије, а са крајње левим крилом на Маљену. Повијањем центра и левог крила на главну планинску греду, фронт положаја постао је још удубљенији, а крила више истакнута, нарочито лево крило на Маљену, које иначе није било довољно наслоњено на трупе Ужичке војске. Међутим поред свих тешкоћа, са којима је била везана одбрана Маљена, Маљен се није смео напуштати. Његовим напуштањем не само да би се дао непријатељу моћан ослонац за даљи рад гредом Сувобора, него би се потпуно открио бок и позадина Ужичке војске, па и правац преко Дружетића и Кошутића, на лево крило, бок, па и позадину наших трупа на Сувобору и Рајцу. Са ових разлога одбранбена линија I. армије пошав од Маљена, ишла је планинском гредом Сувобора – Рајца и Проструге, ломећи се даље, готово под правим углом, код Проструге, силазила је на север преко Палежа – Букве – Боблије ка Гукошима.
Грађеник, који у ствари није иикакав положај, већ један каменити шиљак, могао је примити само један мали део трупа, искључујући уопште сваку употребу артилерије нарочито пољске. Према томе природно је било да се могао узети само као предњи положај ради везе крила на Боблијама и Сувобору.
Лисине представљају само предњи положај, па чак и доминиран од Медника, морао би се бар за прво време узети у састав главне линије одбране, јер напуштањем Боблија било би отворено лево крило Дринске дивизије I. позива на положајима код Гукоши, те би се Дринска дивизија морала повући даље од Гукоша. Повлачењем Дринске дивизије на позадне положаје, пре свега открило би се лево крило трупа III. армије, а с друге стране напустиле би се све користи упорне одбране, које су Гукошки положаји, у вези са надошлим Љигом, давали.
На тај начин главна одбранбена линија имала је два фронта један на запад, други на север са заломљеним крајњим левим крилом на Маљену, окренутим и према Повљенској греди. Нова браничка линија била је у главном састављена из три одвојене групе положаја: на десној обали Љига, на Сувобору и на Маљену. Међусобна веза ових трију група била је једино могућа уском планинском гредом, по којој је кретање и маневровање било веома тешко и ограничено једино на стазе и сеоске путове а узајамно потпомагање појединих трупа готово је искључено. Дужина фронта, несразмерна снази, испољавала је и све раније незгоде и тешкоће за успешне операције. Знатно ослабљеним трупама остало је, да се и на даље боре на широким фронтовима који су знатно премашили њихову снагу. Долазак Дринске дивизије I. позива поправио је у неколико ово тешко стање. Поред свих тешкоћа у тактичком погледу, трупе на овој одбранбеној линији у планинама и на висовима морале су да подносе јаку зиму, без топлог одела, добре обуће и скоро без икакве логорске спреме. Непрекидна магла са вејавицом и испресецано земљиште утицало је и на даље штетно на дух и расположење иначе морално поколебаних и изнурених трупа, а стална магла у овим планинама ишла је још и на руку непријатељу, да препадима ствара изненађење код наших већ поколебаних трупа. Најзад у овако планинском земљишту пољска артилерија ограничена искључиво на путове, који су због рђавог времена постали готово непролазни, кретала се врло тешко, и била је ограничена, да заузме положаје једино у непосредној близини друмова, те није била у стању помоћи пешадију у одбрани. Брдска артилерија, која би још могла наћи озбиљне примене за рад у оваком земљишту, недостајала је за овај мах. Код Моравске дивизије II. позива налазила су се само два брдска топа, а две нове Данглисове брзометне батерије, упућене у састав ове армије, тек су 21. новембра стигле у Бољковце. Исхрана и снабдевање трупа било је такође отежано, а одступни правци ограничени само на готово непролазне путове и планинске стазе.