У 1.30 часова са ОБр. 2812 учињена је Врховној команди представка, која је у целини изнета ниже у ситуацији за овај дан.
Напомена. У 10.15 часова под ОБр. 6807 добивен је од Врховне команде одговор, у коме се усвајају разлози изнети у овој представци за обустављање напада.
У 2.50 часова I. армија извештава, да се 3. пук II. позива после неуспешне борбе 20. новембра на Миловцу повукао на десну обалу Љига. Према себи имао је до 8 батаљона пешадије, једну брдску и 2 хаубичке батерије. Једна непријатељска колона, јачине једног пука осмотрена је у покрету од Мионице ка Г. Топлици. У 8.55 часова обавештена је телефоном Дринска дивизија II. позива о нападу Тимочке дивизије II. позива и наређено јој, да тај напад помаже артилеријом према ранијим датим упуствима.
У 9 часова начелник штаба Врховне команде телефоном је саопштио команданту III. армије, да непријатељ јако напада лево крило I. армије и да је потребно да се I. армија потпомогне деловима левокрилне дивизије III. армије, и заузимањем правца Гукош – Бољковац. Одмах је позват на телефон командант I. армије, који је поводом овога изјавио, да очекује, да му се пошаље цела дивизија из III. армије, и да III. армија поседне простор од Качера до Славковачког потока. Одговорено му је да је то немогуће, пошто би положаји ове армије остали сасвим без одбране. Тада је направљен споразум, да III. армија својим деловима заузме одсек до Драгобиљске реке. У 10.30 часова јављено је телефоном команданту I. армије, да је пребацивање возова преко Качера моментано немогуће. Споразумно с њим утврђено је, да се на тај одсек пребаци за сад само пешадија, а топови сем брдских, да за сад остану на својим местима.
У 10.50 часова са ОБр. 2830 послат је I. армији овај писмени извештај: „За извршење усменог наређења Врховне команде да се трупама ове армије заузме и правац Гукош – Бољковац, потребно је знатно време, нарочито за прелаз артилерије на нови одсек, јер се ово мора вршити из позадине, пошто је пут на фронту под ватром непријатељском. Стога молим наредите одмах, да Моравска дивизија II. позива на досадашњем свом положају остави довољан број артилерије за одбрану, док не стигне артилерија моје левокрилне дивизије. Наредићу да се одмах два пешад. пука пребаце на одсек Осоје – Доње брдо – Спасојевина па до Драгобиљске реке“.
У 11.30 часова командант III. армије издаје заповест ОБр. 2834 у овоме: „Да би се могло ојачати лево крило I. армије Врховна команда наређује, да трупе ове армије заузму и одсек до Драгобиљске реке. У тој цељи наређујем:
1. Комбинована дивизија заузеће и посести одсек до потока Казанџице са Округлим пољем.
2. Дринска дивизија I. позива заузеће и посести одсек од Казанџице па до Драгобиљске реке.
3. Смена пешадиских делова да се изврши постепено у току данашњег дана и ноћи тако, да делови I. армије са одсека између Качера и Драгобиљске реке могу бити на расположењу 22. овог месеца.
4. Артилерија, која се сад налази на одсеку између Качера и Драгобиљске реке, остаће на своме месту, док се не створи могућност за померање возова.
5. Делови I. армије држе сад Медник – Јовића бару – Гуњачки вис и са њима одржавати везу.
6. Тимочка дивизија II. позива кад сврши свој задатак доћиће опет у армиску резерву.
7. Магацин хране постоји у Бољковцу.
8. Ову ће заповест Дринска дивизија II. позива предати Тимочкој дивизији II. позива“.
Затим је команданту Дринске дивизије доставио ово: „У погледу употребе своје дивизиске резерве командант ће се управљати према ситуацији и свом нахођењу. Комбинована дивизија већ је напала и потисла део непријатељске снаге упућене према њој. Наређено јој је, да помогне лево крило те дивизије“.
Напомена. Ноћу 20./21. новембра непријатељ је заиста био пребацио цео 52. пук на десну обалу Љига, али је само један батаљон упутио преко Дудовице на лево крило Дринске дивизије, а остатак пука на десно крило Комбиноване. Обе ове непријатељске колоне нападнуте су од делова Комбиноване и Дринске дивизије II. позива, и пребачене преко Љига са таквим губитцима да је 52. пук готово преполовљен. По исказима заробљеника, непријатељ је сматрао да ми овде само имамо јаке заштитнице, које се ту морају упорно борити док се наша артилерија не извуче из теснаца. Овим делимичним успехом корал се почео дизати код наших трупа а непријатељ је увидео да има посла са трупама, које нису сатрвене, како се то код њега веровало.
У 14.50 часова са ОБр. 2931 командант I. армије извештава команданта III. армије: „Команданту Моравске дивизије II. позива наредно сам, да кад стигну пукови Дринске дивизије I. позива и заузму садашње положаје Моравске дивизије II. позива, да командант Моравске дивизије II. позива упути одмах један свој пук на положај Боблије на левој обали Драгобиљске реке. Остали пукови ове дивизије биће на вису Палеж. Командант Моравске дивизије II. позива предаће команданту Дринске дивизије I. позива своја два градска 12 см. топа, као и једну Дебанжову батерију. Остала артилерија Моравске дивизије II. позива остаће на својим положајима све дотле, док не пристигне на њено место артилерија Дринске дивизије I. позива“.
У 15 часова начелник штаба II. армије јавља телефоном, да се нападне колоне Тимочке дивизије II. позива и Моравске дивизије I. позива спремају да изврше јуриш. Потребно је да се ућутка непријатељска хаубичка артилерија на Пепељевцу. Батерије код Остењака и Рубрибрезе ућуткане су. Одмах је у овоме смислу издато наређење команданту Дринске дивизије II. позива.
Пошто су се пешадиски делови повукли са Миловца, Пландишта и Тополског брда, то се је коњица која је била на томе правцу повукла на десну обалу Љига и због тога је командант III. армије у 23.30 часова издао заповест ОБр. 2856 у овоме: „Према новој ситуацији наређујем: Да се коњички дивизиски пукови Дринске дивизије II. позива, Комбиноване дивизије I. позива и Тимочке дивизије II. позива, прикупе у долину Оњега код Бугарског брда и ставе под команду најстаријег команданта дивизиског коњичког пука. Задатак: заштита бокова Комбиноване дивизије I. позива и Дринске дивизије II. позива и одбрана правца долином реке Оњега. Коњички пук Дринске дивизије I. позива остаје на расположењу команданту те дивизије, који ће му и задатак одредити. Ову заповест да саопшти коњици командант Дринске дивизије I. позива“.
У 23.15 часова са ОБр. 2857 послат је Врховној команди извештај, који је изнет ниже у ситуацији за овај дан.
На основи извештаја овога дана о груписању непријатеља, могло се закључити да се 36. дивизија прикупила више на линији: Боговађа – Латковић; 42. дивизија на линији: Дудовица – Тополско брдо – Пландиште, а 40. дивизија око Цветановца и Бабајића. Сви наши делови са предстраже повукли су се на десну обалу Љига. Артилерија Комбиноване дивизије успешно је тукла и распрштала јаче непријатељске делове, који су се спуштали низ Тополско брдо. Артилерија Дринске дивизије II. позива тукла је непријатељску артилериску групу код Пепељевца и једну пешадиску непријатељску колону јачине једног пешадиског пука, која се је око подне кретала путом од Страже ка манастиру Боговађи.
Дејство Тимочке дивизије II. позива
У 4 часа издата је заповест за напад:
„14. пешад. пук образује десну колону, правац напада кроз село Жупањац – Ћелиска коса, не пружајући се источно више од средње косе. 15. пешад. пук образује леву колону, правац напада западна група кућа села Жупањца, па на северну групу кућа и Ћелиску косу, одржавајући тесну везу са десном колоном, а нарочито водити рачуна о обезбеди свог левог бока у долини реке Љига. Артилерија Моравске дивизије I. позива и Дринске дивизије II. позива снажном својом ватром потпомагаће напад ових двеју колона. При нападу водити рачуна о непријатељској артилерији, која се налази на Пепељевцу. Командант колоне да обрати пажњу на то, да се приликом напада не згомилавају батаљони и тиме непријатељској артилерији створе добри циљеви, већ да се снага ангажује према потреби и постепено.
Напад Моравске дивизије I. позива изводиће се такође у две колоне и то: левом са 4. пуком I. позива „Стев. Немање“ правцем од коте 159 ка Чуку и десном са 1. пуком I. позива ка мосту на Колубари, а 13. пешад. пук I. позива биће за десном колоном. Напад има отпочети у 7 часова са линије: друм Жупањац – Лазаревац“.
Тачно у 7 часова лева колона је отпочела покрет, а десна је сасвим одоцнила и појавила се тек у 9 часова на Жупањској коси, јер је изгубила правац, те је командант дивизије морао исти исправљати. У 13.30 часова десна колона стигла је на 700 м. испред непријатељске пешадије. У заклону се прикупљала и одатле се развијала за напад са три батаљона у првом борбеном реду и једним батаљоном у пуковској резерви. Напад десне колоне развијао се врло споро, скокови су чињени врло мали, а непријатељска пешадиска и артилериска ватра била је врло јака, нарочито од непријатељске артилериске групе са Пепељевца, која је тукла целу нападну просторију од самога почетка развоја, јер наша артилерија није имала сигурне елементе, а ни муниције да ову групу паралише. При свем том успева у 16.30 часова први борбени ред десне колоне да заузме предње непријатељске ровове и да непријатеља потисне на сам врх косе Враче брдо. Овако је стање код десне колоне остало и преко ноћи 21./22. новембра.
Док се ово дешавало код десне нападне колоне, догађаји код леве колоне текли су овако: Док је 15. пук излазио у еволуционом поретку на Жупањску косу, био је непрекидно тучен бочном артилериском ватром са Пепељевца. По изласку на Жупањску косу одређена су два батаљона у први борбени ред, а два у пуковску резерву. Наступање је ишло споро због страховито тешког терена. Кад је први борбени ред почео наступати са Ћелиске косе ка Врачем брду, упућен је један батаљон из пуковске резерве ка Чуку са циљем дејства на одступницу непријатеља преко Љига. Али због врло јаке ватре, а нарочито што је 14. пеш. пук био и сувише изостао, морала се лева колона зауставити. У 13.10 часова, кад је десна колона избила на 700 м. испред непријатеља, продужила је лева колона са три батаљона напад на Враче брдо, а једним батаљоном на Чук.
У 17 часова, после смањене ватрене припреме, батаљон који је упућен ка Чуку предузео је јуриш на непријатеља. Али како командант батаљона није приметио, да се непријатељ ојачавао на Чуку резервама, то је био изненађен. Употребивши своје резерве непријатељ је одбацио наш батаљон, команданта батаљона са две чете заробио, а остале две чете распрштале су се. Покушај непријатељски, да даљим наступањем овим правцем омета рад наше леве колоне није успео, јер је употребљен један батаљон 2. пешад. пука I. позива ка Ћелиској коси, који је спречио надирање непријатеља.
Остала три батаљона леве колоне, под ужасном ватром, изгубивши сва три команданта батаљона, успевају, да заузму јужну ивицу Врачег брда и да непријатеља одбаце на сам плато коте 159. Даље наступање, како леве тако и десне колоне није се могло продужити, једно због врло јаке непријатељске ватре, а друго због и сувише спорог наступања 4. пешад. пука I. позива, који се кретао самом косом, те су се обе колоне Тимочке дивизије II. позива задржале преко ноћи 21./22. новембра у непосредној близини непријатеља, а на местима где су биле избиле.
Дејство Дринске дивизије I. позива
Предстража је заноћила 20./21. новембра на десној обали Јошевог потока на коси села Цветановца. Непријатељ се прикупљао на Миловцу и Пландишту.
У 7.45 часова официрска патрола са моста код Гукоша јавља, да је у овоме моменту разрушена ћуприја на Љигу код Гукоша. Непријатељска мања пешадиска и коњичка одељења наступају ка Љигу према Моравској дивизији II. позива, а лево од села Моравци.
У 8.25 часова по извештају официрске патроле, непријатељ је заузео Бабајић. У Бабајићу се могу видети непријатељски пешаци, који се спуштају ка Љигу. Патроле непријатељске већ су стигле испод села Бабајића и задржале су се по врзинама и заклонима на 300 – 400 м. од Љига. Непријатељски заробљеници изјављују да су чули, да су према Србији упућени 13., 15., 16., 8. и 5. корпус. Други пак изјављују, да се према овој дивизији налази 27. домобрански пук, 16. и 53. пук заједничке војске и то десно од 27. пука, а у истој околини да се налазе и 25., 26. и 28. домобрански пук и цео 13. корпус.
У 10.45 часова командант левог одсека извештава: заповест коју ми је начелник штаба пратио преко телефона не могу да извршим, јер немам људи. Командант ми не шаље рекруте; ја не могу да одговарам више за одбрану положаја. Под оваквим условима командовање ми је немогуће, о чему се командант може лично уверити.
У 13.30 часова добивена је заповест команданта III. армије ОБр. 2834, која је горе у целини изнета. На основи ове заповести, командант Дринске дивизије I. позива издаје своју заповест ОБр. 1525 у 15 часова: „Да би се могло ојачати лево крило I. армије Врховна команда наредила је, да трупе III. армије заузму одсек до Драгобиљске реке. Комбинована дивизија заузеће и посести одсек од Казанџинице па до Драгобиљске реке. Делови I. армије држе сада Медник – Јовића бару – Гуњачки вис. Са овим деловима одржавати тесну везу. Наређујем:
1. Десни одсек, командант пуковник Душан Туфегџић (6. пешад. пук, 1 батаљон 17. пеш. пука, 8 пољских и 2 брдска топа) остаје на данашњем одсеку од Казанџинице до Качера.
2. Леви одсек, командант ппуковник Стев. Милетић (17. пешад. пук (3 батаљона), 5. пешад. пук (2 батаљона), 10 пољских и 2 брдска топа) да заузме и поседне одсек од ушћа реке Качера до ушћа Драгобиљске реке: Осоје – Доње брдо – Спасојевине – Боблија.
3. Дивизиска резерва: 2 батаљона 5. пешад. пука на Главици (к. 322) и 3. пешад. прекобројни пук са пионирским полубатаљоном у долини реке Качера, према слову „а“ у речи „Транчић“. Командант 3. прекобројног пука изрекогносцираће најближе прилазе до на Орници и на Доње брдо.
4. Уједињена коњица под командом пуковника Блазнавца, поставиће се око ушћа Качера, одакле ће извиђати у правцу Миловца, Топлице и Мионице.
5. Смена пешад. делова извршиће се постепено у току данашњег дана и ноћи, тако да делови I. армије са одсека између Качера и Драгобиљске реке могу бити на расположењу 22. ов. месеца. У тој цељи три батаљона 17. пешад. пука, који се сад налазе на Округлом пољу, одмаршоваће одмах и заузети и посести одсек Осоје – Доње брдо, смењујући тамо трупе I. армије. Исто тако командант 5. пука извућиће одмах са одсека Липље два своја батаљона и упутити на одсек Спасојевина – Боблије, а друга своја два батаљона привућиће на Главицу, пошто их смене трупе Комбиноване дивизије.
6. Командант Дринског артилер. пука пласираће одмах 2 своја брдска топа на леви одсек; у први мах на левом одсеку остаће она артилерија, која се већ тамо налази, све док се не оствари могућност за померање возова.
7. Командант инжињерије израдиће што пре потребне комуникације за везу левог одсека са друмом, који иде долином Качера, а на Качеру подићиће потребне мостове.
8. Комуникациска линија за дивизију остаје и даље долином Качера, с тим да магацин хране постоји у Бољковцу и да се одатле трупе могу снабдевати храном.
9. Дивизиско телеграфско одељење устројиће одмах везу између команданта одсека и дивизиског штаба и штаба III. армије.
10. Дивизиски штаб биће према потоку Грожичавцу у долини Качера. Све остало остаје као и до сада“.
У 18.30 часова добивена је заповест команданта III. армије ОБр. 2841 ове садржине: „Командант I. армије саопштава: команданту Моравске дивизије II. позива наредио сам, да кад стигну пукови Дринске дивизије I. позива и заузму садање положаје Моравске дивизије II. позива, командант Моравске дивизије II. позива упутиће одмах један свој пук на положај Боблије на левој обали Драгобиљске реке. Остали пукови Моравске дивизије II. поз. биће на Маљену. Командант Моравске дивизије II. позива предаће команданту Дринске дивизије I. позива своја даа градска топа 12 см. као и једну Дебанжову батерију, остала артилерија Моравске дивизије II. позива остаће на својим садањим положајима све дотле, док не пристигне артилерија Дринске дивизије I. позива. Артилерију премештати с положаја тек пошто јој се осигура пут за кретање, а дотле нека остану батерије где су са својим досадањим задатцима. Батерије које привремено остају на одсеку Комбиноване дивизије биће под командом њеног команданта све док се одатле не скину. О померању ових топова благовремено известити команданта Комбиноване дивизије, а такође га известити и о томе, колико оруђа тамо остаје, где и са којим задатцима“. На основу ове заповести командант Дринске дивизије I. позива издао је своју заповест: „Према наређењу команданта III. армије, командант Моравске дивизије II. позива предаће команданту Дринске дивизије I. позива 2 градска топа 12 см. као и једну Дебанжову батерију. Остале артилерије Моравске дивизије II. позива остаће на својим положајима све дотле, док не пристигне артилерија Дринске дивизије I. позива. Батерије Дринског артилериског пука, које се сад налазе на одсеку Округло поље – Липље, на одсеку Комбиноване дивизије, биће привремено под командом команданта Комбиноване дивизије, све док се с положаја не скину. Командант Дринског артилериског пука изрекогносцираће сутра путове за извлачење артилерије на нов одсек и, пошто ми о томе поднесе извештај, приступиће скидању батерија са одсека Комбиноване дивизије у циљу пласирања на нове одсеке. По пријему овог наређења известите ме, колико је топова пласирано на одсеку Комбиноване дивизије и са каквим циљевима. Аустриску батерију пласирати још ноћас на одсеку пуковника Туфегџића“.
У 23.50 часова добивена је од команданта III. армије заповест ОБр. 2856, која је горе изнета. На основи ове заповести, командант Дринске дивизије I. позива наредио је команданту Дринског коњичког пука I. позива, да до даљег наређења остаје на досадашњем месту са досадашњим задатком, који је имала армиска коњица.
Дејство Комбиноване дивизије I. позива
У духу примљеног наређења за припрему офанзиве предузете су мере за израду мостова и брвана; за рекогносцирање праваца за наступање и спрему трупа. По добивеној армиској заповести ОБр. 2834, која је горе изнета, наређено је одмах, да се 6. прекобројни пук из опште резерве са Гаја крене на одсек ушће Липовице – ушће Косанице и поседне га. У вече 21. новембра пук је био на овом месту и сменио трупе Дринске дивизије I. позива. У општој резерви сад је остало свега 3 батаљона 2. прекобројног пука код Закинца.
У току овог дана вођена је борба на фронту ове дивизије. Командант десног крила из предњих ровова 21. ов. месеца изјутра изрекогносцирао је предтерен и осмотрио, да је непријатељ потиснуо предстраже Дринске дивизије II. позива код Дудовице и да се у јачини једног батаљона развија за напад у правцу гробља. Осмотривши то, командант десног крила обуставља намеравани напад чета за протеривање непријатеља и наређује, да се непријатељ сачека да подиђе положају. План је био, да се непријатељ дочека јаком пешад. ватром на блиском одстојању, а потом да се изведе против напад са две чете са Страже фронтално а са три чете низ Љиг у десни бок. Предњи непријатељски делови стигли су већ на 200 метара пред ровове и почели да вичу ура. Одмах се отвори из наших ровова брза ватра и чете одређене за против напад пођоше на јуриш. Непријатељ је био тренутно збуњен, одмах поколебан и отпочео неуредно одступање, гоњен пешадиском и артилериском ватром до Љига и преко њега. Дејство артилерије, нарочито 8. батерије, било је одлично. Непријатељско одступање брзо је прешло у бегство. Непријатељски војници бацали су пушке, ранчеве и давили се на Љигу. Одељења, која су гонила непријатеља ка Љигу, појачана су са још две чете са Страже, тако да су у против нападу учествовале 7 чета. Са четама ношен је и један митраљез. Непријатељ је дуго на левој обали Љига пружао слику највећег нереда. Борба која је почела у 7, завршена је у 15.30 часова. Десна обала Љига на фронту Комбиноване дивизије била је очишћена од непријатеља. Чете са десног пододсека са Страже ватром су потпомагале и лево крило Дринске дивизије II. позива, које је једновремено вршило против напад на Дудовицу. У току дана примећено је наступање непријатељ. делова у јачини око два пука низ Латковићску косу и Тополско брдо. Наше су батерије против њих одлично дејствовале и већину распрштале. Две непријатељске батерије јако су гађале цео десни одсек, а нарочито 8. батерију.
Непријатељских лешева нађено је око 300, међу којима и три официра. Заробљено је 45 војника, међу њима један кадет и један наредник. Заплењено је 150 здравих пушака и много поломљених. Карактеристично је, да непријатељ према фронту двеју наших дивизија истиче само један пук и то правцем где се дивизије додирују, ма да је по изјави заробљеника у овом правцу имао још 53., 16. и 78. пук. Значи, непријатељ после великог гоњења од Дрине до Љига постаје дрзак у раду. Вероватно, да је непријатељ мислио, да пред собом има само заштитнице, које морају овако крваво да се боре, као и да је сва наша артилерија заглављена у позадини. Овог дана непријатељски 13. корпус продужио је наступање и успео, да са 40. и 42. дивизијом избије на Љиг, док је 36. дивизија, после данашњег неуспеха њеног десног крила повила исто ка Д. Лајковцу. 42. дивизија заузев Пландиште и Тополско брдо сменила је 52. пешад. пук на Латковићској коси са својим 28. пуком; а 40. дивизија заузела је линију Бабајић – Цветановић. Са наступањем ноћи настало је и затишје на фронту ове дивизије.
Дејство Дринске дивизије II. позива
Пошто је непријатељ у јачини једног пешадиског пука извршио прелаз преко Љига с леве на десну обалу, према селу Дудовици, омањим одељењима још у току ноћи 20./21. новем., то је прелаз извршен на једном ширем фронту тако, да је по извршеном прелазу упутио два батаљона против левог крила ове дивизије. Предњи делови ове дивизије, обасути јаком пешадиском и артилериском ватром, били су принуђени да се повуку од обале тако, да је непријатељ својим предњим деловима био заузео село Дудовицу. Одмах је са левог одсека упућен један батаљон и са Бугарског брда две чете, који су, потпомогнути снажном артилериском ватром, напали непријатеља. Поколебан, још из раније нашом ватром, непријатељ је почео у нереду да се повлачи и најзад, потпуно растројен, пребачен је на леву обалу Љига. Даље гоњење вршено је артилериском и пешадиском ватром. У овој борби заробљено је 27 непријатељских војника, међу њима и известан број рањених, који су упућени на превијалиште, а нађено је 60 лешева непријатељских. Пошто је непријатељ протеран на леву обалу Љига, трупе левог одсека заузеле су ранији распоред, са предстражним деловима на самом Љигу. Напад је вршио 52. пешад. пук, а по исказу заробљеника у близини овога налазио се и 53. и 27. пешад. пук.