Ситуација
У току 21. новембра, у Врховну команду стигли су ови важнији извештаји:
Од команданта II. армије
ОБр. 3844
(у 5.40 часова)
„Тимочка дивизија II. позива извештава ме, да ће јој трупе, које имају од Жупањца да нападну десни бок, бити подухваћене јаком артилериском ватром с фронта, бока и леђа, да непријатељска артилерија није ни мало везана нашом артилеријом и да морал њене пешадије није најчвршћи. Наредио сам команданту, да приступи извршењу опрезно да се не би трупе растројиле и да се врло брижљиво одржава ред. Ако налази да је немогућно извршити напад, нека га одложи и нека ме извести“.
ОБр. 3865
(у 12.15 часова)
„Стање армије ноћас и јутрос овакво је:
1. Тимочка дивизија I. позива. Ноћ је прошла на миру; повремена непријатељска пушчана а ретка ватра; осветљавање предтерена (рефлектором) – ракетлама. Рањено је 5 редова. Јутрос од 7 час. ретка непријатељ. артилер. ватра на леви одсек. Непријатељ је почео напад, који је одбивен. Заробљено: 1 официр са 22 непријатељска војника.
2. Шумадиска дивизија I. позива. Ноћ је прошла на миру.
3. Коњичка дивизија; у вези ОБр. 3838 још и ово: Непријатељ је јуче тукао артилеријом Конатичке положаје. Покушај му да продре између левог и десног одсека код потока Врбовице – одбивен је. Десни одсек; на десној обали Пештана нема непријатеља; на левој обали се утврђује. На газовима на левој обали Пештана непријатељ намешта жице.
4. Моравска дивизија I. позива. Ноћ је у главноме прошла на миру. Од јутрос се развила борба јаком артилериском ватром око 8.30 часова. Нападне колоне Тимочке дивизије II. позива кренуле су на напад и стигле до Ћелиске косе; око 11 часова кретање се продужава“.
ОБр. 3886
(у 24 часа)
„Стање код армије данас и вечерас овакво је:
1. Шумадиска дивиз. I. позива. До 3.30 час. непријатељ повремено туче хаубицама из Малог Борка – без успеха. Наш Дебанжов вод тукао је непријатеља испред Тимочке дивизије I. позива. У 3.30 час. непријатељска пешадија креће у напад на крајње десно крило десног одсека: село Црљенци – мост на Турији. Непријатељ је наступао између Бељанице и Лукавице јачином око три батаљона. Непријатељски стрељачки стројеви упутили су се највише на део друма од с. Црљенца до моста на Турији, ну заустављени су нашом артилериском и пешадиском ватром на 5 – 600 метара. Командант десног одсека појачао је своје десно крило једним батаљоном. Око 5 часова ватра је била најјача и по свему изгледа, да је непријатељ намеран да изврши удар у десни бок. Наређено је, да и друге две батерије десног одсека окрену фронтом више у десно, а 19. пуку, да један свој батаљон из резерве стави на расположење команданту десног одсека. Борба се утишала око 7 часова. Ступиће се у споразум са командантом Коњичке дивизије, да са једним делом својих трупа садејствује.
2. Тимочка дивизија I. позива. Од 7 часова непријатељско артилериско дејство; од 8 час. тражи наше ровове и туче их на левом одсеку. Око 9.30 часова прикупља непријатељ по један батаљон на оба крила левог одсека. Растурени су. Батерија им са леве обале Колубаре туче центрум и десно крило десног одсека. У 10 часова непријатељска артилериска ватра против левог одсека и прве батерије; то се понавља у 13.35 часова. У 13.50 час. непријатељ привлачи једну своју батерију Дабином броду, одакле туче десно крило левог одсека и лево крило десног одсека; од 17 – 18 часова ово се дејство поновило. Од 16 часова непријатељ покушава мањим одељењима напад на лево крило десног одсека, но бива одбивен са великим губитцима. У 18.15 часова непријатељ обуставља сваку ватру. Градска и хаубичка 15 см. батерија тукле су непријатељске батерије на Остењаку и Лајковачкој коси.
3. Код Коњичке дивизије није било ништа значајније.
4. Моравска дивизија I. позива. У току дана (21. новембра) вршен је напад на западни басамак Врачег брда простирући се десно на косу Чука а лево долином Колубаре до наспрам коте 159. Тимочка дивизија са своја два пука вршила је напад са наслоном на Ћелиску косу, у бок противничких трупа на Врачем брду и Чуку. Моравска дивизија I. позива са 1. и 4. пуком I. позива „Стев. Немање“ вршила је напад наслоном на к. 159 против фронта непријатељског. Борба је била веома упорна, јер се јачина непријатеља цени на три пешадиска пука. Противник је потиснут у крајње куће засеока на западном делу Врачег брда и у овом се моменту (2 часа јутра) спрема последњи јуриш, да се положајем потпуно овлада. Губитака има много, али према извештајима, противнички су још знатнији. Заробљеника је доведено око 50. Овај би се задатак раније и брже свршио, да је 14. пук II. позива правилније и енергичније радио. Детаљнији извештај следује“.
Од команданта III. армије
ОБр. 2812
(у 1.35 часова)
„У смислу усменог наређења добивеног од војводе Путника телефоном, сматрам за дужност да учиним ову представку: „Обзиром на стање трупа ове армије (моји извештаји ОБр. 2734 од 19. и ОБр. 2771 од 20.) готово је извесно, да намеравани напад неће дати повољне резултате. Поред тога има и других веома озбиљних препрека:
1. Љиг је надошао, а није газан, те се сад морају правити мостови пред непријатељем, који је привукао Љигу озбиљне снаге.
2. Због непрестаних киша и лапавице сеоски путови тако су се испроваљивали, да је артилериске возове са овако крајње изнуреном стоком немогуће кретати ван друмова.
3. Припреме за прелаз у напад (мостови, прелази, путови) захтевају много више времена од 24 часа.
4. У случају напада сигурно је да би се развила борба, која би трајала дуже времена и захтевала јачи утрошак артилериске муниције, а она се мора још увек штедити.
5. У случају неуспеха брзо одступање преко Љига и кроз ове теснаце било би немогуће за возове и они би се у већем броју погубили. Морал би такође још више опао и било би најтежих последица.
6. Ситуација се вечерас после говора са војводом погоршала. 3. пук II. позива јако је нападнут и повукао се на десну обалу Љига; ово је повукло и одступање мојих предстража; 3. пук II. позива је сад код Цветановачке цркве.
Мишљења сам, да би за овај моменат било боље пустити непријатеља, да он савлађује постојеће препреке и да ломи своје снаге, па да се у повољном моменту пређе у напад. Ипак сам наредио припреме за овај напад и оне ће се вршити, док се не буде добио одговор на ову моју представку“.
ОБр. 2813
(у 4 часа)
„Јуче се водила повремена борба на целом фронту ове армије и то код Дринске дивизије II. позива и Комбиноване дивизије поглавито артилеријом. С наше стране нарочито је вод аустриских топова успешно тукао групу код Боговађе. Код Дудовице био је прешао само један непријатељски вод а не батаљон. Дринска дивиз. I. позива водила је борбу на предстражи – на Пландишту. Прикупљена армиска коњица успешно је организовала извиђање непријатеља. Овако је текла борба: Непријатељ под борбом заузео је Миловац у 15.45 часова, а Пландиште је почело да попушта у 16 часова и једва до мрака извесни делови 3. прекоброј. пука задржали су се на задњој ивици Пландишта. Командант предстраже упиње се свима силама и прикупља – задржава – батаљоне између Цветановачке цркве и Љига. О поновном заузећу Пландишта и Миловца са истим трупама није ни мислити. На Пландишту је чак и један брдски топ картечом дејствовао, да непријатеља задржи. Заробљеници и један рањен непријатељ. официр веле, да на овом фронту нападају четири пешад. пука и један батаљон из 5. пешад. пука. Тимочка дивизија II. позива, упућена преко ноћи Моравској I. позива ради напада у десни бок непријатеља у правцу Жупањца, стигла је после 7 часова јутра уморна од ноћнога марша. Напад је одложио командант II. армије за 21. тек. месец у јутру.
Једна непријатељска чета при прелазу потока Кацапе, бачена је од наших пешад. делова с фронта и ватром сјахалих коњаника с бока – уназад. Један непријатељски пук спушта се у с. Врачевић, западно од њега виде се два вода непријатељске коњице; тучемо их. Коњички дивизион у насилном рекогносцирању – одбивен је. Коњичка официрска патрола јавља: Један непријатељски пук спушта се ка с. Грмикожи; други један ка потоку Мадојевцу према 3. пуку II. позива. По исказу заробљеника у Д. Топлици је цела непријатељска дивизија. У 11.45 час. наша артилерија туче положаје на левој обали Љига и омета наступање непријатеља ка Миловцу. Једна непријатељска батерија (6 топова) дејствује са Врачевићске косе“.
ОБр. 2821
(у 18.25 часова)
„Главни комуникациски правац ове армије долином Качерске реке преко Гор. Трешњевице до Шаторње чини недовршен друм веома тежак за саобраћај сада. Споредни комуникациски правац преко Гараша и Аранђеловца скоро је исти такав. Мештане за оправку пута користити не могу, а сада не могу на пионире из дивизија, и иначе јако малобројне, за оправку пута узимати. Молим, да ми се не узима резервни инжињерски батаљон, који и иначе радну снагу има од 130 људи, иначе ће ми бити немогуће одржати саобраћај са позадином“.
ОБр. 2835
(у 12 часова)
„Дринска дивизија II. позива. Ноћ је прошла на миру. Комбинована дивизија: чарке на десном крилу, које је непријатељ тукао слабом артилериском ватром. Дринска дивиз. I. позива: ноћ је мирно минула. Предстражни делови ове армије повукли су се на десну обалу Љига. Предњи непријатељски делови допрли су јутрос у близину Бабајића, а и дуж целог Љига на 3 – 400 метара од реке“.
ОБр. 2857
(у 23.15 часова)
„У смислу данашњег усменог наређења начелника штаба Врховне команде о давању помоћи I. армији, ступио сам одмах у споразум са командантом и решено је, да ја са мојом суседном дивизијом заузмем одсек између Качерске и Драгобиљске реке и ослободим трупе, које тај одсек држе. Наредио сам команданту Дринске дивизије I. позива да он заузме и тај одсек, тако да сад Комбинована дивизија држи одсек од р. Оњега до потока Казанџинице а Дринска I. позива од истог потока до Драгобиљске реке. Овај нови распоред има се извршити у току дана и ноћи тако, да трупе I. армије сутра из јутра буду на расположењу. Са сменом брже није могло ићи, јер су трупе Дринске дивизије I. позива биле на положајима са једним пуком на предстражи на левој обали Љига, а требало је пре свега да и оне буду смењене од трупа Комбиноване дивизије, која је данас водила борбу. Сад се на левој обали Качера већ налазе три пука Дринске дивизије I. позива на означеним положајима. Артилерија није могла изаћи на нов одсек заједно са пешадијом, стога што је потребно да се поправи пут, који је сад за возове теже пролазан. До доласка ове артилерије споразумео сам се са командантом I. армије, да тамо остане артилерија Моравске дивизије II. позива“.
ОБр. 2859
(у 24 часа)
„Данас (21. новембра) на фронту III. армије водила се борба код Дринске дивизије II. позива и Комбиноване дивизије. Тимочка II. позива борила се на фронту II. армије. Дринска II. позива имала је за циљ, да неутралише артилеријом непријатељске батерије код Пепељевца, омогућавајући тиме пешадиски напад Тимочке II. позива и Моравске дивиз. I. позива. Цео дан је трајала ова артилериска ватра са разном јачином. Како је непријатељ преко ноћи 20./21. тек. месеца био прешао Љиг код Дудовице деловима 52. пешад. пука и јутрос напао десно крило Комбиноване дивизије на Стражи и лево крило Дринске дивизије II. позива према Бугарском брду, то је се отворила врло жива борба данас, да се непријатељ пребаци преко Љига. Нападом одсечних резерва, а нарочито унакрсном артилериском ватром, овај пук је растројен и пребачен преко Љига у највећем нереду. Пред Комбинованом дивизијом нађено је 150, а пред Дринском дивизијом 60 лешева. Тешких рањеника било је око 20, међу којима један кадет. На левој обали Љига видео се такође велики број рањеника и погинулих. Заробљена су 43 непријатељска војника. Наши губитци су: код Комбиноване дивизије 10 погинуло, 60 рањено; код Дринске дивиз. II. позива 14 погинуло и 53 рањена. Од заробљеника сазнало се, да су у напад упућени још: 53., 16. и 78. пук на фронту Дудовица – Виноградине. Делови су им се спуштали низ Латковићску косу ка Љигу, али су жестоко били тучени нашом артилеријом, да су се при првој појави растурали. Активност у одбрани данас – била је примерна. Трајно и одлично дејство наше артилерије за време борбе, као и успех пешад. напада знатно су издигли дух и поуздање наших трупа. Дринска дивизија I. позива у покрету је са 3. пешад. пуком од подне, да заузме нов одсек код Гукоша према нарочитом наређењу Врховне команде“.
ОБр. 2860
(у 24 часа)
„Молим за објашњење, под чију ће команду доћи трупе Дринске дивизије I. позива, које сад заузимају одсек између Качерске и Драгобиљске реке; да ли под команду III. или I. армије?“
Од команданта I. армије
ОБр. 2919
(у 13 часова)
„Дунавска дивизија II. позива 20. нов. у 22 часа јавила је: Од Мионице ка с. Брежђу један непријатељски пук виђен је по подне. Уз Крчмарску реку такође виђено је 1 – 2 батаљона. Ове колоне задржале су се око с. Брежђа. Маљенски одред у 18.40 часова јавио је, да је непријатељ са две чете заузео Стражару. Један батаљон дошао им је међу Узуновцем и Јелаком, где је један батаљон 12. пеш. пука II. позива. Један непријатељски батаљон иде друмом Мионица – Струганик. По овоме изгледа, да се према мени групишу непријатељски јачи делови за напад на лево крило и бок. Док ми је цео 12. пук II. позива на Маљену, не би ово било опасно, али после случаја са 8. пуком II. позива, где су му два батаљона без борбе напустила положај Баћиновац, морао сам да привучем са Маљена 2 батаљона и 2 митраљеза 12. пука, чиме је овај одред јако ослабљен. На осми пук и једног и другог позива мало рачунам. На батаљоне трећег позива, комбиноване, допунске и прекобројне може се рачунати још мање. Остаје ми 18. и 12. пук. Ја ћу са њима бранити и Маљен и Рудо са Баћиновцем до послетка; али мислећи на важност овога правца у погледу надкриљавања и обухвата држим, да би требало амо послати, ако има какве армиске резерве.
Достављајући предње, јављам да сам наредио команданту дивизије, да одмах из своје резерве упути два батаљона на Маљен са задатком, да нападне непријатеља на правцу: Узуновац – Стражара, ако има изгледа на успех, у противном препоручио сам команданту да Маљен упорно брани, а тиме и правац преко Риора и Дружетића ка Г. Милановцу. Исто тако да брани правац од Брежђа. Дунавској дивиз. I. позива наредио сам да два батаљона 9. пука II. позива са Јовића баре преко Гуњачког виса пошаље Дунавској дивизији II. позива на Баћиновац, до расветљења ситуације према крилу и боку те дивизије. Ако се сутра у истини осети јаче груписање непријатељских снага према левом крилу и боку ове армије, са поднешених разлога налазим као неопходну потребу, да ми се што скорије из састава III. армије упути и стави на расположење једна обећана дивизија“.
Од команданта Ужичке војске
ОБр. 1620
(у 9.45 часова)
„На фронту према Косјерићу ноћ је прошла без важнијих догађаја. Непријатељ се утврђује на положајима према Глоговцу. Јачим снагама држи Равно Маковиште, Таорске стене, Дреновачки кик и Козомор. 18. ов. месеца у вече дошле су и трупе са Дебелог брда на Маковиште. Све трупе рокиране су ка Таору и Козомору, остављајући на правцима ка с. Таору, Радановцу и Дреновцима слабија одељења. На Дреновачком кику има и артилерије и ту се утврђује. Са фронта Бајина Башта – Рогачица непријатељ је јуче наступао у више праваца ка р. Дервенти. Наредио сам, да се са једним делом снаге изврши препад на делове му на десној обали р. Рогачице и Дервенте. Резултат јавићу накнадно“.
ОБр. 1625
(у 12.30 часова)
„Поред коњичких извидница на Шаргану и Милошевцу наредио сам да се упути једна чета на Шарган, а од чете из Чајетине два вода на Виогор. 5. кадровски пук избио је на линију Врановина – Варда – Паштано брдо. Граничари са одељењем добровољаца издушили су код Белог брода. Непријатељско одељење одавде протерано је. Ноћним препадом упућене чете заузеле су на левој обали р. Дереник положаје Вис (822) – Вишесаву према Кику и Јелину, и имале су борбу са непријатељем. Чета са Варде преко с. Годечева избила је на линију: Главица – Вртаче на десну обалу реке Рогачице. Чете и даље нападају непријатеља“.
ОБр. 1626
(у 17 часова)
„Због наступања дела Косјерићског одреда ка Глоговицу, непријатељска колона, која је заноћила у Ражани, у наглом је кретању ка северу и то једном колоном од око једног батаљона Буковима, а другом колоном до три батаљона у правцу Козомора и Дивчибара“.
ОБр. 1631
(у 23 часа)
„На фронту према Мокрој Гори коњичка патрола долазила је до Вардишта. Један непријатељски батаљон одатле повукао се Добруну. Око Сухе Горе било је борбе – резултат је још непознат. Према Зборишту и Миловцу непријатељ се није појављивао. Чете које су извршиле препад заузеле су понова линију: вис Вишесава – Кик – Мусино брдо – Главица. 4. непријатељ. бригада из правца ка северу морала се вратити положајима на десној обали Рогачице. Сутра се очекују борбе на томе одсеку. Северно од Косјерића наше трупе заузеле су фронт Парамун – Радановци – к. 659 – Стојићски рид – к. 731 – Глоговац. Непријатељ је одступио преко Козомора на Дивчибаре. Поред груписања непријатеља на фронту Главица – Вртаче, у току дана по подне примећено је пребацивање непријатеља и од Маковишта и Ћебића према Варди“.
Од команданта Обреновачког одреда
ОБр. 1599
(у 20 часова)
„Наређењем ОБр. 6247 од 11. новембра одреду је одређена комуникациска линија: Обреновац – Степојевац – Бељина – Аранђеловац. Пошто је при садањој ситуацији саобраћај на друму: Мислођин – Степојевац немогућ, то молим да се одреду означи нов комуникациски правац. За сад су позадње установе овог одреда ешелониране на правцу: Мислођин – Чолаковић – Гаврановац – Мељак. Ако се ово одобри, да се одреди и даљи правац“.
ОБр. 1606
(у 21 час)
„Стање је данас по подне редовно. Бадљевицу и Војевац туче непријатељ од Стублина једном пољском батеријом и двема хаубицама – без резултата. Исто тако и једна батерија са леве обале Саве тукла је око 16 часова Големо брдо без успеха. Око 14 часова један реморкер довукао је до скеле на Забрежју једну дереглију, у којој изгледа да је било непријатељских војника. Наша артилерија тукла је овај брод. Рањено 2, контузовано 2 војника“.
Од команданта Браничевског одреда
ОБр. 1624
(у 20 часова)
„Стање је данас редовно. Са четири шрапнела растерали смо око 14 часова 50 непријатељских војника, који су нешто радили код станице Иберфор. Код Белобрешке два непријатељска официра су нешто извиђали и бележили. Дунав јако надолази“.
Од делегата ђенерала Јанковића са Цетиња
ОБр. 367
(у 20 часова)
„Санџачка војска јавља: 20. ов. месеца један непријатељски батаљон дошао је до Велике Варде, али је нападнут и протеран ка Вишеграду. Неријатељске коњичке патроле биле су допрле до с. Раванци и Бјело брдо, али су се повратиле ка Вишеграду. По ухваћеном телефонском разговору излази, да се на правцу Вишеград – Рудо налази вероватно једна непријатељска бригада. На осталим фронтовима нема ништа ново“.
Од команданта Одбране Београда
ОБр. 1914
(у 21 час)
Од 7 – 13.30 часова непријатељска артилерија са Бежаниске косе ређом ватром туче Велику и Малу аду. Од 14 до 17 часова непријатељ хаубицама туче Остружничке положаје. Губитака нема. Село Остружница оштећено је. Фронт Дунавом: од 12 – 16 часова била је повремена пушчана непријатељска ватра са простора: о. Хуја – Овчанска ада. Ми нисмо одговарали.
У 14.30 часова, француска батерија отворила је ватру на три монитора и неколико лађа у Земунском пристаништу. Одмах су се монитори повукли за нешто уз Дунав, поставили се у борни поредак и почели дејствовати на француску батерију: Подбацивали су и није било од њих штете. Лађе су отпловиле уз Дунав под њиховом заштитом. После дејства од пола часа, два монитора се повлаче од којих је један био свакако оштећен. Трећи монитор, мењајући место, дејствовао је је још пола часа и повукао се такође уз Дунав. Даљина на којој је батерија дејствовала била је око 11 км. Чим је француска батерија отворила ватру, била је против нападнута једном тешком хаубичком батеријом из Земуна и једном пољском од с. Овче (према Панчеву). После неколико метака наше брзометне хаубице ућуткале су обе непријатељске групе“.
Наређења Врховне команде
Наређење ОБр. 6806
(у 9.40 часова)
Команданту Браничевског одреда – Пожаревац
„Наређено је, да се једна Крупова хаубичка батерија одмах транспортује железницом до Осипаонице, а одатле да одмаршује у Смедерево, где да вам се стави на расположење“.
Наређење ОБр. 6807
Команданту III. армије
„Усвајам ваше разлоге. Веза ОБр. 2812. Телефоном је саопштено I. и II. армији ово решење“.
Наређење ОБр. 6808
Команданту Браничев. одреда – Пожаревац
„Наређено је команданту места – Младеновац, да вам одмах упути Приштински батаљон у Смедерево. Маршрута: 21. Колари; 22. Смедерево. Батаљон је наоружан турском брзометном пушком“.
Наређење ОБр. 6815
Поводом извештаја команданта I. армије ОБр. 2919 (види горе), војвода Путник наређује телефоном команданту III. армије у 9 часова, да пошаље једну своју најближу дивизију I. армији у помоћ, по ранијем наређењу, које је било привремено обустављено. У исто време наређује телефоном команданту III. армије ђенералу Штурму, да ступи у споразум са командантом I. армије, ђенералом Мишићем“.
Наређење ОБр. 6836
(у 15.30 часова)
Команданту Браничевског одреда – Пожаревац
„Наређено је команданту места у Младеновцу, да вам одмах упути Приштински батаљон у Пожаревац. Маршрута: 21-ог с. Колари, 22-ог с. Драговац, 23-ег Пожаревац. Батаљон је наоружан турском брзометном пушком. Овим се замењује наређење ОБр. 6808 од данас“.
Наређење ОБр. 6859
Команданту I. армије – Бољковци
„С обзиром на садањи положај Дринске дивизије I. позива начелник штаба наредио је, да Дринска дивизија I. позива потпадне под команду команданта I. армије. Дивизија се налази на одсеку Качерска – Драгобиљска река“.
Команданту III. армије – Белановица
„Дринска дивизија I. позива потпада под команду команданта I. армије. Веза ваше ОБр. 2860“.