Повлачење на Сувобор
22. новембра рано изјутра отпочело је повлачење центра и левог крила армије на нову линију одбране. На десном крилу армије у току ноћи 21./22. новембра пешадија Моравске дивизије II. позива била је смењена пристиглим деловима Дринске дивизије I. позива само што је 3. пеш. пук II. позива још био остао на својим положајима на Главици до 9.50 часова. Ноћ 21./22. новембра прошла је на целом фронту без борбе. Повлачење центра и десног крила као и смена трупа на десном крилу извршена је без узнемиравања од стране непријатеља и распоред трупа на новој одбранбеној линији био је овакав:
Дринска дивизија I. позива, која је према наређењу Врховне команде ОБр. 6859 од данашњег ушла дефинитивно у састав трупа ове армије, заузела је делом Гукошке положаје на одсеку од Качерске до Драгобиљске реке и то: 17. пешад. пук (3 батаљона) на Осоје – Доње брдо; 5. пешад. пук (2 батаљона) са 2 брдска топа Спасојевина – Боблије до Драгобиљске реке, а остатак трупа Дринске дивизије I. позива и сва артилерија остали су на положају десне обале Качерске реке и Љига и у долини Качерске реке, очекујући да их смене делови Тимочке дивизије II. позива. Коњица је на ушћу Качерске реке. Колонски возови су у покрету преко Рудника на нови комуникациски правац Бољковци – Горњи Милановац. На Гукошким положајима од артилерије Моравске дивизије II. позива остале су 2 Дебанжове батерије по 5 оруђа, 3 брзометне батерије и два градска топа.
Моравска дивизија II. позива на одсеку: Боблије – Палеж и то: 8. кадров. пеш. пук на Боблијама (лева обала Драгобиљске реке); 1. и 2. пешад. пук II. позива на Палежу са једним батаљоном на Буква – Лисине; 3. пешад. пук II. поз. на Прострузи (Саставци). Једна пољска и једна Данглисова батерија на Прострузи, остатак артилерије код Гукоши.
Дунавска дивизија I. позива, на одсеку к. 746 (између Проструге и Рајца) – Шиљкова коса, и то: 9. пешад. пук I. позива (3 батаљона) на одсеку Честе Букве – к. 746 – Рајац. 9. пешад. пук II. позива (2 батаљона) држи одсек к. 881 (без ње) – Шиљкова коса. Предстража је на линији Грађеник – Црни врх (505), а резерва (1 батаљон 9. пеш. пука I. позива и 3 батаљона 4. прекоброј. пешад. пука) позади Рајца. Артилерија: 1 батерија на к. 746, 1 батерија на Саставцима, 2 батерије на раскрсници путова на Плочи; Данглисова батерија стигла је у вече на Рајац. Коњица на Честим Буквама, осматрајући и осигуравајући простор испред десног крила између Палежа – Славковице – Грађеника и Рајца.
Дунавска дивизија II. позива искупила се била на одсеку: Шиљкова коса – Мали Сувобор – Мујов гроб са оваквим распоредом: Десни одсек: 2 батаљона 8. пешад. пука II. позива и 2 митраљеза Шиљкова коса. Леви одсек: 4 батаљона 8. пешад. пука I. позива кота 856 – Мујов гроб. Резерва (2 батаљона 9. пеш. пука II. позива, 1 батаљон рекрута 8. пешад. пука II. позива и све трупе III. позива, комбиновани батаљони и допунски батаљон 7. пешад. пука II. позива) имала је доћи у крај пута код Великог Сувобора. Артилерија: 1 брзометна и 1 Дебанжова батерија на Сувобору, остатак иза Сувобора у очекујућем положају.
Па пошто су Шиљкову косу имале да заузму трупе Дунавске дивизије I. позива, а 18. пешад. пук I. позива имао је да дође на Игриште, то је командант Дунавске дивизије II. позива учинио доцније у току дана измену у распореду, групишући своје трупе на самом Сувобору тако, да десни одсек заузме Мали и Велики Сувобор до раскрснице путова на темену, средњи одсек 1 батаљон 8. пеш. пука II. позива са једним митраљезом саму раскрсницу (теме), затварајући пут Мали Сувобор – Мујов гроб – Равна гора, а леви одсек 18. пешад. пук I. позива Игриште, затварајући правац: Игриште – Риор. Резерва иза Сувобора, а коњица на Великом Сувобору.
Маљенски одред остао је на својим положајима, затварајући правце од Брежђа – Букова – Дивчибара, са базирањем на Теочин – Горњи Милановац. Задатак Маљенског одреда био је не само да упорно брани додељени одсек, него да распоред и груписање своје подеси тако, да може напасти непријатеља у десни бок, кад се овај буде кретао ка Сувобору. Према групи на десној обали Љига непријатељ овога дана није показивао никакву активност. С времена на време само бацао је по који метак дуж целог фронта Дринске дивиз. I. позива из двеју батерија (по 2 топа) постављених око Бабајића, а пред вече мањи његови делови покушали су да пређу Љиг према Спасојевини, али су одбивени. Артилерија са Гукошких положаја тукла је непријатељске делове, који су се кретали ка Меднику. Према центру непријатељски делови спустили су се у Палежничку реку, али су се трупе Дунавске дивизије I. позива већ биле повукле неузнемираване, на нове положаје. Већу активност показао је непријатељ на правцу ка Сувобору и Маљену, што се у осталом могло и очекивати.
Око 15 часова непријатељска колона јачине око 3 батаљона стигла је до села Планинице. Ускоро потом заштитница Дунавске дивизије II. позива на Цугуљу, притешњена од непријатеља с фронта и са крила, морала је напустити овај положај и повући се ка Сувобору. У заштитници под командом пуковника Рериха биле су ове трупе: 2 батаљона 9. пешад. пука II. позива; 1 батаљон 5. пешад. пука III. позива и 1 батаљон 15. прекоброј. пука III. позива. У исто доба масе непријатељске примећене су, да се пребацују од Рудо на Орловачу у село Планиницу и ка Игришту, групишући се делом и пред фронтом положаја Дунавске дивизије II. позива на Сувобору. Нападајући у правцу Цугуља и групишући се на правцу ка Игришту, непријатељ је једновремено отпочео јако нападати и на Маљенски одред. Око 15.30 часова отпочела је јака пешадиска ватра на фронту Јељака. Непријатељ јачим колонама надирао је на крила онога батаљона, који је био на Јељаку, тежећи да га обухвати. После очајне борбе, батаљон је напустио положај и око 17 часова повукао се ка Маљену. Непријатељ је избио на линију Узуновац – Јељак. Обзиром на овакву ситуацију код Дунавске дивизије II. позива и ситуацију Маљенског одреда, а у циљу појачања трупа на Сувобору, наређено је у 18.10 часова команданту Дунавске дивизије I. позива, да по заузећу додељеног му одсека: Шиљкова коса – Рајац – кота 746, распоред своје дивизије подеси тако, како ће једним пуком затворити правац уз Славковачку реку, а другим уз Башку реку, а 2 батаљона 9. пешад. пука II. позива, који су још преостали, да упути одмах у састав Дунавске дивизије II. позива на Велики Сувобор за његово појачање. О стању код Ужичке војске добивени су податци само у толико, да је један њен одред јачине: 6 батаљона, 4 брзометна топа и 2 митраљеза допро својим предњим деловима испред Дивчибара, истурив једну чету на Краљев сто, а са главнином одреда остао код села Ражана.
О јачини непријатељских трупа према фронту I. армије имали су се ови податци: поред 40. дивизије према левом и 42. према десном крилу појавиле су се на правцу ка Гукошима и Меднику 3. босанско – херцеговачки пук; према Маљену још око 5 – 6 батаљона; према Гуњачком вису 12. брдска бригада, а по исказима заробљеника недалеко позади ових налази се још 5 – 6 брдских бригада. Ово је јасно доказивало, да су већ и делови 15. и 16. корпуса отпочели пристизати и да ће се и остале бригаде убрзо појавити на свом правцу, као што се у осталом могло и очекивати. Груписање 15., 16. и 13. корпуса на фронту и крилима ове армије, што је представљало главну снагу непријатељске војске, I. армија, – чији је фронт био иначе доста развучен и левим крилом јако истакнут и лако изложен удару и маневру непријатељских трупа, – налазила се у тешком положају. Врховна команда, да би олакшала положај I. армије, наредила је осталим армијама и делу Ужичке војске прелазак у напад; I. армија по истој директиви имала је да се држи упорне одбране, и служећи као ослонац маневру осталих.
Директива Врховне команде ОБр. 6887, која је ниже у целини изнета, стигла је у штаб I. армије 22. новембра у 15 часова. Као што се из ове директиве види, прелазак у напад био је само авизиран и наређена припрема, а почетак рада имао се дефинитивно утврдити на основи извештаја свију армија. Овај намеравани напад није извршен, нити је Шумадиска дивизија II. позива кренута у правцу Дивчибара, а разлози за ово нису били познати команданту I. армије. Међутим стање код I. армије и пред њеним фронтом било је све теже. Потребно је било пружити помоћи, па ма са које стране и ма каквим средствима.
По енергичном наступању и појави јачих непријатељских снага према левом крилу, могло се веровати, да ће непријатељ већ сутра (23. новембра) озбиљније напасти трупе ове армије, а у његовом дејству од Руда преко Орловаче ка Игришту и од Јељака и Узуновца ка Маљену, могла се већ унапред назрети тежња непријатеља, да раздвоји и изолује Маљенску групу, како би се што пре дочепао Маљена, тако важног и јаког ослонца за даље надирање било у правцу Сувобора, Горњег Милановца или Ужица и Пожеге. Сачекати мирно све те догађаје, остати неактиван на овим положајима значило би помирити се са последицама, које су неминовно морале наступити. Помоћ суседних армија није била у изгледу. Остављен на тај начин само сопственим средствима, командант I. армије, руковођен напред изнетим гледиштима, решио се да оствари своју ранију намеру и сам предузме напад, пре него што би непријатељ својим нападом узео иницијативу у своје руке. План за овај напад био је: са ојачаном Сувоборском групом прећи у напад у правцу села Планинице, пре него што би непријатељ на том правцу и сам кренуо у напад. На линији: Грађеник – Црни врх да остану заштитнички делови Дунавске дивизије I. позива и најупорнијом одбраном обезбеђују десни бок нападној Сувоборској групи. Група на десној обали Љига да се држи одбране. Сувоборска група да се појача Дунавском дивизијом I. позива, а као општа резерва нападне групе, да служи један пук Моравске дивизије II. позива на Рајцу. Нападом са Сувобора да руководи командант Дунавске дивизије II. позива пуковник Милош Васић. Према оваквој одлуци, командант I. армије издаје 22. новембра у 10 часова заповест ОБр. 2988 ове садржине:
„По извештају команданта Дунавске дивизије II. позива у току данашњег дана непријатељ је наступао од Баћинца ка Планиници и главним друмом за његовим заштитничким деловима. Велика је вероватноћа, да ће непријатељ тим правцем упутити и јачу снагу против левог крила и бока армије. Решио сам се да непријатеља нападнем на том правцу, пре него би он то учинио. Команданту Дунавске дивизије II. позива издао сам већ усмено наређење, да код својих делова, који су избили на Сувобор и Игриште, учини нужне припреме за предстојећи напад. Да би ова операција што повољније испала по нас наређујем:
1. Да командант Дунавске дивизије I. позива са оба своја остала два пука (4. прекоброј. пешад. пук и 9. пеш. пук I. позива), брдском батеријом, а по потреби и могућству и још којим брзометним топом сутра 23. новембра зором предузме покрет преко Рајца на Добро поље и јужне падине Црнога врха, те да са својом дивизијом заједнички са Дунавском дивизијом II. позива учествује у предстојећем сутрашњем нападу. Батаљони пукова, који су остали на заштитничким положајима испред садањих главних положаја Дунавске дивизије I. позива, остаће и даље на заштитничким положајима са задатком најупорније одбране против непријатељских делова, који би се појавили из долине Башке и Славковачке реке.
2. Да командант Моравске дивизије II. позива упути један од својих пукова сутра 23. новембра зором преко Проструге на Рајац. Овај пук служиће као резерва Дунавској дивизији I. и II. позива у сутрашњем нападу, а у исто време и као одбрана од непријатељских делова, евентуално појављених из Кадине луке и Славковице. Према томе овај пук ставља се под команду команданта Дунавске дивизије II. позива као руковаоца сутрашњег напада.
3. Нападом ће руковати командант Дунавске дивизије II. позива. Лично присуство команданта дивизија, на погодним правцима и тачкама, учиниће много добром исходу ове операције. Исто тако што јача прикупљеност трупа, са истуреним патролама на што већу даљину, биће гаранција за целисходну употребу сопствене снаге.
4. Да Дринска дивизија I. позива као и остали делови Моравске дивизије II. позива остану на својим садањим положајима са задатком упорне одбране на случај непријатељског напада.
5. Командант Дунавске дивизије II. позива, као руковалац напада, слаће ми што чешће извештаје, како би стално био верзиран о току напада.
6. Ја ћу бити у Бољковцу. О пријему наређења одговорити“.