Операције Ужичке војске
У току 22. новембра стање на појединим одсецима било је овако:
Према Вишеграду. Према ухваћеном телефонском разговору и сазнању о распореду и намерама непријатељске 18. бригаде, наш 5. кадров. пук са граничарима и делом црногорских трупа предузео је наступање у циљу, да овлада Сухом Гором. Борба на Сухој Гори водила се цео дан. Предњи непријатељски делови су сузбивени и наши су овладали Црним врхом (к. 1108), али Суха Гора у току овог дана није се могла заузети. Због покрета наших трупа ка Вишеграду, сазнало се да је командант 18. непријатељске бригаде издао диспозицију, да се у току 22. новембра Суха Гора има пошто пото да одржи, и да се сутра дан 23. новембра предузме наступање ка фронту Гаочић – В. Варда – станица Бијело брдо до пред Прибој, и то: са 2 батаљона на Вихру; са једним батаљоном преко Даниловића на Бијело брдо и са 2 батаљона преко Липља. На Сухој Гори већ се налазио 1 батаљон, а у Дринско упућује се још 1 чета. Према овим извештајима наређено је команданту 5. пука, да се на линији: Бијело брдо – Варда – Врановина, са појачањем од Црногораца, држи одбране до повољнијег момента за прелаз у напад, заштићавајући правац ка Прибоју.
На одсеку према Бајиној Башти и Рогачици. Наши делови на Мусином брду (1 ½ чета) водили су слабију борбу са непријатељским деловима и сузбили их. 2 чете 12. кадров. пука, које су 21./22. новембра биле на Главици и чета, која се са Виса повукла на Возник у току данашњег дана, имале су понова да овладају положајима: Кик – Вишесава – Главица. Чете су успеле око подне, да сузбију предње непријатељске делове и овладају поменутом линијом, али нападнуте јачом непријатељском снагом, око 13 час., биле су принуђене, да напусте Кик и Вишесаву и да се повуку на Главицу. На фронту предњих делова положаја 12. кадровског пука (Јаорина – Возник), непријатељ је око 13 час. предузео са Вртача извиђање јачим деловима, упућујући две чете у правцу Возника а две у правцу Мркопаљине, потпомажући их митраљеском ватром са свог левог крила. Борба је вођена са нашим предњим деловима у долини реке Рогачице и престала је око 16 час. Непријатељски извиђачки делови су сузбивени и пребачени на десну обалу реке Рогачице. У исто време извиђањем се сазнало, да је непријатељ прикупио један батаљон према Бабиној глави, а два код Обадничке механе.
На одсеку према Косјерићу. Према овом одсеку у току 22. новембра није било никакве борбе. Извиђањем и испитивањем заробљеника о непријатељу се сазнало: Од официрске коњичке патроле упућене правцем: Радановци – Таор, да је на Таорским стенама наишла на слабија непријатељска стражарећа одељења. Једна непријатељска колона са већим бројем коња у току 21. новембра била је у покрету правцем: Маковиште – Варда, на десни бок Ужичке бригаде. Од заробљеника из 14. бригаде сазнало се, да ову бригаду састављају по један батаљон из: 42., 72., 91. и 98. пука са двема брдским батеријама. Бригада се кренула пре 5 дана; на Буковима задржала се 2 – 3 дана. Два батаљона ове бригаде са једном брдском батеријом спустила су се као побочница до Ражане, а потом су отишла на Козомору. По исказу једног обвезника последње одбране, који се јутром кренуо био за Ужице, један непријатељски пук, који је био у логору на Мравињаку, кренут је ноћас 21./22. новембра по хитној наредби за Црвени брег.
У 15 час. добивена је директива Врховне команде ОБр. 6887, која је изнета у наређењима Врховне команде за овај дан. Према овој директиви командант Ужичке војске под ОБр. 1641 издаје ова наређења:
1. Да 2. батаљон 10. пука III. позива одмах у току ноћи предузме покрет из с. Тврдића правцем преко с. Пониковице – Пјевчеве механе и Карана на Црнокос (Шарампов). На овом месту батаљон има бити 23. новембра до 5 час. и ставити се под команду команданта Лимског одреда.
2. Да један батаљон 11. пука са 2 брдска брзометна топа са Црнога врха предузме покрет у току ноћи преко Дугог дела долином Сијече реке за Косјерић у састав свога пука. Батаљон са оба брдска топа да стигне у Косјерић 23. новембра у 5 час.
3. Да један батаљон 2. прекобројног пука III. позива са Црнокосе предузме покрет у току ноћи и смени батаљон 10. пука II. позива, који је код с. Радановаца и Парамуна. Батаљон 10. пука II. позива по извршеној смени да се 23. новембра до 5 час. прикупи код с. Глоговца.
4. Да се трупне коморе јединица Шумадиске дивизије II. позива пребаце на комуникацију: Косјерић – Пожега. Колонска комора ове дивизије код Пожеге.
Саобразно поменутој директиви Врховне команде командант Ужичке војске издаје у 23 часа диспозицију ОБр. 1643 ове садржине:
„1. Шумадиска дивизија II. позива: 10. пук, 11. пук (3 батаљона), 1 батаљон 2. прекобројног пука III. позива, 2 ½ брзометне батерије = 8 батаљона и 9 топова (12. пук са брдском батеријом је на Маљену). Поред раније упућеног одреда, остатак своје снаге прикупља у току 23. новембра код с. Глоговца, најдаље до подне и са одредом од 6 батаљона ступа одмах у везу ради сједињења снаге. Задатак је дивизије, да правцем: Ражана – Дивчибаре – Стражара (к. 1000), нападне у десни бок и позадину непријатеља, који напада лево крило I. армије и да са њим (левим крилом I. армије) одржава везу ради заједничког дејства. Коњички дивизион упутити правцем: Ражана – Ваљево ка фронту: Дреновачки кик – Баре (к. 687), ради заштите левог бока и извиђања непријатеља на том правцу.
2. Лимски одред: 2. пешад. пук III. позива (3 батаљона), Ибарски батаљон, 1 батаљон 10. пука III. позива, 1 батаљон 15. прек. пука III. позива, 1 брдска Дебанжова батерија, 1 пољска брзометна батерија, 1 пољска Дебанжова батерија и 1 пољска Крупова батерија = 6 батаљона, 6 брдских и 13 пољских топова – поседа Црнокос и одсек: Субјел – Биљези за одсудну одбрану са задатком, да заштити бок и позадину Шумадиске дивизије II. позива правцем од Ражане и Таора. Положаје код с. Радановаца и Парамуна поседа са 1 батаљоном и непрестано извиђа и протерује непријатељска извиђачка одељења са фронта: Маковиште – Таорска стена. Батаљон са Цикоте преко Сијече реке извиђа преко Громиља ка Маковишту. На Мали Маљен упућује бар један вод ради везе са I. армијом“.
Код одреда упућеног преко Козомора ка Дивчибарама, стање је било овакво: Одред, формиран у смислу напред изнетог наређења, предузео је наступање у току 22. новембра правцем: Росићи – М. и В. Козомор – Дивчибаре, где је стигао око 16 час. Претходница одреда (1 ½ батаљон), под командом мајора Светозара Филиповића по заузећу Дивчибара, протерала је непријатељске слабије делове, зауставила се и образовала предстражу одреда. Због јаке магле и мрака, даље наступање је било обустављено. Јачи извиђачки делови, изаслати у правцу Краљевог стола у циљу извиђања овог правца и самог положаја „Краљев сто“, дошли су у додир са непријатељем и одмах се развила борба, која је код предстража трајала готово целу ноћ. Извиђањем утврдило се, да се непријатељ налази на утврђеним положајима: В. Брдо (к. 1075) – Вуковића ливаде – Питомине и Краљев сто. Лева побочница, јачине две чете, имала је, да заузме Крушик – Баре и обезбеди леви бок одреда. Један вод упућен је преко Црног врха ка Маљену, ради везе са 12. пуком II. позива. Лева побочница око 14.30 час. заузела је к. 763 (Крушик) али нападнута одмах јачом снагом повукла се на Обртаљку. Веза са 12. пуком није ухваћена, нити је ма какав извештај добивен о њему.
Под ОБр. 1644 командант Ужичке војске наређује команданту Шумадиске дивизије II. позива ово:
1. Да командант одреда потпуковник Филиповић ступи у везу са левим крилом I. армије и 23. новембра предузме напад преко Краљевог стола ка Стражари (к. 1000), обезбеђујући се са левог бока правцем од с. Крчмара и Вуковића ливаде;
2. Да се лева побочница овог одреда крене напред и обезбеди леви бок одреду;
3. Да командант дивизије са остала два батаљона и брдском артилеријом похита В. Козомору и даље ради сједињења снаге и напада на непријатеља у духу издате диспозиције.
Према овоме и добивеним извештајима о местима, на којима се непријатељ налази, командант одреда, у циљу напада на Краљев сто и даље, издао је наређење за 23. новембар: Да претходница мајора Светозара Филиповића, као лева колона, од Дивчибара нападне Краљев сто, осигуравајући се јачом побочницом правцем: Голубац – Пехар – Вуковића ливаде, а десна главна колона (остатак одреда), да наступа левом обалом Јелићске баре на Краљев сто и одатле, по заузећу истог, преко Зебалца и Узуновца ка Стражари. А да би се омогућило левој побочници, да крене са Обртаљке напред, упућене су са Дивчибара две чете 2. прек. пука III. позива на Баре, те да заједничким радом осигурају ову тачку и обезбеде леви бок и позадину одреда.
Од официрске коњичке патроле са Сувобора добивен је извештај, да је овог дана (22. новембра) непријатељ напао на наше трупе на Игришту, а затим је и од Планинице напао на Цугуљ. Наше трупе са Цугуља због непријатељског напада са знатно надмоћнијом снагом повукле су се на Сувобор. Рогатички одред држи линију: Маљен – Игриште – Сувобор. Дунавска дивизија II. позива је на Сувобору, а Дринска дивизија на линији: Рајац – Проструга. Према оваквом стању код I. армије, која се повукла на линију Сувобора и ситуација за одред упућен ка Дивчибарама и даље ка Стражари, није била повољна.
Операције Обреновачког одреда
На фронту одреда ноћ је прошла на миру сем појединачног пушкарања између патрола. Од 6.30 до 11.30 час. непријатељска артилерија дејствовала је ређом ватром на Баћевицу, али без успеха. У 9.30 час. непријатељ је покушао да једну патролу од 5 људи пребаци на десну обалу Колубаре код Дреновачке воденице, али је у томе спречен. У исто време отворио је и артилериску ватру са ивице Обреновца на Орешковац без резултата. У 10 час. непријатељ је артилеријом са монитора код Забрежја и из растове шуме на левој обали Саве, дејствовао на Орешковац и Голо брдо без резултата. На обали Колубаре према Благојевом конаку, сем омањих пушкарања, није било ништа значајније.
У 16.25 час. примљен је извештај командира 4. ескадрона, да се чета 11. пука, која је била на десној обали Очаге, повукла на десну обалу Пештана, оставивши на десној обали Очаге само стражарска одељења. Команданту левог одсека скренута је пажња, да његови делови на десној обали Очаге буду нарочито опрезни у правцу свог левог бока.
У 16.30 час. послат је рапорт Врховној команди: „Предњи делови левог одсека овог одреда држе десну обалу Колубаре на простору од ушћа Пештана у Колубару, па до према ушћу Марице у Пештан, где су се везивали са предњим деловима десног одсека Коњичке дивизије. Данас је међутим наређено, те су се предњи делови десног одсека Коњичке дивизије повукли на десну обалу Пештана, због чега је онемогућено, да предњи делови мога левог одсека остану на десној обали Колубаре, а на простору од ушћа Пештана до према ушћу Марице, већ бих морао да их повучем на десну обалу Пештана. Пошто би се овим много ослабила одбрана мог левог одсека (Благојев конак), то молим да се нареди, да десни одсек Коњичке дивизије заузме својим деловима понова десну обалу Колубаре, бар на простору од наспрам ушћа Марице па до наспрам ушћа реке Бељанице у Пештан, а јужније да држе као и до сад десну обалу Бељанице“. У овом смислу послат је и акт команданту 1. коњичке бригаде, којим је умољен, да својим предњим деловима дође на досадање место.
У 20 час. примљен је шифровани телеграм Врховне команде, да се у састав одреда упућује Скопљански обвезнички батаљон, који се у Младеновцу преоружава руском пушком.
У 20.10 час. примљен је шифровани телеграм Врховне команде ОБр. 6887 где се вели: „Начелник штаба наредио је, да се за предстојећу офанзивну операцију Обреновачки одред привремено стави на расположење II. армији. Очекујте наређење од команданта II. армије и по истом се управљајте“.
У 21 час послат је Врховној команди и суседним командантима извештај: „Непријатељска пешадија према Чардаку утврђује се на самој обали Колубаре. Ометана је у овоме пешадиском ватром, при чему је убивено 5 непријатељских војника а 1 наш рањен. Непријатељска артилерија дејствовала је против наше артилерије и пешадије на Баћевици, којом је приликом затрпан један наш митраљез, но није онеспособљен. Тако исто непријатељска артилерија избацила је око 20 метака на наше положаје код Дражевачког гробља, без резултата. Непријатељски монитор отишао је од ушћа Колубаре ка Бољевцу.
У 21.30 час. наређено је команданту 10. кадров. пука, да сутра 23. тек. мес. упути једну своју чету тако, да на Парлогу буде у 8 час., где ће по упутству обвезника инжињера Игњатовића радити на оправци путова.
Операције Одбране Београда
Преко целе ноћи 21./22. новембра непријатељ је тукао наше положаје артилериском ретком ватром без резултата. Преко дана било је пушкарање и по који артилериски метак од стране непријатеља без резултата. Других важнијих догађаја није било.