Операције I. армије
Ноћ 17./18. октобра прошла је без значајнијих догађаја.
Дејство Дунавске дивизије II. позива. Додир на фронту ове дивизије са непријатељем, није био ухваћен преко ноћи. По исказу бегунаца из Ковиљаче и Лознице, непријатељ није прешао Дрину на том делу до јутра. Један аустриски поднаредник, који је пребегао код Обреновца изјавио је, како је видео, да су сва тешка оруђа, која су дејствовала према Обреновцу, отишла 17. октобра ка Београду.
Дејство Дринске дивизије II. позива. Преко дана 18. октобра на фронту Дринске дивизије II. позива била је оваква ситуација: На фронту Скела – Ушће нема ничега новог. Јужно од Кртинске било је слабије пушкарање. Непријатељ се налазио и овога дана у селу. На северној ивици Обреновца омање пушкарање; 1 полубатаљон 6. пука II. позива пребачен је на десну обалу Колубаре и водио је борбу од 9.30 часова на положајима између Мислођина и Дражевца са једном непријатељском четом, која се појавила од М. Моштанице. Према бригади потпуковника Стевановића, 2 непријатељске батерије око 8 часова тукле су Жуто брдо и Липовачку шуму. Мало затим, непријатељ, чија се јачина није могла оценити због пошумљености, спуштао се са Жутог брда (270) ка Мељаку. Једновремено кретао се слабији стрељачки строј од В. Моштанице ка Мељаку. Око 8 часова примећене су непријатељске коњичке патроле да крстаре правцем: Селиште (261) – Преки луг (254) – Жута земља (251). Око 15 часова непријатељ је отворио јаку артилериску ватру из тешких оруђа на десно крило бригаде потпуковника Стевановића на положај Вис (259), на коме се налазио 1 батаљон 4. пука II. позива, а у исто време грозио је одступници бригаде на Бељинске положаје. Исто тако, непријатељ је тукао положаје 5. пука III. позива: Парлог – Рашићев вис – Крај – Гуњице. Командант Дринске дивизије II. позива наредио је, да се под заклоном мрака повуче: 4. пук II. позива преко Борка на леву обалу Бељанице, а 5. пук III. позива друмом за Степојевац. Због јаког надирања непријатеља (око 3 батаљона и 4 топа) од с. Јасенак косом Алиште ка Дражевачком гробљу, био је приморан полубатаљон 6. пука II. позива, да се око 16 часова повуче са Дражевачког гробља на леву обалу реке Марице, држећи предњим деловима косу између р. Марице и Дражевачког гробља.
Око 17 часова, командант I. армије добио је извештај од команданта Одбране Београда, да је непријатељ отпочео покрет према целом његовом фронту, потискујући предстражарске делове. У исто време примећен је са фронта Одбране Београда покрет непријатељских колона према одреду I. армије на десној обали Колубаре. Према оваквој ситуацији, командант I. армије донео је одлуку за повлачење свих оперативних јединица, сем Ужичког одреда, како би се што скорије пребациле на десну обалу Колубаре. У овом циљу, издао је 18. октобра наређење ОБр. 8589 у овоме: „На основи вечерашње ситуације створене испред фронта Београдске Одбране повлачењем њених предстражарских делова ка главној линији данашњих њених положаја: од Брестовика преко Крајкове баре, Ковионе, са повијеним левим крилом ка Пајшуми и Таламбасу код с. Лисовића, наређујем:
а) Да трупе ове армије, сем, за сад, Ужичког одреда, одмах, још вечерас, отпочну покрете према мојој директиви ОБр. 8503, у колико то поједини делови нису већ учинили, како би се што скорије пребациле на десну обалу Колубаре на одређене им положаје.
б) Командант Дринске дивизије II. позива оставиће ноћас своје предстражарске делове на левој обали Колубаре и Тамнаве на досадањим местима, а од главнине, најмање 2 батаљона са 1 – 2 батерије, како би се на тај начин што потпуније огарантовао покрет Дунавске дивизије II. позива. Докле ће ови делови остати на својим местима зависиће, кад ће командант Дунавске дивизије II. позива стићи до испред Уба, где ће од својих првих придошлих трупа образовати јак одред за одбрану правца од Обреновца ка Убу. По овоме, оба ова команданта нека се споразуму у току вечерашњег и сутрашњег дана. Како која јединица стигне на нове положаје на десној обали Колубаре осигураће се предстражарским деловима, хватајући везе са суседним деловима.
в) Командант Дринске дивизије II. позива, саобразно приликама испред фронта Београдске Одбране, нека изда потребно наређење команданту бригаде потпуковнику Стевановићу, да се поступно и под борбом повлачи, ако буде нападнут, успоравајући што дуже евентуални покрет непријатеља.
г) Командант Дунавске дивизије II. позива и командант Соколске бригаде, нека ма на који начин осигурају између себе везу ради сазнања висине кретања њихових суседних делова.
д) Командант Ужичког одреда, ако не буде приморан на оступање, остаће на досадашњим положајима док не добије нарочито наређење.
По свима осталим питањима имати на уму директиву Врховне команде ОБр. 22391 и моју директиву ОБр. 8503. Штаб армије сутра ће остати у Ваљеву, а кад ће се и куда кренути јавићу. О пријему известити“.
Са ОБр. 8597 известио је командант I. армије Врховну команду, да покрет његових трупа почиње вечерас. Пошто ово пребацивање трупа I. армије неће тећи ни брзо ни лако због удаљености и веома раскаљаних путова, молио је Врховну команду, да се нареди команданту Одбране Београда, да употреби сву вештину и сву енергију, да се за што дуже време позабави на вечерашњим положајима, како би I. армија имала времена за извршење овог покрета, јер колико год јаче командант Одбране Београда потпомогне команданта I. армије по овом питању, у толико ће I. армија бити у могућности, да својом појавом олакша тешку ситуацију команданта Одбране Београда.
Операције Одбране Београда
Трупе Одбране Београда држе линију: Мађарска раван – Умка – Безимена кота испред Бошњакове ливаде – Маторац – Крајкова бара – Липа – Ковиона – Парцански вис – Пајшума – Таламбас. Да би се благовремено открило непријатељско наступање, наређено је команданту Грочанског одсека, да са предстражама држи: Пролом, Сеону, Брестовик и Циганско брдо. Због дејства тешке артилерије, као и надмоћности артилерије свих других врста, које је непријатељ искоришћавао у највећој мери у досадашњим борбама, код наших трупа прилично је пао морал; трупе су стекле уверење, да се не може одолети непријатељској надмоћној артилериској ватри. Да би се повратио морал трупа, командант Београдске Одбране издао је заповест ОБр. 4622 командантима одсека, којом је предочио, да се трупе налазе сад на таквом терену, на коме непријатељ не може у пуној мери користити своју тешку артилерију. Сем тога наредио је, да настану свима силама, да се морал код трупа поврати. Положаји да се бране са крајњом упорношћу. Ако која тачка положаја буде изгубљена, да се контра нападом са одсечном резервом поврати, а суседни делови да бочном ватром потпомогну контра напад. Борбе за време ноћи 17./18. октобра није било, а преко дана 18. октобра непријатељ је на целом фронту постепено подилазио положајима и то:
На десном крилу према Грочанском и Великоселском одсеку непријатељ је поставио 2 монитора код Гроцке и артилеријом тукао преко дана положај Маторац. Исто тако непријатељске батерије пласиране на: Лупоглави, Мостинама, Ћелиској страни и код винограда јужно од Солила тукле су цео дан положај Маторац и Крајкову бару. Непријатељска пешадија спуштала се целог дана у малим групицама са Мостина и Ћелиске стране, прикупљајући се иза Чукерка, Изворића и Гавран потока. Око 15 часова, спустиле су се две непријатељске колоне са Лупоглаве у Гроцку, одакле је једна колона (1 батаљон) наступала ка Циганском брду, а друга низ Дунав ка Брестовику. Прва колона овладала је Циганским брдом у 16 часова, а између 17 и 18 часова предузела је јуриш на безимену коту јужно од Бошњакове ливаде. Наше 2 чете, које су биле утврдиле ову коту, дочекале су непријатеља јаком ватром и одбиле; непријатељ је одступио на Циганско брдо. Један вод непријатељске коњице кретао се од Сеоне, али је ватром наших предњих делова био враћен у Сеону. Пошто је командант Великоселског одсека мислио, да је непријатељ заузео безимену коту испред Бошњакове ливаде, а и да би могао тући цео предтерен испред Крајкове баре, Маторца и долину Гавран потока, наредио је, да се хаубичка батерија и један део пољске артилерије пласира на линији: Рајче – Равне шуме – Вис.
На центру према Комбинованом одреду, непријатељ је наступао у две колоне. Десна колона јачине: два ескадрона, пук пешадије и једна батерија, кретала се друмом ка Ковиони. Лева колона: пук пешадије и једна батерија наступала је долином Врчинске реке ка Виноградима. Наша истакнута одељења натерала су непријатеља на развијање и под борбом повлачила су се ка главном положају, а у вече су се задржала на предстражи, линија: кота 267 – 228 – 275 – 318 – Мандрица.
На левом крилу према Тимочкој дивизији II. позива. Наши предњи делови дошли су рано у јутру у додир са непријатељем на линији: Ерска мала – Дућевац – Дражановац – Средњи рт – Суварски рт – Мељак. Кретање непријатељских снага отпочело је око 9.30 часова, кад је престала борба код наших заштитница. После борбе са знатно надмоћнијим снагама непријатељским, наши предњи делови повлачили су се ка главном положају. Непријатељ је наступао преко Рипња са 2 батаљона, а вероватно да је имао у резерви још 2 батаљона. Правцем од Петровог гроба ка Дражановцу, била су такође 2 батаљона. На оба правца запажен је 1 дивизион непријатељске артилерије. Непријатељ је тежио да обухватом од Рипња одбаци наш одред ка Дражановцу и око 8.50 часова дошла је непријатељска пешадија у десни бок 1. батерије Мод. 907., која је била на Дражановцу, те се ова повукла на Столице и у 10 часова отворила ватру на непријатеља, који је избијао на Дражановац. Око 10 часова запажена је јача непријатељска снага код Липовачке механе. Могло се оценити, да преко Мељака наступа 1 пук са једном батеријом, а преко Суварског и Средњег рта, такође по један пук са једним дивизионом артилерије. У 12.15 часова тукла је непријатељска пољска и хаубичка артилерија Шибовик и Парцанскн вис, а његова пешадија наступала је ка Столицама. Наши предњи делови повлачили су се ка главном положају, те се и заштитничка батерија повукла са Столица на Парцански вис. При повлачењу ове батерије, извлачен је воз по воз путом Шибовик – Парцански вис, али како је овај пут био обасут ватром, остављена су два топа и две каре на путу без запреге, па су извучени под заклоном мрака. Друге две батерије Мод. 907. дејствовале су против непријатељске пешадије, која се спуштала из Липовачке шуме ка Барајевској реци. Дејство ових батерија отпочело је у 13.30 часова и трајало је до мрака, за које је време противничка пешадија била спречена да се утврђује. 10. хаубичка батерија дејствовала је по подне против непријатељске батерије на коси западно од Дражановца, као и на непријатељску батерију, која се од Дражановца кретала ка коти 359. Својом успешном ватром нагнала је ову батерију, да се сјури у један поток, одакле се није више појављивала. Батерије 1. заплењеног дивизиона отвориле су у 9 часова ватру на непријатељску пешадију, која је покушала да се утврди на предњој ивици Дражановца и код Циганских кућа, као и на непријатељску пешадију, која је наступала ка селу Рипњу. Прецизном ватром ових батерија спречено је даље утврђивање непријатеља на ивици Дражановца и његово даље наступање ка Рипњу. Енглеска батерија дејствовала је око 18 часова на непријатељску хаубичку батерију пласирану у Липовачкој шуми. Остале батерије нису дејствовале. Непријатељски предњи делови заноћили су на линији: Сеона – Брестовик – Циганско брдо – Чукерак – Изворчић – безимена кота јужно од Солила – Виногради – кота 245 – 297 – коса између Алуге и Мајуришта потока – Рипањ – Барајево – Божидаревац. Закључено је, да непријатељ има 1 – 2 пука на простору између железничке пруге и линије Караула – Дражановац, а одатле западно до линије Мељак – Баћевац – Божидаревац око 3 пука. У циљу ојачања Грочанског одсека упућен је 1 батаљон 13. пука I. позива из опште резерве преко Пудараца на Дрење.
Операције III. армије
Дејство Браничевског одреда. Овај одред водио је борбу целог дана (18. октобра) на положајима код с. Кобиље на линији: Дугорница – Облеш – Забрђе. Под притиском надмоћније снаге повукао се на положај: Бубањ – кота 340 – Периш – кота 386. Једна чета и ескадрон налазе се на северном улазу у клисуру реке Пека, а један батаљон послат је на Мајдан Кучајну.
Дејство Дунавске дивизије I. позива. Ова дивизија борила се целог дана (18. октобра) са надмоћнијом непријатељском снагом. Њена заштитница потиснута је у подне са Кулског брда на главни положај Бубањ – Врановац. Око 18 часова непријатељ је избио на источни део положаја Врановац. Наређено је да се непријатељ са тога положаја ноћним нападом протера.
Дејство Дринске дивизије I. позива. Ова дивизија водила је борбу целог дана (18. октобра) са надмоћнијим непријатељем и изгубила је предњи положај: село Поповац – Бачинац – к. 185, претрпевши осетне губитке. Обзиром на стање код Дунавске дивизије I. позива и на резултат борбе у току дана, наређено је да се на положају код Милове Липоваче остави потребна заштитница, а главнина дивизије да се повуче на положај код Рајкове воде у висину Дунавске дивизије I. позива.
Дејство Коњичке дивизије. Ова дивизија штитила је долину Мораве од Врановца до Љубичевског моста; непријатељ је са пуком пешадије нападао у правцу ка Малој Крсни, коју је заузео. Коњичка дивизија држи линију: Скобаљ – Љубичевски мост.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива. Ова дивизија борила се целог дана (18. октобра) на положају: Дивљачко брдо – Врбовац. Борба је била нарочито јака против десног крила у правцу села Врбовца. Због губитка села Крсне морало се ово крило нешто заломити.
У току ноћи 18./19. октобра, Дунавска дивизија I. позива вршила је контра напад да поврати изгубљени део Врановца, но није у овоме успела, и прикупљала се у току ноћи на положају: Шумер – Бела главица – Знамењ са задатком, да у току 19. октобра брани положај: Кулине – Висока – Сиљевица. Браничевски одред у току ноћи није имао борбе, али је због стања код Дунавске дивизије I. позива наређено, да се повлачи на десно крило дивизије осигуравајући јој бок и позадину на правцу Манастирица – Петровац. Дринска дивизија I. позива због стања код Дунавске дивизије I. позива повлачи се главном снагом на положаје Шестра, а са заштитницом на Рајкове воде. Коњичка дивизија са 2 пука штити правац левом обалом Мораве и од Љубичевског моста према селу Влашки до. Шумадиска дивизија I. позива остала је на своме месту, али јој је саопштено стање на центру и десном крилу армије и авизиран као следећи одбранбени положај: Азања – Голобок за главнину; Селевац – Добридо за заштитницу, ако буде приморана на повлачење односно кад зато добије наређење, но у сваком случају да одржи везу са Одбраном Београда помоћу дивизиског коњичког пука.
Груписање непријатељских снага ценило се овако: На левој обали Мораве према Шумадиској дивизији I. позива: 25. и 6. немачка дивизија. На простору између Мораве и Млаве према Дринској дивизији I. позива: 11. и 105. немачка дивизија. У Стигу према Дунавској дивизији I. позива: 103. и 107. немачка дивизија. Према Браничевском одреду: 101. немачка дивизија.
Због непрекидних бораба Дринска дивизија I. позива и Дунавска дивизија I. позива биле су толико ослабљене да су имале само по 5 – 6.000 пушака, и једва су одољевале фронталној навали непријатеља. Ситуацију је још тежом чинила околност, што је Дунавска дивизија I. позива, као врло слаба бројно и по квалитету, била на десном крилу армиског фронта и што се позади ње налазила на најкраћем одстојању важна основичка тачка и прелаз преко Мораве – Ћуприја, Сталним попуштањем Дунавске дивизије I. позива била је доведена у питање како комуникација III. армије тако и цео северни фронт. Случај, да је положај Врановац 18. октобра у вече лако изгубљен, говорио је убедљиво, да се на даљу одбрану на томе правцу са снагом која се има не може рачунати.