Операције I. армије
На фронту Дринске дивизије II. позива према Забрежју, у току дана (14. октобра), није било пешадиске борбе. Непријатељска артилерија тукла је Забрежје и избацила неколико зрна на западни део Забрежја. Исто тако није било пешадиске борбе ни према Кртинској, али је непријатељска артилерија целог дана дејствовала. Око 20 час., а после кратке и интензивне припреме ватром, непријатељ је кренуо у напад на Забрежје, и уз узвике „Предајте се браћо Срби“, јуришао је у правцу крила наших трупа. Непријатељ је био допро у непосредну близину наших ровова; у последњем тренутку, наше трупе отвориле су најјачу ватру и бацајући бомбе, са великим губитцима одбациле су непријатеља назад. Напад непријатељски према Кртинској, предузет између 20 и 21 час., одбивен је. Због надоласка Саве морале су се извршити корекције у распореду наших ровова код ушћа Колубаре и у источном крају Забрежја. На осталом фронту I. армије према Сави и Дрини, у току 14. октобра, није било ничег значајног.
Операције Одбране Београда
У току ноћи између 13. и 14. октобра извршено је повлачење трупа Одбране Београда на одређену линију: Мостине – Авала – Петров гроб – В. Моштаница, и то:
Великоселски и Комбиновани одред, извршили су повлачење у току ноћи 13./14. октобра на линију: Мостине – Липовица – Велики и Мали Камен – с. Зуце – Авала – Млађице.
Тимочка дивизија II. позива, у току дана (14. октобра), извршила је овај распоред: Десни одсек: 2 батаљона 15. пука II. позива посела су предњу ивицу Девојачког гроба; 1 батаљон овога пука и 1 батаљон 11. пука III. позива са два брзометна топа бране Сремчицу, а 1 батаљон 15. пука I. позива је у резерви одсека на средокраћи између Девојачког и Петровог гроба. Леви одсек: 3 батаљона 11. пука III. позива и једна Дебанжова батерија, посели су косу између Сремачког и Дољанског потока. Резерва: у првој линији: 3 ½ батаљона 13. пука II. позива на јужном нагибу Петровог гроба – Отавице; у другој линији: 5 батаљона 13. и 15. пука на јужној падини косе од Карауле (к. 320).
Коњичко извиђање на простору: Жељезник – В. Моштаница – Сава.
Дан је прошао на миру. Трупе су се преко целог дана утврђивале; међусобна веза ухваћена је свуда. Непријатељ је утврђивао заузете положаје и према свима одсецима био је неактиван. Примећено је прикупљање непријатељских трупа код Петровог брда, Жељезника и Остружнице.
Операције III. армије
Распоред армије 14. октобра у јутру:
Браничевски одред на линији Макци – Раброво – Душманићи.
Дунавска дивизија I. позива на линији положаја: Шђубеј – Забрега – Точково брдо – Салаковац.
Дринска дивизија I. позива са предстражама на линији: Чачалица – железничка станица – Љубичевски мост, а са главнином на линији: Салаковачки мост – Поповац – Љубичевски мост.
Шумадиска дивизија I. позива, на линији: Драговачки мост – Враново – Радинац – Враново брдо – Вучак – Петријево – Удовице – Југово, са штабом у Мијајловцу.
Напомена. 4. кадровски пук, који је наређењем Врховне команде ОБр. 22165 од 13. октобра стављен на расположење III. армији, упућен је накнадним наређењем Врховне команде 14. октобра у састав Власинског одреда у Прибој.
Дејство дивизија
Шумадиска дивизија I. позива, водила је целог дана (14. октобра) упорну борбу. Непријатељ је тукао врло јаком артилериском ватром фронт, десни бок и позадину, а пред вече успео је на левом крилу да заузме село Југово северно од Удовице. Командант дивизије био је решен да пребаци ову дивизију на десну обалу реке Раље, али је по наређењу команданта армије остао на досадањем положају.
Коњичка бригада, формирана од коњичког пука Шумадиске и Дринске дивизије I. позива, а ојачана са 6 чета пешадије, задржава надирање једног непријатељског пука левом обалом Мораве на линији: Драговац – Враново.
Дринска дивизија I. позива. Њена заштитница на Чачалици потиснута је на десну обалу потока Бресје.
Дунавска дивизија I. позива. На фронту ове дивизије непријатељ је извиђао патролама и мањим одељењима. Било је вероватно, да ће у току 15. октобра нападати.
Браничевски одред. Нема ничега значајног. Према одреду примећен је покрет непријатељских трупа на левој обали Дунава.
Коњичка дивизија, која је са наређењем Врховне команде ОБр. 22163 од 12. октобра упућена у састав III. армије, била је 14. октобра у току транспортовања из Пирота ка Осипаоници. Командант III. армије намерава да употреби Коњичку дивизију за операције у долини Мораве, пошто је било неопходно потребно да се обезбеди десни бок Шумадиске дивизије I. позива. У овом циљу молио је 14. октобра Врховну команду, да се челна бригада упути до Осипаонице и ту искрца. Друга бригада да се искрца у В. Плани и дође у Александровац. У 22 часа искрцан је први коњички пук и упућен да заузме фронт: Драговац – Љубичевски мост.
Наређење команданта III. армије 14. октобра
Наређење ОБр. 7491:
а) Команданту челне бригаде Коњичке дивизије,
б) Команданту челног пука и
в) Командиру челног ескадрона.
„Трупе III. армије налазе се данас:
Шумадиска дивизија I. позива, води упорну борбу на положајима: Петријево – Вучак – Враново -Драговачки мост, против непријатељских немачких трупа (3. и 23. корпус), које су прешле Дунав према Годомину. Коњичка бригада из Шумадиског и Дринског дивизиског коњичког пука, налази се у долини Мораве од Вранова до Драговачког моста.
Дринска дивизија I. позива, после упорне одбране Пожаревца од напада немачког 13. корпуса, налази се јужно од Пожаревца на линији: Лучица – Салаковац. Мостове преко Мораве код Брежана и Љубичева порушиле су наше трупе.
Дунавска дивизија I. позива и Браничевски одред, налазе се на линији: Шапине – Забрега – Макци, према непријатељској колони која надире од Рама.
Коњичка дивизија, која је придата III. армији, употребиће се у долини Мораве са задатком, да задржава непријатељско надирање на југ долином Мораве и да осигурава бокове и позадину оперативних јединица на обалама Мораве, ако би непријатељ пребацивањем трупа с једне обале на другу покушао такав маневар. За сад је од особите важности, да се не допусти прелазак непријатељу на леву обалу Мораве на простору од Драговачког до Љубичевског моста и напад на Шумадиску дивизију I. позива тим правцима; стога се ови прелази имају бранити најупорније, а мостови, у колико нису сасвим порушени, да се сасвим поруше. Коњичка дивизија стоји под армијом непосредно; али за сад, коњичке јединице слаће своје извештаје одмах команданту Шумадиске дивизије I. позива и армиској команди у Александровац.
О пријему известити“.
Наређење ОБр. 7497
Команданту Шумадиске дивизије I. позива:
„а) Тешку артилерију са воловском запрегом извући ноћас на одређени нови положај на десној обали Раљске реке, а са пешадијом и пољском артилеријом са коњском запрегом остати и даље на данашњим положајима, све док не будете принуђени на повлачење од стране непријатеља.
б) Ноћас стижу возови у Осипаоницу, три ескадрона коњице, којима је послато наређење да се одмах крећу за одбрану прелаза преко Мораве са десне на леву обалу код Љубичевског моста. Према томе, ваша коњица са придатих јој 6 чета из 12. пука има да штити прелаз преко Мораве код Драговца, као и да спречава покрете непријатељске левом обалом Мораве у ваш десни бок.
в) Команданту Дринске дивизије I. позива наређено је, да само под борбом сме повлачити заштитницу са линије: Чачалица – Љубичевски мост, но с тим, да за овај мост пошаље појачање тако, да тамо буду најмање 2 чете“.
Наређење ОБр. 7500
Команданту Дринске дивизије I. позива:
„а) Заштитница дивизије остаће и даље на данашњим положајима, све док борбом не буде принуђена на повлачење. Ради спречавања прелаза непријатељских трупа код Љубичева, упутити одмах две чете код Љубичевског моста, где ноћас стижу 3 ескадрона са истим задатком на левој обали Мораве.
б) Поред датог ранијег задатка за упорну одбрану главног положаја дивизије, веома је важно онемогућити непријатељу евентуално пребацивање трупа преко Љубичева на леву обалу Мораве“.
Напомена. На фронту Крајинског одреда у току 14. октобра није било ничега значајнијег, сем што је из састава одреда изашао 4. пук I. позива „Стев. Немање“. По наређењу Врховне команде ОБр. 22260 од 14. октобра овај пук се имао кренути преко Д. Милановца, Мајданпека и Кучева у Петровац на расположење команданту III. армије, али је са ОБр. 22341 истог дана наређено да пук одмаршује преко Неготина и Салаша у Зајечар, одакле да се железницом транспортује у Вел. Плану и затим одмаршује у Александровац на расположење команданту III. армије.