Операције I. армије
Слабији покушај непријатељског напада, потпомогнут ватром тешких и пољских оруђа, а предузет у вече између 19 и 20 часова на Забрежје, лако је одбивен. На осталом делу фронта армије дан и ноћ прошао је на миру.
Командант I. армије добива наређење Врховне команде ОБр. 22391 од 15. октобра за повлачење на случај крајње потребе и кад би трупе биле силом прилика потиснуте са својих положаја (Види: Наређења Врховне команде за овај дан). Поред саопштења предњег наређења потчињеним командама, командант I. армије издаје директиву ОБр. 8503 у овоме:
„Трупе ове армије за сад су пред овим двема евентуалностима, које би изазвале наше покрете у југоисточном правцу:
1. Ако трупе III. армије и Београдске Одбране буду принуђене на кретање својим одређеним правцима ка В. Поповићу, Багрдану и Крагујевцу, бранећи поступно утврђене положаје одређене са директивом Врховне команде ОБр. 22391.
2. Ако трупе ове армије, неодољивом навалом од стране непријатеља, буду приморане и саме на покрет одређеним правцима поменутом директивом Врховне команде.
И у једном и у другом случају, претпоставља се скоро исти покрет трупа ове армије. Напомињем, да ће у овим случајевима оса покрета бити трупе Дринске дивизије II. позива. Значи: упорна и енергична акција Дринске дивизије, потпомагана најближим деловима Дунавске дивизије II. позива, мора дати времена трупама из Мачве и трупама Соколске бригаде, да изврше своје покрете на десну обалу Колубаре. Да би Дринска дивизија уз садејство најближих трупа Дунавске дивизије могла овај деликатан задатак извршити, мора јаку пажњу поклонити довољној безбедности Мислођинских положаја, предузимајући још сад потребне мере, ради лакшег прелаза Тамнаве и Колубаре на погодним местима јужно од Обреновца. Кад левокрилне трупе Дунавске дивизије II. позива буду избиле на фронт В. Бошњак – Тулари, а и кад буду прешле на десну обалу Тамнаве, онда и оне по потреби, бочним и енергичним дејствима олакшавају покрете Дринске дивизије II. позива.
Соколска бригада, ослањајући се у први мах јаче на Рожањ и Прослоп а доцније на положаје источно од Пецке и код Осечине, покрете свог десног крила подешава и управља према крилу трупа Дунавске дивизије.
Ако догађаји изазову и покрете Ужичког одреда, у први мах командант тога одреда, ослањајући се на положаје Дебело брдо и Кадињачу, поступно према приликама, врши покрете осталих својих делова. У своје време, делови са Дебелог брда, преко Маковишта и Косјерића крећу се у састав свог одреда.
На овој основи, а саобразно директиви Врховне команде ОБр. 22391 правце покрета за поједине команде ове армије одређујем ове:
Дринска дивизија II. позива: десном и левом обалом Колубаре и Пештана ради избијања у први мах на фронт положаја: Сибница – Црљенци – Бурово. Претпостављам покрет јужних делова ове дивизије десном обалом Пештана. Заштитнички положаји у први мах: Пескови 121 – Суво брдо 151 са Баћевицом 181 и 190 – Чардак 177 са Парлогом 193 и Раскрсом 193 – Буковик 202 и даље источно са наслоном на Звезду 198 и на делове Београдске Одбране. За делове пак на левој обали Колубаре: Дрен, Мојсиње, Велико поље и Стублине, затим положаји код Стубленице, Радљева, Каленића и Малог Борка. Напослетку положаји код с. Јабучја и Скобаља за заштиту прелажења трупа код Дабиног брода. – У току евентуалног предузетог покрета, магацини су хране за ову дивизију: Лазаревац – Аранђеловац са наслоном на Крагујевац. – Прелази делова Дринске дивизије преко Колубаре биће код Дабиног брода (евентуално мањим деловима и код Белог брода), а и јужно од Обреновца на месту које пронађе и удеси благовремено командант дивизије.
Дунавска дивизија II. позива преко Владимирци (односно Дебрца) и Бошњака ка Убу и Лазаревцу; главном снагом, са горе поменутим задатком, а мањим делом преко Бошњака и Коцељева ка Дивцима. Један батаљон са једном батеријом и водом пионира креће се преко Видојевице и Цера на Текериш, а одатле најпогоднијим правцем избија код Осладића и Јаутине, одржавајући везу са покретима Соколске бригаде. Од Јаутине овај одред улази у састав оног дела, који маршује преко Коцељева за Дивце или се по потреби дотиче и Ваљева, да се преко Шушеока уједини код Диваца. Тежња је да ова дивизија, сем успутних поменутих задатака, избије на фронт положаја: Лазаревац – с. Табановић на десној обали Колубаре, чинећи везу са Дринском дивизијом и западно са Соколском бригадом. Заштитнички положаји за ову дивизију по изласку из Мачве: утврђена линија јужно од Шапца и Љешнице, затим десна обала Добраве, даље положаји од В. Бошњака низ десну обалу Вукодраже и положаји на десној обали Тамнаве, напослетку главни заштитнички положај: Уб – Караула 302. Прелази ове дивизије преко Колубаре код Лазаревца и Диваца, а евентуално и код Словца (али за ово последње благовремено извидети и поправити). – Магацини хране у току покрета су Лазаревац – Белановица (Калањевци) са наслоном на Крагујевац. – У претпостављеним случајевима главни је задатак Дунавске дивизије II. позива, да се у даљем времену снажније ангажује за подржавање Дринске дивизије и да се током искупи на фронту Уб – Караула, како би одатле једновремено са деловима Дринске дивизије прешла на положаје десне обале Колубаре.
Соколска бригада преко Пецке, Завлаке, Осечине маршује ка Ваљеву, одржавајући потребну везу са Ужичким одредом. Тежња је, да се поступним покретима пребаци код Ваљева на десну обалу Колубаре, на фронт између реке Рибнице и Градца, држећи везу са левим крилом Дунавске дивизије. Да би дала маха деловима Дунавске дивизије да својим правцима благовремено измакну у југоисточном правцу, Соколска бригада на правцима својих покрета користиће све оне положаје са којих може постићи најбоље резултате. – Магацини хране за ову бригаду су Ваљево и Горњи Милановац са ослонцем на Крагујевац, а евентуално ако се може још у Гукошима и Бољковцима.
Ужички одред. Све до преласка осталих делова ове армије ка Колубари ради поседања положаја на десној обали, остаје на својим положајима, чинећи припреме и за свој покрет по нарочитом мојем наређењу, ако већ не буде приморан, да покрет учини. За сваки случај, уз потребну гаранцију Дебелог брда и Кадињаче, одред ће се кренути главним правцем ка Ужицу и Пожези, држећи потребну везу са Соколском бригадом. На којим ће се заштитничким положајима одред и колико задржавати, нека командант лично простудира и саображава како стању према себи тако и покретима Соколске бригаде. У сваком случају положаје на саставку Скрапежа, Ђетиње и Мораве упорно бранити. Магацини хране су: Ужице, Пожега, Чачак.
Коме је год могуће нека предузме ешелонирање својих возова одређеним правцима, како би возови што мање сметње чинили покретима трупа.
Господи официрима и војницима објаснити потребу ових покрета и ободрити их по свима питањима њихових узоритих дужности. Свима средствима и начинима старати се, да се непријатељу чине све могуће сметње и изненађења, ради његовог успоравања, док по нас не наступе повољнији тренутци. Препоручујем свима командантима што потпунију обавештеност и узајамност потпомагања у свима приликама, о чему ћу водити нарочитог рачуна.
По свима осталим питањима при евентуалним покретима, поступати по познатој директиви Врховне команде ОБр. 22391. – Место штаба армије објавићу благовремено. – Сва оправдана гледишта команданата, по свима предњим излагањима у циљу што потпунијих укупних послова, радо ћу саслушати. – Почетак извршења ових покрета нарочито ћу наредити, ако неке ванредне прилике и саме не ускоре покрете са извесних фронтова.
Одговорити о пријему“.
Операције Одбране Београда
Ноћ 14./15. октобра прошла је на миру. Чим је свануло непријатељ је почео да туче положаје артилериском ватром а његова пешадија почела је развој за напад. Према добивеним податцима имао је командант Одбране Београда утисак, да непријатељ намерава напад на лево крило наших положаја.
Моравска дивизија II. позива била је у ово време на простору јужно од Мељака. Командант Одбране Београда имао је план, да са овом дивизијом изврши контра напад у непријатељски десни бок, у тренутку кад се непријатељ буде озбиљно ангажовао према Тимочкој дивизији II. позива. У овом смислу издата је заповест ОБр. 4558. Према овој заповести наређено је Моравској дивизији, кад се буде непријатељ потпуно развио, тј. кад буде заузео предње положаје Тимочке дивизије II. позива, и почео напад на главни положај да удари на непријатеља у његов десни бок у правцу Жељезника, фронтом: Сремчица – к. 172 (Витковица). Под команду Моравске дивизије II. позива стављене су трупе Тимочке дивизије код В. Моштанице у моменту, кад буде отпочео овај напад. У циљу напада наређено је, да се Моравска дивизија II. позива примакне одмах челом на Преки луг – Селиште и одржава тесну везу са трупама код В. Моштанице и са командантом Тимочке дивизије II. позива, од кога ће бити стално обавештавана о развоју ситуације. Моменат за против напад одредиће командант Моравске дивизије II. позива. Овај напад у бок потпомоћиће Тимочка дивизија фронталним нападом.
Ова је заповест у вече 15. октобра допуњена заповешћу ОБр. 4573, према којој је Моравској дивизији II. позива наглашено, да по постигнутом успеху овлада Жељезником и Петловим брдом. Кад то успе, да осигура свој леви бок код Остружнице, а потом, да предузме напад на Баново брдо и да овлада непријатељским мостовима на Сави. Кад Моравска дивизија овлада Жељезником и Петловим брдом, Тимочка дивизија да удари једним делом снаге у бок Торлачких положаја, при чему ће бити потпомогнута трупама Комбинованог одреда, нападом са фронта на линију: Разбојиште – В. Мокри луг, а једним делом снаге, који кооперише са Моравском дивизијом, правцем кроз Раковичку шуму на Дедиње. Препоручено је, да рад буде енергичан и брз, те да се непријатељ не освести и да се што пре избегне убитачна ватра непријатељске тешке артилерије.
У току 15. октобра, није се могла остварити намера напада, јер је непријатељ према Тимочкој дивизији II. позива водио само артилериску борбу и вршио напад само на неке тачке са мањим деловима. Овога дана, непријатељ је јачином једне дивизије, која се кретала у три колоне напао Комбиновани одред. Тежиште непријатељског напада било је управљено на центар према Авали. Одбрана је била врло тешка због незгодних топографских особина положаја (испресецаности терена, великих мртвих углова). Авала је делила положаје, те је било тешко узајамно потпомагање трупа. Па ипак се успело, да се положај одржи. Непријатељ је био потпуно заустављен. На Великоселском одсеку тежио је непријатељ да овлада линијом: Мостине – Лозовичко брдо, нападајући снагом 2 бригаде, али у овом није успео.
Операције III. армије
Браничевски одред. На истом положају источно од Макци. Непријатељ је примећен на линији Љубиње – Средњево – Миљевиће, јачине од два пука; борбе није било.
Дунавска дивизија I. позива. На истом положају на линији: Шђубеј – Забрега – Точково брдо. Њена коњица и батаљон III. позива под јачим притиском повукли су се са Салаковца ка М. Црнићу. Овим продирањем непријатељских трупа уз Млаву, била је угрожена комуникација Дунавске дивизије I. позива и десни бок Дринске дивизије I. позива. Према овоме наредио је командант III. армије са ОБр. 7537 у 22 часа, да се формира преко ноћи 15./16. октобра на десној обали Млаве код М. Црнића један одред од 2 батаљона и 1 батерије под командом ппуковника Драгољуба Јовановића. За овај одред даје Дунавска дивизија I. позива један батаљон и једну батерију, а Дринска дивизија I. позива један батаљон. Одред да се формира до 5 часова 16. октобра. Задатак је одреду, да упорном одбраном на подесним положајима на десној обали Млаве спречи надирање непријатеља уз Млаву, одржава везу између ових дивизија и чува њихове бокове. Дунавска и Дринска дивизија, да буду спремне, да у свако доба својом артилеријом овај одред у његовом задатку потпомажу. Одред је стављен под команду команданта Дунавске дивизије, а Дунавски коњички пук остављен је и даље на расположење команданта Дунавске дивизије за одржавање везе између овог одреда и дивизије.
Дринска дивизија I. позива. На истим положајима на линији од Мораве код М. Црнића – Милово – Липовац – Поповац – Кључ; заштитница је дошла у састав главнине, борба је била само артилериска.
Коњичка дивизија. Пошто је преко ноћи 14./15. октобра стигао 1. коњички пук возом у Осипаоницу, то су ескадрони упућивани, како је који стизао, на леву обалу Мораве. До 9.30 час. 15. октобра био је цео пук на Морави са оваквим распоредом: 2 ескадрона и 2 митраљеза у првом борбеном реду и то: 1 ескадрон од Драговца до Љубичевског моста; 1 ескадрон од Љубичевског моста узводно до наспрам Пругова; резерва од 2 ескадрона и 2 митраљеза на друму Осипаоница – Љубичево на 2 км. западно од Љубичевског моста. Пук је штитио десни бок Шумадиске дивизије I. позива и спречавао је непријатељу прелаз са десне на леву обалу Мораве.
Шумадиска дивизија I. позива. На истим положајима. Непријатељ је нападао са Врановог брда ка 11. пуку источно од Вучака, али је одбивен. Непријатељ се утврђује пред нашим положајима на 4 – 500 м. на линији. Враново – Драговац. Код ојачане коњичке бригаде, није се ништа нарочито значајнијег догодило. На левом крилу дивизије непријатељ је заузео с. Удовице.
Напомена. На фронту Крајинског одреда нема ништа од значаја.