Операције Тимочке војске
Шумадиска дивизија II. позива. Сем на делу Кадибогаског одреда, вођена је борба целог дана на целом фронту ове дивизије. На правцу Св. Николе, после упорне борбе, наши предњи делови повукли су се на линију: Габар – Примчиште – Кула. На делу фронта: Иванова ливада – Ветрен, непријатељ је у јачини: 1 пука, 2 митраљеза и 2 топа, продужио наступање ка линији наших положаја: Јаблан – Глоговица и подишао на одстојање око 1 км. Непријатељска артилерија, са положаја Друм, тукла је цело по подне наш главни одсечни положај: Јаблан – Глоговица, на који су се повукли наши предњи делови.
Кадибогаски одред држи линију: Клокочева чука – Брезов чукер – Смиловица – Варадиште. Наређено је да коњица одреда штити правац између Селачке и Коритске реке ка Краљеву селу. Тактичка комуникација одреда: Шарбановац – Књажевац. Предњи непријатељски делови ушли су у село Ново Корито.
Комбинована дивизија I. позива. На делу фронта: Три Кладенца – Шашка, није било борбе. Наш напад, предузет у зору бомбама и ножем на бугарски део Вршке чуке, није успео, пошто је непријатељски положај био јако утврђен. У току целог дана вођена је борба са променљивом јачином на фронту Вршка чука – Затвореничка Пољана. Два снажна, и јаком ватром припремљена, непријатељска напада јужним и северним падинама Вршке чуке, као и један исто тако јако припремљен и снажан непријатељски напад на Затвореничку пољану и Свињски вис, одбивени су. У нападу на овај одсек, јачина непријатеља била је 1 ½ пук пешадије са 3 – 4 батерије.
На фронту: Ђумрук – Бачиште – Рајков Сават – Стојићево брдо – Дугачки рт, борба је почела 15. октобра у 5.30 час. Непријатељ је на том фронту напао прво Стојићево брдо, потпомажући тај напад јаком артилеријом са Тупана. У 7.30 час., непријатељ је извршио јуриш на овај положај, али одбивен и гоњен ватром наше артилерије, повукао се на свој полазни положај. За време овог напада непријатељ је тукао тешком артилеријом Рајков Сават, на који је такође у 8.15 час. извршио јуриш, који је одбивен. Затим, непријатељ је понова почео припрему напада на Рајков Сават и Стојића брдо, ојачавши се нарочито тешком артилеријом и пристиглим трупама. Јачина артилериске ватре при припреми других напада на Дугачки рт, Стојића брдо и Рајков Сават, била је необично силна. Наше трупе издржале су у току целог дана ову ватру и одбиле су три непријатељска јуриша на ове положаје. Положај Дугачки рт, три пута је прелазио из руке у руку. После свега овога, наше трупе у вече 15. октобра повукле су се на линију утврђења Панов врх -Бачиште. Артилериска ватра настављена је са обе стране дубоко у ноћ.
На фронту Безданица – Табаковачки поток, непријатељ није нападао; наша артилерија са Вражогрначких положаја и Јаме снажно је учествовала у данашњој борби на делу фронта Дугачки рт – Стојићево брдо. Напад на овај положај непријатељ је вршио са снагом више од 2 пука.
Код Неготинског одреда, непријатељска артилерија од села Ракитнице избацила је више од 80 зрна, али без резултата.
Операције II. армије
Тимочка дивизија I. позива. На десном одсеку била је у јутру 15. октобра артилериска ватра. Око 10 час. непријатељска пешадија, до 20 батаљона, отпочела је наступање ка Анђелковој рудини и Вражјој глави, али је заустављена. Око 11 час., непријатељска хаубичка артилерија обасипа ове положаје тако силно, да се наша пешадија морала повући на Нешин Камик и Рођену Чуку. Због овога напуштена је и Ковачева глава и Пашкашински дел. Пешадиски делови овога одсека задржали су се на линији: Корбул – Костоница – Нешин Камик – Рођена Чука – Тепошки друм. Око 14 час. непријатељ је напао на Корбул, и пошто је овај заузео, напао је на Костоницу, али је заустављен ватром; непријатељ је до мрака задржан на Корбулу и пред Костоницом. Због потискивања трупа десног одсека, отпочело је од подне извлачење артилерије, која је била на том одсеку. До мрака су извучене и упућене на нове линије код Крупца: 1. градска батерија; брдска аустриска хаубичка полубатерија и 3. Дебанжова полубатерија. Под заклоном мрака, отпочело је одступање и пољских брзометних батерија. При овакој створеној ситуацији наредио је командант дивизије, да трупе десног одсека у току ноћи 15./16. октобра постепено одступе и заузму за одбрану линију: источна ивица Великог села и Крупца – Стрчи Крак – Курјачки врх.
На средњем одсеку у 5.35 час. непријатељ је отпочео напад пешадијом јачине око једног батаљона са Димчиног браништа на Големи врх. Дејством наше артилерије и пешадиских делова на Големом врху, непријатељски напад је задржан и његови нападни делови остали су на средокраћи између Димчиног браништа и Големог врха. Доцније, непријатељ је овај напад обновио још једном, али је опет одбивен и задржан на пређашњем месту. Трупе овог одсека заноћиле су на линији: Кочине – Предина Градина – Четра – Турско Ливађе – Големи врх.
На левом одсеку у 6.15 час. непријатељ је у јачини до једног батаљона, отпочео напад од с. Славиња преко Радуловог гувна и с. Росомаче на Росомачки вис, припремивши овај напад батеријом од Славиња. Непријатељ је у 8.30 час. нашу чету потиснуо и заузео положај на Росомачком вису.
Код Топлодолског одреда, било је само чарке. На Братковом врху била је вејавица са снегом, који је нападао до колена.
Код Моравске дивизије I. позива. На десни одсек непријатељ није нападао. Трупе средњег одсека заузеле су планину Влашку.
На левом одсеку непријатељ је од 6 – 16 час. непрестано тукао наше положаје на Бубљаку и Грдоману пољском артилеријом са Планинице и Шумља, брдском са Ковачевог рида, хаубичком са Нешковог виса. У неколико махова, непријатељска пешадија је покушала да пређе у напад, али је увек била враћена нашом пешачком, а нарочито артилериском ватром. Због повлачења Тимочке дивизије I. позива, биле су трупе и батерије на Грдоману, односно Бубљаку, угрожене. Командант II. армије наредио је, да се положаји Бубљак и Грдоман испразне и да се заузме главни положај Црнодрма – с. Војнеговац – Кацарев рид.
На фронту 10. пука у току дана (15. октобра) непријатељ није ништа предузимао.
Дејство Власинског одреда
Врховна команда са ОБр. 22370 од 15. октобра наредила је да се 4. кадровски пук, који се био прикупио у Ужицу, без одлагања транспортује железницом за Прибој са задатком: да протера Бугаре који су угрожавали железничку пругу код Врањске бање и да заузме изгубљени део граничног фронта. У току 15. октобра наше трупе одржале су се на положају код Криве Феје. Скопљански добровољачки одред, који је био упућен на Сливничку чуку, нападнут је надмоћнијом непријатељском снагом, али се одржао на овом вису.
По извештајима, који су у току 14. и 15. октобра долазили, сазнало се, да су Бугари 14. октобра сузбили наше граничне трупе са Патарице, Црног врха и Бесне Кобиле. Чим су успели да добију слободан простор од Патарице до р. Пчиње према Козјаку, они су отпочели и надирање у правцу Криве Феје, одашиљући у исто време делове са јужне стране према Врању.
Операције трупа Нове области
На Вардарском одсеку. Сви непријатељски напади одбивени су; Бугари су пребачени са наше територије, сем на делу код Плеума.
На Радовишком одсеку. Повраћене су све граничне карауле.
На Кочанском одсеку, у чији су састав ушле и трупе из Малешког одсека, у току 15. октобра извршено је груписање снага за одбрану на линији: безимени вис између Липеца и Градеца – безимени вис источно од Црног камена – Самовалац (вис код с. Грлена) – Бања чука – к. 1152 – Дулички висови – Побијен. Од подне непријатељ је продужио наступање једном колоном у јачини једног пука од Обозне преко Блатеца и око 17 час. стигао близу с. Липеца. Другом колоном исте јачине у 15 час. почео је напад на Црвени брег (вис између Осојнице и Драгобрашке реке). Са Голека 1551 од 15 час., спуштале су се још две колоне у правцу Трсино село, чија јачина због магле није оцењена. Са Драмче, непријатељски пук кренуо се око 15 час. ка Калиманцима. Непријатељски напад развио се на целом фронту, а нарочито према десном крилу. Напад је био врло јак; борба очајна тако, да је и последња резерва одсека упућена на појачање десног крила. Командант Брегалничке дивизије, послао је последњи батаљон из дивизиске резерве Кочанском одсеку.
На Криво – Паланачком одсеку. Целог дана вођена је борба, у којој су наши делови, и поред критичности ситуације, истрајали до мрака.
Врховна команда обавестила је команданта трупа Нове Области, да је учињен корак код команданта француских трупа у Солуну за појачање и наредила, да се на садашњем фронту што дуже непријатељ задржава.
У току ноћи 15./16. октобра, наше трупе одступиле су са Чупиног брда на положај Ретке букве.
Командант трупа Нове Области очекивао је, да ће непријатељ у току 16. октобра извршити одсудан напад на Кочански одсек, и у исто време био је обавештен о паду Чупиног брда. Због тога је издао наређење, да се трупе Кочанског и Радовишког одсека, ако буду принуђене на повлачење, постепено повлаче на линију: Петрушино брдо – лева обала реке Брегалнице, а према Радовишком граничном одсеку, да се оставе само слабија одељења до евакуисања Радовишта. Трупе Криво – Паланачког одсека да се постепено повуку на линију Црни врх (југозападно од Кратова) – Страцин – Дејловачки вис, успостављајући везу са трупама Власинског одреда.