Ситуација
У току 15. октобра Врховна команда је примила ове важније извештаје:
Од команданта I. армије
ОБр. 8462
(у 10.45 часова)
„После кратке и интензивне припреме ватром непријатељ је синоћ око 20 час. кренуо у напад на Забреж, и уз узвике „предајте се браћо Срби“ предузео је јуриш у правцу крила наших трупа. Јуриш је дочекан јаком ватром и бомбама и непријатељ је већ око 21 час одбивен са великим губитцима. Напад према Кртинској, предузет између 19 и 20 час., одбивен је. За време напада чула се команда „форверц“. После одбивених напада до поноћи продужено је пушкарање, а од поноћи владало је затишје. Према десном крилу Дринске дивизије II. позива, непријатељ је дејствовао повремено хаубичком ватром на Бело брдо. Због надоласка Саве морала се извршити корекција распореда наших ровова код ушћа Колубаре и на источном крају Забрежја. Веза са трупама Одбране Београда одржаће се. На осталом делу фронта армије, сем пушкарања код Обреновца, Радине аде и Бање Ковиљаче, ноћ је прошла на миру. По заробљеницима последњих дана и њиховим исказима излази, да је код Забрежја још и 3. јегерски батаљон босански, а да су према Кртинској 3., 6. и 19. пук; 12. пук од два батаљона растурен је, пред прелаз, и један његов батаљон придат је 6. ландштурмском пуку“.
ОБр. 8480
(у 23.10 часова)
„На фронту армије дан је прошао без борбе; непријатељ је повремено тукао тешком артилеријом по подне Забреж, Скелу, Кртинску и Обреновац. – На мостобран код Вишеграда и железничку станицу избацио је неколико артилериских метака, али је брзо ућуткан ватром наше артилерије. – Вечерас око 20.30 час. почела је интензивнија пешадиска ватра код Забрежја. Пред десним крилом Дринске дивизије II. позива изјаснила су се данас мања пешадиска одељења од Остружнице ка Печиној глави и Печиној бари. На артилериску ватру, отворену на ова одељења, одговорила је непријатељска артилерија вероватно из Макиша. На Дрини пред фронтом Црнобарски салаш – Бадовинци по исказу данас заробљена 4 непријатељска војника, непријатељ се ојачао до 4 батаљона; код Скеле Погоја заробљено је данас још 14 војника 6. непријатељске ландштурмске регименте; одељење непријатељско са Чеврнтије повукло се“.
Од команданта Одбране Београда
ОБр. 4557
(у 13 часова)
„Јутрос 15. октобра почела је артилериска борба на левом крилу. Предњи делови непријатељске пешадије на линији Торлак – Раковичка шума развијају се за борбу“.
Од команданта III. армије
ОБр. 7408
(у 1.20 часова)
„Стање армије 14. октобра у вече: Браничевски одред је на истом положају. Према њему са севера примећен је покрет у 11 час. две чете и једне батерије ка Вису, шуми, и к. 360; у 17 час. примећен је покрет колоне са Липоваче јачине око једног пука ка Десини и једне нешто слабије ка Царевцу. Напада није било.
Дунавска дивизија I. позива је на истим положајима. Према њој су примећене извиђачке патроле и мања одељења. Око 17 час. непријатељ је рокирао око 2 батаљона од Берање ка Липовачи. Аероплански извиђао и бацио 6 бомби без резултата; напада није било, али сва извиђања потврђују да се напад припрема, који је сутра врло вероватан. – Дринска дивизија I. позива, главнином дивизије је на истим положајима. Заштитница на Чачалици нападнута је око 10 час. са снагом 1 ½ – 2 пука правцем Сопотске косе и из североисточног дела вароши; потиснута је у сумрак на десну обалу потока Бресије. – Шумадиска дивизија I. позива је на истим положајима, целог дана води упорну борбу од 5.30 час. па до сумрака. Артилериска ватра је била целог дана јака, тучен је не само фронт но и десни бок и позадњи положаји. Покушани делимични непријатељски пешадиски напади нису успели. Непријатељска пешадија налази се на одстојању 4 – 800 метара. Пред вече непријатељ је успео са једним батаљоном да заузме Југово, северно од Удовица. Коњичка бригада ојачана са 6 чета пешадије на десној обали р. Бадрике у висини Драговца задржала је надирање једног пешадиског пука. Искрцавање првог воза са коњицом у Осипаоници почело је у 22 часа“.
Од команданта Крајинског одреда
ОБр. 2303
(у 10 часова)
„У току ноћи код одреда није се ништа значајније догодило“.
Од команданта Тимочке војске
ОБр. 354
(у 9 часова)
„На фронту Шумадиске дивизије II. позива сем омањег пушкарања ноћ је прошла на миру. Непријатељ је јутрос у 6.30 час. отворио артилериску ватру код Св. Николе. – Командант Комбиноване дивизије јавља: у току ноћи према Црноглаву било је омањег пушкарања. Јутрос од 4 часа наши су делови отпочели борбу на Вршкој чуки у циљу заузимања ове. Непријатељ отпочиње напад на Ђумрук. Једно непријатељско одељење растерано је према Стојића брду. По извештају команданта Неготинског одреда, непријатељ је избацио 2 артилериска метка. Око 3 часа према с. Табановцу заплењен је један коњ са 2 мунициска сандука“.
ОБр. 371
(у 17.30 часова)
„Командант Шумадиске дивизије II. позива данас у 17 часова доставља овај извештај о стању борбе: „У 24 часа, према десном одсеку, непријатељска 4 топа са Дерутових ливада и 2 брдске хаубице са пута око Равног Бучја, дејствују на предстражарски положај десног одсека; предњи пешадиски делови држе линију: Равниште – Грамада к. 957. На превоју Св. Николе примећен је један непријатељски батаљон у смакнутом поретку; према средњем одсеку непријатељ држи линију: Козило Било, Орлов камен, Голаш. Наша артилерија са Јавора и Вражије главе туче непријатељске батерије. Према левом одсеку непријатељ у јачини 2 батаљона, 2 митраљеза и 2 брдска топа извршио је напад на Чуку и после упорније борбе заузео. Борба је пренета на главни положај. Наредио сам, да се овај положај одржи по сваку цену. Према исказу једног заробљеника из 57. резервног пука, који се сам предао, на овај одсек напада 57. резервни пук из 9. дивизије. Пред фронтом Кадибогаског одреда води се слабија борба; према исказу заробљеника пред фронтом Шумадиске дивизије II. позива налази се 9. дивизија од 4 пешадиска пука (4., 17., 34. и 57.). Ови пукови налазе се у оваквом распореду: 4. пук на Св. Николи, 34. северно од овога, 57. на правцу између Репушничке и Големе реке, за 17. не зна се, али се мисли, да је северно од овог пука према Кадибогаском одреду“.
ОБр. 374
(у 20 часова)
„Поред података достављених са ОБр. 371 од данас, по исказима заробљеника према фронту ове војске данас се налазе ове бугарске трупе: од Вршке чуке до Брегова: 3., 15., 35. и 36. пук; од Вршке чуке до Црноглаве: 51. и 52. пук; 23. пук је на Кадибогазу; 12. пук на фронту Китка – Коритска глава. У Кули су 2 батаљона 3. пука. У Видину има 3 допунска батаљона и 2. маршевски пук од 11 чета. У Брегову је 2. коњички пук (5 ескадрона). На коти 371 источно од Тупана има 8 хаубица, које су се због нашег јаког дејства преместиле према Рајковом Савату; северно и јужно од Киријева има 8 хаубица (Шуменски пук); северно од Киријева има пољских топова, као и према Вршкој чуки. Западно од Гулеманова на један километар има 4 градска топа. У Кули има 10 пољских топова и 20 градских. У сваком пуку има по 16 митраљеза. До сад има заробљеника из 3., 12., 15., 51. и 57. пука тј. из пукова 6., 8. и 9. дивизије“.
Од команданта II. армије
ОБр. 8966
(у 14.45 часова)
„На Пресеку заробљен је један бугарски резервни потпоручник из 42. резервног пука, који је изјавио: да је лево од њега 41. резервни пук, а још даље у лево 7. Рилска дивизија; десно су пукови 1. Софиске дивизије. Штаб његовог пука је у селу Званцу; на Црном врху јужно од Пресеке је једна брдска батерија, која припада његовом пуку. Сви резервни пукови имају само по 3 батаљона. Командант 3. бригаде је пуковник Кирилов.
Командант I. армије је ђенерал Бојаџијев, начелник штаба Врховне команде је ђенерал Жеков. За мобилисање 42. пука дао је 16. пук 6 чета и 25. пук 6 чета. Мобилизација првих 6 чета извршена је у Орханији, а других у Цариброду; сјединиле су се код Драгомана, где су образовале пук. 10. дивизија остала је у Тракији ради окупирања нових области добивених од Турака. Македонски батаљони формирани су у Софији и у Пловдиву; број је непознат; биће формиране засебне команде“.
Од команданта Власинског одреда
ОБр. 122
(у 2.40 часова)
„Бугари су у току 14. октобра на целом фронту овога одреда нападали слабијом снагом и одбивени су. На правцу Крива Феја напали су јачом снагом (један пук пешадије и једна батерија) и до 10 час. одбацили наше заштитне делове на Дубоки Прослоп к. 1464. У 9 час. упућена је једна чета са Стрешера и 2 топа, да их појача, али није сигурно да ће и ова снага бити довољна да их задржи. Ако се не пошаље појачање возом с које друге стране, може доћи у питање железничка пруга Врање. Распоред одреда је овакав: Одсек команданта потпуковника Стојшића: два батаљона III. позива, 500 обвезника последње одбране, једна чета 17. пука I. позива и 2 брдска брзометна топа налазе се на правцу Крива Феја; између Патарице и Просеника: три чете 17. пука са 2 Дебанжова топа; на Стрешеру: три чете са 2 пољска брзометна топа и 2 митраљеза; на Пландишту и Пајчином гробу: 3 чете и 2 митраљеза; на Буковој глави: 2 чете и 2 пољска топа. Резерва одреда код Хана. Одсек команданта потпуковника Марјановића – добровољачки одред: 2 чете на Малом врху, 2 чете на Гаџиној пољани, 4 чете са 2 брдска топа и 2 митраљеза на Грамади, 2 чете на Клинчарници са пољском батеријом. Одсечна резерва на Делу. Бугари су се задржали са слабијим пешадиским деловима на 7 – 800 м. испред Пралице, а пред Дугом пољаном заноћила је цела чета. Пред вече је примећено, да подижу ампласмане за артилерију према Буковој глави за једну батерију, исто тако и на северној падини Плоче. Губитци 5 мртвих, 3 рањена. Губитци код Криве Феје су непознати“.
ОБр. 130
(у 9.50 часова)
„Са Криве Феје још немам никаквих извештаја. Ноћас 14./15. октобра у 24 часа упутио сам један батаљон 17. пука преко Сурдулице, Јелашнице и Врањске Бање. Такође наредио сам, да се једна чета добровољаца, који долазе из Скопља, искрцају у Врањску Бању и иду у сусрет противнику. На осталом делу тога рејона нема ништа ново. Преко ноћи је било омање пушкарање, а између Букове Главе и Димчине Чуке покушао је непријатељ да продре са једним водом пешадије, али је одбивен од предстраже. Распоред одреда је остао непромењен, сем 2. батаљона 17. пука. Јутрос је освануо снег дебљине 10 см., магле су врло велике и немогуће је ма каква оријентација“.
ОБр. 134
(у 22.50 часова)
„Стање фронта овог одреда овакво је: Око 8 час. 15. октобра почело је незнатно пушкарање на целој линији. У исто време непријатељ је тукао артилериском ватром караулу Гаџина пољана. Избацио је на њу 6 – 7 метака. Око 12 часова Бугари су напали са једним батаљоном граничну линију од Царинарнице до Грамаде. Напад је потпомогнут са 4 митраљеза и исти су наше трупе одбиле и том приликом заузеле бугарску царинарницу, коју и сад држе. Од команданта са Криве Феје добивен је данас свега један извештај у 17 час. а писан у 13 час. који гласи: „Борба се са малим прекидима, и то чешће врло јака, води непрестано од јуче. О погинулим, рањеним и несталим не могу поднети извештај, јер се води борба још, а баш овога часа (13 час) врло јака и упорна. Тешко, да ћу положај који браним моћи одржати, пошто помоћ ни одкуд не добијам, а противник је врло јак; изгледа 2 пука са 4 брдска топа. Положаје које браним држим још стога, што су јаки и добро утврђени“. Веза са Кривом Фејом је прекинута, те извештаје отуда добијам врло ретко и то непотпуне. По телефонском извештају од официра из Владичиног Хана закључујем, да су стигла појачања за Криву Феју и да је противник задржан око положаја Сливница, а вечерас упућујем тамо још 3 батаљона“.
Од команданта трупа Нове Области
ОБр. 9328
(у 17 часова)
„Вардарски одсек. Ноћу 14./15. октобра Бугари су поновили напад на десно крило одсека. Напад је одбивен. Караула Милкин врх повраћена је. Наређено је, да се караула Пирово и Костурно поврате. Борба се у зору обновила. Једна бугарска граната покварила је скретницу на станици Струмичкој, брза оправка могућа је, детаља немам. Радовишки одсек. Нема промене. Наређено је, да се карауле јужно од Д. Липовика понова поседну. Наше карауле северно од Липовика, Бугари су попалили и посели. Посада са тих караула око 16 час. 14. ов. мес. још се није прикупила код трупа на Смрдешко – Подарешком положају. На овом одсеку водила се борба 14. ов. мес. по подне, детаља нема. Наше трупе су јутрос 15. ов. мес. напале Бугаре, да би повратиле карауле. Борба траје. Малешки и Кочански одсек. 15. октобра око 16 час. непријатељ је наступао према Малешком одсеку на положај Бејаз Тепе, једним пуком од Штокива, једним батаљоном од Панчарева, са два батаљона и неким деловима преко Инственика и Провалишта. Под притиском јачих снага трупе из Малешког одреда одступиле су на Обозну, где је непријатељ понова напао. Од Обозне чула се јака пушчана и артилериска ватра, детаља нема. На Кочанском одсеку, наступао је непријатељ колоном непознате јачине преко села Звегара и једном од Киселице преко Драмче. Ова колона била је јачине 2 – 3 батаљона са товарним коњима, вероватно претходница са брдском артилеријом или митраљезима. Ова је колона око 15 часова застала око Драмче, а део скренуо ка Царевом Селу. Мањи делови отишли су уз Брегалницу. Бугарске трупе, које су биле на Сивој Кобили по извештају војника 24. граничне чете, из састава су 3. дивизије. Трупе из Кочанског и Малешког одсека задржале су се на линији: Обозна – Голешка чука -Побијен. Криво – Паланачки одред. 14. ов. мес. по подне, борба се на фронту одреда утишала, а око 19 час. развила врло јака према Чупином брду и Дубровици. У мрак непријатељ је потиснуо делове са к. 1199, трупе су се повукле ка главном положају. По изјави заробљеника према одреду су: 46., 29. и 32. пук. Ноћу 14./15. ов. мес., одбивена су два напада на Чупино брдо. Телефонска веза са Чупиним брдом прекинута је. Јаке кише и измаглице ометају прегледност. На Цар врху су снежне вејавице. У борби је рањен командир 4. брдске батерије Милорад Радишић. 15. ов. мес. око 10 час. Бугари су почели напад на Чупино брдо“.
Наређења Врховне команде
ОБр. 22391 команданту I. и III. армије и Одбране Београда
„На случај крајње потребе, и кад би ваше трупе биле силом прилика потиснуте са својих досадањих положаја или би повлачењем суседних вам трупа ваш садањи положај био угрожен, општи правци постепеног повлачења биће ови:
а) III. армија правцем: Пожаревац – Свилајнац – Поповић – Ћуприја и Смедерево – Паланка – Рача – Баточина – Багрдан. Магацин хране: Свилајнац – Ћуприја (Параћин).
б) Одбрана Београда правцем: Младеновац – Наталинци – Баточина – Багрдан. Магацин хране: Младеновац – Наталинци – Баточина – Јагодина.
в) I. армија правцем: Обреновац – Аранђеловац – Крагујевац. Магацин хране: Аранђеловац – Калањевци – Г. Милановац – Крагујевац.
На овим правцима за повлачење, а с обзиром на општу ситуацију на северном фронту, главне одбранбене линије биће у главноме ове:
1) За трупе III. армије:
а) Утврђени положаји: Кула – Шестра – Милошевац – Голобок – Азања, са положајним редвијем Паланка, наслањајући се западно преко В. Крсне на утврђену групу на Варовници;
б) Линија: Петровац – Вукова Орница – Крушар – десна обала Јасенице, с наслоном западно на Крстату пољану (село Мраморац).
в) Линија: Јежевац – Златово – Главица – мостобран код Марковца – десна обале реке Раче.
г) Утврђени положаји на улазу у Багрдански теснац на обема обалама Мораве до Црнога врха западно (без њега). Као заштитни положаји, а с обзиром на ситуацију својих и суседних трупа, могу се заузети положаји на десној обали реке Раље и Милово – Липовача – Булино брдо, јужно од Пожаревца.
2) Трупе Одбране Београда:
а) Утврђен положај: Рогачко брдо – Космај – Кошутица – Варовница, с наслоном источно на Паланачке положаје код Азање и западно на Сибничке положаје.
б) Утврђене положаје на десној обали Кубршнице, с наслоном источно на утврђену групу Паланачких положаја и западно на утврђене Аранђеловачке положаје.
в) Положај на десној обали Јасенице код Наталинаца на линији: село Мраморац – с. Шуме.
г) Главни утврђени положај на десној обали Лепенице.
3) Трупе I. армије: Повлаче се према ситуацији код трупа Одбране Београда и дејству непријатељском, старајући се, да се у повлачењу одрже они положаји које ситуација код суседних трупа буде изискивала, ради сопствене безбедности, као и ради узајамног дејства. Одбрану правца даље на запад, којим би фронт Ужичког одреда у прво време могао бити угрожен, дати Соколској бригади.
Главни је циљ дејства у предстојећим операцијама, да се надирање и напредовање непријатеља заустави, у крајњем случају што дуже успорава и задржава, ради добитка у времену, докле нам савезници са довољно снаге не притекну у помоћ. После овога радиће се према ново створеној ситуацији. У дејству одржавати крајњу међусобну везу; узајамно се обавештавати о раду и намерама у циљу узајамног потпомагања; старати се, да се својим радом не компромитује рад суседних трупа.
При повлачењу сву стоку и храну реквирисати и евакуисати у позадину; комуникације кварити.
Подробније наређење у духу ове директиве издаће се кад потреба захте. О пријему овога наређења одговорити“.
ОБр. 23370
(у 9.25 час.)
„.Команданту Власинског одреда: 4. кадровски пук транспортује се данас железницом за Прибој. У Прибоју стављам вам на расположење овај пук и наређујем, да њиме протерате Бугаре, који угрожавају железничку пругу код Врањске Бање, и заузмете гранични фронт“.
Команданту III. армије: „Потреба је изискивала, да се јаче обезбеди правац Власински. Ради тога по наређењу начелника штаба 4. кадровски пешад. пук упућен је у састав Власинског одреда“.
Врховни Командант Њ. Кр. В. Престолонаследник Александар са ОБр. 22491 у 10.45 час. – Војном изасланику у Паризу пуковнику Стевановићу:
„Мајор Револ и поручник Сарот упознати су овде са гледиштем мојим и мога начелника штаба, односно употребе савезничких трупа, које су нам одређене за помоћ. Предајте Његовој Екселенцији господину ђенералу Жофру моју захвалност на предузетим корацима у циљу пошиљања савезничких трупа, и саопштите му овај телеграм:
„По нашем схватању немачко – аустриска војска хита, да до доласка наше савезничке помоћи одбаци наше трупе са северног фронта и ухвати преко североисточног краја Србије непосредну везу са бугарском војском, са Цариградом преко Србије и Софије. Осим предузетих операција на нашем северном фронту од стране Аустро – Немаца, и Бугари су отпочели нападе на наш источни фронт. Српска војска, знатно слабија и на једном и на другом фронту, развила је сву своју снагу у прву линију и очајно се одупире надирању непријатеља, да би му омела остварење његове намере и да би сачекала долазак савезничке помоћи. Под тако тешким околностима, у којима се налази српска војска, а да би се осујетио циљ Немаца, да се вежу са Бугарима, мишљења сам, да савезничке француско – енглеске трупе, бројно у колико је могуће јаче, треба што пре да се транспортују у Нишки рејон, а одатле де се употребе тамо, где буде захтевала ситуација. Користећи се централним положајем између северног и источног непријатеља, ми бисмо се наизменично на једном фронту држали дефанзиве, а са свом снагом – релативно бројно надмоћнији – бацили бисмо се на другог непријатеља. Ако скори пренос све масе савезничких енглеско – француских трупа није могућ, онда у што краћем року, мислим да би требало послати бар један већи део тих трупа у Нишки рејон, с обзиром на то, да је наша војска сад без икаквих резерава.
Прикупити пак француско – енглеске трупе у Солуну, транспортовати их у рејон Скопље – мишљење, које су ми изнели господа Револ и Сарот, па потом, можда тек после 1 – 2 месеца, предузети операције на фронт Ћустендил – Кадин мост, а затим на Софију, – држим да је то врло добро смишљен план, и за снабдевање нарочито користан за савезничке трупе, али особито зато, што би те операције врло касно почеле, мишљења сам, да не би био користан. Српска би војска могла дотле да подлегне знатно надмоћнијем непријатељу, а савезничке трупе на правцу Скопље – Софија имале би непријатеља: на истоку са правца од Ћустендила и Царевог села и са севера од Ниша ка Врању и ка Солуну. Да би се осигурало јединство у командовању, савезничке трупе могле би оперисати на једном сектору, а железничком линијом Солун – Ниш биће им омогућено правилно снабдевање“.
Александар с. р.