Операције аустро – немачке војске
Операције III. аустро – немачке армије
Дејство 8. и 22. корпуса
16. октобра у јутру, ситуација је била иста као и 15. октобра у вече. Напад, који се намеравао предузети са 9. брдском бригадом на предњу главицу Авале (315) и Бели поток, није изведен, јер су извиђањем констатована јака српска утврђења на томе вису. Наређено је да артилерија првенствено припреми овај напад.
8. корпус, после артилериске припреме, продужио је опште наступање у 10 час.
57. дивизија. Још у 8.30 час. један батаљон 6. брдске бригаде потиснуо је делове 10. српског пука са Малог камена. Али лево крило те бригаде, које је наступало отворено ка Липовици, застало је због бочне српске ватре. Да би се напад ове бригаде олакшао, сконцентрисана је артилериска ватра на Велики камен; али и поред тога није се могао тај вис заузети. Дивизиска резерва (1 батаљон) упућена је у Лештане са задатком, да, у крајњем случају, ступи у борбу 6. брдске бригаде. 2. брдска бригада, после артилериске припреме, предузела је у 10 час. напад на Пасуљиште. Вис је заузет у 12.30 час., али после упорне борбе. Српске трупе повукле су се на линију: Пандурица – Мостине – Лозовичко брдо. У 13 час. дивизиска команда увидела је, да се, у циљу продужења напада, мора пешадији прокрчити пут артилеријом. Од 8. корпусне команде тражена је тешка артилерија. Корпусна команда наредила је 59. дивизији да упути 57. дивизији две тешке хаубичке батерије; те су батерије могле стићи на Долове тек 17. октобра пре подне. Међутим, 2. бригада, која је продужила наступање, тучена је југоисточно од Пасуљишта нарочито јаком бочном артилериском ватром, и није могла даље. Добила је наређење, да се утврди и сачека док артилерија не припреми напад. 6. брдска бригада, која је у 14 час. водила борбу још на линији: Смедеревски друм – к. 199 – Мали камен, успела је да крене ка Великом камену тек, кад је артилерија била понова сконцентрисала своју ватру на тај вис. После огорчене борбе, овај вис је заузет у 19 час. Српске трупе према десном крилу 57. дивизије, одступиле су ка Врчину, али, због мрака, није се могло установити, докле су одступиле.
59. дивизија отпочела је напад, после артилериског дејства, тек у 10 час. Наступање је ишло врло споро. У 14 час. 9. брдска бригада, додуше, заузела је предњу главицу Авале (515), као и гребен југоисточно од Белог потока, али 18. брдска бригада није могла успети да пређе линију: Гробље – североисточна ивица Зуце и Репнице, јер је била тучена бочно и у леђа српском артилериском ватром са правца Великог камена, те је претрпела велике губитке. Због овако створеног стања, командант дивизије тражио је одсудно решење на десном крилу – на самом вису Авале. У 17.15 час. стављена је команданту 9. брдске бригаде на расположење дивизиска резерва – један полубатаљон с тим, да потисне Србе са Авале (к. 565). Мерзерска батерија 30,5 см. требала је да потпомаже овај напад, али није имала успеха. Од 26 метака због ровитог земљишта, 15 метака није експлодирало. Око 17.30 час. прекинута је и телефонска веза; батерија је обуставила ватру, а док је поремећена веза поправљена, наступила је ноћ. На тај начин, најефикасније средство за припрему напада изостало је. Батаљони 49. и 84. пука, којима су се биле придружиле две немачке чете, морали су, при наступању од к. 515 ка к. 565, одбијати јаке српске контранападе. Заузеће коте, у току 16. октобра није успело. У вече један српски батаљон, држао је још к. 565.
22. немачки резервни корпус: 43. резервна дивизија заузела је до ноћи к. 287 и предње положаје Млађице. 44. резервна дивизија потиснула је, у току дана, српске делове са Девојачког гроба и к. 305 и заузела Петров гроб к. 337.
Због напредовања 44. резервне дивизије, српске трупе пред 26. дивизијом повукле су се од Пећана према југу ка Рудској и В. Моштаници; 26. дивизија наступала је до линије: јужна ивица Сремчице – Витковица. Позади десног крила 22. резервног корпуса, 20. ландштурмска бригада 19. корпуса стигла је у вече у Доље, и добила је од III. армиске команде задатак, да, у циљу заштите десног бока 22. резервног корпуса, 17. октобра оперише на простору између Саве и линије: Дољански поток – В. Моштаница – вис Јасеновац, и да дође на исту висину са 26. пешадиском дивизијом. 205. ландштурмска бригада 19. резервног корпуса у духу добивеног наређења стигла је 16. октобра у вече у Жарково, а 17. октобра имала је да одмаршује у Жељезник и да се спреми за наступање позади 20. ландштурмске бригаде.
Главнина бригаде Мразека (4 батаљона), пребачена је у току ноћи 16./17. октобра лађом из Земуна у Београд, а затим је упућена код Торлачке механе, као армиска резерва. Бригада Хауштајна, која је 16. октобра у 12 час. била упућена као армиска резерва код Калуђерице, у вече је стављена понова на расположење 8. корпусу.
Према изложеном, дакле, предузете су мере како би се у току даљег напада, а саобразно проширењу фронта између Саве и Дунава према југу, могла продужити оба крила борбеног фронта.
2. мониторска дивизија стигла је у вече у Панчево, чиме је лево крило армије добило ефикасну помоћ. У току ноћи 15./16. октобра, и поред тога што је Дунав био још у зони српске артилериске ватре, успело се провући једну теретну лађу и 2 шлепа ка XI. немачкој армији.
Дејство 19. корпуса
Од 21. ландштмурске бригаде, упућен је 16. октобра један батаљон у корпусну резерву код Бољевца. Код трупа, које су се налазиле на положајима у Савским окукама на левој обали реке, појавила се колера, дизентерија и маларија. После одласка 20. и 205. ландштурмске бригаде, главнина 19. корпуса имала је: 16.920 људи, 42 митраљеза, 302 карабина, 36 пољских топова, 6 пољских хаубица, 37 тешких топова и 16 брдских топова. Командант III. армије наредио је да се 206. ландштурмска бригада прикупи код Јакова и да буде на расположењу армиске команде. У току овог дана (16. октобра) кошава је попустила, те су трупе под командом ђенерала Рајнера (20. и 205. ландштурмска бригада) које су биле код Земуна, могле извршити прелаз преко Саве. Чело 20. дивизије стигло је овог дана у Жарково.
Дејство одреда ђенерала Сорсића
У току 16. октобра вршене су припреме за продужење напада, који се имао предузети 17. октобра.
Дејство одреда ђенерала Штрајта
Због надошле воде, морао се скинути понтонски мост и подићи 2 км. низводно. Због овога и није предузимата никаква значајнија акција у току 16. октобра.
Операције XI. немачке армије
Дејство 3. армиског корпуса. У току 16. октобра вођене су огорчене борбе на положајима заузетим прошлог дана код Смедерева. Покрет напред био је немогућ.
Дејство 4. резервног корпуса. У току 16. октобра трупе овог корпуса остале су на истим положајима, утврђујући се и сачекујући долазак артилерије и мунициских колона.
Дејство 10. резервног корпуса. У току 16. октобра, трупе 103. дивизије потисле су неколико српских батаљона са утврђених положаја на линији: Точково брдо – к. 262 северно од с. Забрега; а кад је отпор слабијих српских трупа северно од Макци сломљен, 101. дивизији успело је да заузме с. Раброво и Клење и у вези са њима посела је линију: Миљевица – Поникве.
Операције бугарске војске
Операције I. армије
У току 16. октобра, све дивизије ове армије напредују по планинским гребенима и продиру за 3 – 10 км. преко границе на српску територију. 2. бригада 6. дивизије, прелази преко Тимока код с. Балева северно од Брегова. Одред пуковника Стојкова заузима Букову главу на Власини.
Операције II. армије
И поред врло рђавог времена и јаког српског отпора, трупе ове армије достигле су у току 16. октобра ово: Одред Сантурџијева, до с. Себеврање. Одред Бошњакова, избио је у долину Јужне Мораве и прекинуо железнички саобраћај. Његова коњица ушла је у Врање. 3. дивизија, избила је на линију: Горња Трница – Башево – Борово. 7. дивизија, овладала је Калиманским висом и зауставила се у рејону: Оризари – Јакимово – Виница. Коњичка дивизија, задржала се са главнином на Калиманском платоу, истуривши патроле у правцу: Скопља, Куманова, Штипа, Криволака и Радовишта.