Операције I. армије
16. октобра, непријатељ напада на трупе Одбране Београда, које су биле због дејства непријатељске многобројне тешке артилерије већим делом поколебане и на неким местима потиснуте. Командант Одбране Београда био је принуђен да нареди повлачење својих трупа на линију: Мађарска раван – Висока раван – Циганско брдо – Маторац – Крајкова бара – Ковиона -Подвис – Пајшума. Ово повлачење почело је због напада моћније снаге на центру и левом крилу већ после подне и завршено је ноћу у реду.
Командант I. армије био је око 14 час. обавештен телефоном о критичности ситуације, а око 17 час. добио је депешу, да се трупе Одбране Београда повлаче у току ноћи. Због изненадне одлуке команданта Одбране Београда о повлачењу његових трупа, а поводом изузетног положаја трупа I. армије, командант ове армије 16. октобра са ОБр. 8504 у вече наређује ово:
1) Да командант Дринске дивизије II. позива, из своје резерве ојача десно крило својих трупа.
2) Да командант Дунавске дивизије II. позива, одмах напусти Мачву и тамошње трупе изведе у први мах на линију утврђених положаја јужно од Шапца и Лешнице са једним батаљоном на средокраћи Видојевице и Цера. Прикупљање јаче да учини према Шапцу. Деснокрилни пук још ноћас да упути у правцу Уба, како би се налазио у боку према непријатељу, ако би напао Дринску дивизију II. позива.
3) Да командант Соколске бригаде још у вече своје делове од Трешњице, Лознице и са Гучева повуче до у висину с. Јаребица и Корените, одржавајући везу на Видојевици.
Командант I. армије известио је Врховну команду, шта је наредио за одступање трупа I. армије под ОБр. 8503. На закључку овог извештаја изразио је командант I. армије сумњу, да ако овако продужи Београдска Одбрана, онда ће самим тим и на себе примити Аранђеловац или ће учинити, да се I. армија неће моћи наслонити на Аранђеловац. Био један или други случај I. армија базираће у своје време на Качер и Гукоше, држањем и правца преко Баћевца и Сувобора, старајући се саобразно приликама испред фронта армије, да што више укочи надирање непријатеља за Београдском Одбраном.
На фронту армије пролази ноћ без борбе.
Покрет трупа Дринске дивизије II. позива отпочео је 16. октобра око поноћи, а Дунавске дивизије II. позива и десног крила Соколске бригаде 17. октобра око 2 часа.
Са одступањем Београдске Одбране на нове положаје, постало је веома осетљиво десно крило и бок Дринске дивизије II. позива, зато је требало појачати трупе на десној обали Колубаре. По предлогу команданта дивизије, одобрено је да се образује на десној обали Колубаре: бригада од 2 батаљона 5. пука III. позива, који су и раније били на овом правцу; 4 батаљона 4. пука II. позива; 2 батерије и 1 ескадрона са задатком, да дејствује у правцу Мељака и да тај правац заштити.
Делови од Забрежја повукли су се на северну ивицу Обреновца и села Ратара; главнина код Шиљине механе – Грабовачки положај. Делови од Кртинске повукли су се ка Ратару – Скеланска шума; главнина код Грабовачке цркве. У јутру 17. октобра од Забрежја примећене су само непријатељске патроле.
Дунавска дивизија II. позива искупила се на линији: Јевремовац – Мишар.
Десно крило Соколске бригаде повлачи се на линију: Јаребица – Коренита.
Деташовањем бригаде Дринске дивизије II. позива на десну обалу Колубаре, био је ослабљен фронт ове дивизије према Обреновцу, због тога је наредио командант I. армије команданту Дунавске дивизије II. позива, да један свој пук са 2 батерије одмах упути на Уб. Са оваким поступком намеравао је командант I. армије да изврши постепено пребацивање на десну обалу Колубаре, јер су путови били веома раскаљани, а и велика даљина која је за покрет предстојала Дунавској дивизији II. позива до положаја на десној обали Колубаре, оправдала је овај поступак.
Операције Одбране Београда
Припрема за намеравани контра напад Моравске дивизије II. позива била је изведена до најмањих детаља. Трупе су са жудњом очекивале прилику да се обрачунају са противником. Али на жалост узалудно, напад се није остварио, јер је Врховна команда ноћу између 15./16. октобра наредила са ОБр. 22429 да се Моравска дивизија II. позива крене одмах у Раљу, а у даљем току да се транспортује за Ниш, затим да одмаршује преко Сврљига за Књажевац. Моравска дивизија II. позива одлази.
Непријатељ напада на фронт Тимочке дивизије II. позива и на фронт Комбинованог одреда. Наше трупе воде упорну борбу са непријатељским јачим снагама, али су дејством његове многобројне тешке артилерије већим делом поколебане. У 13 час. предузео је непријатељ понова јак напад на десно крило Девојачког гроба. Командант Тимочке дивизије II. позива принуђен је, да нареди повлачење својих трупа даље иза линије: Петров гроб – Караула – Цветков гроб. Комбиновани одред притиснут је јачом снагом на северној падини Авале. Наређен је контра напад и предузете су све мере да се положај одржи до мрака. Према овако тешкој ситуацији код Тимочке дивизије II. позива и Комбинованог одреда, која је настала око 13 час., и да би повукао трупе ван домашаја многобројне непријатељске тешке артилерије, издао је командант Одбране Београда заповест ОБр. 4592 за поседање новог положаја на линији: Брестовик – Циганско брдо – Маторац – Крајкова бара – Липа – Ковиона – Парцански вис – Подвис – Пајшума. Овом заповешћу наређено је ово:
1) Трупе Грочанског одсека, без батаљона 14. пука II. позива, који да се упути команданту Комбинованог одреда преко Крајкове баре, посешће положај: Мађарска раван – Висока раван – Циганско брдо.
2) Трупа Великоселског одреда, без батаљона 14. пука II. позива, који да се по доласку на Крајкову бару упути команданту Комбинованог одреда, повућиће се на положај: Маторац – Крајкова бара, а своје предње делове задржаће на Изворићу и Чукерку.
3) Трупе Комбинованог одреда, у чији састав одмах улази батаљон 14. пука II. позива, који се налази код Солинске баре, као општа резерва Одбране Београда, повућиће се на положај к. 303 – к. 305 – Липа – Ковиона, а своје предње делове задржаће на Солинској бари и безименој коти изнад Врчина (позади Солина). Кад се буде прикупио цео 14. пук II. позива, командант Комбинованог одреда смениће 13. пук I. позива, који ће се потом упутити код Ђуринаца у општу резерву.
4) Трупе Тимочке дивизије II. позива повућиће се на положај: Равни Гај – Парцански вис – Подвис – Пајшума, а своје предње делове задржаће на линији: Дућевац – Дражановац – с. Барајево.
5) У општу резерву код Ђуринаца доћиће 13. пук I. позива, пошто буде смењен 14. пуком II. позива.
6) Штаб команде Одбране Београда налазиће се у Ђуринцима.
7) Овај покрет извршити ноћас.
8) По доласку на означене положаје исте одмах утврдити, у колико до сад нису били утврђени.
9) Предњим деловима на линији: Чукерак – Изворић – безимена кота изнад Врчина – Солинска бара – Дућевац – Дражановац – с. Барајево наредити, да се са исте повуку тек онда, кад их непријатељ на то буде приморао.
10) Одржавати тесну везу међу собом; сем тога, командант Грочанског одсека обратиће пажњу на свој десни бок, одржавајући тесну везу са Шумадиском дивизијом I. позива, а Тимочка дивизија II. позива са Дринском дивизијом II. позива, која ће се свакако повући у исту висину.
11) Магацини хране и муниције биће у Младеновцу.
Операције III. армије
На основи директиве Врховне команде ОБр. 22391 од 15. октобра, командант III. армије 16. октобра издаје директиву ОБр. 7539 у овоме:
„По досадањим податцима, непријатељска немачка армија, састављена из 3., 13. и 23. корпуса, под командом ђенерала фон Галвица, по преласку Дунава код Годомина, Петке и Рама, надире долином Мораве и Млаве на југ. У Годомину су 3. и 23. корпус, у Пожаревцу 13. корпус, а од Рама надире 103. дивизија. Код Београда је армија аустриског ђенерала Кевеша, састављена из немачких и аустриских трупа, јачине око 2 корпуса. Обе армије чине нову групу ђенерала фелдмаршала Макензена за операције на Балкану. У предстојећим нашим операцијама главни је циљ, да се заустави непријатељско надирање и напредовање на југ долином Мораве и Млаве, а у крајњем случају, да му се ово што дуже успорава и задржава, те да добијемо потребно време, док нам савезници не притекну у помоћ са довољно снаге. Ради тога III. армија успорава и зауставља надирање непријатељско на југ; упорно брани све погодне теренске препреке и положаје на правцима, који са линије: Смедерево – Пожаревац – Рам – Градиште воде у долину Мораве и Млаве, а у подесним случајевима прелази у напад, ради наношења јачег удара и уништавања појединих непријатељских делова. Наређујем:
1) Коњичка дивизија цела оперише на левој обали Мораве, од ове реке па до десног крила Шумадиске дивизије I. позива са задатком:
а) Што јачим притиском на север (сад са фронта Драговац – Враново) отежава непријатељу напад (сад из Годомина) на Шумадиску дивизију I. позива; помаже и олакшава акцију ове дивизије на њеним садањим и евентуално новим положајима, чувајући јој увек десно крило и бок од обиласка.
б) Стално пази и по потреби најупорније брани прелаз преко Мораве (за сад на простору: Љубичевски мост – Драговац) и по сваку цену спречава пребацивање непријатељских трупа са десне на леву обалу реке и позадину своју и Шумадиске дивизије I. позива.
в) Спречава надирање непријатеља на југ правцем В. Орашје, упорно бранећи сваки подесан теренски одсек и положај.
2) Шумадиска дивизија I. позива, сад најупорније брани положаје: Церје – Петријево – Вучак – Враново, као врло важне у односу на Одбрану Београда (њен десни бок, позадину и железничку комуникацију), и, у садејству Коњичке дивизије, спречава продирање непријатеља на југ долином Мораве и правцима ка Паланци и В. Орашју.
3) Дринска дивизија I. позива, зауставља надирање непријатеља на југ на простору од Мораве до Млаве, упорном одбраном свих подесних положаја и теренских одсека, правцем ка Жабару.
4) Дунавска дивизија I. позива, зауставља продирање непријатеља на југ на простору од Млаве до западне вододелнице Пека, правцем ка Жабару и Петровцу.
5) Браничевски одред, обезбеђује десни бок Дунавске дивизије I. позива од непријатељских напада из долине Пека, штитећи правце ка Петровцу упорном одбраном положаја, који одговарају том циљу. Долину Пека и правац ка Кучеву осматра и штити својом коњицом и једним малим делом пешадије.
6) Комуникациски правци за снабдевање: Шумадиске дивизије – Паланка, Коњичке дивизије – В. Плана, Дринске и Дунавске дивизије и Браничевског одреда – Жабари.
7) Одбрана одсека и положаја има се изводити најупорније и увек активно, са контра нападима, да би се положаји што дуже одржали до доласка помоћи са суседних одсека или из позадине.
Повлачење се не сме предузети без изричног наређења команданта армије. У том случају повлачење је само на први одбранбени одсек, тако, да се поступном и дугом одбраном сваког доброг одсека добије што више у времену. Који ће се положаји заузимати и бранити наређиваће се благовремено и засебно. Команданти дивизија и командант Браничевског одреда подешаваће свој рад тако, да не компромитују, не само свој рад већ и рад суседних команада. Ради сагласности дејства свих оперативних јединица армије у духу ове директиве, одржати трајну везу са армиским штабом и суседним командама и што чешће их обавештавати о ситуацији и својим намерама ради помагања у раду. У случају напада на једну дивизију суседна ће је помоћи што јаче у духу ове директиве, не чекајући нарочито наређење“.
Дејство Браничевског одреда
Командант овог одреда доставио је команданту III. армије са ОБр. 3591 од 15. октобра ово: „Обзиром на груписање непријатељске снаге као и на ситуацију Дунавске дивизије I. позива споразумео сам се са командантом те дивизије, да приближим моје трупе ближе моме левом крилу, тако да буду груписане на правцу за Петровац, поименце на положају: Шчубеј – Спахинске ливаде – Селиште. Молим за хитно наређење“. Командант III. армије са ОБр. 7539 од 16. октобра, одговорио је: „У духу вашег предлога ОБр. 3591 од ноћашњег, а обзиром на важност осигурања десног бока и позадине Дунавске дивизије I. позива, као и спречавање непријатељу евентуалног надирања уз реку Пек, наређујем:
1) Са главнином одреда посести и утврдити положај: Спахинске ливаде – Водице – Селиште за упорну одбрану, одржавајући везу са Дунавском дивизијом помоћу једне чете на Шчубеју.
2) Ради спречавања непријатеља у извиђању, истурити предња одељења на простору: Дољашница – Чешљева бара – Клење.
3) Ради осигурања сопственог бока као и правца долином р. Пека ка Кучеву, са ескадроном коњице осматрати и штитити правац: Градиште – Раброво – Мишљеновац, а са једном четом осматрати и штитити састав путова из Голубца и Градишта на десној обали р. Пека код Зеленике.
4) Тактичка позадина главнине одреда је ка линији: Аљудово – Манастирица, а чете на десној обали Пека и ескадрона коњице ка улазу у клисуру: Мишљеновац – Стражевица.
5) Телефонску везу са штабом армије одржавати боље, јер ова садања не ваља, и чешће извештавати о догађајима на фронту тога одреда“.