Операције Тимочке војске
Због повлачења Шумадиске дивизије II. позива око пола ноћи 15./16. октобра са положаја непосредно на граничном фронту, командант Тимочке војске издао је 16. октобра у 2.50 часова ову диспозицију: „Непријатељ је данас продужио напад са 6. својом дивизијом на Комбиновану дивизију код Зајечара, а са 9. и деловима 8. дивизије на Шумадиску дивизију II. позива. Према резултату досадашњих борби наређујем:
1) Да Шумадиска дивизија II. позива са једним здруженим одредом, јачине 4 батаљона пешадије и сразмеран део артилерије, упорно брани Књажевац, а са остатком дивизије Калну. Командант ове дивизије обезбеђиваће и правац Кадибогаз – Краљево цело.
2) Да Комбинована дивизија I. позива упорно брани Зајечар.
3) Да Неготински одред и даље на организованим положајима, упорном одбраном спречава непријатељу наступање ка Неготину.
4) Резервна мунициска колона и интендантски воз Тимочке војске код Бољевца.
5) Штаб војске у Зајечару“.
Дејство Шумадиске дивизије II. позива
Око пола ноћи 15./16. октобра 5. кадровски пук на левом крилу дивизије, потиснут са главног одбранбеног положаја: Јаблан – Глоговица, одступио је у нереду. Овим је била доведена у питање одбрана дивизије на положајима непосредно на граничном фронту. Због овога, командант дивизије наредио је, да се дивизија прикупи за одбрану положаја: Дренова Глава – Јаловик – Оштра Чука – Мачарица – Сирупат – Драјиловица, са одвојеном тачком В. Грнчар и једним одвојеним одредом за непосредну одбрану Књажевца. На основу диспозиције команданта Тимочке војске, која је горе изнета, командант Шумадиске дивизије II. позива издао је ову заповест:
Десни одсек (11. пук II. позива, 1 пољска батерија и 8. брдска батерија) најупорније брани положај: Дренова Глава – Јаловик – Оштра Чука, са засебним одредом Граниково и Викалиште.
Леви одсек (Шумадиски допунски пук II. позива, I пољска батерија и аустриска брдска батерија) најупорније брани положај: к. 684 – Мачарица – Сирупат – Драјиловица, са предњим тачкама: к. 608 – Гравиште – Нерезиње и Жљеб.
Грнчарски одред (3. батаљон 10. пука II. позива, 1 вод митраљеза и 1 вод 7. брдске батерије) поседа положај: Руњава Чука – В. Грнчар – Остриковица са задатком, да штити леви бок дивизије, захватајући правац ка Тресибаби.
Кадибогаски одред (1. и 4. батаљон 5. кадровског пука; 4. батаљон 10. пука II. позива; 1 прекобројни батаљон 14. пука III. позива; 1 вод пољске батерије; 1 вод Дебанжових пољских топова и 1 вод 7. брдске батерије), да заузме положаје за непосредну одбрану Књажевца: Врли дел (северно од Жуковаца) – Барје – Дел са задатком, да одбраном ових положаја заштити Књажевац за што дуже време. У овоме циљу да заузме предњим деловима са 2 брдска топа линију: Китка (780) – Верина Чука – Гола чука – (1016) Трепетлица – Градинска чука (907). Тактичка комуникација: Књажевац – Липовица – Тресибаба.
Коњица (Шумадиски коњички дивизион II. позива и 1 батаљон последње одбране 14. пука) има задатак, да затварањем праваца ка Књажевцу и Краљевом селу заштити што дуже железничку пругу и везу дивизије са Зајечаром, држећи у прво време линију: Вардиште – Ошљане – Јаношица. Кад буде надмоћнијом снагом принуђен на одступање, онда се повлачи на леву обалу Тимока на положаје између с. Равна и Дебелице, остајући стално у вези са левим крилом дивизије.
Општа резерва: 10. пук II. позива (2 батаљона) код Шестигабра; 5. кадровски пук на Црквишту.
На основу ове заповести извршено је повлачење тако, да су 16. октобра у јутру заузети ови положаји: десни одсек: Дренова Глава – Оштра чука; леви одсек: кота 684 – Сирупат – Драјиловац, држећи и тачке: Руњава чука, Вел. Грнчар, Остриковац. Дивизиска резерва: 2 батаљона 10. пука код Шестигабра, а 5. кадровски пук, који је ноћу 15./16. октобра нападнут јачом снагом на левом крилу дивизије на положају: Јаблан – Глоговица, и који је, изгубивши 2 пољска брзометна топа без затварача и нишанских справа као и 2 каре са много муниције, после борбе прса у прса одступао у нереду, прикупио је 2 слаба батаљона у току дана позади левог одсека дивизије код Црквишта.
Кадибогаски одред у току дана повлачио се на полажаје за непосредну одбрану Књажевца. Коњички дивизион са батаљоном последње одбране држи линију: Вардиште – Ошљане -Јаношица и штити правце ка Краљевом селу, одржавајући везу лево са Комбинованом дивизијом на Ветрену.
Штаб дивизије налази се у Јаловик Извору.
Дејство Комбиноване дивизије
У току ноћи 15./16. октобра, непријатељ је нападао на Ђумрук код Вршке чуке и на Свињски вис, али је на самим жицама заустављен и одбивен са великим губитцима. У току 16. октобра, непријатељ је обновио напад на Свињски вис једним батаљоном 52. пука. Наша чета била је опкољена, али се пробила ножем и бомбама и повукла на десну обалу р. М. Шашка. У 7.30 часова, непријатељ је у једном налету са 2 батаљона 10. пука заузео Бабин нос. Наше трупе повукле су се на линију: Ветрен – Црни врх – Горуновац.
Дејство Неготинског одреда
У току 16. октобра непријатељ је успео да пређе Тимок на три места: а) Западно од села Вељкова са 2 батаљона, где је успео да заузме Локванско и Рогљевско брдо, али је контра нападом одбивен на ивицу с. Вељкова. б) Према селу Брегову са једним батаљоном уз садејство јаке артилериске ватре, али је нашом ватром задржат код Мокрањске железничке станице. в) Западно од с. Баљева са 2 батаљона и 1 ескадроном, уз садејство јаке артилериске ватре, али даље од Тимока није могао напредовати.
Напомена. У току 16. октобра командант Тимочке војске добио је из Врховне команде наређење ОБр. 22429 о упућивању Моравске дивизије II. позива из састава Одбране Београда у састав Тимочке војске и наређење ОБр. 22450, да Крајински одред остави по 1 батаљон са 1 водом артилерије ради затварања праваца у долину Пека и Црнајке и ка Брзој Паланци, а са остатком да дође у Неготин где да се стави под команду команданта Тимочке војске.
Операције II. армије
Дејство одреда на Тумби и Таламбасу
Дан 16. октобра, прошао је код овог одреда без значајнијих догађаја.
Дејство Моравске дивизије I. позива
На левом одсеку: Непријатељ је у 6.30 часова отворио јаку артилериску ватру против положаја: Бубљак – Грдоман, на коме су биле само наше патроле. Ватра је трајала један час. Непријатељска мања одељења избила су на Бубљак и Грдоман и покушала су, да се спусте у долину Суковске реке, али су задржана ватром са нашег предњег положаја. Непријатељ је затим предузео утврђивање заузетих положаја, ометан нашом артилериском ватром са средњег одсека. Око 14 часова непријатељ је довукао 1 батерију на тај положај. На средњем одсеку: Сем артилериске ватре са наше стране, борбе није било. На десном одсеку: Непријатељ је око 11 часова тукао јаком артилериском и пешадиском ватром наше положаје. Трупе овог одсека заузеле су положај Лиљачу.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
На десном одсеку: У току дана 16. октобра трупе су дефинитивно заузеле нову одбранбену линију. Предњи делови држе: Орљу – Бегову Рудину. Од 12 до 14 часова непријатељ је покушао слабим пешадиским деловима са Рођене чуке да заузме Крагујевац, али је одбивен нашом четом, која држи овај положај и Тепошки друм. Према овом одсеку непријатељ се задржао на линији: Било – Грвнодар – Врла Глава – Коњарски врх – Рођена чука.
На средњем одсеку: У 13.25 часова непријатељ је отпочео напад на Големи врх са Димчиног браништа и са Високе Ржане, и то са Димчиног браништа снагом око једног батаљона, а од Ржане снагом око 2 чете. Напад су потпомагале 2 артилериске групе; 1 пољска са Радуловог Гувна (северно од с. Славиња) а друга брдска од 1 – 2 топа са Димчиног браништа. Користећи се врло густом маглом непријатељ је подишао близу Големог врха, али је одбивен. Око 15 часова непријатељ је обновио напад, али је понова одбивен и задржан на 8 – 900 метара испред положаја.
На левом одсеку: У 8 часова непријатељ је предузео наступање двема четама од с. Славиња преко Куртесавице и Сечине, уз садејство артилериске ватре са Радуловог Гувна. Пре подне те чете су успеле, да потисну наш вод код Високе Ржане, а по подне предузеле су наступање преко Прокукуља на Дренову Главу, те да омогуће другим двема четама напад на Големи Врх с те стране, али су задржане нашом ватром и ту остале све до мрака. На Големи Врх нападале су две чете 16. пука.
На одсеку Топлодолског одреда: Око 14.30 часова примећене су групице непријатељске пешадије, да се спуштају од карауле Крваве баре ка Топлом долу. Дејством наше једне чете од Браткове стране у бок непријатеља заробљено је 16 војника 17. пука. У току дана 16. октобра предало се неколико бугарских војника, који су били на Миџору, јер, по њиховим исказима, нису могли даље издржавати хладноћу на тамошњим положајима.
Дејство Власинског одреда
Командант 4. кадровског пука са првим ешелоном стигао је 16. октобра у 7 часова у Прибој, где је од команданта Власинског одреда добио наређење, да прими команду над свима трупама код Криве Феје и да дејствује најенергичније, како би непријатеља вратио преко границе и осигурао тај правац. У ово доба батаљон 17. пука I. позива налазио се у Корбеовцу, те му је наређено да ухвати везу са предњим деловима. Од 4. кадровског пука упућен је 1. батаљон ка селу Сливнице, ради појачања тамошњих трупа. У току 16. октобра, непријатељ је надирао са линије Српска чука – Коњски рид – Човеча глава долином Бањске реке и у правцу Криве Феје. Батаљони 4. кадровског пука уведени су у борбу. Јачи напад био је на левом крилу. До 16.40 часова непријатељ је избио на линију: Голи Кичер – Уши 1396 – Прештит 1279 – Чука кота 1353. У то доба наше трупе држале су линију: Пунчаста њива – Липовац – Јалови прослоп – Попове кошаре – Радоњи рид. Командант 4. кадровског пука тражио је појачање, које му се није могло послати, јер није било слободних трупа.
Врховна команда извештава са ОБр. 22474 од 16. октобра у 18.30 часова команданта Власинског одреда, да је 4. коњички пук у току транспортовања из Ниша за Прибој, и да се ставља на расположење ради заштите пруге Владичин Хан – Ристовац и за осматрање правца од Криве Феје, који воде Јелашничком, Корбевачком и Бањском реком, као и оних који из изворних делова Пчиње изводе у долину Мораве. У то доба добивен је извештај команданта трупа Нове Области, да се Криво – Паланачки одред повукао на Страцинске положаје и да је потребно, да делови Власинског одреда садејствују преко Мотине у томе правцу.
У 21 час Врховна команда саопштава, да је по извештају команданта I. пуковског округа у Врању, један бугарски пук прешао Мораву код села Тибужде и упутио се ка Врању, као и то, да у том правцу нема наших трупа. Командант Власинског одреда, још у 14.30 часова, био је обавештен телефоном од шефа станице Прибојске, да су Бугари продрли између Ристовца и Врања у долину Мораве. О овоме је одмах извештен командант 4. кадровског пука са наређењем, да предузме све мере у том правцу, но он није могао ништа предузети, јер је прихватао трупе са правца Криве Феје које су непрестано потискиване јачим непријатељским снагама. Око пола ноћи 16./17. октобра добивен је извештај Врховне команде, да је бугарска коњица у јачини једног вода успела, да се спусти долином Мораве код Врања и да је порушила железнички мост код Ристовца, телеграфску линију Ниш – Скопље и да је командант трупа Нове Области послао тамо један обвезнички одред са једном позициском батеријом из Прешева за затварање Кончулског теснаца. Поред овога, Врховна команда излаже потребу, да командант Власинског одреда садејствује са својим трупама у правцу Мотине ради уништења непријатељских трупа. О овоме је извештен командант 4. кадровског пука телефоном са наређењем, да предузме напад 1. пуком III. позива од Криве Феје у бок и позадину непријатеља. Трупе под командом команданта 4. кадровског пука биле су међутим ноћу 16./17. октобра потиснуте на десну обалу Корбевачке реке и повукле су се у правцу положаја на десној обали Јелашничке реке, како би могле дати што јачи отпор непријатељу, штитећи све правце који од границе воде у долину Мораве и како би дошле у везу са деловима на Стрешеру.
У борби 16. октобра констатовани су непријатељски пукови 13., 29. и 46. Једна непријатељска колона јачине око 2 батаљона била је продрла од Криве Феје ка Врању – у позадину одреда. На правцу ка Власини непријатељ је у току 16. октобра вршио напад на простору: Димина чука – Букова глава – Царинарница – Грамада. Због јаче навале противника на крила наше су се трупе повукле са Букове главе и заузеле нов положај на линији: Пајчин гроб – Пландиште – Ханови. Трупе на левом одсеку задржале су своје положаје.
Операције трупа Нове области
Командант трупа Нове Области, добио је наређење Врховне команде ОБр. 22487 од 16. октобра, да ступи одмах у везу са командантом француских трупа искрцаних код Струмице и Ђевђелије ради смене тамо налазећих се српских трупа, које одмах по извршеној смени треба повући на север и употребити за ојачање оних трупа, које су највише нападнуте. Командант трупа Нове Области наредио је команданту Вардарског одреда, да се изврши смена наших трупа са француским и да се наше трупе припреме за покрет. Али, командант француских трупа код Струмице саопштио је команданту Вардарског одреда, да му је, обзиром на ситуацију и развој догађаја на Вардарском одсеку, са трупама које има немогуће, да замени ни један српски батаљон, додавши, да ће се обратити телефоном главном команданту у Солуну и тражити нове батаљоне, са којима ће замењивати српске батаљоне и на тај начин постепено примати улогу команданта овога одсека на себе. Овога дана (16. октобра) на Вардарском одсеку према Валандову, Бугари су покушали обилазак десног крила правцем Кајали – Орманли тежећи Дојрану. Овај је маневар осујећен. Према станици Струмици наше су трупе на граничном фронту, а на појединим тачкама држе бугарске карауле.
Трупе Радовишког одсека су у повлачењу ка Штипу. Да би се заштитила железничка пруга, послате су на Шобу: 2 чете 14. пука, узете са Демир Капије и 8. чета граничне трупе. Евакуација Радовишта, Кочана и Штипа извршена је овог дана. Штаб Брегалничке дивизиске области преселио се у Велес.
На Кочанском одсеку непријатељ је у 6 часова отпочео нападе: на вис између с. Липеца и Градеца; на вис источно од села Црни камен; на Грленске висове, коту 1152, Дуличке висове и Побијен. Главни правац напада управио је на десно крило и центар. Наше трупе са десног крила, Црвенога брега и косе источно од Градеца, морале су одступити после упорне борбе. Ово дејство непријатеља изазвало је потребу да се трупе целог одсека повуку у правцу одређених положаја: Пестришино – к. 650, лева обала Брегалнице. Непријатељ се задржао на положајима око Кочана, гонећи само ватром.
На Криво – Паланачком одсеку, делови трупа на левом крилу прикупљали су се на положају Ретке букве. Због пада Чупиног брда и непријатељског надирања на целом фронту наређено је, да се и овај одред постепено повуче на линију: Црни врх – Страцин – Побијен Камен.
Овог дана (16. октобра) командант трупа Нове Области сазнао је да су Бугари заузели железничку станицу Ристовац и Бујановац, те је наредио, да се од обвезника Косовске дивизиске области најхитније формира у Гиљану одред са 5. позициском батеријом из Приштине и да тај одред затвори Кончулски теснац. Сем тога упутио је по једну чету из Прешева и Куманова ка Бујановцу, а команданту Криво – Паланачког одреда, који је био у повлачењу ка Страцину, наредио је, да преко Мотине садејствује у бок ових непријатељских делова, чије су патроле стигле пред Ристовац. У исто време тражио је, да и Власински одред садејствује у правцу Мотине.