Ситуација
У току 16. октобра Врховна команда је примила ове важније извештаје:
Од команданта I. армије
ОБр. 8489
(у 10 час.)
„Слабији покушај непријатељског напада потпомогнут ватром тешких и пољских оруђа, а предузет синоћ између 19 и 20 час., на Забреж, лако је одбивен. На осталом делу фронта армије, сем слабијег местимичног пушкарања, ноћ је прошла на миру. Командант Соколске бригаде јавља, у колико је могао чути разговоре на телефону, да је непријатељ извесним деловима прешао Дрину према Османовом шанцу. О овоме нема још потврде, нити има каквог извештаја“.
Од команданта Одбране Београда
ОБр. 4582
(у 11 час.)
„Ноћ 15./16. октобра, протекла је на фронту Одбране Београда мирно. Од јутрос непријатељ је отпочео тући цео фронт јаком артилериском ватром“.
ОБр. 4592
(у 15 часова)
„На фронту Одбране Београда води се огорчена борба са непријатељским јачим снагама. Дејством непријатељске многобројне тешке артилерије, трупе су већим делом поколебане и на неким местима попустиле. Стога сам наредио, да се све моје трупе повуку ноћас на линију: Маџарска раван – Висока раван – Цнганско брдо – Маторац – Крајкова бара – Ковиона – Вис – Подвис – Пајшума, а своје предње делове да оставе на линији: Изворић – Врчин – Солинске баре – Дућевац – Драженовац – Барајево. Један батаљон и 1 брзометни вод упутио сам на Петријево, да нападну у бок непријатеља код Смедерева. Штаб ће вечерас бити у Ђуринцима“.
Од команданта III. армије
ОБр. 7516
(у 2.15 час.)
„Командант Шумадиске дивизије I. позива под ОБр. 4394 јавља, да су 14. ов. м-ца. на фронту Павлица – Петријево заробљени 5 немачких војника из 83. немачке регименте 25. дивизије 18. корпуса. 25. дивизија састоји се из 118., 168. и 83. пука и 11. пука јегера. Ова дивизија је дошла из Брест Литовска“.
ОБр. 7540
(у 12.55 час.)
„Стање III. армије 15. октобра у вече: Браничевски одред је на истом положају. Према њему је непријатељ вршио извесне покрете, свакако у циљу извиђања Непријатељ је примећен на линији: Љубиње – Средњево – Миљевићи, јачине до 2 пука; борбе није било. Дунавска дивизија I. позива је на истом положају. Њена коњица и батаљони III. позива под јачим притиском повукли су се са Салаковца ка М. Црнићу. Извиђачки батаљон повратио је село Смољинац, сем крајњих кућа у северном делу села. Јачина је још непозната. Борба је била у Стигу. Дринска дивизија I. позива је на истим положајима. Заштитница је дошла у састав главнине. Коњичка дивизија је у току ноћи 14./15. октобра искрцана. 1. коњички пук заузео је фронт: Драговац – Љубичевски мост. У току дана искрцан је и 3. коњички пук и артилериски дивизион. Борбе није било, сем пушкарања на Љубичевском мосту. Шумадиска дивизија I. позива је на истим положајима. Непријатељски напад са Врановог брда ка 11. пешад. пуку источно од Вучака одбивен је јаком пешадиском, митраљеском и артилериском ватром. У току целог дана продужена је само артилериска борба. Непријатељска пешадија утврђује се пред нашим положајима на 400 – 500 метара. На фронту: Враново – Драговац, према дивизиској коњици, непријатељ није ништа покушавао. Непријатељ је успео да заузме село Удовице, где се у 16 час. појавио један његов ескадрон“.
ОБр. 7549
(у 10.30 час.)
„Стање III. армије 16. октобра у јутру:
На целом фронту ноћ је прошла на миру, сем код Шумадиске дивизије I. позива, на коју је у поноћ непријатељ отворио јаку артилериску ватру, нарочито из топова великог калибра, а затим је отворио јаку пешадиску и митраљеску ватру на положај 10. пука – на Локву. У 1.30 час. по поноћи 15./16. октобра извршен је ноћни напад, али је ватром 10. пешад. пука и употребом резерве одбивен, те је стање остало непромењено“.
Од команданта Крајинског одреда
ОБр. 2312
„У току дана ништа се значајније није догодило“.
Од команданта Тимочке војске
ОБр. 381
(у 2.30 час.)
„Командант Шумадиске дивизије II. позива са ОБр. 3302 од данас јавља ово: „5. кадровски пук на левом крилу дивизије потиснут је са главног одбранбеног положаја: Јаблан – Глоговица и одступио је у нереду. Тиме је довео у питање одбрану дивизије на положајима непосредно позади граничног фронта. Издао сам наређење, да се дивизија прикупи за одбрану положаја: Дренова Глава – Јаловик – Оштра Чука – Мачарица – Сирупат – Драјиловица, са одвојеном тачком Вел. Грнчар и једним одвојеним одредом за непосредну одбрану Књажевца“. Према овоме издао сам наређење, да се Кална – Књажевац и Зајечар упорно бране“.
ОБр. 394
(у 24 часа)
„Командант Неготинског одреда јавља: „Непријатељ у јачини од 2 батаљона прешао је Тимок наспрам села Вељкова, данас у 6 час. Наша предња одељења задржавала су непријатеља и натерала га да се развије, али су се, потиснута јаком снагом, повукла ка прихватници на Рогљевско брдо. Око 9 час. непријатељ почиње пребацивање код села Брегова, јачина је непозната“.
ОБр. 398
(у 17.10 час.)
„По ухваћеним документима књиге „телефанограма“ 3. пеш. Бдинског пука сазнало се о трупама бугарске војске, које су 15. октобра вршиле напад на фронт: Безданица – Вршка Чука и то: 51. пешад. пук 3. бригаде 6. дивизије на Вршку Чуку. Штаб 6. дивизије у Кули. Штаб 3. бригаде на вису код села Киријева. Командант бригаде је пуковник Тасев. Два батаљона 51. пука требала су да нападну на Вршку Чуку 15. октобра. Бомбардовању Вршке Чуке претходила је паљба из 16 тешких оруђа и 9 пољских; 10. пук 8. дивизије требао је да дође на Крстине њиве и Голо брдо; 1. бригада 6. дивизије узела је Стојићево брдо и имала је задатак да продужи напад у правцу Извора и Зајечара. По заузећу Вршке Чуке дејство се имало пренети јужније“.
Од команданта II. армије
ОБр. 8984
(у 3.30 час.)
„Стање код II. армије у току 15. октобра овакво је:
Код Тимочке дивизије I. позива у 6.30 час. непријатељ је отворио ретку артилериску ватру на положаје десног одсека. Око 7 час. артилериска ватра је постала врло јака. Од 8 – 10 час. продужена је артилериска борба наше и непријатељске артилерије. Око 10 час. непријатељска пешадија јачине од 2 батаљона отпочела је наступање ка Анђелковој рудини и Вражјој глави. Овај је напад заустављен. Око 11 час. непријатељска хаубичка артилерија обасула је ове положаје тако силно, да се пешадија морала повлачити на Нешин Камен и Рођену Чуку. Због овога напуштена је и Ковачева Глава и Пашкашински дел. Пешадиски делови овога одсека задржали су се на линији: Корбул Костоница – Нешин Камен – Рођена Чука – Тепошки друм. Око 14 час. непријатељ је напао на Корбул и пошто је овај заузео напао је на Костоницу. Овај је напад заустављен нашом ватром и непријатељ је до мрака задржан на Корбулу и пред Костоницом. Због овога се повукла у мрак и сва артилерија. При овако створеној ситуацији наредио сам, да трупе десног одсека у току следеће ноћи постепено одступе и заузму за одбрану линију: источна ивица В. Села – Крупца – Курјачки врх. Око 5.30 час. непријатељ је са Димчиног браништа напао и на Големи врх. Овај је напад у два маха одбивен. Трупе овог средњег одсека заноћиле су и остаће и даље за одбрану на линији : Кочине – Предина падина – Черта – Турско ливађе – Големи врх. Код левог одсека у 6.15 час. непријатељ у јачини до једног батаљона почео је напад од села Славиња и Росоваче на Росовачки вис. У 7.30 час. нашу чету на Росовачком вису непријатељ је потиснуо и заузео овај положај. Код Топлодолског одреда у току целог дана било је само чарке. На Братковом врху је вејавица и снег до колена. Податци о губитцима нису прикупљени. Код Моравске дивизије I. позива непријатељ је утврђивао положај Гавран и Кукла, а наше су трупе заузеле планину Влашку. Од 6 час. до 16 час. артилериском ватром непријатељ је тукао Бубљак и Грдоман. Ватра је била кадкад врло јака, но због прецизног дејства наше артилерије и јако утврђеног положаја губитака није било. Непријатељска пешадија покушала је неколико пута да пређе у напад но увек је била одбивена. Због повлачења Тимочке дивизије I. позива наредио сам, да се положај Бубљак и Грдоман испразне и заузме главни положај. По исказу заробљеника на Бубљак напада 6. пешад. пук, у десно од њега 1. пук, а још десно 16. пук. Код 10. пешад. пука I. позива на Тумби непријатељ није ништа преко дана предузимао“.
ОБр. 8992
(у 9 час.)
„Стање код армије у току ноћи 15./16. октобра и јутрос овако је: Код Тимочке дивизије, сем омањих чарки између Вражије Главе и Рођене Чуке и између Шумара и Одоровачког дола, ноћ је прошла на миру; трупе десног крила поседају одређене положаје. Код Моравске дивизије I. позива, сем омањег патролског пушкарања код средњег одсека, ноћ је прошла на миру; трупе левог одсека поселе су у току ноћи одређене положаје на миру; према десном одсеку непријатељ је посео Липачу. Код 10. пука I. позива стање је редовно, ноћ је прошла на миру.
Синоћ око 21 час порушен је Суковски железнички мост од наше стране“.
Од команданта Власинског одреда
ОБр. 136
(у 9.20 час.)
„Стање на рејону овог одреда овакво је: Ноћас у 22 часа Бугари су са два вода напали на наше предстраже на Гаџиној пољани и били одбивени. На осталим деловима фронта ноћ је прошла на миру, изузевши омање чарке. Надирање непријатеља у правцу Криве Феје задржано је, и наше трупе држе положаје: Каменитице к. 1464 и положаје између реке Корбовске и Сливнице; цео 4. кадровски пук упућен је правцем ка селу Сливници са задатком да најенергичније нападне Бугаре код села Сливнице и протера их преко границе. Под његову команду стављене су све јединице раније упућене у том правцу. У јучерашњој борби рањено је 12 војника из Добровољачког одреда“.
ОБр. 144
(у 14.20 час.)
„Шеф станице Прибојске извештава телефоном Владичин Хан: „Да су Бугари продрли између Ристовца и Врања у долину Мораве“. Наредио сам команданту 4. кадровског пука у селу Липовцу, да предузме све мере и у томе правцу“.
ОБр. 155
(у 18.10 час.)
„Од команданта 4. кадровског пука добио сам извештај, да непријатељ надире јаком снагом левом обалом Бањске реке и заузео је положаје: Коњски рид и Китка, десна обала Сливничке реке, а другим делом надире ка Кривој Феји и доспео је на положаје Криве Феје. У 14 часова непријатељ је упутио 1 ½ батаљон од Св. Илије ка Врању. Командант ми тражи појачање и вели, да без истог неће моћи да се одржи. Више појачања не могу му послати, јер се води борба и овде. Букова глава је у противничким рукама“.
Од команданта трупа Нове Области
ОБр. 9339
(у 3.30 час.)
„У току 15. октобра напад на Вардарском одсеку одбивен је. Бугари су пребачени са наше територије, сем код Плауша. Наређено је, да се ноћас пребаце. На Радовишком одсеку, наше трупе повратиле су граничне карауле. Код Кочанског одсека (у који су ушле трупе из састава Малешког), у току 15. ов. м-ца. извршено је груписање снага за одбрану Кочанског одсека на линију: Безимени вис између села Липеца и Градеца, Безимени вис источно од Црног Камена, Самоволац (код села Грлена), Висока (к. 1152), Дулички висови, Побијен. Непријатељ је од подне продужио наступање са линије, где је заноћио и то: од Обозне једним пуком преко села Блатеца и око 17 час. стигао близу села Липеца. Другом колоном исте јачине почео је напад преко Драгобраште. Са Драмче непријатељски пук кренут је око 15 часова ка Калиманцима. Између наших и непријатељских делова одмах је дошло до пушкарања и борба је отпочела на целом фронту. Непријатељ тежи, да својим ојачаним левим крилом туче наше десно крило и загрози позадини целог положаја. Напад је веома јак и последња резерва одсека упућена је за појачање десног крила. Последњи батаљон из састава дивизиске резерве, која је служила за Кочански и Радовишки одсек, упућен је за појачање Кочанском одсеку. Детаља о борби нема, само се јавља да је борба очајна. Ако наши не успеју, да одбију напад у току 15. и ноћу 15./16. октобра, наредиће се, да се десно крило повуче на Црни Камен (карта нетачна). Командант Криво – Паланачког одреда известио је, да са Чупиног брда нема још никакав извештај, али све вести отуда гласе, да су Бугари освојили Чупино брдо и заробили један батаљон III. позива. Молим за хитно наређење, јер сутра сем топова и хаубица на десној обали Криве реке, нема друге снаге и све може пасти у руке непријатељу.
Податци по добивеним извештајима закључно у 2 часа 16. октобра“.
ОБр. 9352
(у 10.20 час.)
„На Кочанском одсеку очекујем 16. октобра одсудан напад. Непријатељ тежи да надмоћнијом снагом обиђе десно крило Кочанског одсека. Код Криво – Паланачког одреда непријатељ је заузео Чупино брдо. Намеран сам, да у циљу заштите правца: Штип – Криволак и Овче поље -Велес наредим постепено повлачење трупа Кочанског и Радовишког одсека, с тим, да према Радовишком одсеку оставим само слабија одељења до евакуисања Радовишта. Криво – Паланачки одред намеран сам да постепено повучем на линију: Црни врх (југозападно од Кратова) – Страцин – Дјеловачки вис, васпостављајући везу са трупама Власинског одреда. Трупе су заморене непрекидним борбама. Потребно је помоћи их најхитније. Командант француске бригаде који је код Струмичке железничке станице, још није дао одговор о смењивању наших трупа на Вардарском одсеку француским трупама“.
ОБр. 9353
(у 11.25 час.)
„У вези представке ове команде Ђ. ОБр. 9336 част ми је известити, да сам од команданта Вардарског одсека, коме сам наредио да се састане са командантом француске бригаде и да захтева, да француске трупе смене наше трупе на Вардарском одсеку, добио овај извештај: „Према наређењу командантовом Ђ. ОБр. 9337 састао сам се са командантом бригаде, француским пуковником Риф, изложио му ваше наређење и добио од њега овај одговор: „Појмим ситуацију на овом одсеку, али ми је немогуће да примим осигурање овог дела пруге, то јест одсека, јер на станици Струмици има свега 1 батаљон, а 2 батаљона су ми на положају Казан Долм, и још сам недовољно оријентисан“. Молим, да се неодложно захтева да француске трупе приме осигурање Вардарског одсека, како би се наше трупе могле употребити за заштиту на угроженим правцима, иначе ће железничка веза безусловно бити скоро прекинута. Ако француске трупе не могу примити осигурање Вардарског одсека, молим, да ми се пошаље хитна помоћ“.
ОБр. 9355
(у 12 часова)
„Командант Брегалничке дивизиске области са ОБр. 5973 извештава, да је у борби код села Решљана (Кочански одсек) рањен 1 војник из 20. пешад. пука куршумом „дум – дум“ од стране војника 54. бугарског пука“.
ОБр. 9369
(у 17 час.)
„Имам извештај шефа железничке инспекције у Скопљу и команданта Скопљанске станице, да су бугарске коњичке патроле виђене код Ристовца и да се Ристовачка станица евакуише. Телеграфску и телефонску везу са Нишом немам. Наредио сам, да се од обвезника Косовске дивизиске области најхитније у Гиљану формира одред са 5. позициском батеријом из Приштине, који ће одред затворити Кончулски теснац. Команданту Криво – Паланачког одреда, који се у току 16. октобра повлачи ка Страцину, наредићу, да преко Мотине садејствује у бок оних непријатељских делова, чије су патроле стигле пред Ристовац. Молим, да Власински одред садејствује у правцу Мотине“.
ОБр. 9404
(у 3.30 час.)
„У току 16. октобра на Вардарском одсеку према Валандову, Бугари су покушали обилазак десног крила правцем Кајали тежећи Дојрану. Овај је непријатељски маневар осујећен. Наше су трупе на граничном фронту, а на појединим тачкама држе бугарске карауле. Радовишки одсек је у повлачењу ка Штипу. Повлачењем овога биће угрожена железничка пруга и трупе Вардарског одсека. Послато је на Шобу две чете 14. пука, које су узете са Демир Капије и 8. чета граничне трупе. Евакуација Радовишта, Кочана и Штипа извршена је. Командант Брегалничке дивизиске области преселио је свој штаб у Велес. Непријатељ је отпочео нападе у 6 час. на положаје Кочанског одсека. Главни правац напада управио је на десно крило и центар. Ово непријатељско дејство изазвало је потребу, да се трупе Кочанског одсека повуку и успело се, да се сви делови извуку из опасности од надкриљавања у правцу одређених положаја на десној обали Злетовске реке. Предстраже десне колоне овог одреда заноћиле су на левој обали Злетовске реке. О положају на коме се зауставила лева колона, немам још извештаја. Непријатељ се задржао на положајима око Кочана и ограничио се на гоњење ватром. Командант Кочанског одсека цени, да је непријатељ према њему јачине две дивизије. На фронту Криво – Паланачког одреда ноћу 15./16. октобра са Чупиног брда одступили су на положај Ретке Букве: командир 4. брдске брзометне батерије и до 2 чете војника из батаљона 16., 2. и 18. пешад. пука, који су се борили на Чупином брду. За команданта одбране на овом брду не зна се ништа. Због пада Чупиног брда и јаког надирања непријатеља на целом фронту, наређено је, да се одред постепено повуче на линију: Црни врх – Видим – Страцин – Побијени Камен. Одред је на маршу за извршење горњег задатка. По непровереном извештају, Бугари су заузели станицу Ристовац и Бујановац. Јачина и састав непријатеља је непознат. Упућена је по једна чета из Прешева и Куманова, да га протера, а команданту Криво – Паланачког одреда наређено је, да са делом своје снаге садејствује 4. пуку из Власинског одреда, који је упућен за протеривање непријатеља“.
Од делегата француске војске при српској војсци пуковника Фурнија
Доставља ову депешу ђенерала команданта француске источне војске у Солуну од 16. октобра у 4 часа у јутру: Од капетана Маринковића за српску Врховну команду: „Ђенерал Сарај ме извештава, да није примио никаква наређења од своје владе одобравајући му шиљање трупа у Ниш“.
Наређења Врховне команде
ОБр. 22429
(у 15.50 час.)
Команданту Одбране Београда
„Моравску дивизију II. позива упутите одмах у Раљу, одакле да се транспортује железницом до Ниша. Из Ниша дивизија да одмаршује форсираним маршом преко Сврљига у Књажевац, где да се стави на расположење команданту Тимочке војске“.
ОБр. 22450
(у 11.15 час.)
Команданту Крајинског одреда
„Према садањој ситуацији на војишту наређујем да код Доњег Милановца и Текије оставите по један батаљон пешадије и вод артилерије ради затварања правца ка Мајданпеку, Црнајки и Брзој Паланци. Са свима осталим трупама, које припадају томе одреду, одмаршујте одмах у Неготин и тамо се ставите под команду команданта Тимочке војске, чији је штаб у Зајечару. Покрет извршити у највећој тајности и ноћу“.
Команданту Власинског одреда
„4. коњички пук у току је транспортовања из Ниша за Прибој, где ће се искрцати. У Прибоју пук вам се ставља на расположење за заштиту железничке пруге Владичин Хан – Ристовац, телефонских и телеграфских линија од бугарских насртаја. Команданту пука издајте задатак и обратите му нарочиту пажњу на осматрање правца од Криве Феје, Јелашничком, Корбевачком и Бањском реком, као и оних, који из изворног дела Пчиње изводе у долину Мораве“.
ОБр. 22487
(у 5.16 час.)
Ђенералу Сарају преко капетана Маринковића – Солун
„Молим наредите, да искрцане ваше трупе код Струмице одмах замене тамошње српске трупе, које ће бити повучене на север, ради употребе на правцима, где Бугари најјачом снагом надиру“.
ОБр. 22487
(у 6.30 час.)
Команданту трупа Нове Области – Скопље
„Од команданта француских трупа у Солуну добивен је овај извештај: „Немогуће ми је да пошаљем у Велес као појачање француске трупе. Било би могуће да се као појачање доведу и српске трупе из Струмице, које би биле замењене француским трупама. Још данас послаће се у Струмицу један пешадиски батаљон, а сутра вероватно још један. Кроз три дана стићиће један коњички пук“. На основу овога молим ступите одмах у везу са командантом француских трупа искрцаних код Струмице и Ђевђелије, ради смене ваших тамо налазећих се трупа, које одмах по извршеној смени повуците на север и употребите за ојачање оних трупа које су највише нападнуте“.
Врховни командант Њ. К. В. престолонаследник Александар доставља ову наредбу
Наредба бр. 22510 Врховног команданта за трупе на источном фронту
Крагујевац, 16. октобра 1915. године
„Јунаци,
Избезумљени пред казном, коју им изрече Вечна Правда са врхова ваших бајонета на Брегалници, вероломни издајници Словенства – Бугари, хоће новим нападом на нас да крунишу своје издајничко дело. У овим величанственим тренутцима, кад ви – у историји незапамћеним херојским подвизима на обалама Саве и Дунава – одбијате бесне навале удружених Германских војсака, вероломни Бугари хоће мучким нападом на нас са леђа да потпомогну Немце у њиховим пакленим смеровима. Бугари су нас напали; хоће да нам отму нашу Маћедонију, коју до сад два пута откупљивасмо најплеменитијом крвљу. Али у овој светој борби за одбрану Србије, ви нећете бити сами. Над Бугарском, већ је замахнут праведни мач наших великих савезника.
Јунаци,
Данас, кад нам је наметнут и овај четврти рат, Ја сам, већма него икад, уверен, да ћете ви до краја испунити своје дужности. Наши савезници долазе да пролију своју крв за нашу праведну ствар, а та њихова братска помоћ нека буде још један нов потстрек за нова јуначка дела на вашем витешком путу ка слави и победи.
Јунаци,
Ви сте једном славили победу над небратском бугарском војском, Ја вас познајем са Брегалнице – и верујем у ваше мишице. Са вером у Бога и Његову Правду:
Напред!
Александар” с. р.