Операције I. армије
На фронту ове армије завршава се покрет трупа ка новим линијама положаја, без узнемиравања од стране непријатеља.
Дејство Дринске дивизије II. позива
Ова дивизија држи предњим деловима: Обреновац – Ратаре – Скеланску шуму. Стражарски низ је на линији: северна ивица Обреновца – с. Кртинска – обала Саве код Скеле. Главнина дивизије је код Шиљине механе и Грабовачке цркве. Одред на десној обали Колубаре стигао је у 10.10 часова са главнином на Прогон (191), а делом код с. Вранића. Једна побочница у јачини једног батаљона избачена је на Путину бару. Коњички ескадрон избачен је на раскрсници путова на Угару, са официрским патролама у правцу: Јасеновац – М. Моштаница, ка Самару и у правцу: Угари – Бачевац, ради одржавања везе са Тимочком дивизијом II. позива. Коњички дивизион Одбране Београда налазио се са главнином у Бачевцу, те је са њим ухваћена веза; две батерије пласиране су на Прогону. Непријатељ пред овим одредом у јачини једнога пука утврђивао се на положајима: источно од В. Моштанице, Цветков гроб (294), Караула (320). Командант Дринске дивизије II. позива намеравао је, да пребаци главнину од Шиљине механе и Грабовачке цркве на десну обалу Тамнаве, но командант I. армије наредио му је, да главнина остане где је, док се не би измениле садашње прилике испред фронта армије и Београдске Одбране, јер је то ситуација код Дунавске дивизије II. позива захтевала.
Дејство Дунавске дивизије II. позива
Трупе ове дивизије искупљене су до 16.20 часова на положајима јужно од Шапца, са коњицом на линији: Табановић – Штитар – Слепчевић – Липолист – Цер; један одред (1 батаљон 9. пука II. позива, 4 Дебанжова топа са одељењем коњаника) прикупљен је на Текерешу. Додира са непријатељем није било.
Дејство Соколске бригаде
У 12 часова, десно крило стигло је на линију: Борина – Деветак – Столице (к. 156) – преко Јадра – кота 222 – Јаребичко гробље – Велика глава, са резервом у Јаребицама. По исказу из Ковиљаче и Лознице непријатељ још није прешао Дрину, нити се на његовој обали што види од трупа.
Дејство Ужичког одреда
Трупе овог одреда остале су на своме досадашњем положају на Дрини. Одред није имао коњице сем неколико коњаника.
Командант I. армије учинио је представку Врховној команди, која је наредила да се први и други ескадрон Дринске коњице III. позива из Сопота упути у Ваљево и тамо да буду 19. октобра. Врховна команда наредила је да се три батаљона Моравске дивизије II. позива, која су у саставу Соколске бригаде, пошаљу чим буде могуће у Младеновац у састав своје дивизије. Пошто су ови батаљони били још на самој граници на Дрини, то је на представку команданта I. армије Врховна команда одобрила, да се упућивање ових батаљона у састав Моравске дивизије II. позива одложи, и да се упуте кад се укаже погодан моменат за то.
Операције Одбране Београда
Трупе Београдске Одбране прикупљале су се и утврђивале у току ноћи 17./18. октобра и у току дана 17. октобра на новим положајима.
На фронту Комбинованог одреда, око 14 часова непријатељ је напао предње делове на Солинским барама, који су се повукли на коту 260 јужно од Клења – 267 – 228. На фронту Тимочке дивизије није било борбе.
У току ноћи 16./17. октобра, лево крило III. армије (Шумадиска дивизија I. позива) повукло се на десну обалу Раље, чиме је био угрожен десни бок Београдске Одбране, те распоред трупа Грочанског одсека није могао остати као што је 16. октобра било предвиђено. Због овога командант Београдске Одбране у 12.10 часова наредио је команданту Грочанског одсека ово: а) да поседне нову линију: Мађарска раван – Бадриковац – Умка – Безимена кота испред Бошњакове ливаде и да ступи у везу десно са коњицом Шумадиске дивизије I. позива, а лево са Великоселским одсеком на Маторцу. б) Да што више трупа концентрише на Мађарској равни и да ову тачку држи по сваку цену. в) Да свој штаб премести у Дрење. Како су трупе Грочанског одсека биле слабе, да бране нове положаје, који су били од велике важности, јер је непријатељ могао овим правцем, да се пробије између Шумадиске дивизије I. позива и Београдске Одбране и да се појави у позадини трупа Београдске Одбране, наређено је, да се један батаљон 14. пука II. позива, који је био 16. октобра упућен Комбинованом одреду, задржи и да командант Великоселског одсека упути један батаљон 15. пука III. позива и 3 вода Дебанжових топова у састав Грочанског одсека на Дрење. Командант Великоселског одсека известио је, да ће по овом поступити, али ће наређење бити врло тешко извршити, јер су трупе због јучерашње борбе изнурене и деморалисане. У исто време напоменуо је, „Ако се не пошаљу свеже трупе не гарантујем за одржање положаја“. Према оваквој представци, командант Београдске Одбране наредио је: „Ако је у питању одржање положаја Великоселског одсека штетно одашиљање свих придатих трупа, то да се упути колико се може. Трупе прикупити, уредити и подићи им морал. Свеже трупе не могу се послати, јер су све ангажоване на другим деловима фронта“.
Због промене ситуације, а да би имао општу резерву што ближе своме десном крилу, командант Одбране Београда наредио је, да 13. пук I. позива дође између Поповића и М. Пожаревца у место да иде у Ђуринце. Један батаљон овога пука упућен је у М. Иванчу под команду команданта Комбинованог одреда.
Операције III. армије
Дејство Браничевског одреда
Овај одред нападнут је са 5 батаљона и 3 батерије и потиснут на положаје: Дугарица – Облеш – Забрђе. Једна чета овог одреда и ескадрон коњице затварају долину реке Пека на Стражевици. На основу извештаја командира ескадрона Браничевског одреда из Српаца, да је сазнао од мештана да се једна непријатељска колона упутила од Голубца преко Тумана за Кучево, командант III. армије, да би спречио наступање те колоне ка Петровцу наредио је команданту Дунавске дивизије I. позива да 18. октобра у јутру рано, батаљон 8. пука III. позива, који је био у долини Млаве, упути преко Петровца у Кучајну са задатком, да задржава наступање те непријатељске колоне из Кучева за Петровац. Командант овог батаљона добио је наређење од команданта Браничевског одреда да упути једну чету у Кучево, једну у с. Каону, а две чете да држи на положају Баћ и мајдану Кучајни. Чете у Кучеву и Каони слаће извиднице ка Раковој бари и Горици, и доћи у вече са ескадроном у с. Сеона. На случај јачег надирања, батаљон ће се повлачити под борбом ка главнини на положају Баћ. Нарочито на Крсту (између мајдана Кучајне и с. Кладурова) дати што јачи отпор непријатељу, и лагано се повлачити са положаја на положај преко с. Мелнице ка Петровцу.
Дејство Дунавске дивизије I. позива
Ова дивизија нападнута је снагом око 3 пука пешадије са јаком артилеријом и потиснута на положаје јужно од Божевца. У поднесеном извештају команданту III. армије командант ове дивизије изјавио је, да ће се у току 18. октобра тешко моћи одржати Кулско брдо. На основу тога извештаја командант III. армије под ОБр. 7594 наредио је ово: „Са главнином дивизије заузети положај: Бубањ (к. 395) – Врањевац – Црљенац – М. Брдо на левој обали Витовнице. Повлачење извршити ноћас. Заштитницом и даље бранити: Кулско брдо – Церов гај док не буде борбом принуђена на повлачење. Браничевски одред браниће улаз у клисуру Витовничку на положајима: Периш – Бубањ (к. 340), правцем за Петровац. Ову заповест послати и Браничевском одреду. Ваш Млавски одред остаће и даље на досадашњем положају, упорно бранити надирање уз Млаву и одржавати на тај начин што јачу везу између Дринске и Дунавске дивизије. У том циљу биће по могућству ноћас ојачан артилеријом. Дринска дивизија остаје на свом положају“. Млавски одред од једног пука и једне батерије, који је водио борбу код М. Црнића, потпомогнут артилериском ватром са десног крила Дринске дивизије I. позива, задржао је наступање непријатеља десном обалом Мораве, те је и даље остао на истом положају, ради одржавања везе са Дринском дивизијом I. позива и заштите долине Млаве.
Дејство Дринске дивизије I. позива
Трупе ове дивизије на положају: Милово – Липовача – Поповић – Кључ, водиле су у току 17. октобра само артилериску борбу.
Дејство Коњичке дивизије
Трупе ове дивизије заузеле су одређене положаје на линији: Љубичевски мост – Драговац – десна обала Бадрике. Борбе није било. Од команданта III. армије добивено је наређење ОБр. 7597 да се 18. октобра Дрински коњички пук упути преко Александровца у састав своје дивизије. Због овога, командант Коњичке дивизије изменио је своју ранију заповест у толико, што је наредио да 3. коњички пук, поседне и одсек, који је држао Дрински коњички пук, а десном одсеку одузео је једну чету и појачао њом леви одсек.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
Трупе ове дивизије утврђивале су нове положаје на десној обали реке Раље: Дивљачко брдо – Виновац – Врбовац – М. Крсна. Борбе није било сем реперисања терена и са једне и са друге стране. Шумадиски коњички пук упућен је ка Мађарској равни и Крњем делу са задатком, да штити леви бок и позадину дивизије, да одржава тешњу везу са 12. пуком на Дивљачком брду, а лево са трупама Грочанског одсека у правцу Немачких ливада и Гроцке, спречавајући непријатељу напредовање правцима ка Камендолу, Умчару и М. Орашју.
Командант III. армије добио је извештај Врховне команде ОБр. 22615 од 17. октобра, да је наређено команданту Тимочке војске да 1 пук са 1 пољском батеријом упути одмах из Зајечара до Вел. Орашја железницом, а затим да одмаршује у Жабаре и стави се на расположење команданту III. армије.