Операције Тимочке војске
Дејство Шумадиске дивизије II. позива
Ноћ 16./17. октобра прошла је на миру. У току 17. октобра, непријатељ је вршио прикупљање својих снага. Једно наше одељење протерало је из Балта Бериловице 2 вода непријатељске пешадије и одељење коњице, који су вршили пљачку у селу. Предњи делови Кадибогаског одреда држе линију: Китка (780) – Верина чука – Гола чука – Граздинска чука – Стражиште. У току дана (17. октобра) непријатељ је заузео Голу чуку јужно од Шарбановца. Наша коњица држи линију: Вардиште – Ошљане – Јаношица. Једно непријатељско одељење према Ошљану одбивено је.
Дејство Комбиноване дивизије
У току ноћи 16./17. октобра, непријатељ је неколико пута покушао напад код Ђумрука, али је увек био одбивен са великим губитцима. У току 17. октобра, непријатељ је повремено отварао артилериску ватру са положаја северно од с. Халова.
Дејство Неготинског одреда
У току 17. октобра нападнути су непријатељски делови на Рогљевском брду и потиснути до с. Вељкова. Али непријатељ, добивши појачања, понова је предузео напад и уз садејство јаке артилериске ватре потиснуо наше делове на Рогљевском брду до коте 200, где су се задржали. Непријатељски напад од Мокрањске железничке станице према Буковичком брду, одбивен је. Од села Баљево непријатељ је дејствовао само артилериском ватром.
Командант Тимочке војске добио је извештај од Врховне команде ОБр. 22535 од 17. октобра да Моравска дивизија II. позива остаје и даље на расположењу Врховне команде. У исто време добивен је извештај ОБр. 22538, да се 4. пук I. позива, који је био у току маршовања из Крајинског одреда у састав III. армије, ставља под команду команданта Тимочке војске. Овај пук налазио се у Зајечару 16. октобра, кад је непријатељ нападао на Свињски вис, те је и задржат у Зајечару 17. октобра, кад је горњи извештај примљен. Али како је криза на Свињском вису била отклоњена, а код Књажевца нова настала, то је командант Тимочке војске упутио овај пук у Књажевац, где је 17. октобра око подне стигао.
Командант Тимочке војске добио је наређење Врховне команде ОБр. 22615 од 17. октобра: а) Да Крајински одред прими улогу и задатак Неготинског одреда, осигуравајући и правце од Д. Милановца и Текије. б) Да Неготински одред престане дејствовати с тим, да штаб одреда са 8. пуком I. позива и једном брзометном батеријом образује, са трупама које се налазе код Књажевца, Књажевачки одред, а остали делови Неготинског одреда да уђу у састав Крајинског одреда. На основу овога командант Тимочке војске издао је наређење ОБр. 410: Да досадањи Кадибогаски одред уђе у састав Књажевачког одреда са задатком упорне одбране и заштите праваца: Књажевац – Соко Бања и Књажевац – Бучје – Бољевац. У духу овог наређења, командант Шумадиске дивизије II. позива наредио је, да командант 5. кадровског пука са пуком уђе у састав Књажевачког одреда, сем 2 батаљона, који ће остати у општој резерви на досадашњем месту.
Командант Тимочке војске добио је наређење Врховне команде ОБр. 22646 од 17. октобра, да 1 пешадиски пук са 1 пољском брзометном батеријом, из Комбиноване дивизије, упути одмах железницом из Зајечара у Вел. Орашје, а затим да одмаршује сувим у Жабаре, где да се стави на расположење команданту III. армије. Напомена. Одређен је 5. прекобројни пешад. пук са митраљеским одељењем и једном батеријом заплењених аустриских топова. 2. и 3. батаљон са митраљеским одељењем и батеријом полазе 18. октобра, а 1. и 4. батаљон полазе 19. октобра, чим се извуку из првог борбеног реда.
Операције II. армије
Дејство одреда на Тумби и Таламбасу. У 11.40 часова непријатељ, у јачини једног батаљона, напао је са Гноја и Црног врха на Чуку; напад је одбивен; непријатељ је сјурен у јаругу лево и десно од Чуке.
Дејство Моравске дивизије I. позива. Није било ничега значајног. Непријатељски извиђачки делови, покушали су да пређу Суковску реку, а поред тога да заузму Лиљачу. Покушаји су осујећени.
Дејство Тимочке дивизије I. позива. На десном одсеку: Између 8 и 9 часова непријатељски мањи делови од Била и Врле главе заустављени су ватром наших предњих делова са Орље и Бегове рудине. Непријатељ држи линију: Грвнодар – Крагујевац. Наши делови остали су на својим положајима. На средњем одсеку: Води се борба на Крагујевачком врху и Стрчикраку. Непријатељ, под заштитом своје артилерије, наступа од Коњарског врха, Рођене чуке и Врле главе нашим положајима. Непријатељска артилерија гађала ја пре подне Сумар, који није био поседнут нашим трупама; после подне на њега је избио део непријатељске пешадије. На левом одсеку: Непријатељ у 6.30 часова покушао је наступање са 2 – 3 чете са фронта: Ржана – Росомачки вис, уз садејство артилерије од с. Славиња и Радуловог Гумна, али је нашом ватром задржан. Јачина је непријатеља 2 батаљона. На фронту Топлодолског одреда: Непријатељ се у току дана повукао са Крвавих бара ка Вражијој глави; Крваве баре заузели су наши делови.
Командант II. армије добио је 17. октобра у 10 часова од команданта Шумадиске дивизије II. позива, која је на десном крилу Тимочке војске, и која је ноћу 15./16. октобра одступила на главне положаје код Јаловика, овај извештај: „Десно крило ове дивизије држи положај: Дренова глава – Оштра Чука. Делови ове дивизије на Бабином зубу повучени су ноћас 16./17. октобра на Викалиште“. Поводом овога извештаја, начелник штаба II. армије звао је на телефон команданта Шумадиске дивизије II. позива и сазнао је да правац: Жаркова чука – Бабин зуб – Брезовачка чука не држи Шумадиска дивизија II. позива и да је крајње десно крило ове дивизије (1 чета са 2 митраљеза и 1 брдски топ) на Викалишту; да једним водом држи Граниково, а једна десетина је упућена на Брезовичку чуку за везу са Топлодолским одредом. Пошто је на овај начин правац од Балте Бериловице за Темску био отворен, наредио је командант II. армије у 11.15 часова телефоном ово:
а) Команданту Тимочке дивизије I. позива, да поседне Граниково и Брезовичку чуку са 1 батаљоном и 2 брдска топа из Топлодолског одреда, и да осигура те правце, док се не састави одред из Моравске дивизије I. позива. Једну чету и 2 топа да што пре пошаље на Граниково за везу са Шумадиском дивизијом II. позива, док не стигне одред из Моравске дивизије I. позива. Даље је препоручено да се Жаркова чука не напушта без борбе.
б) Команданту Моравске дивизије I. позива, да одмах упути у Пирот један батаљон из резерве, који је најближи Пироту и 1 вод коњице. Командант батаљона нека дође пре батаљона у армиски штаб, ради пријема инструкција. Напомена. Одређен је батаљон из 3. пука I. позива и упућен на положај Граниково.
У 17 часова послато је команданту Тимочке дивизије I. позива наређење, да се батаљону, који је из Моравске дивизије I. позива са 1 митраљезом и водом коњице упућен на Граниково, предаду и 2 брдска топа из Топлодолског одреда. Даље му је саопштено, да тај одред има задатак, да спречава продирање непријатеља ка Темској у позадину армије и да стоји непосредно под армиском командом. У исто време наређено је, да се Топлодолском одреду издаду потребна наређења за одржавање везе са овим одредом преко Брезовичке чуке и за узајамно потпомагање.
Дејство Власинског одреда
У току ноћи 16./17. октобра 4. коњички пук се искрцао са 1 ескадроном у Прибоју, а са 3 ескадрона у Владичином Хану. До 8 часова 17. октобра утврђено је патролама да на линији: Јелашница – Рђавица – Богошевце – Себе Врање – Бујковац – Бања и село Кумарево непријатеља нема и да се код саме железничке Врањске станице северно од ње налази ½ непријатељске чете, која је ватром задржала наше коњичке патроле; да се код с. Суви дол (код Врање) налази једна непријатељска чета. Како су сви извештаји, који су добивени са правца Криве Феје, потврђивали, да на десној обали Јелашничке реке нема непријатеља, наређено је команданту 4. коњичког пука, да предузме извиђање патролама ка Кривој Феји и ка Врању. Команданту 4. кадровског пука наређено је да потпомогне пешадијом и топовима ово коњичко извиђање. Резултат овога извиђања до 16 часова био је овај: Непријатељ се утврђује на Присади к. 950 источно од Себе Врање, на Завртој кобили десна обала Корбевачке реке, на Кумаревој чуци североисточно од Врања. Непријатељ се налази у Кривој Феји, али се јачина није могла оценити. Јужно од Врањске железничке станице, позади порушеног железничког моста на Морави, налазе се 2 ескадрона коњице и ½ чете пешадије. У 14.30 часова, једна непријатељска чета развила се и напала предње делове 2. ескадрона у правцу с. Суви дол (код Врања.) Према исказу једног нашег војника који је ноћу избегао из Врања, непријатељ је 16. октобра заузео Врање са 2 ескадрона коњице, 3 батаљона пешадије и 2 топа, који су били пласирани на Требешноком риду и да је ова колона прешла границу код карауле Лепчице и преко Преображења и Златакопа спустила се у Врање.
Врховна команда наредила је са ОБр. 22535 од 17. октобра команданту Моравске дивизије II. позива, да се један пешадиски пук и 2 пољске батерије транспортују у Владичин Хан на расположење команданту Власинског одреда. Трупе под командом команданта 4. кадровског пука у току 17. октобра поседале су положаје на десној обали Јелашничке реке: Грамађа – Мртвица – Кукуљица – Витина глава – Тумба – Градиште – Уши, везујући се лево са трупама Власинског одреда, које су биле на Стрешеру.
Операције трупа Нове области
На Вардарском одсеку. Трупе овог одсека држе граничне положаје: Мали и Велики Саламџак, Плауш, Ак Бунар и околину Валандова. Као одсечна резерва служи један француски батаљон са 8 митраљеза код Струмичке железничке станице. Један батаљон француске пешадије стигао је 16. октобра из Солуна у Ђевђелију. На одсеку Брегалничке дивизије I. позива. Због повлачења трупа овог одсека после борбе 16. октобра, које је вршено по киши и мраку, јединице су биле јако растројене: 13. пук из Радовишта преполовљен је због великог броја заосталих и изнемоглих, а остале јединице биле су много ослабљене. Прикупљање трупа врши се на линији: Шоба – Гараинци – Грогорац кота 650 – кота 550 – Петришино. На одсеку Криво – Паланачког одреда. По заузећу Криве Паланке, непријатељ није ништа озбиљније предузимао, сем извиђања. Трупе одреда прикупљају се на линији: Црни врх – Видим – Страцин – Побијени камен.
Шеф железничке станице у Прешеву, личним рекогносцирањем на дресини сазнао је, да је Бујановачка железничка станица заузета од стране Бугара. Из Прешева упућена је једна чета, а из Куманова такође једна чета обвезника у Богдановац у циљу извиђања и протеривања непријатељских одељења. Одред у Гиљанима од 200 обвезника и 5. Дебанжове батерије креће се тек сутра 18. октобра ка с. Лучине у циљу затварања Кончулског теснаца. На линији: Богдановац – Лукарце – Рујан налазе се три чете Кумановског батаљона. На трупе, које стижу из Албаније (3. кадровски пук и 3. брдска Дебанжова батерија), не може се рачунати да ће стићи у Куманово, пре 20. октобра у вече, а на 11. пук пре 18. октобра у јутро.