Ситуација
У току 17. октобра Врховна команда примила је ове важније извештаје:
Од команданта I. армије
ОБр. 8494
у 17.12 час. (16. октобра)
„Према извештају команданта Соколске бригаде утврђено је, да се према фронту Љубовиског одреда налазе делови 23. ландштурмског пука са 2 брдска топа и 2 митраљеза. Командант 4. батаљона овога пука је Србин, Херцеговац активни капетан Лазар Илић; 23. пук припада 9. бригади“.
ОБр. 8504
у 23.40 час. (16. октобра)
„Због вечерашње изненадне одлуке команданта Одбране Београда о повлачењу његових трупа, а поводом изузетног положаја трупа ове армије наредио сам, вечерас:
1) Да командант Дринске дивизије II. позива из своје резерве ојача десно крило својих трупа, и он је већ непун пук пешадије са коњицом упутио ка Мељаку.
2) Да командант Дунавске дивизије II. позива још вечерас напусти Мачву и тамошње трупе доведе у први мах на линију утврђених положаја јужно од Шапца и Лешнице са једним батаљоном и једном батеријом на средокраћи Видојевице и Цера. Прикупљање јаче да учини према Шапцу. Деснокрилни пук још ноћас да упути у правцу Уба, како би се налазио у бок према непријатељу, ако би напао и потиснуо Смиљанића – Дринску дивизију II. позива.
3) Да командант Соколске бригаде вечерас своје делове од Лешнице и Лознице и са Гучева повуче до у висину села Јаребице и Корените, одржавајући везу са батаљоном на Видојевици. Свима својим командантима дао сам доста опширну директиву за њихове поступке и радове за све евентуалности напоменуте у директиви Врховне команде ОБр. 22391, према којој имају у главном да раде све до времена избијања трупа ове армије на десну обалу Колубаре. Ако овако продужи Одбрана Београда, она ће самим тим или на себе примити Аранђеловац, или ће учинити, да се и сам нећу моћи на Аранђеловац наслањати. Био један или други случај базираћу у своје време на Качер и Гукош, држањем правца преко Бачевца и Сувобора, старајући се саобразно приликама испред фронта армије да што више укочим надирање непријатељу за Одбраном Београда. Јутрошњи покушај непријатеља преласком Дрине у близини Дрињаче и његово упућивање једне чете ка Османовом брду, нападнути сложним радом Соколске бригаде уз велике губитке пребачени су преко Дрине. Детаљнији извештај тек ће стићи“.
ОБр. 8526
у 12.38 час. (17. октобра)
„Ноћ на фронту армије прошла је без борбе. Јачина непријатеља који је данас пре подне прешао Дрину на утоку Дрињаче била је једна чета. После борбе, која је трајала око 2 часа, непријатељ је са губитцима пребачен. Код нас губитака нема. На фронту Ужичког одреда, непријатељ је јуче по подне и синоћ дејствовао повременом артилериском ватром према Доњо Васојевићској бригади, В. Паносу, Вишеграду и Ст. Броду. Покушај непријатеља, да се приближи Дрини према Васојевићској бригади спречен је. Пушкарање се и даље наставља. Покрет трупа Дринске дивизије II. позива отпочео је око поноћи, а Дунавске дивизије II. позива и десног крила Соколске бригаде око 2 часа. Код Дринске дивизије II. позива одред од 6 батаљона, 1 ескадрона и 2 батерије упућен је за дејство правцем ка Мељаку и да затвори тај правац. Делови од Забрежја повукли су се на северну ивицу Обреновца и села Ратара; главнином код Шиљине механе -Грабовачки положај. Делови од Кртинске повукли су се ка Ратару – Пчеланска шума; главнином код Грабовачке цркве. Коморски делови готово сви пребачени су на десну обалу Тамнаве. Јутрос од Забрежја ка Обреновцу примећене су само непријатељске патроле и предало се 25 непријатељских војника. Дунавска дивизија II. позива у искупљању је на линији: Јевремовац – Мишар, где ће бити око подне. Пред њеним фронтом јутрос код Дреновца чула се јака артилериска ватра. Десно крило Соколске бригаде око 10 час. биће на линији: Јаребице – Коренита“.
Од команданта Одбране Београда
ОБр. 4610
(у 21.50 час.)
„Повлачење, које је на центру и левом крилу, због напада надмоћније снаге помагане ураганском ватром непријатељских тешких оруђа, почело јуче по подне, завршено је ноћас у реду и трупе Одбране Београда поселе су положаје означене у депеши ОБр. 4592. Интересантно је напоменути, да је непријатељ у току јучерашњег дана избацио 10 – 15.000 метака тешких и најтежих калибара само на Девојачки гроб и Сремчицу, осим оне такође знатне количине којом је тукао Авалу, Петров гроб и позадину Петровог гроба. По извештају команданта Тимочке дивизије II. позива читави су водови били затрпани земљом у активним и пасивним заклонима. Данас пак влада затишје пред фронтом. Непријатељ се утврђује на заузетим положајима и даље није предузимао ништа сем што је крилним покретима својих предњих одељења принудио нашу заштитницу на Солинској бари, да се повуче на коту 260. На десном боку пак, данас су један батаљон и један пољски брзометни вод имали борбу са непријатељем код Петријева, али још немам извештаја о резултату борбе. У току борбе јучерашњег дана утврђено је, да према трупама Одбране Београда има пет непријатељских дивизија“.
Од команданта III. армије
ОБр. 7569
у 1.45 час. (17. октобра)
„Командант Шумадиске дивизије I. позива јавља: Због привременог повлачења Грочанског батаљона, леви бок трупа ове дивизије био је откривен, и непријатељ је око 13 час. успео да заузме село Ландол и Водањ. Трупе 10. пешад. пука III. позива које су браниле Петријево, због веома јаког бомбардовања, попустиле су, те сам био принуђен, да упутим општу резерву два батаљона, да их прихвати и одржи у чему сам и успео на северозападној ивици села Ландола. Како сам на тај начин остао без резерве, а непријатељ је обухватио моје лево крило и тиме довео у питање благовремено и у реду повлачење, то сам се решио, да се у току ове ноћи 16./17. октобра пребацим са дивизијом на положај на десну обалу р. Раље. Ову одлуку већ сам авизирао трупама. Молим за одобрење ове одлуке“. С обзиром на ситуацију Одбране Београда одобрио сам овај поступак с тим, да се заштитница Шумадиске дивизије I. позива задржи још на досадањем положају, докле не буде принуђена на повлачење, а само главнина дивизије да се повуче на десну обалу р. Раље. Правац преко Малог Орашја, да се штити довољном снагом дивизије и ступи у везу са одредом Одбране Београда на Мађарској равни“.
ОБр. 7566
у 2.30 час. (17. октобра)
„Стање III. армије 16. октобра у вече: Браничевски одред, са снагом око 1 ½ пешад. пука и 3 батерије повукао се на положај Вадице североисточно од Божевца, а чета пешадије и ескадрон коњице повукли се десном обалом реке Пека на Стражевицу. Непријатељска артилерија оштетила је 3 Дебанжова топа, 1 кару и 5 предњака. Дунавска дивизија I. позива. Око 11 час. непријатељ је артилериском ватром поколебао један батаљон 9. пука I. позива, који је напустио ровове у које је враћен, па ватром артилерије поново истеран, повукао је собом цео 9. пук. Са левог крила у исто време непријатељ је отворио пешадиску ватру против десног крила дивизије на Шђубеју. Око 16 час. командант дивизије извештава о критичном стању и намери, да се повуче на положаје јужно од Куле. Пошто би ово повлачење довело у питање држање Дринске дивизије I. позива на њеним положајима, наредио сам, да се Дунавска дивизија I. позива задржи на линији: М. Црниће – Смрдан – Парлози – северно од Божеваца. Држање ове дивизије уопште је слабо. Дринска дивизија I. позива је на истим положајима. Вођена је артилериска борба, деснокрилне батерије ове дивизије распрштале су два непријатељска батаљона, који су се кретали од Салаковца ка Црнићу и ућуткале једну непријатељску батерију. Коњичка дивизија је на истим положајима. 3. коњички пук је на линији: Врановац – Морава. У току дана стигли су у Осипаоницу два ескадрона 2. коњичког пука. Борба је била на Љубичевском мосту. Шумадиска дивизија I. позива није имала данас јаку борбу, али због одступања батаљона и батерије Београдске Одбране са левог крила ове дивизије, непријатељ је успео да заузме Петријево, а затим Водањ упутивши се Ландолу где је употребом дивизиске резерве задржат. Због овога обухвата са левог крила, а будући већ обухваћена и са десног крила, дивизија се ноћас повлачи на: Липар – Дивљачко брдо – Врбовац на десној обали реке Раље, јер би принудним повлачењем дању претрпела велике губитке“.
Од команданта Крајинског одреда
ОБр. 2325
у 22 часа (16. октобра)
„Наређење ОБр. 22440 од 16. тек. м-ца примио сам. Покрет је отпочео ноћас (16. октобра) са првим ешелоном за Брзу Паланку“.
ОБр. 2333
у 23.30 час. (17. октобра)
„У току дана ништа се значајније није догодило“.
Од команданта Тимочке војске
ОБр. 407
(у 2.45 час.)
„По извештају команданта Неготинског одреда, данашњега дана (16. октобра) непријатељски делови прешли су Тимок: 1) Западно од села Вељково и заузели Локванско и Рогљевско брдо, али нашим контра нападом одбивени су и задржали су се на ивици села Вељкова. Јачина је непријатеља до два батаљона. 2) Према селу Брегову у јачини једног батаљона и вода коњице, потпомагани јаком артилериском ватром, али су задржани код Мокрањске станице дејством наше пешадиске и артилериске ватре. 3) Западно од села Балева у јачини до два батаљона и ескадрона коњице, потпомагани јаком артилериском ватром, алн нису могли напредовати даље од Тимока. По извештају команданта Комбиноване дивизије ноћу 15./16. октобра непријатељ је напустио положај Дугачки рит, Стојића брдо и Рајков сават. Наше су трупе заузеле све ове положаје. Непријатаљ је у току ноћи нападао на Ђумрук и Свињски вис, али је заустављен на самим жицама и одбивен са великим губитцима. Пред жицом на Свињском вису избројано је 70 непријатељских лешева. У току данашњег дана непријатељ је обновио нападе на Свињски вис једним батаљоном 52. пука; наша чета опкољена пробила се бомбама и ножем, а потом се повукла на десну обалу. Непријатељ је на Свињском вису оставио 200 лешева. У 7.30 час. 2 батаљона 10. бугарског пука у једном налету заузели су Бабин нос. Наше су се трупе повукле на линију: Ветрен – Црни врх – Горуновац. По извештају команданта Шумадиске дивизије II. позива у току целога дана било је затишје на његовом фронту. Непријатељ се спуштао у групицама према предстражарском положају десног одсека: Габар – Примочиште – Кула; сви покрети непријатељеви тучени су нашом артилериском ватром. Дивизија је јутрос заузела положај: десни одсек Дренова Глава – Оштра Чука; леви одсек кота 684 – Мачарица – Сирупат – Драиловац, а као засебну групу Руњава Чука – Вел. Грнчар – Остриковац. У дивизиској резерви налазе се два батаљона 10. пешад. пука II. позива код Шестигабра, а 2 батаљона 5. кадровског пука јако ослабљени прикупљени су у току дана за левим одсеком код Црквишта. Од Кадибогаског одреда, који се данас имао повући ка Књажевцу, нема још извештаја; коњички дивизион са батаљоном последње одбране држи линију: Вардиште – Ошљане – Јаношица, и штити правце ка Краљевом Селу, одржавајући везу лево са деловима Комбиноване дивизије на Ветрену. Два батаљона 5. кадровског пука у току синоћње огорчене борбе прса у прса јако су ослабљени и деморалисани, те се на њих озбиљно не може ни да рачуна. С обзиром на велики фронт главног одбранбеног положаја, дивизиска резерва од 2 батаљона 10. пешад. пука II. позива недовољна је. У огорченој блиској борби на Јаблану – Глоговици јуче (15. октобра) 5. кадровски пук изгубио је 2 пољска брзометна топа и две каре са мало муниције; нишанске справе и затварачи извађени су и понети при одступању, о осталим губитцима није још примљен извештај. Штаб дивизије налази се у Јаловик Извору“.
ОБр. 408
(у 12.30 час.)
„По исказу заробљеника наредника болничара из 6. чете 2. батаљона 10. пука 1. бригаде 8. дивизије, сазнало се још и ово о осталим пуковима ове дивизије: 10. пук на Бабином носу, командант пука пуковник Атанасов; 12. пук северно од 10. пука на Црноглави; 23. пук јужно од 10. пука Кадибогаз; 30. пук у резерви по свој прилици у Белоградчику; 55. пук отишао је у Једрене за окупацију турског земљишта. 56. пук остао је у Загори. Дух је у бугарској војсци рђав. На батаљон има по 2 митраљеза. Наредник је заробљен 14. октобра“.
ОБр. 413
у 9.10 час. (17. октобра)
„На фронту Шумадиске дивизије II. позива ноћ је прошла на миру. Непријатељ врши прикупљање својих снага. По извештају команданта Комбиноване дивизије непријатељ је 16. ов. м-ца. у 21.30 час. извршио напад на Ђумрук, али је одбивен; према Затвореничкој пољани непријатељ од јуче показује већу активност. По извештају команданта Неготинског одреда, непријатељ је у току ноћи избацио 6 артилериских зрна са правца од села Брегова“.
ОБр. 429
(у 11.10 час.)
„По извештају команданта Шумадиске дивизије II. позива једно наше одељење протерало је из Балта Бериловице два вода непријатељске пешадије, и једно одељење коњице, који су вршили пљачку у селу. Једно непријатељско одељење појавило се у правцу Ошљана, али је одбивено. Командант Комбиноване дивизије I. позива јавља у 6.30 час.: У току ноћи 16./17. октобра непријатељ је код Ђумрука покушавао напад неколико пута, али је био одбивен са великим губитцима. Командант Неготинског одреда јавља: „Наши су делови у току данашњег дана контра нападом потисли непријатељске делове на Рогљевском брду до села Вељкова. Добивши појачање од једног батаљона, непријатељ је понова предузео напад уз садејство јаке артилериске ватре, потиснуо наше делове до коте 200 на Рогљевском брду, где су се наши и задржали. Непријатељски напад од Мокрањске железничке станице Рушањском косом одбивен је. Према Буковачком брду од села Халева непријатељ је отварао артилериску ватру без пешадиског напада“.
Од команданта II. армије
ОБр. 9025
у 10.35 час. (17. октобра)
„Стање код армије у току ноћи 16./17. октобра и јутрос овако је: Код Тимочке дивизије I. позива синоћ око 20 часова непријатељ је са једним батаљоном нападао на чету на положају Крагујевац, која се, због бојазни да не буде одсечена од свог батаљона, повукла на Курјачки вис; иначе ноћ је прошла на миру. Код Моравске дивизије I. позива: Стање је редовно, ноћ је прошла на миру; један каплар и девет редова за које је јављено са ОБр. 8964, да су нестали, вратили су се. Код 10. пешад. пука стање је редовно; рањени бугарски војник при јучерашњем пушкарању изјавио је, да је из 41. пука Софиске дивизије и да према томе одсеку нема сад више него овај пук и два топа“.
ОБр. 9034
(у 11.30 час.)
„Према до сад прикупљеним податцима ове су непријатељске трупе на фронту ове армнје: На фронту Тимочке дивизије I. позива од Тупанара до Великог Села код Нишаве, почев с десног непријатељског крила пукови: 17., 25., 16. и 6. На фронту Моравске дивизије I. позива од Великог Села код Нишаве па до Пресеке, почев с десног непријатељског крила пукови: 1. и 42. На фронту 10. пешад. пука I. позива од Пресеке до Пешчане Чуке 41. пук. Дакле цела 1. Софиска дивизија више 17. пук из 9. дивизије. Да ли има на фронту ове армије још каквих трупа распоређених по дубини непознато је. У већини случајева пукови имају по два батаљона у првом борбеном реду, један у пуковској резерви и по један из сваког пука за бригадну односно дивизиску резерву. Пукови 41. и 42. јаки су по 3 батаљона, остали су од по 4. Чете су јаке од по 3 официра и 200 људи. Пукови имају по једно митраљеско одељење од по 4 митраљеза; сваки војник носи по 250 метака по фишеклијама и торбама“.
ОБр. 9050
(у 17 час.)
„Командант 10. пешад. пука I. позива јавља, да је непријатељ у 11.40 час. у јачини једног батаљона напао са Гноја и Црног врха на Чуку но да је напад одбивен. Командант Тимочке дивизије I. позива, данас у 13.20 час. јавља: „Јутрос између 8 и 9 часова непријатељски мањи делови од Била и Врле Главе заустављени су ватром наших предњих делова са Орље и Бегове рудине, сад је све мирно. Наши делови на Курјачком врху и Смрчикраку воде борбу са неколико непријатељских чета, које одступају од Коњарског врха, Рођене Чуке и Врле Главе, под заштитом своје брдске артилерије код Дубоког Вртопа (јужно од Рођене Чуке). У 6.30 час. 2 – 3 непријатељске чете са фронта Ржана – Росомачки вис, потпомогнуте са две артилериске групе од села Славиња и Радуновог гумна покушале су наступање, али су одбивене. Код Топлодолског одреда цело пре подне је мирно“.
Од команданта Власинског одреда
ОБр. 181
у 22.55 час. (17. октобра)
„Из извештаја који сам добио у току јучерашњег и данашњег дана са правца од Врања може се закључити, да су Бугари нападом на ширем фронту једновремено успели да одвоје Криво Паланачке трупе од овог одреда и кад су добили слободан простор од Патарице до реке Пчиње према Козјаку, отпочели су јаче нападати на Власину и Врање, нарочито са источне стране Врања. Са јужне стране упућивали су појачана одељења, а јуче је један ескадрон допро до саме Врање и на неколико места порушио железничку пругу; између Ристовца и Врања дејствовала су и два топа за кратко време. Јуче је противник нападао на линији Српска Чука (кота 1443), Коњски рид и Говеђа глава са снагом од 3 пешадиска пука (13., 29. и 46.). У правцу Криве Феје нападао је са 2 – 3 батаљона, јачи напад био је левим крилом, те су трупе команданта 4. кадровског пука, који је у своме саставу имао 6 батаљона и 2 брдска топа, одбачене на линију између Корбевачке и Јелашничке реке. Противник се задржао на положајима: Присади – Јавор. Сем тога напад је био и на простору између Пајчиног гроба и Грамаде, а почео је у 12 час. и завршио се у 16.30 час. Данас до подне је затишје на свима правцима. Податке о утрошку муниције и губитцима још нисам добио са тога правца према Власини. Трупе овога одреда држе сад ову линију: десна обала Јелашничке реке – Просеник – Стрешер – Пландиште – Ханови -Власинско Блато – Мали Врх – Грамада – Преслоп до изворног дела Градске реке. Непријатељ држи положаје према Просенику, Власинске њиве па дуж границе ка Дашчаном Кладенцу -Пајчин гроб – Димничку Чуку – Букову главу и десну обалу Врле реке“.
ОБр. 183
(у 23 часа)
„Данас у 11 час. добивен је извештај од команданта коњичког пука да се противник утврђује на положају Присада кота 950 источно од Себеврања и на положају Јавор (секција Власина). Код Врања противник се утврђује на Кунаревој Чуци, где је од прилике 1 чета; а у 17.30 час. добивен је извештај од истог команданта, да се непријатељ налази у Кривој Феји. Јужно од Врањске бање позади порушеног железничког моста на Морави налазе се два ескадрона и ½ чете пешадије. Према исказу једног војника из 1. пука, који је ноћас избегао из Врања непријатељ је напао Врање и заузео је са два ескадрона коњице, 3 батаљона пешадије и 2 топа, који су пласирани на Требешинском риду. Он тврди, да је ова колона прешла граничну линију код карауле Лепчинце, па преко Преображења и Златокопа спустила се у Врање“.
Од команданта трупа Нове Области
ОБр. 9190
од 17. октобра
„Командант Албанских трупа са ОБр. 378 од 10. октобра доставио ми је извештај: „Данас ми пристадоше двојица од Ахмет Бегових људи из Мата и поднеше писма која су примили, и по којима је командант Есад Пашиног трећег одреда Исхмет Мадик упутио наредбу Маћанима о предавању и прикупљању оружја, о поступку са онима који би против српске војске употребили оружје, о поступку са њиховим првацима итд. Маћани питају шта је са Ахмет Бегом, хоће ли се он вратити и хоће ли их наша држава узети у заштиту или не? Упућујем 11. ов. м-ца. у Мат капетана Милутина Стојановића и обвезника чиновничког реда Тројана Живковића који говори турски са потребним пратиоцима да саопште сакупљеном и наоружаном народу да треба и мора да се покори Есад Паши; да је Ахмет Бег у Нишу и да се посао уопште сврши на леп начин, јер нам није сад у интересу да плане пушка на овој страни. Незгодно је, да по захтеву Маћана дајем писмена упутства и одговоре, зато шаљем ову депутацију“. Овај поступак команданта Албанских трупа одобрио сам мојим решењем Ђ. ОБр. 9190“.
ОБр. 9422
(у 16.30 час.)
„Од команданта Вардарског одсека, коме сам наредио што је потребно по наређењу ОБр. 22487, добио сам извештај да је командант француских трупа одговорио: „С погледом на ситуацију и развој догађаја на овом одсеку, који пратим лично са начелником штаба од 14. ов. м-ца. па до овога часа, са трупама, које овде имам, немогуће ми је да вам за данас ослободим и заменим ни један батаљон ваше војске. Обратићу се телеграмом главном команданту наше војске у Солуну и тражићу, да ми се одмах упућују нови батаљони којима ћу непрестано замењивати ваше батаљоне, и на тај начин постепено примати улогу команданта овога одсека на себе“. Пуковник Риф мисли на улогу команданта Вардарског одсека“.
ОБр. 9525
(у 13 час.)
„По добивеним извештајима трупе левога крила Кочанског одсека су растројене, поједини војници виђају се у правцу Штипа. Командант Криво Паланачког одреда има на Страцину само две чете и батерију хаубичку. Мајор Никола Илић, који је био на Чупином брду са око 200 војника налази се у Прешеву. Скопљу грози озбиљна опасност и потребно је најхитније евакуисање. Молим за инструкције на које ће правце базирати ова команда, да ли ка Прилепу, да ли ка Битољу и Тетову. Наредио сам, да се сем петодневног оброка хране, сва остала храна и обмундировна спрема евакуише ка Митровици, а оружје и муниција да се спреми за евакуисање. На моје трупе, које стижу из Албаније, не може се рачунати у Скопљу пре 20. ов. м-ца. у вече, а на 11. пешад. пук пре 18. ов. м-ца. Непријатељ је продро у старе границе и његове патроле ноћиле су 17. ов. м-ца. јужно од Ристовца. Код Криве Феје је један наш батаљон разбивен“.
Од делегата при француској Врховној команди
„Јуче ми је рекао начелник штаба Врховне команде, да су већ француске трупе почеле вршити улазак у Србију. Јуче је Врховна команда послала депешом инструкције ђенералу Сарају о раду савезничких трупа у Србији. Треба видети ту инструкцију. Будуће слање трупа у Србију и ратног материјала на првом је месту питање политике сила Споразума. Будућа конференција у француској Врховној команди биће од велике важности по Балканско полуострво. Француска Врховна команда у свему нас помаже. Рапорти који овамо шаљу ђенерал Сарај и пуковник Фурније служе као основа за рад; за све ваше планове и намере морате њих прво задобити. Молим да се у копији ова депеша достави министру војном“.
Од војног изасланика у Лондону
Бр. 89
(у 10.50 час.)
„Јутрос сам говорио са Киченером, који ми рече: да савезници мисле о нама и предузимају што је у њиховој власти, али им за снажну и јаку помоћ треба времена. Жофр је мишљења, да се нама може помоћи слањем трупа у Србију. Киченер је пак мишљења да енглеско – француском снажном офанзивом на њиховом источном фронту принуде Немце на напуштање офанзиве у Србији. Као доказ да мисле на помоћ Србији, он је наредио, да се израђена муниција за њих пошаље нама. Захтева да се извести, ко је нама саопштио вест, да је сад два пут наређиван полазак савезничких трупа за Солун за Србију, а два пут одгађан, јер то не стоји. То могу бити интриге, на које се он љути. Да сте питали пуковника Филипа, он би вас одмах уверио, да је то неистина. Лажи и овако ометају искреност у раду. Молим јавите ми одмах, да бих га известио, јер он то тражи. Препоручује упорну одбрану, и ако се мора повлачити онда стопу по стопу; кварити путове, обичне и железничке; мостове, тунеле, вијадукте, те отежавати напредовање Немаца, да би се добило времена за долазак савезничке јаче помоћи, јер слаба помоћ не би донела користи“.
Од делегата Врховне команде при црногорској војсци пуковника Пешића
„Јављају из Букурешта да су 8. ов. м-ца. дошли у Београд маршали Макензен, Галвиц и Гашпари, ради операција против Србије. На Београд је нападало 6 дивизија, а очекује се долазак 4 корпуса. Мисли се, да ће немачко – аустриске војске упућене на Србију бити око 350.000 Аустро – Немаца“.
Од војног изасланика у Паризу
Бр. 400
(у 12.15 час.)
„Сва наређења и депеше које добијам од вас и од министра војног предајем у копији посланику у Паризу, а у преводу лично ђенералу Жофру, начелнику штаба Врховне команде са објашњењима. Ђенерал Жофр и Врховна команда потпуно су на нашој страни; веома се интересују за нас; слажу се са надом наше Врховне команде. Ђенерал Жофр свагда и свуда потпомаже наше захтеве. Јуче је био код председника републике и министру говорио о акцији на Балканском полуострву. Телеграфисао је руском ђенералу Алексијеву о помоћи Србији. За сад Француска и Енглеска шаљу 150.000 војника. Све је у овом смислу наређено“.
Од војног изасланика у Русији
Бр. 300
(у 13.05 час.)
„Цар је са престолонаследником стигао овде. После вечере упознао сам Цара са садржајем депеше Њ. В. Престолонаследника Бр. 22350, а депешу на руском језику са потребним објашњењима дао сам начелнику штаба с молбом, да је преда Цару. Цар ми је рекао, да ће питање о помоћи и дејству против Бугарске опет сутра са начелником штаба расмотрити; вели, да је вољан учинити све могуће, али у датом тренутку, јер и код њих је стање тешко. Сутра ћу вам јавити одговор Царев. Сад знам позитивно то, да ће се једна јака здружена бригада послати у Солун преко Архангелска. Одређене трупе се попуњавају и снабдевају потребама“.
Од делегата при француској војсци у Србији капетана Маринковића
Бр. 33
(у 11.20 час.)
„Поновио сам молбу код енглеског војног изасланика из Атине, да нам се ставе енглеске трупе, које су овде. Потребно је, да се у штаб ђенерала Сараја пошаље један наш виши официр, према коме би се опходили са више пажње и предузимљивости, коју мени ни мало не указују. Молим да се сменим“.
Бр. 40
(у 11 часова)
„Наше трупе Вардарског одсека биће 19. ов. м-ца. у вече смењене француским трупама, јачина: 7 батаљона, 16 митраљеза и 3 батерије под командом ђенерала Бају. На овај одсек послаће се још једна бригада. Већој и бржој помоћи не можемо се надати. На путу је једна француска бригада; 20. ов. м-ца. поћиће из Марсеља још једна дивизија. Овде искрцане енглеске трупе јаке су: 1 дивизија од 13 батаљона и 16 батерија. На путу су трупе непознате јачине. Енглези немају никаквог наређења за употребу њихових трупа“.
Наређења Врховне команде
ОБр. 22535
(у 11.30 час.)
Команданту Моравске дивизије II. позива. „Наређено је да се један пешадиски пук и две пољске брзометне батерије из подручне вам дивизије транспортују у Владичин Хан, где да се ставе на расположење команданту Власинског одреда. Са штабом и свима осталим трупама те дивизије одмаршујте одмах у Младеновац, где ћете остати на расположењу Врховне команде до даљег наређења“.
ОБр. 22541
(у 24 часа)
Команданту I. армије. „Према садашњој ситуацији на војишту потребно је, да се Моравској дивизији II. позива врате 3 батаљона, које сте придали Соколској бригади. Чим ово буде могуће, наредите, да се ови батаљони одмах прикупе у Ваљеву, одакле их упутите у Младеновац у састав дивизије“.
ОБр. 22608
(у 19.40 час.)
Команданту трупа Нове Области. „Из ваше депеше Ђ. ОБр. 9422 не види се какво је сад стање код ваших трупа; које положаје сад оне држе; какав је њихов распоред; као и узроци, који су довели до оваквог стања. Стога по наређењу начелника штаба молим, да се што пре пошаљу (телефонски) телеграфски детаљна обавештења. Базирање те команде има бити на Приштину и Митровицу и у том правцу вршити евакуацију свега неупотребљивог. Веза ОБр. 22586 ове команде“.
ОБр. 22615
„Команданту Тимочке војске. Да Крајински одред прими улогу и задатак Неготинског одреда, осигуравајући према наређењу ОБр. 22450 од 16. ов. м-ца. правце од Доњег Милановца и Текије. Да Неготински одред престане дејствовати с тим, да штаб одреда са 8. пешад. пуком I. позива и једном брзометном батеријом образује, са трупама које се налазе код Књажевца, Књажевачки одред. Остали делови Неготинског одреда да уђу у састав Крајинског одреда. Извршењу овога приступити одмах“.