Операције аустро – немачке војске
Операције III. аустро – немачке армије
Дејство 8. аустриског и 22. немачког резервног корпуса. Овога дана (18. октобра) предузето је опште наступање. У циљу олакшања наступања левог крила III. армије, команда армиске групе
наредила је XI. армији, да упути један одред у позадину српских делова, који су били на положају ји. од Гроцке. Лево крило III. армије добило је задатак, да избије преко Гроцке и да дође у везу са XI. армијом. Ово је успело. Ђенерал Хауштајн стигао је око 13 час. у Гроцку; до 15 час. заузео је Циганско брдо. Благодарећи дејству артилериске групе мајора Девчића са леве обале Дунава, као и ватри 2. мониторске дивизије и пољских топова, постављених на висовима сз. од Гроцке, српски отпор код Гроцке и на Циганском брду није био јак. Овога дана по подне, један ескадрон коњице успео је да се пробије до суседних немачких трупа. Заузећем Циганског брда, добивена је једна ослона тачка на боку нових српских положаја.
Дејство 8. корпуса. 57. дивизија, која је дејствовала западно од Гроцке, отпочела је наступање у 9 час. и до 10.30 час. неузнемиравано од стране Срба заузела северне падине висова: 255 – Изворић – 237 – Чукерак. Ова линија била је слабо поседнута српским трупама, које су се, због јаке артилериске припреме, до 11 час. повукле. У даљем току осећала се јака ватра српских батерија са Крајкове баре, Дугачког поља, а нарочито са Маторца. Сем тога, од напред истурених извиђачких одељења добивени су извештаји, да су утврђења на вису: 305 – Крајковој бари и Маторцу јако поседнута. Пошто је цела тешка артилерија, па и лака још далеко заостала, командант дивизије доноси одлуку да сачека њен долазак. За то време пешадија се утврдила, и то: 2. брдска бригада на линији: Чукерак – 237 – Изворић, а 6. брдска бригада на линији: 255 – 276 – 278 до железничке пруге. На висове: 228 (Рамнице) – 267 – 223, упућена су извиђачка одељења. Лака артилерија стигла је око подне на висове јужно и западно од Заклопаче; тешка артилерија имала је тек ноћу да промени положаје. Наређено је да се напад продужи 19. октобра у 7 час. с тим, да бригада Хауштајна наступа ка Бошњаковој ливади, а артилеријом са Циганског брда да дејствује у бок српских положаја на Маторцу и Дугачкој пољани. 59. дивизија. Овој дивизији отежавала је српска артилерија привлачење и дејство батерија. До ноћи овог дана трупе ове дивизије стигле су на линију: Рипањски тунел – 297 – 245. Српски положаји били су на линији: 305 – преко Страже – Липа – 318 – Ковиона.
Дејство 22. резервног корпуса. Овај корпус отпочео је наступање у 8 часова. 43. резервна дивизија ушла је у Рипањ без борбе; до ноћи заузела је српске предње положаје Џевер брдо и Столице; 44. резервна дивизија стигла је до ноћи на линију: 360 – јужно од Танки рт. 26. дивизија потиснула је слабе српске делове код мех. Липовице, затим је заузела борбом Гунцате и Баћевац; у вече нападала је десним крилом Вис 259, а левим крилом Кремените њиве; 2 батаљона и 3 батерије морала је оставити за заштиту бока на линији: Мељак – 259 – Цигани, пошто је око 15.30 час. један српски пук наступао од Прогона ка коти 193 (Вранић). Против ових српских трупа, употребљени су у даљем току делови 19. корпуса.
Дејство 19. корпуса. Ђенералмајор Рајнер са 20. ландштурмском бригадом и 205. ландштурмском бригадом отпочео је овога дана у подне наступање од линије: Дубоко брдо – Јасеновац, ка висовима југоисточно од Обреновца у три колоне. Средња колона наступала је правцем ка Буковику. До ноћи стигла је 20. ландштурмска брдска бригада до Кика и Баћевице, а 205. ландштурмска бригада до Буковика (4 батаљона). Слаби српски делови повукли су се у западном правцу преко Колубаре и према југу ка Конатици. Мост западно од Баћевице био је порушен. Од Јасеновца, одаслато је једно извиђачко одељење на Буздован, а једно од Буковика на Југовац. 21. ландштурмска брдска бригада водила је око 10 час. борбу код Обреновца. Да би тој бригади помогао, упутио је ђенерал Рајнер један батаљон 205. ландштурмске бригаде ка гвозденом мосту западно од механе кота 95. При доласку батаљона – око 15 час. – мост је био још поседнут, а један његов распон био је порушен. 21. ландштурмска брдска бригада, међутим, стигла је до ноћи тек на 150 – 200 м. пред Обреновац; њено десно крило ступило је у везу са бригадом ђенерала Шварца код к. 78. Бригада Шварца, до 13.30 час. била је овако распоређена: 1 батаљон вршио је обезбеђење на Сави; 2 батаљона држали су Кртинску и Царинарницу, а по 2 батаљона у резерви код Прогара и Бољевца. 17. брдска бригада, која је скинута са фронта, заноћила је у Јакову; 19. корпусна команда у Сурчину, а 19. октобра има да дође у Остружницу. Тешка артилерија и све коморе 19. корпуса, због непролазности Савских окука, упућене су преко Београда. Наређено је да се од тешке артилерије 19. корпуса, једна 15 см. батерија дугачких цеви и 24 см. мерзерска батерија стави III. армиској команди на расположење а сва остала оруђа имала су се транспортовати железницом на друга војишта.
Армиска резерва: бригада Мразека овога дана (18. октобра) по подне упућена је из Кумодража на простор јужно од Белопоточке механе. Пошто је командант 22. резервног корпуса известио да због прегруписања артилерије и дотурања муниције не може извршити напад на главни српски положај пре 20. октобра, командант III. армије регулисао је рад за 19. октобар овако: 8. и 22. корпус да у току 19. октобра припреме напад и да га изврше 20. октобра. Ако би, пак, околности биле повољне, 8. корпус може да га изврши и 19. октобра. У циљу заштите деснога бока, да ђенерал Понграц (53. дивизија) нареди наступање 19. октобра у 6 час. ка Вранићу, где се противник појавио и да потпомаже 21. ландштурмску бригаду у борби код Обреновца артилериском ватром. Десно крило главне снаге III. армије било је појачано са челним ешелонима 19. корпуса. На левом крилу, добила је Дунавска флотила наређење да 19. октобра спроведе мостовни материјал система Херберт ка XI. армији, а затим да обезбеди подизање моста код Градишта и да штити лево крило III. армије.
Дејство одреда ђенерала Сорсића и Штрајта. На фронту ових одреда, Срби су били тако брзо одступили, да је додир са њима 18. октобра готово био изгубљен. Делови одреда ђенерала Сорсића, који су до сад вршили обезбеђивање на Сави, прешли су неузнемиривано на десну обалу и стигли код Ноћаја. Бригаде ђенерала Шиса и пуковника Франца дошле су без борбе у Причиновић. Извиђачке патроле задржаване су још јужно од Табановића српском ватром. Глушци, Метковић и Дубље били су напуштени. Одред ђенерала Штрајта стигао је 18. октобра без борбе левом колоном у Богатић и Клење, а десном колоном у Бадовинце.
Дејство 62. дивизије. Овога дана (18. октобра) по подне стигла је тешка артилерија, али је морала још да изврши марш од 46 км., како би дошла на положаје. Због тога, командант дивизије ђенерал Калзер морао је одложити прелаз преко Дрине за 21. октобар.
Операције XI. немачке армије
На фронту 3. армиског корпуса: 25. дивизија заузела је простор западно од села Сеоне и село Водањ; 6. дивизија заузела је Малу Крсну. На фронту 4. резервног корпуса: 105. дивизија заузела је висове око Лучице, а код 107. дивизије стање је непромењено. На фронту 10. резервног корпуса: 103. и 101. дивизија избиле су на висове јужно и југоисточно од Божевца до Мишљеновца (Кулско брдо – Забрђе – Периш – Дугорица); 103. дивизија заузела је у вече Врањевац (269).
Операције бугарске војске
Операције I. армије
6. дивизија води борбу на левој обали р. Тимока без нарочитог успеха. 8. дивизија наступа лагано ка Књажевцу. 9. и 1. дивизија у току 18. октобра постављале су тешку артилерију за напад на српске утврђене положаје и то: 9. дивизија на Дренову главу источно од Калне, а 1. дивизија на Дренову главу код Пирота. Одред пуковника Стојкова остао је на истим положајима према Сурдулици.
Операције II. армије
После заузећа Калиманских положаја 16. октобра очекивале су се упорне борбе на Страцинском положају. Стога је командант армије наредио за 18. октобар ово: 3. дивизија, једном бригадом да обиђе Страцински положај са севера, остатак дивизије да нападне с фронта. 7. дивизија, пошто заузме Кочане, да наступа јужно од Кратова у циљу обиласка Страцинског положаја са југа. Коњичка дивизија добила је раније задатак, да по заузећу Кочана, брзо избије ка Велесу и да тамо пресече железничку пругу. Два ескадрона ове дивизије упућена су преко Пехчева и Радовишта ка Вардару у циљу извиђања у јужном правцу и за везу са одредом, који је био у Струмици (6 чета и 1 ополченски батаљон). Да се српском Криво – Паланачком одреду, који је са Чопиног брда и Киселице брзо одступао, не би дала могућност да организује упорну одбрану Страцинског положаја. 3. бугарска дивизија не сачекавши утицај заобилазних колона, напала је Страцински положај са фронталном колоном и успела 18. октобра после упорне борбе да га заузме. 7. дивизија продужила је наступање ка Злетову и Трипотанцима, где је на крају овог дана стигла. Коњичка дивизија у наступању ка Св. Николи стигла је српски 13. пук између с. Варсакли и Криви дол и напала га у коњичком строју. У вече овог дана дивизија је заноћила око Св. Николе. Одреди пуковника Сантурџијева и Бошњакова кретали су се овога дана ка северу расчишћавајући долину Мораве од српских одељења на простору: Врања – Себе Врања.