Операције Тимочке војске
18. октобра извршено је формирање Књажевачког одреда. Према наређењу Врховне команде ОБр. 22615 од 17. октобра, штаб Неготинског одреда образовао је штаб Књажевачког одреда. Пошто је ситуација код Књажевца неминовно захтевала, да се тај правац што скорије затвори а 8. пук I. позива, који је према наређењу Врховне команде ОБр. 22615 од 17. октобра требао да уђе у састав Књажевачког одреда, био је тек у смењивању на досадањем положају, наредио је командант Тимочке војске да се 4. пук I. позива „Стев. Немање“, који је био у Зајечару, одмах крене у Књажевац у циљу формирања Књажевачког одреда: 8. пук I. позива упућен је у Зајечар.
Састав Књажевачког одреда. Командант пуковник Милош Ђ. Станковић (командант 4. пука I. позива).
4. пешадиски пук I. позива са митраљеским одељењем (из Крајинског одреда).
2 батаљона 10. пука II. позива.
1., 3. и 4. батаљон 5. кадровског пука.
1. прекобројни батаљон 4. пука III. позива.
1 батаљон последње одбране 14. пуков. округа.
4 пољска Дебанжова топа.
1 вод пољске брзометне батерије.
1 пољска брзометна батерија (из Крајинског одреда).
2 брдска брзометна топа 7. батерије.
1 ескадрон Шумадиског коњичког дивизиона II. позива.
Мунициска и профијантска колона 4. пука I. позива и профијант колона Неготинског одреда; део мунициске и профијант колоне Шумадиске дивизије II. позива.
Задатак одреда: Упорна одбрана Књажевца и заштита правца: Књажевац – Соко Бања и Књажевац – Бучје – Бољевац. Фронт дејства одреда: Од Балиначке реке до Селачке и Врбничке реке. Десно од одреда Шумадиска дивизија II. позива са крајњим левим крилом В. Грнчар – Остриковица. Штаб је дивизије у Јаловик Извору. Лево је одред Комбиноване дивизије I. позива са крајњим десним крилом на Ветрену к. 500. Штаб је дивизије у Зајечару. Комуникациска линија одреда: Књажевац – Соко Бања. Слагалиште у Соко Бањи. Одред је под непосредном командом Тимочке војске. Штаб је одреда у Књажевцу.
Дејство Шумадиске дивизије II. позива. На десиом одсеку: Непријатељ се утврђује код Тиоштице, а око Балта Бериловице примећена је једна непријатељска чета и већи број патрола. Код Кадибогаског одреда: После подне 18. октобра упућене су две чете на Градишку чуку (к. 907), ради протеривања непријатеља. Предњи делови Кадибогаског одреда повукли су се на западне косе: Голе и Градишке чуке. Напомена. Трупе овог одреда улазе у састав горе формираног Књажевачког одреда, који ће стајати непосредно под командом команданта Тимочке војске. На правцу Краљевог села, пред фронтом коњичког дивизиона Шумадиске дивизије II. позива, непријатељска колона која се спуштала са Треске преко планинског дела ка Ошљану (јачине један батаљон са митраљезом и једним топом), избила је на коту 556 и 333. Непријатељска побочница кретала се од Марковог камена и заузела је Јаношицу к. 997, због чега је командант дивизиона повукао свој део са Јаношице испод коте 884. Непријатељска колона у селу Ошљану организовала је нов напад преко Корита и преко коте 333 у намери, да одбије коњички дивизион од левог крила његове дивизије. Командант Шумадиске дивизије II. позива наредио је команданту коњичког дивизиона, да што дуже време заштити везу Зајечар – Књажевац и да осигура леви бок Књажевачког одреда. У овом циљу да заузме линију: Аџин гроб – к. 346 -Голча брдо – к. 884, а једно одељење да пошаље на Петину (источно од села Јаношице), ради хватања везе са деловима Књажевачког одреда на Горуновцу, а напуштање везе Зајечар – Књажевац и пребацивање на леву обалу Тимока да изврши тек тада, кад на то буде приморан много јачом снагом непријатељском; саопштено му је, да је потребно држати се на десној обали Тимока бар 1 – 2 дана.
Дејство Комбиноване дивизије I. позива. Непријатељ је са по два топа од М. Извора и Киријева тукао Вршку чуку, без резултата. По прикупљеним податцима непријатељ има: На Тупану један батаљон; код коте 371 један батаљон, на Бачишту три чете. У току дана на Дугачком рту сахрањено је 92 непријатељска леша.
Дејство Неготинског одреда. У 15 часова, непријатељ у јачини до два батаљона, под заклоном магле и јаке артилериске ватре, успео је да одбаци наше предње делове са источних падина: Локвањског и Рогљевског брда. По исказу заробљеника, према овоме одреду налази се 35. и 36. непријатељски пук (2. бригада 6. дивизије).
Дејство Крајинског одреда. У вече 18. октобра овај одред стигао је у околину Речке. Штаб је одреда у Речкој. Овога дана отпочела је смена Неготинског одреда са Крајинским одредом.
Операције II. армије
Дејство одреда на Тумби и Таламбасу. У саставу овог одреда биле су ове трупе: 10. пешад. пук I. позива, ојачан са: 2 батаљона 3. пука III. позива, 1 пољском брзометном батеријом; 1 брдском брзометном батеријом, 1 хаубичком брзометном батеријом, 1 водом аустриске брдске хаубичке батерије и 1 водом коњаника. Одред држи фронт од изворног дела Градске реке до реке Мурговице у оваквом распореду: Тумбаски одсек. Између Градске реке и реке Тегошнице поседају: 2 ½ батаљона 10. пука I. позива; 1 батаљон 3. пука III. позива; 1 брзометна хаубичка и 1 пољска брзометна батерија, с тим, да пешадија држи и предње тачке: Барисе – Караљуковица и Самар. Таламбаски одсек: Између реке Тегошнице и реке Мурговице поседају 1 ½ батаљон 10. пука I. позива; 1 батаљон 3. пука III. позива; 1 брзометна брдска батерија и 1 вод заплељене аустриске брдске хаубичке батерије, с тим, да пешадија држи и предње тачке: Чука (1366) -Гариње – Крст – Дубје. У току 18. октобра непријатељ на фронту овог одреда повукао се на Црни врх, оставивши предње делове на положају Гној.
Дејство Моравске дивизије I. позива. Распоред ове дивизије, која држи фронт између реке Мурговице и Нишаве, био је 18. октобра овакав: Десни одсек, између реке Мурговице и Присјанске реке, поседају: 3 батаљона 3. пешад. пука I. позива; 1 дивизион Моравског артилериског пука; вод аустриске заплењене хаубичке батерије; 2 Дебанжова вода и Моравски пук, с тим, да ове трупе држи и тачке: Градиште – Поглавје – Љиљачу – Рњос – караула Бела вода – Тумбу – Градиште. Средњи одсек, између Присјанске реке и линије Четвер – источна падина Црнодрме, поседају: 3 батаљона 16. пешад. пука I. позива; 2 пољске брзометне батерије; 1 вод аустриске заплењене хаубичке батерије и 1 вод Дебанжове батерије, с тим, да ове трупе држе и тачке: Влашку планину – Св. Илија – караулу Влашку – Градиште – Драганов врх – караулу Јалботина и Четвер. Леви одсек, између линије Четвер – источна падина Црнодрме и Нишаве, поседају: 3 батаљона 1. пешад. пука I. позива; 1 пољска брзометна батерија; 2 вода Дебанжове батерије и Тимочки коњички пук, с тим, да пешадија држи предње тачке: Визарице, Озрење, Гијов дол и Корењак. На овом одсеку код села Војнеговца пласирана је и тешка артилерија ове армије и то: 2 градске батерије и 1 брзометна хаубичка батерија. Општа резерва: 1 батаљон 3. пука I. позива и 1 батаљон 6. пука I. позива код с. Присјана. У току 18. октобра није било ничега значајног на фронту ове дивизије.
Дејство Тимочке дивизије I. позива. Распоред ове дивизије, која држи фронт између Нишаве и планинског ланца: Миџор – Бабин зуб – Брезовачка чука, био је 18. октобра овакав: Десни одсек: Од Нишаве до Бучја закључно, поседају: 14. пук I. позива; 3 пољске брзометне батерије; 3 Дебанжова топа и 1 вод брзометне хаубичке батерије, с тим, да ове трупе држе и тачке: Орљу – Бегову рудину – Стрчикрак и Курјачки врх. На овом одсеку, северозападно од с. Крупца пласирана је и 1 градска батерија. Средњи одсек: Од Бучја па закључно са Видличом, поседају: 3 батаљона 20. пука I. позива; 2 пољске брзометне батерије; Крупова брдска батерија; 1 вод брзометне хаубичке батерије и 1 вод брдске хаубичке батерије, с тим, да ове трупе поседају и линију: В. Глава, Турско ливађе и Одоровски прелаз. Леви одсек: Од Видлича до изворног дела Дојкиначке реке, поседају: 2 батаљона 15. пука I. позива; 1 пољска брзометна батерија (3 топа); 3 Дебанжова топа, с тим, да ове трупе држе и тачке: Штит – Страшну чуку – Субина локва -Рсовци – Копрен. Топлодолски одред: Од Дојкиначке реке до планинског ланца Миџор – Бабин зуб – Брезовичка чука, поседају: 1 батаљон 20. пука I. позива; 1 батаљон III. позива; 1 брдска брзометна батерија, с тим, да ове трупе поседају: Крваве баре – Братков врх – Браткову страну – Бабин зуб – Жаркову чуку – Балван и Брезовичку чуку, а 1 чета III. позива и 2 брдска топа су у саставу посаде на Граникову. Општа резерва: 2 батаљона 15. пука I. позива на Мрамору.
У току 18. октобра на фронту ове дивизије развила су се ова дејства: Код десног одсека: Незнатне чарке. Код средњег одсека: Непријатељ је вршио нападе на Предину Градину, Черту, Големи врх, потпомаган артилериском ватром са Капане, Орљака и из 2 брдска топа са Димчиног браништа, који су тукли Големи врх. Напад на Големи врх непријатељ је предузео у 9.30 часова пешадијом у три правца: Од Димчиног браништа, од Високе Ржане и од Капане. Овај напад одбивен је ватром. Користећи се маглом, а под заштитом своје артилерије, непријатељска пешадија понова се приближила Големом врху. Од 11.30 часова борба је постајала све интензивнија; дошло је и до борбе бомбама. Око 12.30 часова непријатељ је успео, да потисне наше чете са Големог врха ка Одоровском прелазу. Око 13 часова непријатељ је почео напад на Черту и Турско ливађе и пошто су чете на Кочинама и Черти биле доста истакнуте, а непријатељ је јаче надирао ка Черти, то су обе чете повучене на линију: В Глава – Крушино – Браниште, и уз припомоћ батаљонских резерава, непријатељски делови су задржани у даљем наступању. Борба је завршена око 18 часова. Наше трупе држе линију: В. Глава – Крушино Браниште – Турско ливађе – Одоровски прелаз, а непријатељске трупе држе линију: Кочине – Черту – Големи Врх. Код левог одсека, вођене су безначајне борбе. Код Топлодолског одреда, непријатељски делови у јачини од једне чете наступали су ка гребену Бабиног зуба од Лескова Белутја и Орље уз Голему реку, али нису успели да изађу на гребен.
Дејство одреда на Граникову. Овај одред формиран је од 1 батаљона 3. пука I. позива, 1 чете III. позива, 2 брдска топа и 1 вода коњице. Батаљон 3. пука I. позива послат на Граниково стигао је 17. октобра око 24 часа код с. Мирковца на положај Горчаник, а 18. октобра рано у јутру избио је на положај Граниково, где је затекао 1 чету 2. пука III. позива и 2 брдска брзометна топа, који су тамо стигли 18. октобра око 2 часа. Командант овог одреда одмах је ухватио везу са четом из 11. пука II. позива на Викалишту и наредио утврђивање Граникова. Непријатељ је примећен код с. Тијоштице и у правцу Балвана.
Операције Jужно Mоравских трупа
Врховна команда наредила је са ОБр. 22643 од 18. октобра, да ђенералштабни пуковник Милан Туцаковић отпутује одмах у Владичин Хан и привремено прими команду над трупама налазећим се код Врања са задатком: да се бугарске трупе које надиру Врању од Криве Феје и од Пчиње одбаце назад, а затим обезбеди и успостави железничка веза Ниша са Скопљем. Трупе које су се налазиле на правцу: Врања – бугарска граница ове су: 3 батаљона 4. кадровског пука; 1 батаљон 17. пука I. позива; 2 батаљона 1. пука III. позива; 3 батаљона 1. пука II. позива; 4 ескадрона 4. коњичког пука; 2 батерије Моравске дивизије II. позива; 1 вод брдске артилерије; 1 вод Дебанжов; 1 вод последње одбране и 2 чете добровољаца. Под команду пуковника Туцаковића долази привремено и Власински одред пуковника Плазине. Пуковник Туцаковић стоји непосредно под Врховном командом. Штаб је његов у Владичином Хану. Све трупе под командом пуковника Туцаковића добиле су назив Јужно Моравске трупе, које су подељене на Власински и Врањски одред. У јутру 18. октобра код Врањског одреда ситуација је била оваква: непријатељ је у Врању са 3 батаљона, 2 ескадрона и 2 топа. По једна чета налази се у Врањској станици, код Сувог дола и на Кумаровој чуци, где се утврђују. Једна чета која је наступала долином Мораве ка станици Врањске бање, одбивена је једним нашим ескадроном. Непријатељ је у току 17. октобра и ноћу 17./18. октобра утврђивао положаје: Прештип 1184 – Мркша 1398 – Просјак – Заврта Кобила и држи Криву Феју. У правцу Масуричке реке нема непријатеља.
Наше су трупе овако распоређене: 4. коњички пук испред фронта са главном снагом дејствује долином Мораве. Десни одсек: Грамађа – Мртвица држе 3. и 2. батаљон 4. кадровског пука. Центар: Кукуљица – Витина глава, држи 1. батаљон 17. пука. Леви одсек: Тумба – Градиште – Уши, држе 2 батаљона 1. пука III. позива; 500 стараца последње одбране и 2 брдска топа. У резерви: 1 батаљон 4. кадровског пука; 2 чете добровољаца; 1 чета 2. пука. III. позива и 2 митраљеза. Овога дана (18. октобра) упућен је 1. батаљон 17. пука I. позива у састав Власинског одреда. Батаљон 4. кадровског пука из резерве сменио је овај батаљон на положају: Кукуљица -Витина глава. У вече 18. октобра пуковник Туцаковић примио је команду над одредима Врањским и Власинским. После борбе на фронту Врањског одреда знало се, да се непријатељ задржао на линији: Мркша – Островац – с. Клисурица – Кумарева чука. Његови делови доспели су на положаје десне обале Бањске реке. Извесним деловима држи положаје североисточно од Врања на десној обали Бресничке реке. Слабији његови делови пробили су од Врања преко села Девотина у изворни део Ветернице. Власински одред држи десну обалу Јелашничке реке -Просеник – Стрешер – Пландиште – Ханови – Власинско блато – Мали врх – Грамада – Преслоп – до изворног дела Грамадске реке. На овом правцу непријатељ је на линији: према Просенику – Власинске њиве и дуж границе ка Дашчаном Кладенцу – Пајчин гроб – Димина чука – Букова глава – десна обала Вуче реке. Да би се непријатељ задржао од даљег надирања, затим пребацио преко границе, командант Јужно Моравских трупа пуковник Туцаковић, наредио је ово:
а) Да командант Врањског одреда поседне и утврди положај на десној обали Јелашничке реке: Широко поље – Мртвица – Кукуљица – Тумба – Врле стране, ухвативши везу са трупама Власинског одреда.
б) Ради држања праваца левом обалом Мораве: 4. коњички пук (3 ескадрона), батаљон 1. пука II. позива и 2 топа да заузму положаје североисточно од с. Моштанице, извиђајући што енергичније ка Врању, а осталим деловима запречавајући прелаз преко села Девотина и уопште у долину Ветернице. Да би се констатовало право стање ствари и да би се што скорије предузео енергичан рад, било је потребно, да се што пре сазна јачина непријатеља на овом правцу.
в) Команданту Власинског одреда наређено је да држи што упорније садање положаје, тежећи да непријатеља сузбије са важних тачака, којима је успео да овлада, те да га пребаци преко границе.
У току 18. октобра, непријатељ је на фронту Власинског одреда четири пута у краћим размацима предузимао напад и јуриш на положај Пландиште и Гаџину пољану. Око 16 часова, користећи се јаком маглом, непријатељ је прикупио знатну снагу према Пландишту и примакао се на врло кратко одстојање; извршио јак налет и заузео положај, одбацио оба батаљона 17. пука I. позива, који су држали Пландиште. И ако је општа резерва била у близини, ипак се није могао извршити контра напад, јер су батаљони нагло одступали са положаја, а магла је спречавала сваку прегледност. Командант Власинског одреда наредио је, да се резерва постави код Ханова и заштити одступање потиснутих батаљона. После овога наређен је овакав распоред: 17. пук са једним батаљоном на Стрешеру а 2 батаљона на десној обали Врле реке, осигурава простор од Стрешера преко Вучиделце – Чипаци – Шојин рид до раскрснице јужно од села Величева Махала. Трупе левог одсека задржале су свој досадањи положај. Командант Јужно Моравских трупа наређује, да се Пландиште поврати и скреће пажњу, да од држања Стрешера и Пландишта зависи не само положај Власинског одреда него нарочито и положај трупа Врањског одреда. Пошто је командант Јужно Моравских трупа био решен, да Врањски одред у најкраћем року предузме напад ради сузбијања непријатеља преко границе и ослобођења железничке пруге, било је преко потребно да се горе изложени положаји сигурно држе.
Операције трупа Нове области
На Вардарском одсеку, непријатељ се у току 17. октобра повукао на положај Попчево. На Кочанском одсеку непријатељ је предњим деловима доспео до Арђулице а његове коњичке патроле виђене су на Злетовској реци. 18. октобра непријатељ је почео напад на фронт Брегалничке дивизије и Криво – Паланачког одреда, правцима који воде ка Битољу, Скопљу и Гиљану. Водећи борбу за добијање што више у времену, док се савезничка помоћ јаче не испољи и да се трупе одрже у руци и за даље борбе, командант трупа Нове Области наредио је 18. октобра ово:
„Да командант Брегалничке дивизије I. позива мањим делом своје снаге штити правце преко Велеса и Кавадара ка Битољу, нарочито бранећи прелазе на Вардару, а већим делом правце преко Велеса и Овчег поља ка Скопљу, базирајући на правац ка Скопљу и држећи везу на југу са француским трупама и северно са трупама Криво – Паланачког одреда долином Градишке реке, заузимајући и положај Градиште. Да се трупе Вардарског одсека најхитније замене француским трупама, и да се хитно прикупе за одбрану праваца преко Кавадара и Велеса. По прелазу на десну обалу Вардара трупе из састава Вардарског одсека појачати тако, да у њиховом саставу буде 14. кадровски пук и 2. пешад. пук I. позива са брдском брзометном батеријом и 4 Дебанжова топа. Командант Битољске дивизиске области појачаће ове трупе са поузданим обвезницима.
Да командант Криво – Паланачког одреда штити правце, који од Црног врха, Кратова, Криве Паланке и долине Пчиње воде ка Куманову и Скопљу, базирајући на Скопље.
Да 1. батаљон 11. пука, са митраљеским одељењем, четом Косовских обвезника из Куманова, две чете Ибарских обвезника из Куманова, четом подофицирске школе и Гиљанским одредом, који је 18. октобра зором пошао из Гиљана, да затвори Кончулски теснац, заштити правце који од Врања воде преко Бујановца и Прешева ка Гиљану, долазећи у везу са Криво – Паланачким одредом на реци Пчињи, а наслањајући се северно на Козарник. Све ове трупе образоваће Гиљански одред, који ће стајати под командом трупа Нове Области. Гиљански одред ће базирати на Гиљане“.
Дејство трупа на Вардарском одсеку. У току дана 18. октобра није било борбе. У току ноћи 18./19. октобра, наше трупе замењене су француским трупама у јачини 7 батаљона са артилеријом под командом ђенерала Бају. Командант Вардарског одсека добио је наређење од команданта Брегалничке дивизије да упути 3 батаљона 2. пука I. позива и вод позициске батерије са Демир Капије и 2 топа 6. брдске батерије одмах хитно у Велес и да поседне прелазе на десној обали Вардара; цео 14. кадровски пук са 2 топа 9. брдске батерије и оба топа са Давидова да пошаље возом у Криволак и да тамо поседне десну обалу Вардара. Ове трупе нису још биле смењене француским трупама, које су биле у пристизању код железничке станице Струмице.
Дејство Брегалничке дивизије. У току ноћи 17./18. октобра вршено је прикупљање и уређивање трупа на ново одређеним положајима на линији: Петришино брдо – лева обала Брегалнице. 18. октобра у 7 часова отпочела је борба на Брегалници и трајала је до 16 часова, кад су наше трупе, под снажним притиском непријатеља, по киши и по блату отпочеле повлачење ка положајима на десној обали Азмака. Трупе су биле у таквом стању, да се није могло очекивати, ако непријатељ продужи гоњење 19. октобра, да ће моћи дати озбиљан отпор. Командант дивизије упутио је 3 позициске батерије на десну обалу Вардара, ради заштите евентуалног пребацивања наших трупа преко реке. За заштиту праваца ка Велесу одређен је: 13. кадровски пук и 6. брдска Дебанжова батерија; за заштиту праваца ка Скопљу: 16. и 20. кадровски пук, 3. брдска батерија, 1. француска батерија и 2. батаљон 2. пука. Са овим деловима повлачи се и штаб дивизије. У току ноћи 18./19. октобра, продужено је повлачење ка положајима за непосредну одбрану прелаза преко Вардара и Пчиње и то: 13. кадровски пук у правцу Велеса на положаје леве обале Вардара, а 16. и 20. кадровски пук у правцу Скопља на положаје леве обале Пчиње, са одредом из 16. пука на Градишту.
Дејство Криво – Паланачког одреда. Борба је почела 18. октобра око 11 часова и трајала је до 17 часова. И поред врло јаке борбе против надмоћнијег непријатеља, наше су трупе успеле, да се одрже на својим положајима: Црни врх – Страцин – Побијен камен. У саставу овог одреда био је 18. кадровски пук (700 пушака) са 2 француска брдска топа, који је у току ноћи 18./19. октобра држао коту 900 и био развучен на фронту 6 км. Због слабог поседања положаја, јаке заморености трупа и палог морала код војника, очекивао се пробој на сваком делу фронта овог одреда, где би год непријатељ груписао јаче снаге. Пошто није било на расположењу никаквих слободних трупа за појачање овог одреда, то је командант трупа Нове Области наредио команданту овог одреда, да у духу стављеног му задатка заштити правце ка Куманову и Скопљу, повлачећи се на следећу линију на десној обали Градске реке и десну обалу Пчиње, чим осети, да трупе не могу да издрже удар.
Дејство Гиљанског одреда. Непријатељ држи Бујановац. 18. октобра у 7 часова стигао је у Куманово 1. батаљон 11. пука са митраљеским одељењем, где се до подне одмарао, а по подне преко Прешева кренуо ка Кончулском теснацу. Истог дана зором ишао је из Гиљана одред од 200 обвезника са 5. Дебанжовом батеријом и у вече стигао у Кончулски теснац, успевши да га затвори.