Ситуација
У току 18. октобра Врховна команда је примила ове важније извештаје:
Од команданта I. армије
ОБр. 8560
(у 1.50 час. од 17. октобра)
„На фронту армије дан је прошао на миру. Око 9 час. непријатељ је најпре јаком пешадиском па затим и артилериском ватром тукао Вишеград. Ватра је обустављена око 13 час. Покушај прелаза непријатељског према фронту Васојевићске бригаде осујећен је. Три његова чамца са људима потопљена су. Пред Вишеградом осећа се нека живост и кретање. Јутрос и вечерас непријатељ је тукао артилериском ватром наше напуштене ровове код Дреновца. Покрет трупа ка новим линијама положаја извршен је без узнемиравања од стране непријатеља. Дринска дивизија II. позива предњим деловима држи Обреновац – Ратаре – Скеланску шуму. Стражарски низ је на линији северна ивица Обреновца – села Кртинска – обала Савска код Скеле. Одред на десној обали Колубаре, главнина, делом код села Вранића. Предњим деловима је на Путиној Бари, а коњицом на Округлу бару. Веза са левим крилом заштитних трупа Београдске Одбране ухваћена је. Непријатељ пред фронтом овога одреда у јачини једног пука утврђује се на положајима источно од В. Моштанице, јужно од с. Сремчице – Цветковог гроба (к. 294) – Караула (к. 320). Дунавска дивизија II. позива до 17.30 час. искупљена је на положајима јужно од Шапца са коњицом на линији: Табановић – Штитар – Слепчевић – Липолист – Цер, а један одред на Текеришу. Додира са непријатељем нема. Десно крило Соколске бригаде у 12 час. стигло је на линију: Дорина – Деветак – Столице – к. 156 – преко Јадра – к. 222 – Јаребичко гробље – В. Главица са резервом у Јаребицама“.
ОБр. 8571
(у 10.35 час.)
„17. октобра око 22.30 час. добио сам извештај од команданта Београдске Одбране, да је он у току тога дана са својом главнином већ стигао на положај: Крајкове баре – Ковиона итд. са левим крилом повученим на положај Пајшуме код Лисовића. Да не би због тога био изложен десни бок мојих трупа код Обреновца, а и да би себи обезбедио пребацивање трупа на десну обалу Колубаре, одобрио сам команданту Дринске дивизије II. позива да привремено формира једну бригаду од 6 – 7 батаљона са потребним бројем артилерије и коњице и да их избаци на положај Прогон к. 191 на путу јужно од Мељака одржавајући везу са предњим деловима Београдске Одбране. Овим поводом ослабљен је фронт дотичне дивизије према Обреновцу, па сам због тога наредио команданту Дунавске дивизије II. позива, да један свој пук са 2 батерије од Шапца одмах упути на Уб. Са оваквим поступком мислим, да се постепено пребацујем на десну обалу Колубаре, јер су путови веома раскаљани, а и велика је даљина која за покрет предстоји Дунавској дивизији II. позива до положаја на десној обали Колубаре. Ако би ситуација испред фронта Београдске Одбране била ма којим поводом погоршана молим да будем одмах извештен, како бих ускорио покрет својих трупа, и напослетку молим за извештај, да ли општа ситуација још дозвољава бављење мојих трупа на садањој просторији у распореду садашњем“.
ОБр. 8574
(у 11.15 час.) од 18. октобра
„Командант Дринске дивизије II. позива депешом јавља, да се јутрос нашим трупама код Обреновца предао једаи аустриски поднаредник, који изјављује како је својим очима видео, да су 17. ов. м-ца. из јутра сва тешка оруђа, која су дејствовала против Обреновца, одвучена у правцу ка Београду“.
ОБр. 8577
(у 24 часа)
„Ноћ 17./18. октобра на фронту армије прошла је без значајнијих догађаја. Око поноћи непријатељ је избацио око 30 артилериских метака на село Кртинску. Пред Обреновцем је било слабијег пушкарања, а на фронту Ужичког одреда према Старом Броду и селу Рудићу, вођена је јача пешадиска борба. Пред фронтом Дринске дивизије II. позива непријатељски слабији делови налазе се испред Обреновца и у селу Кртинској. На фронту Дунавске дивизије II. позива додира са противником нема. По исказу избеглица из Ковиљаче и Лознице, непријатељ на том месту није још прешао Дрину, нити се на његовој обали што види од трупа. У распореду трупа армије учињена је измена у толико, што је одред Дринске дивизије II. позива на десној обали Колубаре појачан са једним батаљоном, а један пук са две батерије Дунавске дивизије II. позива кренут ка Убу“.
ОБр. 8597
(у 21.15 час.)
„Данас око 17 час. добио сам телефонски извештај од команданта Београдске Одбране, да је непријатељ отпочео покрет према целом његовом фронту потискујући му предстражарске делове. Скоро у исто време командант Дринске дивизије II. позива извештава, да су примећени покрети непријатељских делова и према његовом фронту у колонама на десној обали Колубаре. Према овој и оваквој ситуацији досадање положаје мојих трупа морам мењати. Руководећи се директивом начелника штаба Врховне команде ОБр. 22391, одмах сам наредио извршење моје директиве раније испослате свима командантима, и моје трупе вечерас отпочеше покрет за прелаз на десну обалу Колубаре ка правцу положаја унапред одређених. Пошто ово пребацивање мојих трупа на десну обалу неће тећи ни брзо ни лако, због удаљености и веома раскаљаних путова, молим, да се нареди команданту Београдске Одбране да употреби сву вештину и енергију, да се што дуже време позабави на вечерашњим својим положајима, како бих добио времена за извршење овога покрета, јер у колико год он мене по овом питању потпомаже јаче, у толико ћу бити, надам се, у могућности, да својом појавом олакшам његову ситуацију. Ужички одред ако не буде приморан навалом непријатеља остаће на својим положајима до даљег мог наређења. Предузете су мере да се све потребе војске евакуишу благовремено. Има везе са мојим рапортом ОБр. 8571 од данас“.
Од команданта Одбране Београда
ОБр. 4615
(у 11.30 час.)
„На фронту Одбране Београда ноћ је проведена на миру. Од јутрос је отпочела борба са нашим предњим деловима на Дражановцу код Рипња и на Изворићу“.
Од команданта III. армије
ОБр. 7607
(у 12.05 час.)
„Стање III. армије 17. октобра у вече: Браничевски одред, нападнут са око 3 батаљона и 3 батерије, потиснут је на положаје Дугорнице – Облеш – Забрђе, вршећи делимичне контра нападе. Његова једна чета и ескадрон затварају још улаз у долину реке Пека на Стражевици. Од мештана сазнало се о кретању неке непријатељске колоне од Голупца преко Тумана вероватно за Кучево. Дунавска дивизија I. позива, нападнута са око 3 пука са јаком артилеријом, потиснута је на положаје јужно од Божевца, доста је растројена, пошто је била у непосредном контакту са непријатељском пешадијом. Да сутра не би била бачена на утврђене Кулске положаје, наређено је, да заштитницу остави на Кулском брду – Церов гају, а са главнином да се ноћас повуче на линију: Бубањ – Врањевац – Црљенац. Један одред од једног пука пешадије и једне батерије, који је успешно водио борбу код Малог Црнића потпомогнут са артилериском ватром са десног крила Дринске дивизије I. позива, задржао је наступање непријатеља десном обалом Млаве, те је и даље остао на истом положају, ради одржавања везе са Дринском дивизијом I. позива и заштиту долине Млаве. Дринска дивизија I. позива је на истим положајима. Вођена је артилериска борба. Један пешадиски напад на десно крило одбивен је. Успешно је потпомагана одбрана одреда код Малог Црнића артилеријом са десног крила ове дивизије. Коњичка дивизија је на истим положајима. Борбе није било. Шумадиска дивизија I. позива утврђивала се на новом положају на десној обали реке Раље. Борбе није било, сем реперисања терена и са једне и са друге стране. Веза са Одбраном Београда је на Церју западно од Петријева помоћу коњичког пука“.
Од команданта Тимочке војске
ОБр. 435
(у 24 часа)
„Ноћ 17./18. октобра прошла је на миру, сем што је непријатељ отварао повремену слабу пешадиску и артилериску ватру на делу фронта Затвореничка пољана – ушће Безданице. По накнадно добивеном извештају, непријатељ је 17. ов. м-ца заузео Голу Чуку јужно од Шарбановца, где су били наши предњи делови“.
ОБр. 445
(у 1.40 час.)
„Командант Шумадиске дивизије II. позива јавља: „Непријатељ се утврђује код Тиоштица, а око Балта Бериловице примећена је једна непријатељска чета и већи број патрола. Око Голе Чуке (к. 1016) јужно од Шарбановца било је омање пушкарање“. Командант Комбиноване дивизије I. позива јавља: „Непријатељ је са по два топа од М. Извора и Киријева тукао Вршку Чуку, али без резултата. Заробљена су два војника из 51. пука. По изјави једног заробљеника из 1. батаљона овога пука, непријатељ је имао 50 мртвих и 130 рањених у борби 15. и 16. ов. м-ца. Непријатељска караула запаљена је (Затвореница). Наши су губитци 6 рањених и један нестао. По прикупљеним податцима од наших извиђачких делова на Тупану има 1 батаљон; код к. 371 је један батаљон и на Бачишту 3 чете. Поводом овога рекогносцирања непријатељ је отварао артилериску ватру на наше извиђачке делове. У току данашњег дана прикупљено је на Дугачком рту преко 100 бугарских пушака и сахрањено 92 непријатељска леша, а има их још много несахрањених“. Командант Неготинског одреда јавља: „Непријатељ је повремено отварао артилериску ватру од Брегова и Балеја – Ракитница. У 16 часова непријатељ, у јачини до 2 батаљона под заклоном магле и јаке артилериске ватре, успео је, да одбаци наше предње делове са источне падине Расанског и Балејског брда. По исказу једног заробљеника, према овоме одреду налази се 35. и 36. непријатељски пук“. Командант Крајинског одреда јавља: „Наша је артилерија у току прошле ноћи дејствовала с времена на време на Ада Кале и друм поред Дунава“.
Од команданта II. армије
ОБр. 9059
(у 0.45 час.)
„Стање код армије у току 17. ов. м-ца. поред јављенога, овакво је: Код Тимочке дивизије I. позива, према десном одсеку непријатељ је на линији: Грвнодар – Крагујевац. Наши делови остали су на својим местима. Према средњем одсеку, поред борбе о којој је јављено, непријатељска артилерија (хаубичка група код Ђурђеве Главе) гађала је пре подне Сумар, који није поседнут нашим трупама, а после подне га је посео део непријатељске пешадије. На осталим деловима овог одсека није било ништа значајније. Патроле са Големог врха јутрос су заробиле испред Димчиног браништа два непријатељска војника, који су изјавили, да су јуче нападали на Големи врх 1. и 2. батаљон 16. пука и да иза Димчиног браништа има пласиран један брдски топ. Према левом одсеку, непријатељ је предузео јутрос у 6.30 час. наступање на фронт: Ржана – Росомачки вис, ка Дреновој глави – Страшној Чуки. Наступање је било потпомогнуто двема батеријама пољским и то, једном код села Словца, а другом на Радуловом гумну. Борба је продужена целога дана, час са мањим час са већим прекидима, а још траје на делу код Височке Ржане. Јачина је непријатељске пешадије два батаљона из 16. пука. Предњи непријатељски делови су сад на линији: Сечина – Ржана – Росомачки вис. Код Топлодолског одреда, непријатељ се у току дана повукао са Крвавих бара ка Вражијој глави, а Крваве баре заузели су наши делови. Сем омањих чарки, борбе на овом одсеку није било. У току дана заробљено је на овом одсеку 25 бугарских војника из 17. пешад. пука и 8. брдске батерије, који су залутали идући са Миџора, где нису могли даље остати због велике хладноће. Код Моравске дивизије I. позива стање је редовно. Непријатељски извиђачки делови покушали су да пређу Суковску реку, поред овога, да заузму Лиља чуку (јужно од Пејиног Камена) код Пресеке. Сви ови покушаји осујећени су. На осталим деловима било је патролно пушкарање. Код 10. пешад. пука I. позива нема промене. У борби о којој је јављено непријатељ има јачих губитака“.
ОБр. 9068
од 17. октобра (у 9.20 час.)
„Шумадиска дивизија II. позива повлачи се на своје главне положаје код Јаловика. Оставила ми је необезбеђене правце за Темску, остављајући на Граникову свега 1 вод пешадије. Због овога сам морао са положаја скинути 1 батаљон и упутити да поседне Граниково. Молим Врховну команду, да има у виду околност, да ја немам трупа за заштиту праваца, који са садашњег одсека Шумадиске дивизије II. позива воде у позадину ове армије“.
ОБр. 9072
(у 9.30 час.)
„Стање код армије у току ноћи 17./18. октобра и јутрос овако је: На целом фронту ноћ је прошла на миру, само су под заклоном магле и мрака непријатељске патроле прешле код Суковске реке и задржале се на самој речној обали. У јучерашњој борби код Тимочке дивизије I. позива у 4. пољској батерији један топовски чадњак покварен је артилериским метком“.
ОБр. 9084
(у 17.30 час.) од 18. октобра
„Стање код Тимочке дивизије I. позива у 8.20 час: Непријатељска артилерија са Капана и Орљака туче Големи врх, а мањи непријатељски делови са Капана крећу се ка Големом Врху и од Ђурђеве главе ка Сумару. У подне је непријатељ пришао до ровова на Големом врху и дошло је до употребе бомби. Непријатељски делови према Кочинама и Черти растерани су. Око 24 часа 17./18. октобра непријатељ је после упорне борбе потиснуо чете са Големог врха ка Одоровском прелазу. У 1.45 час. непријатељ је нападао на фронт Предина падина – Черта – Турско ливађе. Јачина непријатеља је по оцени команданта средњег одсека два батаљона на правцу Димчино браниште – Големи врх, и два батаљона према фронту Предина падина – Черта – Турско ливађе. Код Топлодолског одреда је све мирно. Код 10. пешадиског пука I. позива нема ништа ново“.
Од команданта Власинског одреда
ОБр. 197
(у 10.20 час.)
„Стање на рејону овога одреда непромењено је. Наша коњичка одељења посела су железничку пругу и све важније објекте од Владичиног Хана. Непријатељ утврђује Кумареву чуку; код самог Врања поправља стара наша утврђења; исто тако, утврђује се на положајима: Прозрак – Заврти – Бесна Кобила – Мекша. Коњичке патроле јављају, да долином Јелашнице и Масуричке реке нема противника све до саме границе. У јучерашњој борби код коњичког пука погинула су три коња и утрошено је 610 карабинских метака“.
Од команданта трупа Нове Области
ОБр. 9445
(у 3.20 час.)
„У току 17. ов. м-ца. стање је овако: Вардарски одсек: Трупе су на граничним положајима: Мали и Велики Соланџак – Плауш, на Бунару и у околини Валандова. Као резерва овом одсеку служи један француски батаљон са осам митраљеза код Струмичке железничке станице. У Ђевђелију је стигао 16. ов. м-ца још један батаљон француске пешадије. – Одсек Брегалничке дивизије I. позива: Због повлачења, после борбе 16. ов. м-ца по киши и мраку, јединице су растурене. Јутрос 17. ов. м-ца Овче поље било је прекриљено бегунцима и растуреном комором, која је због бегства изгубила везу са трупама, те војници оскудевају; 2. батаљон 2. пешадиског пука I. позива напустио је предстражу на левој обали Злетовске реке и отишао у правцу Св. Николе, те је одголитио бок на Рајчанском риду. Одред ппуковника Пејчића (2 батаљона и вод митраљеза), до овога часа још није отпочео повлачење са Рајчанског рида и могућно је да заповест за ово није ни добио те постоји опасност да буде одсечен. 23. гранична чета са једном четом 20. пешад. пука одбачена је на Пљачкавицу и још се није придружила осталим јединицама; 13. пешад. пук из Радовишта преполовљен је због великог броја заосталих и изнемоглих. Остале јединице такође су јако редуциране. Непријатељ располаже јаким снагама. Иначе се код ове дивизије врши прикупљање на линији: Шоба – Тарлинци – Трогарац – кота 650 – 550 – Петришно. – Криво -Паланачки одред по телефонском извештају: непријатељ према овом одреду по заузимању Криве Паланке, сем извиђања, није ништа озбиљно предузимао. Трупе овог одреда се прикупљају на линији: Црни врх – Видим – Страцин – Побијени Камен и више од половине одреда је већ прикупљено. – Шеф Прешевске железничке станице личним рекогносцирањем на дресини сазнао је, да је Бујановачка железничка станица заузета од стране Бугара; особље са железничке станице Ристовца, Бујановца и Букуровца дошло је код Прешевске железничке станице. Одавде је упућена једна чета, а из Куманова 1 чета обвезника у правцу Бујановца, у циљу извиђања и протеривање непријатељског одељења из Гиљана, а 18. ов. м-ца кренуће се одред од 200 обвезника и 5. Дебанжова батерија у циљу затварања Кончулског теснаца код Лучена. На линији Богдановац – Лукарце – Сребрат налазе се три чете Кумановског батаљона. Добивени извештаји закључно са једним часом јутра 18. ов. м-ца“.
ОБр. 9455
(у 11.10 час.)
„У току ноћи 17./18. октобра стање је било овакво: На фронту Криво – Паланачког одреда непријатељ непознате јачине нападао је изненада на предстраже код Расковца на друму, где је предстража напустила положај и одступила на главни положај. У току 17./18. октобра продужено је прикупљање и уређење трупа Криво – Паланачког одреда. 18. октобра у 8 часова отпочела је борба код Криво – Паланачког одреда на Страцинском положају. – На фронту Брегалничке дивизије I. позива ноћ 17./18. октобра прошла је на миру и коришћена је за одмор, прикупљање и уређење трупа, које је вршено преко целе ноћи; јутрос 18. ов. м-ца у 7 часова отпочела је борба на Брегалници. Један батаљон и митраљеско одељење 11. пешад. пука 18. ов. м-ца. у 7 часова стигли су у Куманово. Два батаљона француске пешадије стигли су код Струмичке железничке станице“.
ОБр. 9465
(у 13.30 час.)
„Бугари, који су упали у долину Мораве код Врања, шире се у правцу ка Куманову и вероватно ка Гиљану. Немам извештаја, да је стигао, да затвори Кончулски теснац. Како је Гиљански одред образован од обвезника, то се на њега не може рачунати да ће успети да задржи озбиљније надирање. Потребно је да се најхитније дејствује у правцу од Врања. Немам на расположењу слободних трупа, сем 650 пушака и 4 митраљеза; 1 батаљон 11. пешад. пука, који је стигао у Куманово 18. ов. м-ца. у 7 час. и који је преморен маршовима, упутићу ка Прешеву као и остале делове 11. пешад. пука. Безусловно је потребно, да се савезничке трупе одмах упуте у правцу Куманова, а из старих граница да се дејствује на југ како би се непријатељ истерао из долине Мораве, иначе ће правац ка Приштини остати отворен и базирање на Приштину и Митровицу илузорно“.
Од војног изасланика у Русији
Бр. 303
(у 10 час.)
„Као одговор на депешу Престолонаследника, Цар ми је данас казао ово: „Саопштите Престолонаследнику Александру, да у пуној мери видим и осећам тежак положај у коме се данас налази Његова доблесна војска. Ја сам рад и готов чинити све могуће, да му помогнем и неизмерно жалим што у овом тренутку немам више могућности да укажем брзу помоћ, онаку као што бих желео. За десант који сам намеравао предузети треба прилично времена, јер слободних трупа немамо и морамо их скинути са борбеног фронта, затим попунити и снабдети их свима потребама; треба скупити и формирати транспорте. За све ово треба знатно времена. Но док се ово не буде спремило, наша флота ће бомбардовати и узнемиравати бугарска пристаништа и обалу. Савезници чине корак код Румуније да приступи нама, или да нам дозволи да наше трупе пребацимо на бугарску границу кроз Добруџу. На овај би начин наша војна помоћ могла бити најбрже указана. Молим Престолонаследника да буде уверен да ћу све што је могуће учинити да олакшам тежак положај Србије“. У овом смислу ми је говорио данас начелник штаба Врховне команде. Рече још то, да је Цар наредио министру спољних послова да телеграфише у Париз и Енглеску, да трупе шаљу непосредно у Србију Врховној команди. Свих десет депеша одмах сам предао на руском језику начелнику штаба Врховне команде и Цар их редовно чита. Такође подносим и кроки са ситуацијом на северном и источном фронту. Молим слати и даље извештаје“.
Од делегата министра иностраних дела
„Пуковник Миловановић јавља из Атине телеграмом од јуче, да му је пуковник Метакса одговорио да се Краљ резервише да нам да дефинитиван одговор о нашој заједничкој акцији, пошто то питање зависи од политичког решења, које му се да. Њему изгледа, да за сад не желе више о томе говорити. На основу тога, он сматра да је његова мисија завршена, и моли да се врати натраг“.
Од начелника саобраћајног одељења
ОБр. 6340
од 17. октобра
„Командант Одбране Београда депешом ОИБр. 37 од данас доставља: „Ноћас је порушен стуб на првом Раљском вијадукту. Са стубом срушила се и конструкција и повукла за собом за 50 метара горњи слој пруге са насипом. Порушен је и камени мост на окуки испод Авале, и један део пута. У великом Рипањском тунелу извршено је на три места од по 40 до 50 метара дужине неприметно проширење колосека са рачуном да воз са брзином већом од 30 км. на сат мора да испадне из колосека“.
Од делегата при француској војсци капетана Маринковића
Бр. 43
„По наређењу министра војног Пов. Ф. Бр. 7173, које сам тек ноћас добио, поновио сам и данас молбу код француског и енглеског команданта, да нам помоћ што пре пошаљу и изложио им написмено нашу тешку ситуацију. Енглески ђенерал одговорио је да нема још одобрење његове владе, чим га добије послаће нам једну бригаду од 4 батаљона и 16 топова, јер им све трупе нису спремне. Ђенерал Сарај послаће железницом сутра 19. ов. м-ца један пешад. пук од 2 батаљона и 1 брдску батерију код Криволака, а 20. вероватно још један пешад. пук са артилеријом, да се ту образује мостобран“.
Наређења и извештаји Врховне команде
ОБр. 22643
„Да ђенералштабни пуковник Милан Туцаковић отпутује одмах у Владичин Хан и привремено прими команду над трупама налазећим се код Врања са задатком, да се бугарске трупе које надиру ка Врању од Криве Феје и од Пчиње одбаце назад, затим обезбеди и успостави железничку везу Ниша са Скопљем. Трупе које се налазе на правцу Врања – бугарска граница ове су:
3 батаљона 4. кадровског пука;
1 батаљон 17. пешад. пука;
2 батаљона 1. пешад. пука III. позива;
3 батаљона 1. пешад. пука II. позива;
4 ескадрона 4. коњичког пука;
2 батерије Моравске дивизије II. позива;
1 вод брдске батерије;
1 вод Дебанжов;
1 батаљон последње одбране и 2 чете добровољаца;
Под команду пуковника Туцаковића доћиће привремено и Власински одред пуковника Плазине. Пуковник Туцаковић стајаће непосредно под Врховном командом. Штаб његов да буде у Владичином Хану“.
Команданту Власинског одреда: „По наређењу начелника штаба од данас, упућен је у Владичин Хан ђенералштабни пуковник Милан Туцаковић, да прими привремено команду над трупама, које су код Врања. Под команду пуковника Туцаковића привремено се ставља и Власински одред. Његов штаб је у Владичином Хану“.
ОБр. 22646
(у 13 час.)
Команданту III. армије: „Један пешад. пук са једном пољском батеријом упућује вам се железницом из Зајечара до Великог Орашја. Пук са батеријом домаршоваће из В. Орашја у Жабаре, где му упутите потребна наређења. Пук употребите за затварање правца: Кучево – Петровац – Свилајнац, те да непријатељ тим правцем не избије у позадину ваших трупа“.
ОБр. 22663
(у 16.15 час.)
Команданту трупа Нове Области: „Командант француских трупа јавио је: „Према наређењу француске владе, а саобразно вашој жељи, издао сам наређење да се смене трупе ппуковника Димитријевића. Један батаљон биће смењен сутра 19. а остали прекосутра 20. ов. м-ца“.
ОБр. 22702
(у 23.35 час.)
Команданту Јужно Моравског одреда: „Да би се могла што правилније оценити јачина непријатеља код Врања, неопходно је, да се овој команди најхитније достави: Из којих се бугарских пукова имају заробљеници из борбе око Врања? За које се бугарске пукове по исказима заробљеника дознало да се налазе око Врања? Ради вашег оријентисања доставља се да су: 1., 16. и 42. пешад. пук према II. армији и да се према Власинском одреду могу налазити само њихови делови и 41. пук 1. дивизије или известан број пукова 3. бугарске дивизије, у ком би случају остатак 3. дивизије био око Врања. Има везе са вашим извештајем од 18. ов. м-ца у вече“.
ОБр. 22642
Господину министру војном
„Пошто пуковник Милан Ж. Миловановић јавља, да је добио уверење да је његова мисија, због које је упућен у Атину, завршена, јер се грчки краљ резервисао да да дефинитиван одговор о нашој заједничкој акцији, то молим за наређење, да се пуковнику Миловановићу нареди, да се одмах врати у Србију“.