Операције I. армије
Дејство Дринске дивизије II. позива. Све трупе ове дивизије, које су биле у покрету ка новим положајима, сем слабијих заштитничких одељења остављених на левој обали Колубаре, пребачене су 19. октобра на положаје: Дрен – Бурово северно од Лазаревца. Пред фронтом ове дивизије на левој обали Колубаре, непријатељски делови допрли су до Шиљине механе, а на десној обали Колубаре, пред фронтом наших предњих делова, који држе положаје на левој обали Беланице, примећена је једна непријатељска пешадиска колона непознате јачине у покрету са Виса к. 259 ка с. Борку и брдска батерија од Виса на путу за Степојевац.
Дејство Дунавске дивизије II. позива. Све трупе ове дивизије искупљене су на положају Вучјака јужно од Уба, са коњицом истуреном ка Стублинама ради јаче безбедности и заштите праваца, који са фронта: Скела – Обреновац воде преко села Стублине ка Убу и преко села Бргуле ка Лазаревцу. Један пук (8. пук III. позива) и 2 батерије налазе се на Јаутини ради извиђања и одржавања додира са непријатељем као и ради спречавања његовог надирања са те стране. Додира са непријатељем није било. Ова дивизија добила је наређење команданта I. армије, да се 20. октобра до мрака пребаци преко Колубаре код Лазаревца и Диваца и прикупи на фронту: Лазаревац – Табановац. Командант I. армије имао је намеру, чим пребаци дивизију преко Колубаре и чим се оријентише о непријатељу, који се примиче од Београда преко Мељака, да га армијом нападне, ако му остале прилике за то буду ишле на руку.
Дејство Соколске бригаде. Трупе ове бригаде стигле су 19. октобра на линију: Осечина – Бела Црква – Ставе. Додир са непријатељем изгубљен је.
Дејство Ужичког одреда. Трупе овог одреда остале су на истим положајима према Вишеграду на Дрини. Пре него би издао наређење команданту овог одреда за повлачење ка Ужицу, питао је командант I. армије војвода Мишић телефоном начелника штаба Врховне команде војводу Путника: „Хоће ли наредити команданту Ужичког одреда повлачење по издатој директиви, пошто остале трупе I. армије 20. октобра прелазе све на десну обалу Колубаре. Ако то нареди, онда ће десно крило Санџачке војске остати откривено на правцу од Вишеграда“. На ову представку, војвода Путник је изразио овако своју идеју: Соколску бригаду задржите код Ваљева на десној обали Колубаре по вашој директиви. Кад она буде нападнута, тек онда наредите повлачење и Ужичког одреда. За време бављења Соколске бригаде код Ваљева, постарајте се за осигурање правца од Рогачице, који од Дебелог брда води ка Ваљеву, како тим правцем не би биле изненађене наше трупе код Рогачице и Бајине Баште. Кад, дакле, Соколска бригада буде принуђена на одступање, онда један њен део да одступа ка Сувобору, те да са те стране штити правац ка Чачку, а један део ка Гукошу. Ако, и кад наступе прилике за одбрану Чачка, онда Соколску бригаду уједините са Ужичким одредом за заједничку одбрану Чачка. Кад према овоме буде отпочело повлачење Ужичког одреда, онда један његов батаљон треба, да се крене правцем од Прибоја ка Новој Вароши и Сјеници паралелно осталим трупама Ужичког одреда, како би били редовно обавештени о радњама и покретима непријатеља тим правцем“.
Операције Одбране Београда
У току ноћи 18./19. октобра, непријатељ је успео, да овлада Сушевицом северно од Парцанског виса, али је нашим контра нападом одбивен, те је овај положај остао у нашој власти. На осталом фронту у току ноћи непријатељ је био потпуно неактиван. У јутру 19. октобра отпочела је артилериска борба. Непријатељска пешадија није вршила на целом фронту никакав организован напад, већ се само делимично на појединим местима приближавала и укопавала. Један непријатељски батаљон пребацио се у 9 часова преко Шутиловице ка Црквинама. У 11.16 часова командант Београдске Одбране добио је извештај од команданта Шумадиске дивизије I. позива, да се са дивизијом повлачи на десну обалу Коњске реке, и да ће лево крило дивизије бити данас (19. октобра) на М. Десимаћи, код села Селевца. Повлачењем Шумадиске дивизије I. позива, десни бок Београдске Одбране остао је отворен, јер је на Равном гају јужно од М. Орашја била само коњица поменуте дивизије. Стога је командант Београдске Одбране наредио, око подне команданту 13. пука I. позива, да се одмах, по пријему наређења, крене са 2 батаљона правцем од М. Пожаревца преко Умчарског Парлога на Равни гај у циљу заштите десног бока Београдске Одбране, одржавајући везу десно преко Бадњевца (257) са левим крилом Шумадиске дивизије I. позива, а лево са трупама Грочанског одсека на Мађарској равни. Команданту Грочанског одсека наређено је, да одмах упути једну Дебанжову батерију команданту 13. пука I. позива на Равни гај. Командант Одбране Београда ценио је, да под оваквим околностима не може остати на досадашњим положајима, те је донео одлуку, да се центар и лево крило Одбране Београда повије и да фронт буде од Парцанског виса преко Бећирског лаза, Ропочева, коте 318, Мајдана, Дубоње, Слатине (218), Перине њиве на М. Десимаћу. У циљу поседања и одбране нове линије издато је наређење ОБр. 4653, у овоме:
а) 13. пук I. позива са 1 пољском брзометном батеријом и 2. хаубичком батеријом Мод. 97. из В. Селског одсека; пољским брзометним водом и обема Дебанжовим батеријама из Грочанског одсека, образоваће десну побочницу под командом команданта 13. пука I. позива, ппуковника Драгутина Ристића и посешће положај: Перине њиве – Слатина, са предњим деловима на Равном гају, одржавајући везу десно са Шумадиском дивизијом I. позива, а лево са Варовничким одсеком, који се протеже од Рибничког потока.
б) 7. и 15. пук III. позива и 19. кадровски пук са свом осталом артилеријом из В. Селског одсека, сем 3. Тимочког дивизиона I. позива, образоваће Варовнички одсек под командом пуковника Јована Ивковића и посешће положаје: Дубона – Мајдан – Умка – кота 318 и даље левом обалом Каринца и Булина потока до утока ових у Луг, са предњим деловима до реке Раље. Према овоме, 7. пук III. позива и артилерија са десног крила Комбинованог одреда поседа од Рибника потока до Мајдана закључно; 19. кадровски пук и артилерија са левог крила Комбинованог одреда од Мајдана до реке Луга; 15. пук III. позива и остатак артилерије са В. Селског одсека у резерви на Варовници.
в) Тимочка дивизија II. позива, да повије десно крило од Парцанског виса преко Бећирског лаза и Змијињака на село Ропочево до реке Луга.
г) Општа резерва под командом команданта Комбинованог одреда пуковника Душана Туфегџића: 14. пук II. позива са једном Тимочком брзометном батеријом у Неменикућама; 10. кадровски пук и 7. пук II. позива са једном Тимочком брзометном батеријом, на Кривим липама и Матејиној води.
д) Покрет за извршење овог распореда да отпочне у први сумрак и да се заврши у току ноћи (19./20. октобра) под заштитом слабих заштитница, које ће команданти оставити на досадашњим положајима, где ће остати сутра 20. октобра до подне, ако их не би за то време непријатељ јако напао, а потом се повући у састав својих трупа.
ђ) Снабдевање храном и муницијом биће из Младеновца.
е) Колонска комора Тимочке дивизије II. позива, на путу од Младеновца до Белосавца; колонска комора Комбинованог одреда на путу: Младеновац – Ковачевац – Маскар – Рајковац.
ж) Штаб Београдске Одбране је у Младеновцу.
Операције III. армије
Дејство Браничевског одреда. Због повлачења десног крила Дунавске дивизије I. позива (12. кадровски пук) са Бубња, командант Браничевског одреда наредио је повлачење својих трупа ка Бољетину, остављајући заштитничке делове на линији: Периш – Згршањ – Мркоњ. Коњичким извиђањем утврђено је да на правцу: Кучево – Петровац нема непријатеља.
Дејство Дунавске дивизије I. позива. Ова дивизија водила је целог дана (19. октобра) артилериску борбу на положају: Мало брдо – Шумер – Бела главица – В. Бубањ – к. 395. 12. кадровски пук успео је, да се до подне одржи на Бубњу. До тога времена 9. и 18. пук I. позива успели су, да поседну Шумер и Белу главицу. По подне 12. кадровски пук повлачи се на Зиамањ, где је био обасут јаком артилериском ватром са десног бока, због чега се повукао на десну обалу Бољетинске реке, где је осигуравао десни бок 18. пука I. позива на Главици и одржавао везу са трупама Браничевског одреда.
Дејство Дринске дивизије I. позива. Ова дивизија у току 19. октобра није имала борбу, и налазила се са главном снагом на положају Шестра, а заштитницом на линији: Пољана – Топоница.
Дејство Коњичке дивизије. Ова дивизија водила је борбу целог дана (19. октобра) на линији: Скобаљ – Љубичевски мост, где је била тучена артилериском ватром већих калибара. У вече се налазила са предњим деловима у близини Осипаонице; са 2 пука и 2 батерије у висини Сараораца, а са резервом код Милошевца.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива. Ова дивизија у току дана 19. октобра одступила је под борбом на десну обалу Коњске реке. Непријатељ је надирао јачом снагом на њено десно крило (19. пук). Како је положај на десној обали Коњске реке био врло незгодан за упорну одбрану у непосредном додиру са непријатељем, то је командант дивизије наредио, да се трупе у сумрак повуку на утврђене положаје: Азања – Голобок, остављајући јаку заштитницу на десној обали Коњске реке. Коњички пук ухватио је везу са Одбраном Београда код с. Бодљевице.
Напомена: Од Моравске дивизије II. позива, 2. пешад. пук стигао је 19. октобра у вече у Жабаре.