Операције аустро – немачке војске
Операције III. аустро – немачке армије
Дејство 19. аустриског корпуса. 19. октобра око 1 час 21. ландштурмска брдска бригада заузела је Обреновац. Рано из јутра делови 44. резервне дивизије одбили су један српски контра напад. На осталом делу фронта у току ноћи 18./19. октобра владало је затишје. У току даљег наступања десни бок III. армије отварао се све више, што је у ово време задавало команданту армије највише бриге, јер је наслућивао да ће Срби, поред евентуалног даљег продужења отпора у северној Србији, ударити са две дивизије (Дринска II. и Дунавска II. позива) са фронта: Уб – Лазаревац на десно крило армије. Због тога је донео одлуку да у циљу заштите десног крила употреби цео 19. корпус, те наређује 19. октобра пре подне, да се 19. корпус са главнином наслони на 22. резервни корпус; једну споредну групу да упути друмом: Обреновац – Степојевац; позади фронта да распореди јаке резерве; 21. ландштурмску бригаду да што пре привуче на десну обалу Колубаре, а бригаду ђенерала Шварца да упути у Обреновац. Као граница наступања између 19. и 22. корпуса одређена је линија: Остружничка река – Дољански поток – Баћевачка река – Барајевска река – пут Мељак – Венчани. Срби су билн порушили све мостове на Тамнави и Колубари. Брзо привлачење 21. ландштурмске бригаде ка одреду ђенералмајора Рајнера – над којом је 19. октобра у јутру ђенерал Понграц опет примио команду (53. пешадиска дивизија) – и поред притиска од стране III. армије, није било могуће. Пребацивање је вршено преко брвна (састављених из сплавова). До ноћи овога дана, на простор око Мислођина, била су пребачена само 4 батаљона без коња; остатак бригаде преноћио је у Обреновцу.
Српски 6. пук II. позива, који је био код Обреновца повукао се ка Стублинама. Штаб Дринске дивизије II. позива према исказима заробљеника, отишао је ка Убу. Пред фронтом бригаде Шварца, Срби су се повукли према југу. Села: Ушће, Скела, Мале Бргуле и Ратари, била су напуштена. Ђенерал Шварц оставио је само један батаљон јужно од Кртинске са задатком, да извиђа ка југу и западу; главнину бригаде упутио је у Бољевце, два батаљона која су се већ налазила у Бољевцима повукао је ка Обреновцу, куда је целом бригадом гравитирао. Скидање моста код Прогара отпочело је овога дана пре подне. Веза са батаљоном код Кртинске одржавана је једном лађом. Од артилерије 19. корпуса, која је била остала на северној обали, тешка артилерија (5 батерија) упућена је у вече ка Бежанији; 5 пољских батерија које су још остале на положајима код Купинова, Прогара и Бољевца, имале су преко Бољевца доћи у Обреновац. Ђенерал Понграц (53. дивизија) стигао је до Вранића без борбе; његове су трупе овако заноћиле: 205. ландштурмска бригада на простору: к. 193 – Боздован, са једним извиђачким одељењем ка Прогону; 20. ландштурмска брдска бригада главнином на простору западно од 205. ландштурмске бригаде до к. 189, а са 1 ½ батаљоном на Југовцу. Срби који су прошлог дана наступали од Прогона ка к. 193 (Вранић), због напада са две стране (од трупа ђенерала Понграца и десног крила 26. пешадиске дивизије) повукли су се у југозападном правцу.
Дејство 22. немачког корпуса. Десно крило овога корпуса избило је од Мељака напред и дошло до групе кућа (Вранић, источно од к. 193) у везу са одредом Понграца (53. дивизија). Центар корпуса се у неколико приближио српском положају и у вече је био на линији: Вис 259 – северно од Бождаревца – Равни Гај – гребен Поглед – Треник. Остали фронт корпуса остао је непромењен.
Дејство 8. аустриског корпуса. На фронту 8. корпуса, 59. дивизија заузела је до ноћи са 6. брдском бригадом к. 318, а са 18. брдском бригадом к. 275. 57. дивизија остала је у току 19. октобра на своме старом положају; њена артилерија припремала је напад за 20. октобар. Пољска артилерија тукла је пешадиске ровове а тешка артилерија српске батерије на Крајковој бари, Дугачкој пољани и Маторцу. Монитори, који су били стигли код острва Гроцке, дејствовали су на српску артилерију код Умке. Командант ландштурмског ескадрона, који је 18. октобра успео да дође у везу са 3. немачким армиским корпусом, вратио се 19. октобра и донео поред распореда тога корпуса извештај, да је командант корпуса упутио један одред јачине једног батаљона, 2 ескадрона, једне батерије и 6 митраљеза на вис Раван, западно од Сеоне. Према извештају о ситуацији, 3. немачки корпус већ је био избио до линије: Колари – М. Крсна. Командант корпуса намеравао је још у току 19. октобра да продужи наступање ка Раљи и молио је, да се од Гроцке упуте делови у југоисточном правцу. Командант 8. корпуса, доставио је молбу команданта 3. немачког корпуса команданту III. армије, и приметио, да се фронт 8. корпуса не може продужити преко линије: Гроцка – Умчари, пошто ширина фронта корпуса, у нападу на утврђене положаје, изнаша већ и онако 16 км. Бригада Мразека остала је у току дана код Белопоточке механе. 17. брдска бригада заноћила је 19./20. октобра у Земуну.
Дејство одреда ђенерала Сорсића и Штрајта. Ђенерал Сорсић намеравао је да се уједини са одредом ђенерала Штрајта пре, него што отпочне наступање ка Шапцу, где су Срби на ватру његових предњих делова у току 18. октобра слабо одговарали. Због тога је главнина одреда у току 19. октобра остала у Причиновићу; један батаљон истурен је у Табановић, а десно крило кренуто из Ноћаја и Узвећа у село Метковић. У јутру 19. октобра добивена је веза са бригадом Штрајта, источно од Богатића. Одред ђенерала Штрајта маршовао је 19. октобра са 3 батаљона и 2 батерије ка Белотићу, а са 3 батаљона и 4 митраљеза ка Дубљу. Срби су још 18. октобра у јутру из свих села према Лешници одступили ка Ваљеву, а из села даље према северу, отишли су ка Шапцу. Ови су извештаји добивени од мештана. Трупе овог одреда наступале су неузнемиравано од стране Срба; само код Мајура око 400 српских коњаника запречили су пут аустриским патролама ка Шапцу.
Дејство 62. дивизије. У току двог дана (19. октобра) вршене су припреме за прелаз Дрине код Вишеграда. Тешка артилерија маршовала је ка одређеним положајима.
Операције XI. немачке армије
На фронту 3. армиског корпуса: 25. и 6. дивизија пребациле су се преко р. Раље и допрле до линије Дивљачко брдо – Луњевац – југозападно од Мијаиловца; 11. дивизија прикупљена је код Осипаонице. Противник се повукао преко Коњске реке. На фронту 4. резервног корпуса: српске трупе повукле су се на линију Пољана – Тополица. На фронту 10. резервног корпуса: 101. дивизија заузела је Велики Бубањ. Српске трупе повукле су се на десну обалу Бољетинске реке – Периш – Згршањ – Мркоњ.
Операције бугарске војске
Операције I. армије
Операције ове армије потпуно су укочене јаким отпором српских трупа код Зајечара, Књажевца, Калне, Пирота и Сурдулице, где су вођене упорне борбе без резултата све до 22. октобра.
Операције II. армије
По заузећу Страцинског положаја 18. октобра по подне, командант II. армије упутио је дивизије овако: 3. дивизију, друмом од Криве Паланке и путовима северно од овог друма ка Куманову. 7. дивизију, јужно од 3. дивизије Кратовском и Кривом реком такође ка Куманову. Обе ове дивизије у току 19. октобра избиле су и то: 3. дивизија до с. Махале, Брешке и Руђинца. 7. дивизија до Црног врха југозападно од Кратова. Коњичка дивизија, наступала је ка Велесу. Потисла је српске делове на десну обалу Вардара и разрушила железнички мост јужно од Велеса. У току 19. октобра, одреди пуковника Сантурџијева и Бошњакова продужили су расчишћавање долине јужне Мораве између Врања и Себе Врање од српских одељења.