Операције Тимочке војске
На питање команданта II. армије: „Којим би се правцем повлачила десна колона Шумадиске дивизије II. позива у случају да ова дивизија буде принуђена на повлачење“, команда Тимочке војске одговорила је: „Ако од стране Врховне команде не буде дата друга директива у случају повлачења, Шумадиска дивизија повућиће се десним својим крилом на положаје на левој обали Стањанске реке, одржавајући везу са II. армијом на Пајешком камену (1220). У случају даљег њеног повлачења, правац одступања био би северном страном Рињске и Гуљанске планине, у коме би случају правац на Белу Паланку био откривен, јер га Шумадиска дивизија II. позива не може заштитити“.
Дејство Шумадиске дивизије II. позива. Према десном одсеку: Непријатељ се утврђивао на десној обали Тиошничке реке. Код Књажевачког одреда: Наше 2 чете, после омањег пушкарања, понова су заузеле предње положаје: Мачак, Орлову главу, Градимску чуку. У 14.30 часова добивено је наређење, да се Књажевачки одред ставља под непосредну команду Тимочке војске. На правцу Кадибогаз – Краљево село. У току овог дана (19. октобра), непријатељ јачине: 3 батаљона, 3 митраљеза, 3 топа, наступао је од села Ошљана ка Краљевом селу. Коњички ескадрон Шумадиске дивизије II. позива, потпомогнут ескадроном Комбиноване дивизије и артилериском ватром са Ветрена, спречавао је непријатељу наступање целог дана. Пред вече, непријатељ је успео, да избије до линије: Брдо – Васиљево поље – Рипиње – Раван. Коњичком дивизиону наређено је, да се стави под команду Књажевачког одреда. Помоћу одреда послатог из Комбиноване дивизије, коњички дивизион успео је око 18.30 часова, да понова заузме Голча брдо и Липа брдо на правцу Краљево село – Кадибогаз. Непријатељ се повукао ка граници.
Дејство Комбиноване дивизије. На Затвореничкој пољани била је у току 19. октобра слаба артилериска и пешадиска ватра. По исказу заробљеника, 3. пук је сменио синоћ 51. пешад. пук, који је отишао у Киријево; 2. батаљон 51. пука имао је при нападу прошле ноћи на Вршку чуку око 40 погинулих и много рањених.
Дејство Крајинског одреда. У 20 часова вођена је борба на Рушањском и Рогљевском брду, у којој су непријатељски делови потиснути за 1 км. ка Тимоку. У току целе ноћи 19./20. октобра до 3 часа непријатељ је артилериском ватром тукао наше положаје према Кобишници.
Операције II. армије
Дејство одреда на Тумби и Таламбасу. У току 19. октобра ништа значајно није се десило.
Дејство Моравске дивизије I. позива. У току целог дана била су патролна пушкарања. Непријатељ се утврђује на венцу Бубњака и Грдомана изнад Суковске реке. Око 10 часова непријатељ је са 1 – 2 вода предузео напад на нашу предстражу на Лиљачи, али је одбивен. Иначе нема ничега значајнијег.
Дејство Тимочке дивизије I. позива. На десном одсеку дан је прошао на миру. Непријатељ се утврђује на линији: Ждрело – Грвнодар – Коњарски врх – Рођена чука. На средњем одсеку око 13 часова непријатељ је напао са 1 – 1 ½ батаљона Турско ливађе; наше трупе одбиле су овај напад. Око 15.30 часова, непријатељ је поновио напад снагом од 2 батаљона, но после борбе од 1 часа одбивен је. На левом одсеку није било ништа значајнијега. На фронту Топлодолскога одреда: Непријатељ је са 2 чете и 1 митраљезом напао са Лескова, а 1 четом од Балвана на наше 2 чете на Бабином зубу. После краће борбе наше чете потиснуте су на Јовин Преслап, а Балван је непријатељ заузео. Одмах је упућена 1 чета I. позива са 2 митраљеза на Брезовичку чуку, да тај положај најупорније брани и затвори правац ка Темској. На Крвавим барама нађен је већи број бугарских лешева.
Код посаде на Граникову. Нема ничега значајног.
Овога дана (19. октобра) у 20.25 часова, командант II. армије добио је наређење Врховне команде ОБр. 22770, у овоме: „Ситуација код Власинског одреда после данашње борбе изискује, да се исти што пре ојача. Тако исто јака непријатељска снага од 4 пешад. пука продрла је у долину Јужне Мораве. Стога, да би се на тој страни ситуација поправила, наређујем: Да одмах упутите један пешад. пук, и ако је икако могуће 2 брдска топа, железницом од Пирота до Владичиног Хана, где да се ставе на расположење команданту Јужно Моравских трупа, чији је штаб у Владичином Хану. Магацин хране је у Владичином Хану. Пук ће остати само привремено, а чим потреба престане, вратиће се“. Командант II. армије наредио је, да се упуте у Владичин Хан: шест чета из Моравске дивизије I. позива, колико је свега било у резерви; један батаљон I. позива са 2 чете II. позива и 2 брдска топа из одреда на Тумби и Таламбасу.
Напомена. Команданту II. армије остало је: 29 батаљона и 104 топа за одбрану целога фронта армије.
Операције Јужно Моравских трупа
У току 18. октобра, командант Власинског одреда, у духу наређења команданта Јужно Моравских трупа наредио је напад на Пландиште. Али, пошто се трупе нису могле прикупити благовремено, непријатељ је овај напад предухитрио и отпочео напад правцем Пландиште – Шојин рид. Борба је била упорна. Наше трупе око 17 часова попустиле су тако, да су предњи делови дошли на Шојин рид, а главнина на Соколов дел, ослањајући се левим крилом на ушће Соколовске реке а десним на Градску реку. Стрешер је остао у нашим рукама. Командант Јужно Моравских трупа шаље као помоћ један батаљон 1. пука II. позива и упућује 4. коњички пук у Сурдулицу, да затвори правац долином Врле реке и наређује команданту Власинског одреда, да се у случају повлачења задржи на Кушљином гробу. Командант Власинског одреда распоредио је батаљон 1. пука II. позива у резерву одреда.
Операције трупа Нове области
У циљу добијања везе и сагласности у операцијама, командант трупа Нове Области наредио је 19. октобра ово:
а) Да трупе, које су груписане за одбрану прелаза преко Вардара и заштиту праваца, који воде Битољу и Велесу, дођу под команду пешадиског потпуковника Душана Димитријевића команданта Вардарског одсека са задатком, да брани прелаз на делу Вардара од онога места кога осигуравају француске трупе па до трупа из састава Брегалничке дивизије I. позива, са којима држати везу. Кад трупе Вардарског одсека буду прешле на десну обалу Вардара, тада ће командант Вардарског одсека ставити у задатак 13. кадровском пуку, да затвори правце, који од Велеса воде десном обалом Вардара ка Скопљу, базирајући на Скопље и одржавајући везу са Брегалничком дивизијом I. позива, под чију ће се команду одмах ставити, чим дође на линију: Бегова главица (к. 2530) – Бреза (к. 965).
б) Командант Брегалничке дивизије I. позива примајући у свој састав 13. пук, кад овај буде прешао на десну обалу Вардара, има задатак, да са повереним трупама брани и правце који са десне обале Вардара воде ка Скопљу, а командант Вардарског одсека, да са осталим трупама брани правце ка Прилепу и Битољу, базирајући на Битољ.
в) Командант Вардарског одсека стајаће, у прво време, непосредно под командом трупа Нове Области, а доцније под командом Битољске дивизиске области. Штаб Вардарског одсека у прво време биће у Велесу.
г) У погледу снабдевања, трупе из састава Вардарског одсека биће код команде Брегалничке дивизиске области, чији је штаб сад у Прилепу.
Дејство трупа на фронту Вардарског одсека
У току 19. октобра није било ничега значајнијег. Смењена 3 батаљона 2. пука I. позива транспортују се железницом у Велес.
Дејство Брегалничке дивизије
Напад непријатељски на положаје 13. кадровског пука код Сари Хамзали, на десној обали Азмака, отпочео је 19. октобра у јутру. Под притиском јачег непријатеља, пук је одступио на десну обалу Вардара. Командант трупа Нове Области није имао везе са Велесом због одласка телеграфске станице, а телеграфска линија није била подигнута. По извештају шефа железничке станице у Велесу, водила се борба у самој вароши. Шеф железничке станице у Зеленикову јавио је, да се после подне водила борба код тунела између Велеса и Зеленикова. Ова је борба вођена између наших делова, који су одступали на десну обалу Вардара и непријатеља, који је био доспео на леву обалу Вардара. Један батаљон 2. пука I. позива са 2 топа и митраљезима стигао је у Велес у 14.40 часова. За други ешелон овог пука, који је пошао за њим са Струмичке станице у 13.20 часова, није се поуздано знало, да ли је и он стигао у Велес. Остале трупе Брегалничке дивизије распоредиле су се у току 19. октобра на левој обали Пчиње за затварање праваца: преко Круше и од Велеса за Катланово и Скопље, са једним одредом на Градишту. Жандармериска патрола која је ноћу 18./19. октобра слата у извиђање у правцу Св. Николе известила је, да је варош упаљена. Због великог удаљења одреда на Градишту од правца Св. Никола – Аџалар, што је било опасно за Криво – Паланачки одред, Брегалничку дивизију и Скопље, командант Брегалничке дивизије упутио је: 1 батаљон, 2 француска топа и вод митраљеза на Коњаре кота 458. Одреду на Градишту наређено је, да се постепено повуче у правцу Аџалара.
Дејство Криво – Паланачког одреда
Трупе овог одреда држале су линију: Црни врх – Страцин – Побијен Камен. Непријатељ је 19. октобра у 2 часа покушао напад на положај Страцин, али је одбивен. У 6 часова, непријатељ је поновио напад на Страцин. Одмах у почетку борбе, по многобројности артилерије видело се, да се непријатељ у току ноћи знатно ојачао. Борба се развила врло јака; десно крило на Страцинском вису, под притиском надмоћније снаге, попустило је и почело да одступа, те је командант одреда наредио, да и центар одступи, да не би био одсечен; тако исто наредио је, да се повуку на десну обалу Пчиње и трупе са линије: Црни врх – Побијен Камен. У 17.30 часова само трупе са Страцина биле су стигле на десну обалу Пчиње код Младог Нагоричана, и нису се још биле потпуно распоредиле на предстражарском положају, кад је већ отпочела јака пешадиска и артилериска ватра. Борба на предстражи завршена је око 18 часова. Непријатељ се задржао на левој обали Пчиње на друму Страцин – Куманово, са предстражама на самој обали реке, а са смакнутим одељењима и артилеријом на гребену. За ово време на Црном врху вођена је јака борба. Положај је бранио један батаљон 12. пука II. позива против 2 непријатељска пука. Батаљон је разбивен. Оба топа пала су непријатељу у руке. Батаљон при одступању придружио се 16. кадровском пуку, који је по наређењу команданта Брегалничке дивизије због своје удаљености и истакнутости одступао са Градишта у правцу Аџалара. Стање трупа Криво – Паланачког одреда било је врло критично. Сви обвезници из нове области разбегли су се, а што је остало, било је деморалисано и неспособно за даљу борбу. У досадањим борбама одред је био изгубио 7 пољских Дебанжових топова, а 1 француски топ онеспособљен је. Непријатељ је био несразмерно јачи, а по целокупној ситуацији није се могло надати никаквом успеху. Због повлачења Криво – Паланачког одреда, командант Брегалничке дивизије повукао је своју главнину на десну обалу Пчиње, затварајући левим крилом правац ка Аџалару. Командант трупа Нове Области моли Врховну команду, да савезничке трупе са југа, а са севера наше, дејствују у бок и позадину непријатеља и тим, да га задрже од даљег наступања, јер се са оволиком и оваквом снагом, којом располаже и по броју и по квалитету, не могу Бугари задржати, нити се може дати ма какав озбиљан отпор.
Дејство Гиљанског одреда
Командант овог одреда код села Кормињана известио је, да су у току дана 19. октобра виђене бугарске коњичке патроле у Бујановцу и Лучанима. Команданту овог одреда наређено је, да заузме положај за затварање Кончулског теснаца на простору између с. Лучана и Кончула, хватајући везу са трупама код Прешева и да осматра пут Доморовце – Оданов – Врање. Командант 11. пука, који се налазио са 2 батаљона у Прешеву известио је, да су виђена око Биљаче и Букоровца омања коњичка одељења, која су протерана. Један батаљон 11. пука са митраљеским одељењем је на Рујанском вису.