19. октобар, Ситуација и наређења Врховне команде

Ситуација

У току 19. октобра Врховна команда примила је ове важније извештаје:

Од команданта I. армије

ОБр. 8603
(у 2 часа)

„Пред фронтом Дринске дивизије II. позива отпочела је борба 18. октобра већ око 9.30 час. северно од села Дражевца. Непријатељ је наступао од Мале Моштанице. До подне се водила мања пешадиска борба, а око 15 час. непријатељ је извео и артилерију на Мислођинске положаје. Пред вече су се појавили делови непријатељски и са правца од села Јасенка, те је наш батаљон био принуђен повући се на десну обалу реке Марице. Пред деснокрилним одредом Дринске дивизије II. позива, који је држао положаје код с. Вранића и Прогон, непријатељ је увео тешку артилерију. До подне се искупљао, а по подне почео је дејствовати тешком артилеријом. Наш одред повлачи се на линију: Степојевац – лева обала Бељанице; на осталом делу фронта на левој обали Колубаре сем слабијег пушкарања борбе није било. По исказу једног од 41 непријатељских пребеглих војника Срба Босанаца 3. јегерског батаљона, непријатељ је према Забрежју оставио само овај батаљон, а још јуче одвукао је трупе на другу страну. На осталом делу фронта армије, сем пешадиске ватре на фронту Ужичког одреда, дан је прошао на миру. Пред фронтом Ужичког одреда према Дервенти, изгледа, да су само жандарми и добровољци. По увећаним бивачким ватрама и јачем саобраћају колском према Вишеграду, изгледа, да су непријатељске трупе доведене са суседних одсека. Трупе Дунавске дивизије II. позива и Соколске бригаде отпочеле су покрет ка положајима десне обале Колубаре“.

Од команданта Одбране Београда

ОБр. 4635
(у 12 час.)

„У току дана 18. октобра непријатељ је предњим деловима достигао линију: Божидаревац -Барајево – Рипањ – Мандрица – кота 228 (јужно од Врчина) – поток Гавран – безимена кота северно од Бошњакових ливада. Наши предњи делови пешадиском и артилериском ватром задржали су непријатеља на овој линији. Један непријатељски батаљон извршио је јуриш на безимену коту од Бошњакових ливада, али је одбачен ка Циганском брду“.

ОБр. 4636
(у 14.45 час.)

„У извештају Врховне команде ОБр. 22583 о ситуацији на ратишту, стављено је, како се Шумадиска дивизија I. позива повукла на десну обалу реке Раље, да би дошла у исту висину са трупама Одбране Београда. Међутим, то није могао бити узрок повлачењу Шумадиске дивизије I. позива, пошто се трупе Одбране Београда још сад налазе на положајима на левој обали Раље, местимично далеко унапред, као на пример: на Крајковој бари и Маторцу. Молим, да се ова нетачност исправи“.

ОБр. 4637
(у 22.20 час.)

„Ноћу 18./19. октобра непријатељ је успео да заузме Сушевицу, северно од Парцанског виса, али је контра нападом одбачен и ту тачку су понова заузели наши предњи делови. У зору на целом фронту измењале су обе стране по неколико метака лакшег калибра. Запажено је, да су се непријатељски делови јачине око три батаљона искрцали код Грочанског кеја“.

ОБр. 4649
(у 16 час. од 19. октобра)

„Командант Грочанског одсека доставља: „Према добивеним извештајима овог часа непријатељ је довукао Дунавом ка Смедереву 1 реморкер, који је вукао 6 шлепова натоварених грађом. За њим на растојању од 5 – 800 м. пловио је један монитор, који је вукао два шлепа, натоварених артилеријом, а за њима још 4 реморкера са по два шлепа са грађом. Непријатељ врши пребацивање својих трупа са леве на десну обалу Дунава помоћу лађица код Смедерева“.

Од команданта III. армије

ОБр. 7637
(у 24 час. 18. октобра)

„По податцима које имам од заробљеника, према овој армији налази се непријатељ овако груписан: На левој обали Мораве, према Шумадиској дивизији I. позива 3 дивизије и то: 25. резервна, 6. и 46. дивизија; на простору између Мораве и Млаве, према Дринској дивизији I. позива 3 дивизије и то: 11., 26. и 105. дивизија, и у Стигу према Дунавској дивизији I. позива 2 дивизије и то: 103. и 107. дивизија. Дринска дивизија I. позива и Дунавска дивизија I. позива због непрекидних борби, већ су толико ослабљене да имају само по 5.000 – 6.000 пушака и једва одолевају фронталној навали непријатељској. Ситуацију чини још тежом околност, што се Дунавска дивизија I. позива, као врло слаба бројно и по квалитету, налази не само на десном крилу но и целом северном одбранбеном фронту и што се позади ње налази на најкраћем одстојању наша основичка тачка и прелаз преко Мораве – Ћуприја, те се сталним попуштањем Дунавске дивизије I. позива доводи у питање како комуникација ове армије тако и цео северни фронт. Ни врло јаки положаји, на које би се ова дивизија ослонила, не могу дати жељену отпорност. Вечерашњи случај, да је положај Врањевац врло лако делимично изгубљен на источном делу гребена, говори убедљиво, да се на даљу одбрану на томе правцу не може рачунати. Неопходно је потребно стога, да се ово армиско крило појача бар са још једном целом дивизијом, како би се с поузданошћу могло противстати надирању две непријатељске дивизије“.

ОБр. 7641
(у 2.05 час.)

„Стање III. армије 18. октобра: Браничевски одред водио је борбу целог дана на положајима код села Кобиље и под притиском надмоћније снаге повукао се на положај Бубањ кота 300 – Периш – кота 386. Једна чета и ескадрон су на северном улазу у клисуру реке Пека; 1 чета послата је на мајдан Кучајну. Дунавска дивизија I. позива водила је борбу целог дана са надмоћнијом непријатељском снагом. Њена заштитница потиснута је у подне са положаја Кулског брда на главни положај. Око 18 час. непријатељ је после јаке артилериске борбе успео, да једним одељењем пешадије избије на источни део положаја Врањевац. Наређено је, да се непријатељ ноћним нападом са тога положаја протера. Дринска дивизија I. позива водила је борбу целог дана са надмоћнијом непријатељском снагом; изгубила је предњи положај село Поповац – Бачинац – к. 185, претрпевши осетне губитке, с обзиром на стање код Дунавске дивизије I. позива и на резултат данашње борбе на положају код Милова – Липовача, остаће потребна заштитница. Главнина дивизије ће се повући на положај код Рајкове воде, у висину Дунавске дивизије I. позива. Коњичка дивизија штитила је долину Мораве од Вранова до Љубичевског моста, но непријатељ, који је са пуком пешадије нападао у правцу ка Малој Крсни, заузео је ово село, те се сад Коњичка дивизија налази на линији: Скобаљ – Љубичевски мост. Шумадиска дивизија I. позива водила је борбу целог дана. Борба је била нарочито јака против десног крила у правцу села Врбовца. Ово крило губитком села Крсне морало се за нешто заломити. На другим тачкама нема промене“.

ОБр. 7652
(у 9.40 час.)

„Стање треће армије 19. октобра у јутру овако је: Браничевски одред, ноћас није имао борбе, али због стања код Дунавске дивизије I. позива повлачи се на десно крило те дивизије, осигуравајући јој бок и позадину на правцу: Манастирица – Петровац. Дунавска дивизија I. позива, не могући ноћном борбом 18./19. октобра повратити изгубљени део Врановца, прикупљала се ноћас на положају: Шумер – Бела Главица – Знамани, са задатком да брани данас положај: Кулине – Висока – Сиљевица. Дринска дивизија I. позива, због стања код Дунавске дивизије I. позива повлачи се са главном снагом на положаје Шестра, а са заштитницом на Рајкове воде. Коњичка дивизија са два пука штити правац левом обалом Мораве од Љубичевског моста до према селу Влашки до. Шумадиска дивизија I. позива остаје за сад на својим положајима, али јој је саопштено стање на центру и десном крилу армије и авизирани као следећи одбранбени положаји: Азања – Голобок за главнину, а Селевац – Добри до за заштитницу, ако буде приморана на повлачење, односно кад за то добије наређење. Но у сваком случају да одржи везу са Одбраном Београда помоћу дивизиског коњичког пука“.

Од команданта Тимочке војске

ОБр. 467
(у 24 часа 18. октобра)

„По извештају команданта Шумадиске дивизије II. позива, у току ноћи 18./19. октобра, било је омањих пушкарања према Гравишту – Нересињи; коњички дивизион у току ноћи водио је борбу на Чинији кота 556, кота 333, кота 884, западно од Ошљана; око поноћи дивизион се повукао западно од Голечи брда. По извештају команданта Комбиноване дивизије, непријатељ је око 22.20 час. отворио јаку артилериску, митраљеску и пушчану ватру на линији: караула Бурдељ -Вршка чука. Од команданта Крајинског одреда, још није добивен извештај“.

ОБр. 485
(у 22 час. 19. октобра)

„Код Шумадиске дивизије II. позива непријатељ се утврђивао на десној обали Тиоштичке реке. Наше две чете после омањег пушкарања понова су заузеле линију: Мачак – Ореова Глава – Градиште – Чука североисточно од Књажевца. На правцу: Кадибогаз – Краљево Село, у току дана, непријатељ јачине три батаљона са три митраљеза и три топа наступао је од села Ошљана ка Краљевом Селу. Коњички дивизион Шумадиске дивизије II. позива, потпомогнут ескадроном Комбиноване дивизије и артилеријом са Ветрена, спречавао је наступање непријатељу целог дана. Пред вече непријатељки одред успео је да избије до линије: Липа – Брдо – Васиљево поље и Рпиња Раван. Код Комбиноване дивизије на Затвореничкој пољани било је слабе артилериске и пешадиске ватре. Заробљена су два непријатељска војника из 3. пешад. пука, по чијем је исказу 51. пешад. пук смењен синоћ трећим пуком, а потом отишао у Киријево; 2. батаљон 51. пука имао је при нападу прошле ноћи на Вршкој Чуци око 40 погинулих и много рањених. – По телефонском извештају код Крајинског одреда у 20 час. водила се борба на Рушањском и Рогљевском брду у којој су непријатељски делови потиснути за један км. ка Тимоку“.

Од команданта II. армије

ОБр. 9094
(у 3.25 час.)

„Стање код армије у току 18. октобра овакво је: Код 10. пешад. пука I. позива, непријатељ се у току данашњег дана повукао на Црни врх, са предњим деловима на Гној.
Код Моравске дивизије I. позива према десном одсеку непријатељ у јачини 2 – 3 чете, утврђивао је положај Китку јужно од Миљаче; борбе није било. Код средњег одсека непријатељско мање одељење напало је наше предње делове на Влашкој планини од села Кусовране, али је растерано. Код левог одсека непријатељска извиђачка одељења, која су ноћу прошла Суковску реку сузбивена су са великим губитцима нашом пешадиском и артилериском ватром до на сам положај Грдоман.
Код Тимочке дивизије I. позива: Код десног одсека само незнатне чарке; наше трупе остале су на јучерашњим својим положајима. Код средњег одсека овога дана непријатељ је вршио напад на Предину – Градину – Черту и Големи Врх, потпомаган артилериском ватром са Капане и Орљака. Напад на Големи Врх непријатељ је предузео пешадијом у три правца: од Димчиног браништа, од Високе Ржане и од Капане у 9.30 час., који је одбивен нашом ватром, а који је поновљен неколико пута. Користећи се маглом, а под заштитом своје артилерије, непријатељска пешадија се понова приближила Големом Врху око 11.30 час. и од тада је борба постајала све интензивнија и поред јаке артилериске и митраљеске ватре, долазило је и до борбе бомбама. Борба се продужила до 24 часа и једва је непријатељ успео да потисне наше чете са Големог Врха ка Одоровском прелазу. Око 13 час. непријатељ је почео напад на Черту и Турско ливађе и пошто су чете на Кочинама и Черти биле доста истакнуте, а непријатељ је јаче надирао ка Черти, то су се обе чете повукле на линију В. Глама – Крушино Браниште, и уз припомоћ батаљонске резерве, непријатељски делови су задржани у даљем наступању. Борба је завршена на овом одсеку око 18 часова. Наше трупе држе линију: Велика Глама – Крушино Браниште – Турско ливађе – Одоровски прелаз, а непријатељске трупе држе линију: Кочине – Черту – Големи Врх. Наши су губитци на Големом Врху: погинуло 32, рањено 43, нестало 58, непријатељски су губитци непознати. Код левог одсека вођене су безначајне борбе. Код Топлодолског одреда, непријатељски делови у јачини од по једне чете, наступали су ка гребену Бабиног зуба уз Голему реку од Лескова Белутја и Орче, али су задржани од наших тамошњих делова и нису успели да изађу на гребен. 4. батаљон послат јуче на Граникову посео је положај и по извештају тога команданта батаљона, непријатељ се налази код села Куштице и у правцу Баљана“.

ОБр. 9102
(у 8.05 час.)

„Стање код армије у току ноћи 18./19. октобра и јутрос овако је: Код Тимочке дивизије I. позива, сем патролног пушкарања испред фронта Смрчикрак – Курјачки Врх, ноћ је прошла на миру. Код Моравске дивизије I. позива, сем патролног пушкарања на Лиљачи код Пресеке и у селу Ступену, ноћ је прошла на миру. Код 10. пешад. пука I. позива нема ништа ново“.

ОБр. 9114
(у 18.30 час. 19. октобра)

„Командант Тимочке дивизије I. позива јавља: У 13 час. непријатељ је отпочео напад на средњи одсек на Батушан и Турско ливађе. Непријатељ је јак један и по до два батаљона. Наша пешадија и артилерија туче ватром нападача на положају. Испред положаја је веома јака магла“.

Од команданта Јужно Моравских трупа

ОБр. 11
(у 15.30 час.)

„На фронту овог одреда стање је овог часа овакво: Код Власинског одреда води се од 8 часова јутрос јака борба. Непријатељ напада правцем Пландиште – Шојин рид. Резултат борбе још је непознат. Код Врањског одреда је само пушкарање. По накнадном извештају заробљеника из 29. пешад. пука, почетни развој бугарске војске на фронту према Врању био је овакав: 29. пешад. пук код Бесне Кобиле; десно од њега 11. пешад. пук; код Босиљграда 13. пешад. пук, а у резерви 46. пешад. пук. Ове јединице са деловима артилерије непознате јачине са 4. гардиским коњичким пуком припадају 3. Балканској дивизији. Према овоме потврђује се, да је према Врањском одсеку цела дивизија. Према Власинском одреду, по упорности дводневне борбе, изгледа, да су извештаји команданта Власинског одреда достављени одавде са ОБр. 4 вероватни. Током данашње борбе ће се и то разјаснити. Намеран сам, да своју резерву од 2 батаљона 1. пешад. пука II. позива пошаљем ради појачања Власинског одреда, да бих Стрешер и Шојин гроб одржао у нашој власти. Према општој ситуацији и јачини противника на фронту овога одреда молим, да ми се пошаље још један пешад. пук“.

ОБр. 15

„Данас у 16.30 час. командант Власинског одреда јавља, да је противник јаком снагом предузео напад правцем Шојин рид. Да би задржао противника због попуштања својих трупа, командант је предузео контра напад. Резултат не знам, али командант сматра, да због јаких противничких снага неће га моћи задржати. Помоћ, у колико сам могао од трупа Врањског одреда, послао сам, али мишљења сам, да би требало одмах послати један пешад. пук правцем Џеп – Данино село, ради ојачања. Команданту сам наредио, да се у случају повлачења задржи на Кушљином гробу. Вечерас у 17 час. командант батаљона, који је успео да задржи положај Стрешер, јавља да је видео наступање непријатељских колона преко Шољине мале ка Кушљином гробу. Извештај о данашњој свршеној борби код Власинског одреда није стигао овде“.

Од команданта трупа Нове Области

ОБр. 9507
(у 14 час.)

„У току 18. ов. м-ца стање је овако: На фронту Вардарског одсека није било никакве промене. На фронту Брегалничке дивизије I. позива данас 18. ов. м-ца отпочела је борба у 7 часова и трајала је до 16 часова, кад су наше трупе под снажним притиском непријатеља отпочеле повлачење ка положајима на десној обали реке Азмака по киши и блату. Ако непријатељ продужи гоњење 19. ов. м-ца неће му моћи дати никакав отпор до Велеса. Трећа позициска Дебанжова батерија упућена је на десну обалу Вардара ради заштите пребацивања наших трупа преко Вардара. За заштиту правца ка Велесу одређен је 13. пешад. кадровски пук и 6. брдска Дебанжова батерија; за заштиту правца ка Скопљу служиће 16. и 20. пешад. пук, 3. брдска батерија, 1. француска батерија и 2. батаљон 2. пешад. пука, са којим ће деловима ићи и штаб дивизије. Сумња се, да ће се 6. позициска батерија због блата моћи повући. – На фронту Криво -Паланачког одреда, борба је почела 18. ов. м-ца око 11 часова и трајала је до 17 часова. Борба је била врло јака, али су наше трупе успеле, да непријатеља задрже и остану на својим положајима, – по телефонском саопштењу. – Команданта Прешевске пуковске окружне команде известила је жандармериска патрола, која је дошла са Прешевске железничке станице, да се непријатељско коњичко одељење креће ка Прешеву. Данас по подне упућен је 1. батаљон и митраљеско одељење 11. пешад. пука преко Прешева ка Кончулском теснацу. Непријатељ још држи Бујановац. Табановачка је станица опљачкана. Наредио сам, да се заштите правци ка Битољу, Скопљу, Гиљану, ради чега има: командант Брегалничке дивизије већим делом снаге да штити правац ка Скопљу, а мањим делом правац ка Велесу и Битољу. Трупе Вардарског одсека чим буду смењене француским трупама биће хитно упућене да штите правце преко Кавадара, Велеса ка Битољу. Командант Криво – Паланачког одреда, има да штити правац ка Куманову и Скопљу“.

ОБр. 9534
(у 11.50 час.)

„У току ноћи 18./19. октобра стање је овакво: На фронту Вардарског граничног одсека није било никакве акције. Наше трупе у току ове ноћи имале су да изврше замену са француским трупама и да се транспортују за Велес. О извршењу овога још немам извештаја. Командант железничког осигурања мајор Благојевић са две чете, водом митраљеза и једним топом посео је положај на Криволаку. На фронту Брегалничке дивизије, у току ноћи продужено је повлачење ка положајима за непосредну одбрану прелаза на Вардару и на положаје на левој обали Пчиње. На фронту Криво – Паланачког одреда 18. пешад. кадровски пук јачине 700 људи са 2 француска брдска топа поседа положај коту 900 на фронту од 6 км. Због слабог поседања, јаке заморености и палог морала код војника, командант мисли да може наступити пробој на сваком делу фронта где год се буде непријатељ груписао, и тражи, да му се појачања што пре пошаљу. Пошто му појачања не могу послати, то сам наредио да у духу стављеног му задатка заштити правце ка Куманову и Скопљу, повлачећи се на следећу одбранбену линију на десној обали Градске реке и десне обале Пчиње, чим осети да трупе не могу да издрже удар. Командант 4. батаљона 12. пешад. пука III. позива, који осигурава железничку пругу извештава, да је поставио страже до Табановачке станице. – Податци по добивеним извештајима до 9 часова јутрос“.

Од Министра војног

ЕБр. 2360
(у 22 часа)

„Због немогућности даљег доношења потреба из Прахова, и због прекида пруге код Врања, доведено је у безизлазан положај снабдевање војске. Да се не би опстанак војске довео у питање потребно је, да се Солунска железничка пруга што пре расчисти и омогући доношење животних и осталих потреба од Солуна. Молим одговорите о пријему ове депеше и о мерама које будете предузели“.

Од војног изасланика у Паризу

Бр. 403
(у 5.55 час.)

„Предао сам у преводу лично ђенералу Жофру депешу Њ. Кр. В. Престолонаследника Александра, а копију депеше господину посланику, који је ову предао председнику владе. Ђенерал Жофр је најпажљивије прочитао; питао за нека објашњења на карти, и ово је у главном рекао: Француске трупе искрцавају се што је могуће брже а јуче је отишао наш министар војни у Лондон и однео моје забелешке, шта треба Енглеска одмах да пошаље на Балкан, и да их он лично подгурне на бржи рад. Ђенералу Алексијеву сам депешом јавио да пошаље трупе у помоћ Србији. Рече: Енглеска је притеснила Румунију. Питао ме је, могу ли Руси доћи од Рениа Дунавом, одговорих: Мислим да би Бугари пуцали на лађе. Нама је главно да се осигура железничка пруга Солун – Ниш, да је Бугари не пресеку, јер кад би ту железничку пругу пресекли, онда би се онемогућило снабдевање српске војске муницијом, као и долазак савезничке војске. Кад би се овај део француске војске који се сад налази око Скопља упутио на север, онда би Бугари пресекли железничку пругу Солун – Ниш, а тиме одсекли и нас и вас од Солуна. Од те линије Солун – Скопље, савезничке трупе имају да направе фронт ка Бугарској и да постепено крећу ка бугарској граници, ово је почетак рада. Српске се трупе морају на северу држати за добитак времена, док не дође довољно савезничких трупа. Може се послати један одред наших трупа до Ниша, као веза између ваше војске и савезничке. Ђенерал Сарај добио је подробну инструкцију о раду савезничке војске и он је стигао код вас. У главном то ми је рекао ђенерал Жофр, а јутрос је послао и депешу пуковнику Фурнију; упутство о раду француске војске и како да се повлачи српска војска и које железничке пруге да поруши“.

Од делегата при француској војсци капетана Маринковића

Бр. 49
(у 22 часа)

„Данас 19. ов. м-ца послато је железницом у Криволак: један пук од два батаљона, једна брдска батерија и једна пионирска чета. Сутра се шаље на исто место исто толико, сем пионирске чете. Извештен је о овоме командант трупа Нове Области. Пуковник Миловановић стигао је данас овде, сутра продужава пут преко Скопља“.

Од војног изасланика у Енглеској

Бр. 95
(у 10 часова)

„Вашу депешу Пов. Бр. 7173 и Врховне команде ОБр. 22451 примио сам и одмах отишао у министарство војно. Киченера нисам нашао. Говорио сам начелнику операција и шефу одсека. Усмено сам им и сам изложио тешко стање наше војске и понова молио за брзу и јаку помоћ. Казано ми је, да се енглеска војска кренула Солуну. Једнако и чим која јединица буде готова за покрет упућиваће се у Србију. Енглеске две бригаде које су у Солуну не могу се кренути, јер још немају коморе и коња. Живо се ради да што пре крену. За.француску дивизију, кажу ми да је већ у Србији прекјуче учествовала у борби код Валандова, а једна дивизија да се кренула за Солун из Тулона и Марсеља. Сутра ћу видети Киченера. Што је у мојој власти, све ћу учинити да брзо дође помоћ“.

Наређења Врховне команде

ОБр. 22715

команданту I. армије – Ваљево

„Црногорска Врховна команда одговорила је да се Доњо – Васојевићска бригада може употребити у саставу Ужичког одреда по вашој депеши ОБр. 8530. Односно снабдевања бригаде потребама учињена је представка влади; о решењу бићете извештени“.

ОБр. 22739

команданту III. армије

„Моравска дивизија II. позива без једног пешад. пука и две батерије упућена је железницом до В. Плане, а затим преко Жабара ка Петровцу. Она је већ у току превожења железницом. У Жабаре упутите наређење команданту дивизије, да се од Петровца крене ка Кули форсираним маршом у помоћ Дунавској дивизији I. позива и ову потпомогне енергичним нападом на непријатеља у циљу поновног заузећа положаја Кулских, Врањевац – Бубањ. Базирање дивизије биће на магацине у Свилајнцу, а затим у В. Поповићу. Комуникациска линија: Петровац -Свилајнац и Петровац – Медвеђа – В. Поповић. У састав Моравске дивизије II. позива да уђе и 5. прекобројни пешад. пук са пољском брзометном батеријом, која је по наређењу ОБр. 22646 упућена тој армији из Зајечара“.

ОБр. 22740
(у 11 часова)

Команданту трупа Нове Области

„Француски војни изасланик доставља данас ово: „Ђенерал Сарај, командант француске армије на истоку јавља ми телеграфски, да је јуче 1 батаљон француски сменио 1 батаљон српски између Демир Капије и Струмице; одред ппуковника Димитријевића биће смењен данас 19. октобра са 7 француских батаљона. Једна брдска батерија и два батаљона биће послати железницом у Криволак, фронтом према Штипу“.

Слични чланци:

16. октобар, Операције II. армије, Тимочке војске, Власинског одреда и трупа Нове области

Операције Тимочке војске Због повлачења Шумадиске дивизије II. позива око пола ноћи 15./16. октобра са положаја непосредно на граничном фронту, командант Тимочке војске издао је

Прочитај више »