Операције I. армије
Командант I. армије издао је 20. октобра у Ваљеву, команданту Ужичког одреда и Соколске бригаде директиву ОБр. 8636 у овоме: „Како ће овога дана (20. октобра) до у вече, трупе Дринске и Дунавске дивизије II. позива као и Соколске бригаде бити пребачене на одређене положаје и правце десне обале Колубаре, моју директиву ОБр. 8503 за Ужички одред и Соколску бригаду допуњујем у овоме:
а) Ако у току идућих дана не буде нападнут Ужички одред, он ће и на даље остати на садањим положајима све до времена, докле и Соколска бригада не би била принуђена на одступање са десне обале Колубаре непосредно код Ваљева, у коме ће случају и Ужички одред отпочети покрет одређеним правцем. Према овоме оба ова команданта одржаваће између себе телефонску везу. За овај случај потребно је, да командант Ужичког одреда, саобразно приликама, што скорије ојача одреде код Бајине Баште и Рогачице, како би они ватром дали времена осталим деловима да неузнемиравани учине покрет ка Ужицу.
б) Кад наступи случај покрета Ужичког одреда, онда један његов левокрилни батаљон, има се кретати преко Прибоја и Нове Вароши ка Сјеници, извештавајући команданта одреда о непријатељу који би се кретао тим правцем. О своме предузетом кретању, командант Ужичког одреда одмах ће известити и команданта Санџачке војске. Да би Рогачички одред био обезбеђен од евентуалне појаве непријатеља са северозападне стране, командант Соколске бригаде најмање једну чету, са 2 – 3 коњаника упутиће на Дебело брдо, на пут од Ваљева ка Рогачици. Ту треба да се налази и једна објавница Рогачичког одреда, ради потребне везе.
в) Командант Соколске бригаде, пребацујући своју главнину на десну обалу Колубаре код Ваљева по директиви ОБр. 8503, истуриће своје објавнице по свима правцима који воде Ваљеву са северне и западне стране леве обале Колубаре и њених притока. Једну јачу објавницу послати такође ка Бачевцима. У току ових дана један батаљон са 2 топа Дунавске дивизије II. позива налазиће се на десној обали Колубаре код Диваца, са истуреним патролама на леву обалу.
г) Кад наступи случај покрета Соколске бригаде, и ако се друкчије не нареди онда 6. пук, најмање са једном батеријом, кретаће се преко Брешћа и Струганика правцем ка Сувобору, штитећи правце ка Г. Милановцу, а остали део трупа кретаће се преко Мионице и Горње Топонице ка Гукошким положијима“.
Дејство Дринске дивизије II. позива
Наступање непријатеља са Пајшуме и Таламбаса у правцу деснога бока Бељинских положаја заустављено је у току дана 20. октобра, а непријатељски делови, који су успели да избију на к. 188 (северно од Бељине), одбачени су. Запажено је груписање јачих непријатељских снага на Пајшуми и Таламбасу. Јачина се није могла оценити. Одред Дринске дивизије II. позива на левој обали Бељанице остао је на својим положајима до пред мрак, но због повлачења левога крила трупа Одбране Београда морао се и сам повући на линију: Заједница – Чамске њиве – Араповачки положаји.
Дејство Дунавске дивизије II. позива
Трупе ове дивизије пребачене су преко мостова код Лајковца и Диваца на десну обалу Колубаре, и налазе се у искупљању, већим делом на Лазаревачким положајима а мањим делом код Мионице. Командант Дунавског коњичког дивизиона добија наређење да се крене преко Пиромана, Бргула, Радљева ка Лајковцу, одакле да осматра помоћу патрола у правцу Бргуле, Уба и Ваљева, и да код Дабиног брода пребаци јачу патролу ради везе са трупама суседне дивизије.
Напомена. Трупе Соколске бригаде искупљене су код Ваљева. На фронту Ужичког одреда нема значајнијих догађаја.
Додир са непријатељем на фронту Дунавске дивизије II. позива и Соколске бригаде изгубљен је. На левој обали Колубаре 20. октобра до подне запажене су коњичке патроле код Шиљине механе. Непријатељ још није ушао у Љубовију. Штаб армије преместио се у Мионицу.
Три батаљона Моравске дивизије II. позива, који су били остали на Дрини код Соколске бригаде, стигли су 20. октобра у вече у Ваљево. Војници врло заморени, тешко би се кренули на дужи пут за Младеновац. Командант I. армије моли Врховну команду, да задржи ове батаљоне, који би врло корисно послужили као армиска резерва. Врховна команда одобрила је тај предлог. Командант I. армије издао је команданту Дринске дивизије II. позива и Дунавске дивизије II. позива наређење ОБр. 8641 у овоме:
„По вечерашњем телефонском саопштењу, трупе Београдске Одбране ноћас 20./21. октобра повућиће се на фронт положаја испред Космаја са левим крилом на Рогачком брду к. 297. О јачини непријатеља испред кога се повлачи не јавља. Комбиновани одред Дринске дивизије II. позива, и ако је имао успеха у данашњој борби код с. Бељина, повлачењем трупа Београдске Одбране, и сам мора одмаршовати на положаје између с. Сибнице и Араповца. Данашњи рад овога одреда похваљујем. Испред овога одреда на ширем фронту, како се вели, дејствује од прилике једна дивизија. Према оваквој ситуацији, наређујем:
а) Да се Дринска дивизија II. позива сутра 21. октобра до 7 часова са остатком својих трупа, прикупи на левој обали Турије, а на простору: Стражевица 275 – с. Стрмово 192, осматрајући на што већој даљини преко Араповца у правцу с. Рожанаца и Арнајева.
б) Да се Дунавска дивизија II. позива истог дана и у исто време са своја два најближа пука са артилеријом искупи на фронту положаја: Чоканлија к. 289 – Ивковача к. 271 – Ораховица к. 273, на левој обали Пештана потока, осматрајући на што већој даљини преко с. Медошевца и Сакуље у правцу Соколова и Црљенаца ка Степојевцу. Циљ је овога прикупљања: Остати на означеним припремним положајима док се не добију што поузданији податци о правцу кретања и јачини непријатеља испред својих фронтова, а по могућству и испред фронта Београдске Одбране. Прикупљање података, да организују команданти дивизија.
Ако непријатељ главном снагом крене ка фронту Дринске дивизије, онда Дунавска дивизија покретом унапред обухвата крило и бок непријатеља и обратно. Буде ли се непријатељ кренуо према фронту и једне и друге дивизије, онда по учињеној артилериској припреми предузети сложан и енергичан напад. Ова и оваква акција дивизија са означених положаја, само је за сад моја идеја, коју ће команданти саображавати стварним приликама испред својих фронтова, док се не добију детаљнији податци о јачини и правцима кретања његових јачих делова. Споразумни и сложни рад команданата води добрим резултатима. Све прибављене податке о непријатељу одмах ми саопштавати.
Командант Дунавске дивизије наредиће, да се 9. пук крене сутра ка с. Шушњару, пошто остави један батаљон са два топа код Диваца на десној обали Колубаре, док га не буду сменили делови Соколске бригаде. – На левој обали Колубаре до овога тренутка непријатељ се нигде у близини није појавио“.
Соколска бригада добила је наређење, да упути један батаљон са 2 топа у с. Табановић ради смене батаљона 9. пука, који се са два топа имао вратити ка Лазаревцу у састав пука. За 21. октобар наређено је са ОБр. 9658, да дивизије у евентуалним повољним приликама употребе заједничку акцију – по предњој идеји команданта I. армије и против непријатеља, који би главном снагом надирао поглавито против левог крила Београдске Одбране на садашњим њеним положајима. Командант Дунавске дивизије треба да нареди снажно осматрање праваца, који воде са западне стране са леве обале Колубаре и Тамнаве.
Операције Одбране Београда
У току ноћи 19./20. октобра извршени су покрети трупа на нове положаје. У 3 часа 20. октобра непријатељ је извршио препад на заштитнички одред на Равном гају – Бодољину; 2 топа, који су били придати одреду, спашени су. У 8 часова непријатељ је избио на Ковиону, где се искупио до 9 часова у јачини до једног пука. У ово време избили су непријатељски стрељачки стројеви на Равни гај и Бодољин, а мања одељења спуштала су се у Парцане. Наш заштитнички одред прикупио се иза Влашког брда. Командант Београдске Одбране, са ОБр. 4660 извештава команданта Тимочке дивизије II. позива, да још није расправљено питање са Врховном командом: да ли треба дивизија да остане и даље на садашњем положају, јер ће то зависити од намере Врховне команде, односно употребе I. армије и ситуације Шумадиске дивизије I. позива, зато му наређује, да и даље држи садашње положаје. Но ако дивизија буде нападнута надмоћнијом снагом и буде принуђена на повлачење, да поседне нове положаје на линији: Амерића коса – Брљочевац – Маловањ – Мишљевац – Крушник – Мујница – Рогачко брдо, са редвијем одбране на Кошутици и Космају. Исто тако је наредио команданту Варовничког одсека, да у овом случају повије своје десно крило од Дубоне преко Равног гаја и коте 351 на село Влашку.
Дејство Тимочке дивизије II. позива
Ово предвиђање команданта Београдске Одбране остварило се у току дана. У 7 часова непријатељ је почео тући положаје 15. пука јаком артилериском ватром зрнима тежих калибара. Око 10 часова почео је, да подилази јачом пешадијом под положај: Градац – Главица, због чега је 4. батаљон са 2 ½ чете упућен, да појача десно крило 1. батаљона на Градцу, а једна чета упућена је да поседне Гомилицу, ради прихвата на случај одступања. После овога настала је интензивна ватра и приближавање непријатељске пешадије нашем првом борбеном реду, због чега се развила јака пешадиска борба. Дејство непријатељске артилерије било је тако јако, да пук више није могао издржати, те је отпочео повлачење око 15 часова на линију: Тамњичина – Гомилица – Преки гај. Због овога, командант Тимочке дивизије II. позива издао је наређење: „13. пук II. позива, да остане на досадашњем положају, док се трупе са линије: Градац – Пајшума не пребаце на леву обалу Прутен реке на одсек: Гомилица – Водица – Манић, а да за то време заломи лево крило; 11. пук III. позива, да почне повлачење на фронт: Водица – Манић; коњички дивизион, да са косе Вис (236) – кота 178 штити пребацивање левог крила и одржава везу са Дринском дивизијом II. позива; 15. пук II. позива, да се повуче под заштитом делова на Огради и Главичици, на линију: Тамничина – Гомилица – Преки гај, а свој 3. батаљон, да привремено прида 13. пуку за заштиту повлачења и да заштитне делове повуче, кад се 11. пук пребаци на линију: Водица – Манић“.
Поводом повлачења 15. пука наређено је у 15 часова 11. пуку, да његова заштитница остане на Пајшуми до крајњих граница и да овај пук, нови положај: Водица – Манић, поседне и брани по сваку цену, а 15. пук, да се прикупи на новом положају до мрака и да га не сме напустити. Око 15 часова, постала је код Тимочке дивизије ситуација веома критична. Непријатељ је отварао силну артилериску ватру. Командант дивизије није имао везе са командантом Одбране Београда, нити је био примио заповест ОБр. 4660, зато је у 14.45 часова послао ордонанс официра у Младеновац, који је донео ову заповест.
У 15.30 часова једва је постигнута рђава телефонска веза преко 14. пука. У исто време стигао је и извештај команданта 15. пука II. позива писан у узбуђењу и усплахирености на Орницама: „Са пуком се прикупљам на Орници. Сва су ме наређења доцкан нашла. Војници крајње изнурени, нису ни за шта способни“. Ово је наступило због тога, што је непријатељ ставио под страховиту ватру одступајуће делове 15. пука, те се ови нису могли задржати на линији: Тамничина -Гомилица – Преки гај. Јачина непријатеља према 15. пуку била је 2 пука са многобројном артилеријом. У 17.10 часова, добивен је извештај и од команданта 11. пука III. позива, да се пук није могао задржати на линији: Водице – Манић због страховите артилериске, пушчане и митраљеске ватре, већ се повукао и у 16 часова налази се код села Слатине. Због овакве ситуације, ставио је командант Одбране Београда 14. пук II. позива који је био у Неменикућама, на расположење команданту Тимочке дивизије II. позива, а батерија, која је била са овим пуком, добила је наређење, да оде у Младеновац. Пошто се, због оваквог стања ствари, није могло ни помишљати на поседање линије, коју је раније одредио командант Тимочке дивизије II. позива, то је он издао ново наређење у времену од 17.20 час. По том наређењу 13. пук II. позива има, да под заклоном мрака поседне одсек: Маловањ – Мишљевац – Крушник; 14. пук II. позива, да ноћас поседне одсек: Бастав – кота 283 – Брљочевац; 15. пук II. позива, да се најпре задржи на линији: Рогачко брдо – Орница – Мујница, па кад заврши повлачење 13. и 11. пук, да оде у резерву код Иванче; 5. батаљон 15. пука, да ноћас заузме и поседне Петловац, а 5. батаљон 14. пука, да се повуче на Рогачко брдо и доцније да оде у резерву код источног дела села Рогаче; 11. пук III. позива, да се по повлачењу делова Дринске дивизије II. позива задржи на линији: Орница – Заједница – Слатина. У 20.30 часова, добивен је извештај од бригаде Дринске дивизије II. позива, писан у 18.40 часова, да јој је због повлачења 11. пука III. позива са линије: Водица – Манић угрожен десни бок и да се зато мора повући у току ноћи 20./21. октобра на линију: Араповачки положаји – Чамске њиве – Заједница. Према овоме, наредио је командант Тимочке дивизије, да 11. пук III. позива поседне фронт: Заједница – кота 268 – кота 267.
Командант Тимочке дивизије, послао је у 22.35 часова команданту Одбране Београда опширан извештај о свему овоме што се у току дана одиграло. Завршетак тога извештаја врло речито говори, како стоји с духом и моралом трупа … „Губитци су знатни. Трупе су преморене, дух је клонуо. По извештају команданта 15. пука, на пук се не може рачунати, а изгледа, да стање није много боље ни код 11. пука III. позива. Према оваквом стању, са своје ћу стране учинити све, да одређену ми линију положаја браним што дуже, али у успешну дуготрајну одбрану сумњам. Трупе су преморене. Губитци су знатни (батаљони сведени испод 500 пушака), при том ми је додељен фронт, као и до сад, за овако слабе трупе, одвећ широк и још сад предвојен Космајем на два одсека, који се не могу лако помагати. Непрекидна кретања од 8. октобра; три озбиљне и неуспешне борбе на широким фронтовима против надмоћније непријатељске пешадије и несравњено надмоћније артилерије; знатни губитци и одступање, изазвали су физичку и моралну клонулост код трупа. Спас је једино у решењу: Одвојити се од непријатеља, прикупити и уредити на некој линији уназад, па целом снагом прећи у напад“.
На осталом делу фронта Одбране Београда
Није се ништа значајније десило у току целога дана 20. октобра. Али због горње ситуације код Тимочке дивизије II. позива, командант Београдске Одбране издаје заповест ОБр. 4669 у овоме:
а) Тимочка дивизија II. позива, којој се придаје њен 14. пук, посешће и браниће одсек од Рогачког брда до реке Луга са редвијем положаја на Космају и Кошутици, одржавајући лево тесну везу са десним крилом Дринске дивизије II. позива, а десно са десном побочницом.
б) Варовнички одсек, посешће означену одбранбену линију од реке Луга до потока Рибника са редвијем одбране на Варовници, одржавајући везу лево са Тимочком дивизијом II. позива, а десно са десном побочницом.
в) Десна побочница, остаће на свом садашњем положају с том разликом, што ће свој распоред подесити тако, да буде у тесној вези са левим крилом Шумадиске дивизије I. позива.
г) Општу резерву образоваће под командом команданта Комбинованог одреда: 7. пук II. позива и 1 Тимочка брзометна батерија на Кривим липама; 10. кадров. пук код с. Иванче и 11. пук III. позива, 1 Тимочка брзометна батерија и коњички дивизион II. позива код Младеновца.
д) Штаб Одбране Београда је у Младеновцу.
ђ) Тимочка дивизија II. позива одмах ће ешелонирати своју колонску комору до Тополе, а Комбиновани одред своју колонску комору до Наталинаца.
Операције III. армије
Дејство Браничевског одреда
Трупе овог одреда водиле су 20. октобра на истим положајима само слабу артилериску борбу.
Дејство Дунавске дивизије I. позива
Командант ове дивизије наредио је, да се трупе док буде могућности држе на линији: Велико поље – Старо поље – Шумер – Бела Главица – Крушка – коса између Болинећ и Каркар потока, а затим да се повлаче на линију: Селиште – Рит – кота 175 – Кулина – Висока – Шиљевица. После борбе вођене целога дана (20. октобра) дивизија се повукла на линију: Кулина – Висока пл. – Шиљевица. Непријатељска пешадија дошла је у зону јаке пешадиске ватре и успела је, да заузме источни крај села Рашинца. Командант III. армије наредио је команданту ове дивизије, да се упорно држи на положају: Кулина – Висока планина, како би се Моравска дивизија II. позива могла прикупити у Петровцу у току 20. октобра и преко ноћи 20./21. октобра.
Дејство Дринске дивизије I. позива
Главнина је ове дивизије на Шестри, а заштитница на Рајковој води. У току 20. октобра, заштитница је под борбом одступила на главни положај. У току овога дана непријатељ је реперисао само терен главног положаја.
Дејство Коњичке дивизије
Ова дивизија водила је борбу 20. октобра код села Сараорци и повукла се на утврђену линију: Милошевац – Голобок.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
Трупе ове дивизије налазе се на истим положајима; непријатељ води артилериску борбу против дивизиске заштитнице. Штаб III. армије дошао је 20. октобра у 12 часова у с. Жабаре.