Операције аустро – немачке војске
Операције III. аустро – немачке армије
Командант III. армије добио је од команданта армиске групе фон Макензена, ноћу 19./20. октобра (пре пола ноћи) ову заповест: „Потребно је да III. армија дуж целога фронта настане, да целокупном снагом убрза наступање. Пре свега треба појачати лево крило 8. корпуса и што пре кренути га напред, како би се избегло да десно крило XI. армије и надаље не буде принуђено, да одваја у циљу заштите свога десног бока јаке делове, јер би се тиме успорило наступање поменуте армије. Треба настојати, да по могућству лево крило III. армије избије сутра (20. октобра) до села Умчара. По овој заповести команде армиске групе било је могуће у току 20. октобра потпуно поступити. Пошто је десно крило XI. армије, у току 19. октобра избило до линије: Дивљачко брдо – Мијаиловац, српске трупе Београдског одсека, због угрожености бока, биле су принуђене да се у току ноћи 19./20. октобра повуку.
Дејство 8. аустриског корпуса
На фронту овог корпуса, још пре сванућа пешадија 57. дивизије отпочела је да подилази српским положајима. Кад је свануло, артилерија је тукла коту 305 и Крајкову бару, где је била груписана српска пешадија. Између 7 и 8 часова, а после кратке жестоке борбе са српским заштитним деловима, 57. дивизија заузела је целу линију висова од Страже до Маторца. Западно од 57. дивизије дејствовала је 59. дивизија, која је заузела напуштене висове: Липу и Ковиону. Командант 57. дивизије одмах је наредио, да отпочне гоњење до висова северно од реке Раље. У 10 часова биле су све три бригаде у покрету. У подне је пређена линија: Равне шуме – Вис – Бошњакова ливада. После подне избила је дивизија потпуно неузнемиравано: са 6. брдском бригадом на одсек Раље између железничке пруге и јужне ивице села Дражња; 2. брдском бригадом на висове јужно од села Пударци; бригадом ђенерала Хауштајна на линију: Дрење – Немачка ливада; а 2 батаљона 57. дивизије била су у корпуској резерви код Бегаљице, где је био и штаб дивизије. 59. дивизија, после заузећа Ковионе, налазила се скоро на Раљи, и остала је на тој линији до подне. После подне дивизија је посела висове на левој обали Раље до Шиндре закључно. Пошто су слабе српске заштитнице напустиле висове јужно од Раље, командант 59. дивизије упутио је у 19.45 часова један батаљон на Груинац са задатком, да у току ноћи заштити оправку порушена три моста. Батаљон је стигао на Груинац без борбе. Виадукт 208 западно од Раље био је порушен, но сва три тунела била су потпуно неоштећена. Немачке трупе употребиле су главни тунел за марш у долину Раље. На виадукту 1 км. северно од тунела, један стуб, висине 19 метара, био је дигнут у ваздух; 2 распона дужине 34 метра, била су срушена.
Дејство 22. немачког корпуса
На фронту овог корпуса, чији је штаб пре подне стигао у Рипањ, 43. резервна дивизија, после заузећа Равног гаја и коте 335, продрла је још пре подне у село Парцане; 44. резервна дивизија налазила се у ово време на Вису и Подвису, а 26. пешадиска дивизија, после заузећа Великог поља кота 182, нападала је коту 188 – Таламбас и Пајшуму кота 228. Командант корпуса намеравао је у току дана да предњим деловима заузме још линију: Рожанци – Слатина – 226, северно од Дучине – Покосавица. Ово није успело у целости: 43. резервна дивизија заузела је после подне Влашко брдо и Змињак, а у вече истурила предње делове на Усицу и на Бабе; 44. резервна дивизија стигла је до јужне ивице Губеревца; 26. дивизија заузела је касно у вече јуришом село Манић и запљенила неколико кола са муницијом.
Дејство 19. корпуса
Горе изнетим успесима 22. резервног корпуса, група ђенерала Понграца била је принуђена да што више избије напред: 205. ландштурмска бригада заузела је око 13 часова предњим деловима висове јужно од Шиљаковца, и настојала је да дође у везу са 26. пешадиском дивизијом, која је у ово време била већ стигла на Велико поље и коту 188. После кратког одмора продужила је наступање ка Борку. 20. ландштурмска брдска бригада стигла је у 13 часова на линију: Стекичевић – 230 и истурила предње делове до Конатице – Степојевца. 21. ландштурмска брдска бригада успела је тек у вече да се прикупи на простору око Мислођина. Возове је могла да превуче преко поправљених мостова тек 21. октобра у јутру. 17. брдска бригада прешла је 20. октобра у 6 часова из Земуна преко понтонског моста на десну обалу Саве и то само са товарном комором. Прилажење возова ка мостовима, због глибовитог земљишта, било је немогуће, те је артилерија и колска комора пребачена у 8 часова лађама. Бригада је у вече стигла код Остружнице, где је и штаб 19. корпуса био дошао на преноћиште. Северно од Београда на левој обали Саве, чекали су још ови делови 19. корпуса да се пребаце помоћу три лађе, које су зато биле одређене: Батерије 206. ландштурмске бригаде (која је отишла на италијански фронт). Пола батерије 10 см. дугачких топова; ¾ батерије 15 см. хаубичке артилерије, које су дошле из одреда мајора Девчића; две 15 см. хаубичке батерије, које су дошле са положаја северно од Саве. Ова артилерија требала је 21. октобра да дође у састав 53. дивизије преко Жељезника, Сремчице и Мељака. Једна 15 см. хаубичка батерија, коју је ђенерал Шварц имао да упути преко моста код Обреновца друмом ка југу. Према изложеноме, 3 бригаде и тешка артилерија 19. корпуса, биле су 20. октобра још далеко позади фронта.
За 21. октобар наредила је корпуска команда:
Да ђенералмајор Шварц из главнине своје бригаде остави 2 батаљона, у циљу заштите рејона западно од Обреновца (висове источно од села Усовци – Звечка – Белопоље), а остатак главнине да крене ка Мислођину. Батаљон, који се налазио у Кртинској, да маршује преко Новог села ка Пироману и да извиђа тим правцем. Да се 21. ландштурмска брдска бригада крене преко Вранића у Шиљаковац. Да 17. брдска бригада одмаршује преко Велике Моштанице у Баћевац.
И поред ових, обзиром на рђаве комуникације, напорних маршова, било је вероватно, да у току 21. октобра неће успети да се ни корпуска резерва, ни тешка артитерија, приближе бригадама у првој линији. Према општој ситуацији већ у вече 20. октобра могло се закључити, да на линији Раље неће бити упорног српског отпора. Према диспозицији армиске команде, у току 21. октобра требало је армиски фронт кренути до линије: Велики Црљени – Сибница – Мишљевац – Варовница – Дубова. Армиска резерва – бригада Мразека – која је 20. октобра по подне била упућена ка Солинској бари добила је наређење да се крене ка Раљи.
Дејство уједињених одреда ђенерала Сорсића и Штрајта
За 20. октобар, ђенерал Сорсић издао је наређење за наступање ка Шапцу у више колона.
Бригаде ђенерала Шиса и пуковника Франца добиле су задатак да нападају српске трупе, које би још евентуално давале отпор; а одред ђенерала Штрајта са десном колоном (пуковник Хаузер), да се крене преко Слепчевића и Богосаваца и да обухватно наступа на леви бок српских трупа у случају, ако би оне давале отпор на висовима јужно од Шапца. Међутим, Срби су у току ноћи 19./20. октобра одступили. Само код села Маова, извиђачко одељење бригаде Штрајта наишло је на отпор Срба (200 људи), који су се повукли тек у току следеће ноћи.
У вече 20. октобра аустроугарске трупе биле су у оваквом распореду: Бригада ђенерала Шиса: 5 батаљона и 2 батерије, на простору око Мишара. Бригада пуковника Франца: 5 батаљона и 2 батерије у Причиновићу и Јевремовцу; 1 батерија у Шапцу. Бригада ђенерала Штрајта: главнина код Мајура, а 3 батаљона и ½ батерије у Богосавцу. Положаји, који су имали слику мостобрана, утврђени су на брзу руку.
Бојне коморе у вече су стигле тек до Табановића и Штитара. Остала комора бригаде Штрајта није још била прешла мост на Дрини. Комора бригаде Шиса и Франца имала се пребацити преко Саве код Шапца, али, пре тога, требало је још пребацити: један батаљон са једном батеријом, који је вршио службу обезбеђивања на Сави. Цео одред ђенерала Сорсића базирао је сад на Шабац, односно Кленак. Према томе, мост на Дрини није био више потребан; наређено је да се скине. Понтонирска чета са 2 мостовна трена упућена је за бригадом Штрајта, а остала 4 мостовна трена са алатном комором упућени су у Брчко у циљу поправке материјала. Тамо је упућено такође 10 мерзера, одређених за Београдски мостобран. Припреме за ново базирање одреда извршене су делом. Према томе материјална ситуација одреда није била повољна. Ово се објашњава тиме, што су бригаде: Шиса и Франца, у прво време биле одређене за етапну службу и нису имале потребне установе за покретну војну. Поред тога и рђаве комуникације отежавале су дотурање муниције и хране. Због оваквог стања, ђенерал Сорсић намеравао је да продужи наступање тек 22. октобра, ма да је од III. армиске команде 20. октобра око подне добио ову депешу: „Одред Сорсића, у чији састав улази и одред Штрајта, има убрзании маршом да наступа главнином ка Убу, а јачи одред да упути друмом ка Ваљеву“.
Дејство 62. дивизије
Ова дивизија вршила је и овог дана припреме за прелаз Дрине код Вишеграда, који је требао да отпочне 21. октобра.
Операције XI. немачке армије
Западно од Мораве 3. армиски корпус продужио је наступање, тако да је 25. дивизија заузела Селевац; 6. дивизија село Добри до а 11. баварска дивизија село Сараорци. Источно од Мораве, трупе 4. резервног корпуса избиле су преко села Влашки до. Трупе 10. резервног корпуса успеле су да заузму источну ивицу села Рашанца, а на правцу ка Рановцу допрле су до линије Чукарин – Знамањ.
Операције бугарске војске
Операције I. армије
У току овог дана продужене су упорне борбе према Зајечару, Књажевцу, Кални, Пироту и Сурдулици, без резултата.
Операције II. армије
Дивизије ове армије у току 20. октобра продужиле су наступање, у циљу извршења задатака добивених 18. октобра: 3. дивизија овога дана по подне заузела је Куманово. 7. дивизија стигла је на линију Кутлибег – Махале. Коњичка дивизија води борбу источно од Велеса. Одред пуковника Сантурџијева допро је у току 20. октобра до Врањске бање и Себе Врање, а одред пуковника Бошњакова избио је на висове северно од Врања. Овога дана оба ова одреда (13. и 29. пук) обједињена су под командом пуковника Бошњакова са задатком, да се крену ка северу и олакшају дебушовање одреда пуковника Стојкова преко Сурдулице у долину Јужне Мораве.