Операције Тимочке војске
У току 20. октобра на фронту Тимочке војске било је само омањег пушкарања између наших и непријатељских патрола. Командант Тимочке војске одредио је у састав Књажевачког одреда 3. Дебанжову пољску батерију из Крајинског одреда, а 4. Дебанжову батерију ставио је под команду команданта Комбиноване дивизије. Командант II. армије пита понова команданта Тимочке војске, којим ће се тачно правцем повлачити десно крило Шумадиске дивизије II. позива? Одговорено му је, да ће се крило те дивизије повлачити правцем: Периш – Округлица – Сврљиг, а делови дивизије за одржавање везе са II. армијом: Пајешки камен (к. 1220) – Модра стена (к. 1264) – гребен Риљске планине – Зелени врх (к. 1369) – гребеном Гуљанске пл. – Плеш (к. 1227) – Преконошка планина (к. 951).
Операције II. армије
Дејство одреда на Тумби и Таламбасу
На фронту овог одреда је већ 5 дана магла, те је осматрање и извиђање непријатеља отежано. Патроле су у додиру са непријатељем на линији: Дашчани Кладенац – Црни врх – Гној – Бисази. Неактивност непријатеља даје основа веровању, да су на овом делу граничног фронта слабе његове снаге.
Дејство Моравске дивизије I. позива
Око 13 часова непријатељ је у јачини једног вода са размакнутим десетинама напао нашу посаду на превоју Св. Илије – Влашка планина, од села Кусовране и од села Власи, али је одбивен.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
Непријатељски слабији делови утврђују се на линији: Јединак – Стално Бачиште – Коњарски врх – Кочине – Черта – Големи врх – Куштеговица – Росомачки вис. Код Топлодолског одреда непријатељски делови се утврђују на Бабином зубу; на Вражијој глави и Павловом крсту виђени су стрељачки заклони за 1 чету.
За затварање свих праваца, који из горњег тока Трговишког Тимока воде ка Темској и у позадину армије, и за спречавање надирања тим правцима, командант II. армије наредио је 20. октобра команданту Тимочке дивизије I. позива, да се формира одред на Граникову са називом „Граниковски одред“.
1) Састав одреда: 2. батаљон 1. пука I. позива; 2 чете 2. батаљона 15. пука I. позива; 3. чета 3. батаљона 20. пука I. позива; 1. чета 4. батаљона 2. пука III. позива; 1 вод Тимочког дивизиског коњичког пука I. позива; 2 топа из брдске батерије; 2 митраљеза из 15. пука а 1 из 1. пука I. позива и потребни делови коморе за муницију, профијант и санитет.
2) Задатак одреда: Одбрана тих праваца до крајњег пожртвовања.
3) Командант одреда: Мајор Живан Ранковић командант 2. батаљона 15. пука I. позива. Одред стоји под непосредном командом II. армије. Веза лево са трупама Шумадиске дивизије II. позива на Викалишту, а десно са трупама Топлодолског одреда, чији је штаб на Мрамору.
4) Одбрану праваца: Топли дол – Темска, вршиће и даље Топлодолски одред.
5) Снабдевање храном и фуражи биће из Пирота.
Одред је посео положаје на линији: Брезовичка чука – Доброглед – Граниково, овако: Десни одсек: Од Топлодолске реке преко Карадага – Брезовичка чука. Леви одсек: Доброглед – Граниково – Главурија. Штаб је на Брезовичкој чуки.
Операције Јужно Моравских трупа
Командант ових трупа наредио је, да се Стрешер што дуже одржи и Пландиште поврати. У 8 часова 20. октобра Власински одред предузео је напад са 17. пуком I. позива у правцу Пландишта, а са Добровољачким одредом преко Гаџине пољане ка караули Власина, у циљу задржавања непријатеља у том правцу, и олакшања напада на Пландиште. Борба је вођена до 18 часова; 17. пук I. позива доспео је до раскрснице путова Шојин – рид – Ханови и Шојина махала – ханови, где се задржао у току ноћи. На левом крилу Добровољачки одред, нападао је караулу Власину, коју је два пута заузимао и губио. На фронту према Врању вршено је у току 20. октобра извиђање. Овог дана стигле су у Владичин Хан 3 чете 16. пука, 3 чете 3. пука I. позива и 2 брдска топа из Моравске дивизије I. позива, које је командант II. армије упутио у помоћ Јужно Моравским трупама. Од једнога заробљеника сазнало се, да Бугари имају код Врања: 29. пешад. пук, 4. коњички пук и нешто артилерије, а на положајима код Врањске бање: 13. и 26. пук са 24 топа.
Операције трупа Нове области
Командант трупа Нове Области издао је 20. октобра наређење ОБр. 9606 у овоме: „О непријатељу према Вардарском одсеку нема података. На фронту према Брегалничкој дивизији непријатељ је у току 20. октобра извиђао јачим коњичким одељењима. На фронту према Криво – Паланачком одреду непријатељ се, по свршеној борби 19. октобра, задржао око 17 часова на левој обали Пчиње на друму Страцин – Куманово. Према Гиљанском одреду виђена су непријатељска мања коњичка одељења око Биљаче и Букоровца, која су одмах протерана. Трупе из састава Вардарског одсека задржале су се на десној обали Вардара на линији: Криволак – Велес. Трупе Брегалничке дивизије заноћиле су 19./20. октобра са главнином на десној обали Пчиње, затварајући левим крилом правац ка Аџалару. Трупе из састава Криво – Паланачког одреда заноћиле су 19./20. октобра на десној обали Пчиње. Командант овог одреда наредио је, да се трупе са линије: Црни врх – Побијен камен повуку, али се не зна да ли су те трупе примиле послату заповест. Намера ми је, да непријатеља што дуже задржавам на правцима ка Битољу, Урошевцу и Гиљану. За извршење овога наређујем:
1) Да командант Вардарског одсека, са савезничким трупама код Криволака, што дуже задржава непријатеља на правцу ка Битољу, стојећи у тесној вези са савезничким трупама и трупама које буду оперисале на правцу: Скопље – Тетово – Гостивар. Чим се буду из састава Брегалничке дивизије издвојиле трупе за одбрану правца ка Тетову, командант Битољске дивизиске области примиће команду над трупама Вардарског одсека и Тетовског одреда, одржавајући везу преко делегата код команданта француских трупа у Солуну капетана Маринковића, руководивши операцијама Вардарског и Тетовског одреда. Рејон дејства ове две колоне одредиће командант Битољске дивизиске области. Командант Битољске дивизиске области одржаваће везу са овом командом на најподеснији начин и слати јој извештаје, а од ове команде добијати инструкције.
2) Да командант Брегалничке дивизије брани правац: Скопље – Урошевац за који му се циљ ставља на расположење 3. кадров. пук и 3. брдска Дебанжова батерија, које јединице челним ешелоном стижу из Тетова у Скопље 20. октобра у вече. Командант Брегалничке дивизије за одбрану правца: Скопље – Тетово издвојиће Тетовски одред јачине једног пешадиског пука са једном брдском батеријом, одржавајући са њим везу десном обалом Лепенца у правцу ка Љуботену, а са Криво – Паланачким одредом на линији: Баре – Влахов гроб – Било (кота 1600 на Црној гори), који ће гребен држати Брегалничка дивизија.
3) Да командант Криво – Паланачког одреда стави на расположење команданту Брегалничке дивизије, по могућству, цео 12. пук II. позива са командантом пука, хаубичком батеријом и пољском Дебанжовом батеријом, ради заштите праваца, који воде преко Куманова ка Скопљу, а осталом снагом, да командант Криво – Паланачког одреда затвори и брани правце, који преко Црне горе воде ка Гиљану и Урошевцу, а на линији: Било – Црни врх – Дуплица – Карпина -Козарник, за који му се циљ ставља под команду Гиљански одред (11. кадров. пук) чији је штаб ноћу 19./20. октобра био у Прешеву; са једном четом на Рујну; четом Косовских обвезника са 4 Дебанжова топа, који затварају Кончулски теснац и четама обвезника, које је узео под своју команду командант 11. кадров. пука. Према томе трупе из састава Криво – Паланачког одреда, које буду на правцу: Куманово – Скопље, браниће Скопље под командом команданта Брегалничке дивизије и остаће у његовом саставу.
4) Трупе Вардарског одсека базираће на Битољ; Тетовског одреда на Тетово – Гостивар; Брегалничка дивизија на Скопље – Урошевац; Криво – Паланачки одред на Гиљане и докле год зато буде имао могућности упућујући своје возове преко Скопља и Урошевца за Гиљане.
5) Команданти дивизиских области постараће се, да команданте, чије трупе оперишу на њиховој територији снабду потребним телефонским везама и ордонансима што је могуће више и боље.
6) Штаб је ове команде у Скопљу, куда слати депеше и извештаје, а писмоносну преписку у Приштину“.
Дејство Брегалничке дивизије
На фронту ове дивизије на левој обали Пчиње у току ноћи 19./20. октобра владало је затишје. У току 20. октобра непријатељ је предузео напад код Велеса, ради овлађивања обема обалама Вардара. 2. пук I. позива и 13. кадровски пук са 2 брдска брзометна топа, водили су упорну борбу за спречавање прелаза непријатеља, бројно далеко јачег. Под заштитом артилерије, непријатељ је успео, да пребаци извесне своје трупе на десну обалу Вардара. 13. пук са 4 топа 6. брдске Дебанжове батерије смењен је до 20 часова са својих положаја и прикупљао се за покрет на одређени правац ка Скопљу. Цео 2. пук I. позива са 3. позициском батеријом од 6 топова и 2 брзометна топа 9. батерије, остао је на правцу: Велес – Прилеп. 20. октобра по подне стигао је командант 14. пука са 2 батаљона, водом брзометне брдске батерије и водом митраљеза возом у Криволак, где је био 1. батаљон 14. пука са 2 митраљеза, који је 19. октобра прешао на леву обалу Вардара у циљу дејства на позадину непријатељских трупа које су поселе Велес.
Напомена. Пошто је командант француских трупа 20. октобра у зору примио на себе затварање правца: Криволак – Прилеп – Битољ, то се командант 14. пука кренуо железницом са 2 батаљона, водом митраљеза и водом брдске батерије, искрцао се код моста на реци Бабуни и попео на положај више Велеса да потпомаже одбрану десне обале Вардара и спречава пребацивање непријатеља са леве на десну обалу.
Командант Битољске дивизиске области 20. октобра наредио је команданту 2. пука I. позива, да сваку стопу земље упорно брани, те да се добије у времену до доласка савезника; да са својим трупама затвори све правце који од Велеса воде ка Прилепу и Битољу. Главну снагу да држи прикупљену на главном правцу, а са мањим деловима, да затвори све правце десно од главног пута који преко Клепе воде ка Попадији, и лево који од Бањице воде ка Бабуни, држећи везу са суседним трупама. На правцу: Велес – Скопље и Круша – Скопље у току 20. октобра није било борбе. Због повлачења Криво – Паланачког одреда од Куманова ка Скопљу на положај Колник, трупе Брегалничке дивизије повлаче се ка Скопљу на линију: Колник – Трубарево.
Дејство Криво – Паланачког одреда
На фронту овог одреда, непријатељ је 20. октобра у 7 часова почео напад, снажно притискујући десно крило положаја код Младог Нагоричана. Због овога, а нарочито због повлачења делова трупа Брегалничке дивизије са Градишта, командант Криво – Паланачког одреда наредио је, да се одред повуче на положаје Колника према Скопљу. Повлачење ових трупа било је врло тешко, јер су људи били заморени сталном борбом и маршовима, који су вршени под јаким непријатељским притиском. Растројство трупа било је тако велико, да су пукови: 18. кадровски, 12. III. позива и 2. III. позива имали укупно до 1.000 људи, а 12. пук II. позива око 800. Командант Криво – Паланачког одреда послао је у 13.50 часова команданту трупа Нове Области извештај ОБр. 158 у овоме: „Наређење ОБр. 9606 од данас примио сам пред положајем Колником у 13 часова. Наше трупе прешле су Куманово, а непријатељ је дошао пред Куманово и вероватно да га је до сад заузео. Због овога, трупама је онемогућено, да се враћају натраг да би изашле најбољим путом на Карадаг, међутим, оне су тако растројене и изнурене кретањем и борбом, да ће им требати цела ноћ да се прикупе и уреде. Због тога молим, да се оне задрже на Колнику, да се прикупе и уреде, па сутра (21. октобра) упуте планинским стазама за Карадаг. Од 12. пука II. позива, оставићу 2 батаљона са хаубичком батеријом и једним Дебанжовим топом, пошто их више нема овај одред, јер су раније пропали 7, а синоћ на Црном врху још 2 топа. Одред ће се вечерас зауставити и прикупити на положају Колнику. Молим за хитно одобрење поступка“. Командант трупа Нове Области са ОБр. 9622 одобрио је овај поступак. Повлачењем трупа од Младог Нагоричана напуштено је Куманово, непријатељ је ушао у варош 20. октобра по подне. На основу наређења команданта трупа Нове Области ОБр. 9606 од 20. октобра, командант Криво – Паланачког одреда издао је наређење ОБр. 161 у овоме:
а) Гиљански одред осигурава фронт од Козарника па закључно до Дуплице.
б) 12. пешад. пук II. позива, са своја 2 батаљона, штити прелазе преко Црне горе на простору од с. Добросина до с. Царевика. Друга 2 батаљона 12. пука II. позива са хаубичком батеријом и једним Дебанжовим топом, остају на садањем положају за одбрану правца: Куманово – Скопље и добијају наређења од команданта Брегалничке дивизије.
в) 2. пешад. пук III. позива штити прелазе преко Карадага на простору од Царевика до Црног врха.
г) 18. пук штити прелазе преко Карадага на простору од Црног врха до Била закључно.
д) 12. пук III. позива, да буде у резерви код Гиљана.
ђ) На одсеку 12. пешад. пука II. позива биће 4. брдска батерија; на одсеку 2. пука III. позива 2 топа 2. француске брдске батерије; на одсеку 18. пука 2 топа 2. француске брдске батерије.
е) Извршењу поменутог наређења приступити 21. октобра и тежити да се што пре изврши, а најзад 22. октобра до мрака.