Ситуација
У току 20. октобра Врховна команда примила је ове важније извештаје:
Од команданта I. армије
ОБр. 8627
(у 1.25 час.)
„На фронту армије дан 19. октобар прошао је без борбе. Непријатељ слабијом артилериском ватром дејствовао је више Ораховице на фронт Доњо – Васојевићске бригаде. У покрету ка новим положајима трупе Дринске дивизије II. позива, сем слабијих заштитних одељења, остављених на левој обали Колубаре, пребачене су на положаје северно од Лазаревца. Дунавска дивизија II. позива искупљена је на положајима око Уба са коњицом ка Стублинама, а једним пуком и 2 батерије на Јаутини. Соколска бригада на линији: Осечина – Бела црква – Ставе. Ужички одред је на својим положајима на Дрини. Пред фронтом Дунавске дивизије II. позива и Соколске бригаде, додир је са непријатељем изгубљен. Пред фронтом Дринске дивизије II. позива, непријатељски слабији делови на левој обали Колубаре допрли су до Шиљине механе, а на десној обали Колубаре пред фронтом наших предњих делова, који држе положаје леве обале Бељанице, примећена су само мања непријатељска одељења. Око 11 часова запажена је једна непријатељска колона, чија јачина није јављена, у покрету од виса кота 259 ка селу Борку и група товарних коња, изгледа брдска батерија од виса, к. 259 на путу за Степојевац“.
ОБр. 8334
(у 9.30 часова) 20. октобра
„Према телефонском извештају, на фронту армије нема ништа значајније. Трупе врше покрете ка новим положајима десне обале Колубаре“.
ОБр. 8633
(у 12.40 часова)
„Данас од подне армиски штаб полази у Мионицу“.
ОБр. 8642
(у 11.10 час.)
„Према телефонском извештају, стање је на фронту армије овакво: Пред фронтом Дринске дивизије II. позива, наступање непријатеља са Пајшуме и Таламбаса у правцу деснога бока Бељинских положаја заустављено је, а непријатељски делови који су успели да избију на к. 188 одбачени су. Запажено је груписање јачих непријатељских снага на Пајшуми и Таламбасу. Јачина непријатеља није се могла оценити. Одред Дринске дивизије II. позива на левој обали Бељанице остао је на својим положајима до пред мрак, но због повлачења левог крила трупа Одбране Београда мораће се и сам повући на линију: Чамске њиве – Араповачки положаји. Трупе Дунавске дивизије II. позива пребачене су све на десну обалу Колубаре; у искупљању су већим делом на Лазаревачким положајима, а мањим су дошле до Мионице. Трупе Соколске бригаде искупљене су код Ваљева. На фронту Ужичког одреда нема ништа значајније. Додир са непријатељем на фронту Дунавске дивизије II. позива и Соколске бригаде изгубљен је на левој обали Колубаре. Данас су запажене само непријатељске коњичке патроле код Шиљине механе. Непријатељ по телефонском извештају још није ушао у Љубовију. Штаб армије преместио се у Мионицу“.
ОБр. 8644
(у 12.40 час.)
„Три батаљона Моравске дивизије II. позива тек су вечерас доцкан дошли у Ваљево. Војници су врло заморени и тешко би се сутра могли кренути на дужи пут за Младеновац. Мени би ова група од три батаљона врло корисно послужила као армиска сигурна резерва. Могу ли их и надаље задржати с обзиром на дужину пута, који би онако заморени предузели. Молим за хитан одговор“.
Од команданта Одбране Београда
ОБр. 4654
(у 18.40 час.)
„Због повлачења Шумадиске дивизије I. позива са леве обале реке Раље на десну обалу Коњске реке, фронт трупа Одбране Београда, чији је десни бок остао јако откривен, повућиће се у току ноћи 19./20. октобра на линију: Парцански вис – Змињак – В. Поповић – к. 318 – Умка – Мајдан – Дубоне – Слатина – Перине њиве на Малу Десимаћу, где се налази лево крило Шумадиске дивизије I. позива. Штаб команде Одбране Београда преместиће се 20 ов. м-ца у јутру у Младеновац“.
ОБр. 4672
(у 22.30 час.)
„У току данашњег дана (20. октобра) било је огорчених борби на левом крилу трупа Одбране Београда на положајима Бећарски лаз – Вис – Подвис – Пајшума – Таламбас, где је Тимочка дивизија била нападнута далеко јачом непријатељском снагом. Непријатељ је, користећи се великом ширином фронта ове дивизије, успео да стекне јаку надмоћност према Подвису, одатле је одбацио 15. пешад. пук II. позива у нереду; дивизија се налази у повлачењу ка Космајским положајима. На Варовничком одсеку, где су трупе довршавале покрете за које је јављено депешом ОБр. 4654, није било данас борбе, али је примећено пребацивање јаких непријатељских трупа (око две бригаде) од Крајкове баре и Страже ка селу Пударцима. Због повлачења Тимочке дивизије II. позива крило трупа Варовничког одсека са коте 318 – Умке и Мајдана приступиће ноћас ближе Варовничким положајима. До у јутру 21. октобра трупе Одбране Београда заузеће овај фронт: од Рогачког брда преко Мујнице – Крушика – Мишљевца – Маловања – Брљочевца – Амерића – с. Влашке – кота 351 – Равног Гаја – Дубоне – Слатине – к. 281 – Периних њива до везе са левим крилом Шумадиске дивизије I. позива“.
Од команданта III. армије
ОБр. 7673
(у 12.30 час.)
„Стање III. армије 19. октобра у вече: Браничевски одред водио је борбу целог дана и због повлачења 12. кадровског пешад. пука са Бубањ – кота 395 и он се повукао ка Бољетину, а са заштитницом на линију Периш – Згршоњ – Мркоњ. Коњичко извиђање као и искази мештана из Кучева потврђују, да у току дана нису примећена никаква непријатељска одељења према Кучеву ка Петровцу. – Дунавска дивизија I. позива целог дана водила је артилериску борбу на положају: Мало Брдо – Шумар – Бела Главица – Бубањ кота 395, нарочито је била јака артилериска ватра (непријатељска) у 16.30 час. против 12. кадровског пука на Бубњу, а затим је отворена јака пешадиска и митраљеска ватра због које се морао овај пук повући на леву обалу Бољетинске реке. – Дринска дивизија I. позива главном снагом је на положају Шестра, а са заштитницом на линији: Пољана – Топоница; борбе није било. – Коњичка дивизија водила је борбу целог дана на линији: Скобаљ – Љубичевски мост, где је била тучена артилериском ватром већих калибара. Сад се са предњим деловима налази у висини Осипаонице, а са 2 пука и 2 батерије у висини Сараораца, а са резервом код Милошевца. – Шумадиска дивизија I. позива данас је под борбом одступила на десну обалу Коњске реке, нарочито је била јака борба на десном крилу код 19. пешад. пука. Но како је положај на десној обали Коњске реке врло неудобан за упорну одбрану са дивизијом у непосредном додиру са непријатељем, то се дивизија повукла у сумрак на утврђене положаје: Азања – Голобок, оставивши јаку заштитницу на десној обали Коњске реке. Са Одбраном Београда ухваћена је веза помоћу коњичког пука код села Бадљевице. – 2. пешад. пук Моравске дивизије II. позива стиже вечерас у Жабаре“.
ОБр. 7682
(у 10.30 час.)
„Од данас у 12 часова са штабом налазим се у Жабарима“.
Од команданта Тимочке војске
ОБр. 487
(у 11.35 час.)
„Код Шумадиске дивизије II. позива било је омањег обостраног пушкарања. Код Књажевачког одреда било је такође омањег пушкарања. Одред послат из Комбиноване дивизије успео је у 18.30 час. да понова заузме Краљево Село, Голо Брдо и Липа брдо. Непријатељ се повукао ка граници. Према Пландишту и Бачишту било је слабе артилериске ватре. Код Крајинског одреда непријатељ је у току целе ноћи до 3 часа из јутра артилериском ватром тукао наше положаје према Кобишници“.
Од команданта II. армије
ОБр. 9126
(у 17.40 час.)
„Распоред трупа ове армије на делу граничног фронта од изворног дела реке Градске (Мале реке) до планинског ланца Миџор – Бабин зуб – Брезовичка чука (закључно) овакав је:
1) 10. пешад. пук I. позива, појачан са два батаљона 3. пешад. пука III. позива, 1 пољском брзометном батеријом, 1 хаубичком брзометном батеријом, 1 брдском брзометном батеријом и 1 водом коњаника, поседа одсек од изворног дела реке Градске (Мале реке) до реке Мурговице у оваквом распореду:
а) Тумбански одсек између Градске реке и реке Тегошнице поседају: 2 ½ батаљона, 1 брзометна хаубичка батерија и 1 пољска брзометна батерија, с тим да пешадија држи и предње тачке: Барисе – Караљуковицу – Самар.
б) Таламбаски одсек: између реке Тегошнице и реке Мурговице поседају: 1 ½ батаљона 10. пешад. пука I. позива, 1 батаљон 3. пешад. пука III. позива, 1 брдска брзометна батерија, 1 вод заплењене аустриске брдске хаубичке батерије, с тим да пешадија држи и предње тачке: Чука (кота 1335) – Ограње – Крст – Дубје.
2) Моравска дивизија I. позива, састава: 3 батаљона 1. пешад. пука I. позива; 3. и 16. пешад. пук I. позива; 2. дивизион Моравског артилериског пука; Моравски коњички пук, – ојачана са Тимочким коњичким пуком, аустриском заплењеном хаубичком батеријом и 1 Дебанжовом батеријом (10 топова), – поседа одсек између реке Мурговице и Нишаве у оваквом распореду:
а) Десни одсек између реке Мурговице и Присјанске реке поседају 3 батаљона 3. пешадиског пука I. позива, 1 дивизион Моравског артилериског пука, 1 вод аустриске заплењене хаубичке батерије, 2 Дебанжова вода и Моравски коњички пук, с тим да ове трупе држе и тачке: Градиште – Поглавје – Лиљачу – Рњос – Белу воду – Тумбу – Градиште.
б) Средњи одсек између Присјанске реке и линије Четвер – источна падина Црнодрме, поседају: 3 батаљона 10. пешад. пука I. позива, 2 пољске брзометне батерије, 1 вод аустриске заплењене хаубичке батерије и 1 вод Дебанжове батерије. Ове трупе држаће тачке: Влашку планину, Св. Илију, караулу Влашку, Градиште, Драганов врх, караулу Јалботину и Четвер.
в) Леви одсек између линије: североисточна падина Црнодрме и реке Нишаве, поседају: 3 батаљона 1. пешад. пука I. позива, 1 пољска брзометна батерија, 2 вода Дебанжова и Тимочки коњички пук, с тим да пешадија држи предње тачке: Визарице – Огрење – Тијов Дол – Кокорњак. На овом одсеку код села Војнеговца пласирана је и тешка артилерија ове армије и то: 2 градске батерије и 1 брзометна хаубичка батерија.
г) Општа резерва: 1 батаљон 3. пешад. пука I. позива и 1 батаљон 16. пешад. пука I. позива код села Присјана.
3) Тимочка дивизија I. позива, састава: 14., 15. и 20. пешад. пук I. позива, 1. и 2. дивизион Тимочког артилериског пука, – ојачана са једним батаљоном 2. пешад. пука III. позива, 1 брзометном хаубичком батеријом, Круповом брдском батеријом, 1 водом брдске хаубичке батерије и 1 Дебанжовом батеријом, – поседа одсек од Нишаве до планинског ланца: Миџор -Бабин зуб – Брезовичка чука, у оваквом распореду:
а) Десни одсек од Нишаве До Влчја закључно – поседају: 14. пешад. пук I. позива, 3 пољске брзометне батерије, 3 Дебанжова топа, 1 вод брзометне хаубичке батерије, с тим да ове трупе држе и тачке: Орљу – Бегову Рудину – Смрчикрак и Курјачки Врх. На овом одсеку северозападно од села Крупца пласирана је једна градска батерија.
б) Средњи одсек од Влчја па закључно до Видлича поседају: 3 батаљона 20. пешад. пука I. позива, 2 пољске брзометне батерије, Крупова брдска батерија, 1 вод брзометне хаубичке батерије и вод брдске хаубичке батерије, с тим да ове трупе поседају линију: Велика Плава – Турско ливађе – Одоровски прелаз.
в) Леви одсек од Видлича до изворног дела Дојкиначке реке поседају: 2 батаљона 15. пешад. пука I. позива, 1 пољска брзометна батерија (3 топа) и 3 Дебанжова топа, с тим да ове трупе држе тачке: Штит – Страшну чуку – Рсавци – Копрен – Субина Лока.
г) Топлодолски одред од Дојкиначке реке до планинског ланца: Миџор – Бабин зуб – Брезовичка чука, поседају: 1 батаљон 20. пешад. пука I. позива, 1 батаљон III. позива, 1 брдска брзометна батерија. Ове трупе поседају: Криве Баре – Братков Врх – Браткову страну – Бабин зуб – Жаркову чуку – Балван и Брезовичку чуку, а 1 чета III. позива и два брдска топа су у саставу посаде на Граникову.
д) Општа резерва: 2 батаљона 15. пешад. пука I. позива код Вучја.
4) Посада Граникова, 1 батаљон 3. пешад. пука I. позива, 1 чета III. позива, 2 брдска топа и 1 вод коњице“.
ОБр. 9142
(у 1.10 час.)
„Стање код ове армије у току 19. октобра овако је:
Код Моравске дивизије I. позива, према левом одсеку, у току целога дана, патролна пушкарања. Непријатељ је израдио стрељачке заклоне венцем Бубљака. Изнад Суковске реке примећено је, да је непријатељ повукао своју артилерију са врха Бубљака ка Обреновцу. Око 10 час. непријатељ у јачини 1 – 2 вода напао је нашу предстражу на Лиљачи, али је одбивен. – Код Тимочке дивизије I. позива на десном одсеку дан је прошао на миру, сем патролног пушкарања; непријатељ се утврђује на линији: Ждрело – Коњарски врх – Рођена чука. На средњем одсеку око 13 час. непријатељ је напао са 1 до 1 ½ батаљона Турско ливађе; наше трупе одбиле су овај напад. Код Топлодолског одреда непријатељ је са две чете и једним митраљезом напао са Лескова, а једном четом од Балвана на наше две чете, на Бабином зубу; после краће борбе наше чете потиснуте су на Јовин Преслап, а Балваном је овладао непријатељ. Одмах је упућена једна чета I. позива и 2 митраљеза на Брезовичку чуку, да тај положај најупорније брани и затвори правац ка Темској. На Крвавим барама нађен је већи број бугарских лешева и један наш рањен војник од пре три дана, који је изјавио, да га Бугари нису хтели превити ни помоћи. Код 10. пешад. пука I. позива нема ништа ново. Код Граниковског одреда нема ништа ново“.
ОБр. 9169
(у 16.45 час.) од 20. октобра
„Командант Тимочке дивизије I. позива извештава: Да се непријатељски мањи делови утврђују на линији: Јединак – Стално Бачиште – Коњарски Врх – Кочине – Черта – караула Вија Вода (секција 1:25.000) – Големи врх – Куртесовица – Росомачки вис. На Росомачком вису има 4 ампласмана за топове, а на Куртесовици 2. Око 8.30 час. два воза, вероватно два топа, изашла су на Куртесовицу. – Код Топлодолског одреда непријатељски делови се утврђују на Бабином зубу. На Вражијој глави и Павловом Крсту виђени су стрељачки заклони за 1 чету. – Губитци код десног одсека у борби 18. ов. м-ца: 42 погинула, 79 рањених, 12 контузованих и 62 нестало. – Командант 10. пешад. пука I. позива јавља, већ 5 дана магла се не скида, те је извиђање и осматрање непријатеља отежано; патроле наилазе противника на линији: Дашчани Кладенац, Црни врх, Гној, Бисази. Неактивност непријатеља даје основа веровању, да су на овом делу граничног фронта његове слабе снаге“.
ОБр. 9174
(у 19 час.)
„У распореду трупа ове армије, који је послат под ОБр. 9126 од 19. ов. м-ца учињене су ове измене: Код 10. пешад. пука I. позива: 1 батаљон III. позива, 2 чете III. позива и 2 брдска топа упућени су команданту Јужно Моравских трупа у Владичин Хан. – Код Моравске дивизије I. позива: 6 чета I. позива из опште резерве упућене су команданту Јужно Моравских трупа у Владичин Хан. – Код Тимочке дивизије I. позива: 2 чете I. позива из опште резерве и 1 чета I. позива са 2 митраљеза из Топлодолског одреда придати су Граниковском одреду. – Формиран је Граниковски одред јачине: 7 чета I. позива, 1 чета III. позива, 3 митраљеза, 2 брдска топа и 1 вод коњице“.
Од команданта Јужно Моравских трупа
ОБр. 19
(у 16.20 час.)
„Са ојачањима која сам послао команданту Власинског одреда противник је задржан у даљем наступању и десно крило Власинског одреда задржало се на положају: Соколов Дел, држећи предњим деловима и Шојин Рид. На целокупном осталом фронту Власинског и Врањског одреда била су слаба пушкарања; предузете су мере да се Пландиште понова заузме. Наређење ОБр. 22770 примљено“.
ОБр. 25
(у 20.15 час.)
„Вечерас је ситуација оваква: Власински одред је данас предузимао нападе и овладао Хановима и подишао Пландишту. Борба је вођена целог дана. Губитци су још непознати. На левом одсеку овог одреда стање је непромењено. Власински одред ојачао сам јединицама из Врањског одреда. На фронту према Врању вршено је преко целог дана извиђање са пушкарањем без важнијих догађаја. У току данашњег дана стигле су три чете 16. пешад. пука и 3 чете 3. пешад. пука I. позива. Од једног заробљеника сазнато је, да данас Бугари имају код Врања 29. пешад. пук, 4. коњички пук и нешто артилерије; на положајима код Врањске Бање (тачно није умео да одреди), имају 13. и 26. пешад. пук и 24 пољска топа. Исказ овога заробљеника поклапа се у главноме са ранијим исказима заробљеника“.
Од команданта трупа Нове Области
ОБр. 9579
(у 1.30 час.)
„У току 19. овог месеца:
1) На фронту Вардарског одсека није било акције.
2) На фронту Брегалничке дивизије I. позива, у току ноћи 18./19. октобра продужено је повлачење ка положајима за непосредан прелаз Вардара и на положаје на левој обали Пчиње. Напад непријатељски на положаје 13. пешад. пука код Сари Хамзали, на десној обали Азмака отпочео је јутрос под притиском јачег непријатеља; пук је одступио на десну обалу Вардара, јер по извештају шефа железничке станице у Велесу борба се води у самој вароши; веза са Велесом прекинута је због одласка телеграфске станице, а телефонске везе нема, те детаљи о овој борби нису познати. По извештају шефа станице у Зеленикову данас по подне водила се борба код тунела између Велеса и Зеленикова, вероватно, да је ова борба између наших делова, који су одступили на десну обалу Вардара и непријатеља, који је доспео на леву обалу. Један батаљон 2. пешад. пука I. позива са два топа и митраљезима стигао је у Велес у 14.40 часова, вероватно, да је и други ешелон овог пука стигао у Велес, пошто је за њиме пошао после 1.20 час. На правцу Ајвакат – Ново виђене су јаке коњичке патроле; ка Градишту изгледа да је било борбе, али извештаја нема. Наређено је да се овај одред пувуче постепено у правцу Аџалара. Трупе Брегалничке дивизије I. позива распоредиле су се на левој обали Пчиње за затварање правца Кушемевци преко Круше и од Велеса за Катланово и Скопље. Због великог удаљења одреда на Градишту, правац Св. Никола – Аџалар остаје отворен, што је опасно за Криво – Паланачки одред, дивизију и Скопље. Стога је командант упутио за Коњаре к. 458, један батаљон, два француска топа и вод митраљеза. По мишљењу команданта Брегалничке дивизије I. позива, непријатељ је упутио знатне снаге ка Велесу. Жандармериска патрола, која је ноћу 18./19. ов. м-ца. слата у извиђање у правцу Св. Николе, извештава, да је варош упаљена.
3) На фронту Криво – Паланачког одреда у току ноћи 18./19. октобра око 2 часа непријатељ је покушао напад на положај Страцин, али су ти напади одбивени; данас 19. ов. м-ца у 7 час. непријатељ је отпочео напад на Страцин. Одмах у почетку борбе по многобројности артилерије видело се, да је непријатељ у току ноћи ојачао; борба се развила врло јака, десно крило на Страцинском вису, под притиском надмоћнијег непријатеља, попустило је и почело да одступа. Тада је командант наредио да и центар одступи, да не би био одсечен. Тако исто наредио је, да се повуку на положаје на десну обалу Пчиње, трупе са линије Црни врх – Побијен Камен. У 17.30 час. само су трупе са Страцина стигле на десну обалу Пчиње код Младог Нагоричана, и нису се потпуно распоредиле на предстражном положају а отпочела је јака пешад. и артилериска ватра. Борба на предстражи завршена је у 18.15 час., непријатељ се задржао на левој обали Пчиње на друму Страцин са стражарским низом на самој обали реке и са смакнутим одељењима и артилеријом на гребену. Од трупа на Црном врху, кота 900 и Побијеном Камену нема извештаја. Командант Криво – Паланачког одреда извештава да су се скоро сви обвезници са Нове Области разбегли, и да су својим поступцима деморалисали наше трупе тако, да је ово што се сад налази на положају неспособно за даљу борбу, међутим непријатељ је несразмерно надмоћнији, те се по целокупној ситуацији не може надати никаквом успеху. На положају Младом Нагоричану, губитци у данашњој борби непознати су; у досадањим борбама одред је изгубио 7 пољских Дебанжових топова, а 1 француски топ онеспособљен је. – Командант 11. пешад. пука, који се налази у Прешеву са 2 батаљона, извештава, да су се видела око Биљаче и Букуровца мања непријатељска коњичка одељења, која су одмах протерана. Један батаљон овога пука са митраљеским одељењем је на Рујанском вису. – Командант Гиљанског одреда код села Кормињана извештава, да се данас виђала бугарска коњичка патрола у Бујановцу и Лучанима. Команданту овог одреда наређено је, да заузме положај за затварање Кончулског теснаца на простору између села Лучана и Кончула, хватајући везу са нашим трупама код Прешева и да осматра пут Доморовце – Оданов – Врање. – Два воза са француским трупама прошли су Ђевђелију и отишли за станицу Струмицу. Место искрцавања непознато је; за 20. ов. м-ца заказана је шеста композиција укупно 240 вагона, докле ће ићи непознато је. – Трећа брдска Дебанжова батерија је на маршу из Дебра и стићиће у Скопље 20. ов. м-ца. Податци по добивеним извештајима у току 19. ов. м-ца до 11.30 час. закључно“.
ОБр. 9605
(у 11.50 час.)
„Командант Криво – Паланачког одреда са ОБр. 152 од 19. ов. м-ца доставља ово: „Командант 18. пешад. пука послао ми је вечерас овај извештај: са пуком дошао сам у 8.30 час. и заузео вис, који је изнад села Старог Нагоричана. 2. пешад. пук III. позива још није дошао. Известио сам команданта 2. пешад. пука, да се са положаја повлачи“. Предњи извештај команданта Криво – Паланачког одреда достављам на увиђај с молбом, да савезничке трупе са југа, а са севера наше, дејствују у бок и позадину непријатеља и тиме га задрже од даљега наступања, јер се са оволиком и оваквом снагом, којом располажем и по броју и по квалитету, не могу Бугари задржати, нити им се може дати ма какав озбиљнији отпор“.
ОБр. 9611
(у 19.45 час.)
„Данас штаб ове команде одлази у Приштину“.
Од Министра војног
Бр. 7222
(у 11.20 час.)
„Молим за извештај, да ли је командант француских трупа ђенерал Сарај известио Врховну команду о томе, да ли ће грчка влада пропустити заробљенике. У Француску се имају упутити и евакуисати сви официри и до 15.000 заробљеника“.
Бр. 7222
(у 11.40 час.)
„До 10.000 заробљеника упутиће се за оправку путова Елбасан – Драч. Само се предвиђа тешкоћа око њихове исхране. Сад се тај пут оправља помоћу мештана, а упутиће се известан број заробљеника. Ако се упути већи број, неће се моћи исхранити. Ако Врховна команда има извештај од ђенерала Сараја, да ће се Французи старати о њиховој исхрани, молим известите ме о томе“.
Бр. 7236
(у 15.07 час.)
„Имате ли извештај, да ђенерал Сарај има наређење, да нападне Бугаре; ако нема, јавите му да то учини; влада је то учинила преко капетана Маринковића“.
Наређења и извештаји Врховне команде
ОБр. 22827 депеша
Војним изасланицима: у Француској, Русији и Енглеској: „Ситуација је код нас озбиљна. На северу држимо линију: Рашанац – Александровац – Голобок – Азања – Космај – десна обала Колубаре. На истоку: Зајечар – Књажевац – Пирот – Власина. Бугари су узели Врање и Велес, те смо на овај начин одсечени од Солуна. Овако сасвим одсечени, нећемо се моћи сами дуго држати ни издржати, јер наш отпор, ма да је херојски, ипак има краја. Спас из ове тешке ситуације лежи једино у томе, ако нам савезници за што краће време пруже јаку помоћ и уђу у акцију. Молим, да у овоме смислу стално дејствујете где треба“.
ОБр. 22849
(у 21.45 час.)
Капетану Маринковићу за ђенерала Сараја – Солун
„Ситуација у којој се сад налазимо врло је тешка. Са севера смо притиснути непријатељем јачине 13 – 14 дивизија, а са истока 7 – 8 дивизија, и под овом навалом се попушта постепено. Стање у Новим Областима много је теже. Бугари су успели пресећи нам везу са Солуном, узевши нам Врање и Велес. Они су сад управили своје напоре ка Скопљу, и ако нам узму Скопље, онда ће нам и веза са Битољем бити прекинута. Са нашом војском бићемо избачени у један планински крај, беспутни и сиромашан. У овом моменту ваша акција на Бугаре од Криволака ка Велесу олакшала би ситуацију; а нарочито је ова акција потребна ради Скопља, те да исто не падне брзо Бугарима у руке. Молим за извештај о овоме“.
ОБр. 22833
(у 22.25 час.)
Господину Министру војном
„У вези вашег телеграма Пов. Ф. Ђ. ОБр. 7222 од данас, француски војни изасланик пуковник Фурније извештава, да ће пролаз преко грчке територије заробљеника, који се евакуишу у Француску, регулисати сам ђенерал Сарај са грчком владом, као и да ће се његова интендантура старати о исхрани заробљеника, одређених за оправку пута Елбасан – Драч. Према томе пуковник Фурније моли, да се издаду потребна наређења, те да се како заробљеници одређени за израду пута, тако и они, које треба евакуисати у Француску, одмах упућују у Битољ. Такође треба известити ђенерала Сараја о доласку првог ешелона заробљеника, да би их француске војне власти дочекале у Битољу“.
ОБр. 22849
Господину Министру војном
„Немамо до сад извештај, да ли ђенерал Сарај има наређење да нападне Бугаре. Упућен му је телеграм“.