Операције I. армије
Дејство Дринске дивизије II. позива
Непријатељ је 21. октобра по подне продужио напад са једним пуком од Степојевца преко Црљени, једним пуком на фронту: Чамске њиве – Заједница, а једним пуком на фронту: 268 – 267 и Орнице. На правцу Степојевац – Црљени дејствује 410. ландштурмски пук, једна непријатељска батерија пласирана је код Степојевца и туче Црљени. Друга непријатељска 12 см. хаубичка батерија пласирана је на положају код с. Мечка. Укупна снага непријатеља на фронту Дринске дивизије II. позива цени се око једне дивизије. По извештају коњичких патрола, непријатељ је још око 10.30 часова почео прелазити реку Турију према с. Црљену; до вечери је допро предњим деловима до јужне ивице Црљена, Соколова и долине реке Сеона. Његово најактивније дејство било је према фронту к. 268 – 267 где је допро на 7 – 800 метара од наших ровова. Предњи делови Дринске дивизије II. позива (бригада Стевановића) до вечери остали су на линији: 267 – Заједница – Чамске њиве – Араповачки положај – Јунковац – Планина. Коњица према Степојевцу, а главнина искупљена на линији: Стрмово – Стражевица – Пркосава. Због напуштања Орнице од стране трупа Београдске Одбране, предњи делови Дринске дивизије II. позива повукли су се ноћу на положаје леве обале Сибничке реке.
Дејство Дунавске дивизије II. позива
Командант ове дивизије у току 20. октобра прикупљао је дивизију на ову линију: Чоканлија -Ивковача – Ораховица на левој обали Пештана и наређује, да 9. пешад. пук дође ноћу 21./22. октобра што пре преко Горње Топлице – Врачевића – Прњавора на коту 222 код с. Шушњара, остављајући према Дивцима један свој батаљон и Данглисову батерију, док га 22. октобра не смене делови Соколске бригаде. Овога дана (20. октобра) у јутру последње коњичке патроле Дунавске дивизије II. позива напустиле су леву обалу Колубаре. Сва коњица је груписана код с. Шопића, у близини леве обале Колубаре; непријатељ није примећен.
Дејство Соколске бригаде
Трупе ове бригаде искупљене су на десној обали Колубаре на одсеку од реке Градца до реке Рибнице, са резервом на Церином брду код села Рајковића, а са истуреним деловима на левој обали Колубаре у правцима на северозапад, запад и југозапад. Пред фронтом Соколске бригаде нема непријатеља. Од команданта I. армије у 18 часова добивено је наређење, да Соколска бригада упути један од својих батаљона са 2 топа у с. Табановић на десној обали Колубаре, те да смени батаљон 9. пука II. позива и 2 топа, који ће одмаршовати у састав свога пука. Патроле да избаци у правцу с. Диваца на леву обалу, ради сазнања о кретању непријатеља.
Дејство Ужичког одреда
Према овом одреду, непријатељ је дејствовао у току 20. октобра само артилериском ватром, нарочито према утоку реке Рзава. Одаслате патроле ка Љубовији нису наишле на непријатеља.
Овога дана (21. октобра) у вече, командант I. армије послао је команданту Дринске дивизије II. позива у Даросаву и команданту Дунавске дивизије II. позива у Лазаревац наређење ОБр. 8669 у овоме: „Према телефонским вестима добивеним вечерас од команданата дивизија ове армије о данашњем непријатељском дејству изгледа, да већ, учињено груповање снага обеју дивизија, одговара и у овој прилици мојој идеји израженој у наређењу ОБр. 8641. Овакав положај дивизија за евентуалне догађаје ојачаће трајно обавештавање и лични споразум о заједничком дејству између команданта Дунавске и Дринске дивизије. Пошто ћу сутра 22. октобра са штабом отпутовати у Гукош, налазим за потребно, да лично командантима дивизија за сваки случај саопштим, да ће друга линија одбране са истом идејом рада дивизија бити ова: за Дринску дивизију II. позива, Кљештевица 247, Каменити Оглавак 388, Медведњак и даље у северозападном правцу положај Главица са повијеним крилом ка р. Даросавици. За Дунавску дивизију II. позива, положај: вис јужно од с. Трбушнице, па даље на запад преко Стражаре 379, Кременице 371, Виса 385, са наслоном левог крила на Шушњар, а по потреби и на Човку 259. Ово је само напомена ради сваке евентуалности, не умањујући значај акције дивизија на њиховим садашњим положајима. И у овом случају правци базирања дивизија остају досадањи. О пријему одговорити“.
Операције Одбране Београда
До у јутру 21. октобра трупе Одбране Београда заузеле су фронт: Рогачко брдо – Крушка -Мишљевац – Маловањ – Амерић – с. Влашка – к. 351 – Равни гај – Дубона – Слатина – к. 281 – Перина њива до везе са левим крилом Шумадиске дивизије I. позива. Код Одбране Београда било је у току дана 21. октобра омањих чарки између непријатељских предњих делова и наших заштитница на линији: Стојничка река – Дучинска река – кота 318 -Умка – Сенаја – Шепшин. Према селу Баба, код Мале Десимаче и с. Селевца је слаба артилериска ватра. Јачина непријатељских делова пред Варовничким одредом процењена је до 3 бригаде. Непријатељ је успео, да заузме Орнице, докле се протезало крајње лево крило трупа команде Одбране Београда, према Дринској дивизији II. позива. Трупе Одбране Београда вршиле су овог дана утврђивање својих положаја.
Операције III. армије
Командант III. армије 21. октобра у 2 часа издаје заповест ОБр. 7715 ове садржине: „По подне 20. октобра непријатељ је нападао Дунавску дивизију I. позива на положају: Сиљевица – Висока – Кулина – к. 175 (Штрчинога) и приближио се овом положају на даљину јаке пешадиске ватре, а са једним мањим делом успео је, да заузме источну ивицу с. Рашинца. Против предњих делова Браничевског одреда на положају: Перина – Згршањ – Мркоњ (главнина је на Бољетину), непријатељ је дејствовао само артилериском ватром, а са пешадиским деловима допро је до линије Знамен – Чукарин. Непријатељске батерије примећене су на Бубњу, Врањевцу, Кожи и Главици (113). Ескадрон и две чете Браничевског одреда налазе се на Крсту и Чокоњару западно од Кучајне. У току 20. октобра непријатељ није примећен у правцу Кучева, Каоне и Црног врха северно од Кладурова. Како је вероватно, да ће непријатељ данас 21. октобра одсудно напасти Дунавску дивизију I. позива, чији су прихватни положаји Велико поље – Панково на левој обали Млаве, то за 21. октобар наређујем:
1)Да се Моравска дивизија II. позива данас (21. октобра) пре подне постави на фронт: Смрдан – Шумер са задатком:
а) Да непријатеља који се буде јако ангажовао против Дунавске дивизије I. позива изненадно и енергично нападне у леви бок и потуче;
б) Да својим нападом у поменути непријатељски бок омогући Дунавској дивизији I. позива евентуално уредно повлачење на прихватни положај на левој обали Млаве.
2) Дунавска дивизија I. позива браниће се упорно на својим положајима, привлачи непријатеља на себе, а у случају, да буде потиснута повућиће се на положај: Панково – Велико поље.
3) Браничевски одред напашће истовремено непријатеља са Бољетина и то слабијом колоном ка северу преко Згршња и Басоња, а јачом од Бољетина ка Старчеву на десну обалу Бољетинске реке, одржавајући са својом левом колоном тесну везу са десним крилом Моравске дивизије II. позива.
4) Дринска дивизија I. позива браниће најупорније утврђени положај Шестра, обраћајући јаку пажњу на десно крило.
5) Подесан моменат напада Моравске дивизије II. позива као и правац колона, команданти ће одредити према створеној ситуацији у дотичном моменту“.
Напомена. Овога дана у 14.30 часова, командант Коњичке дивизије извештава: „Код Сараораца прикупља се једна непријатељска дивизија, отпочиње напад на Голобок и надире на југ. Пошто је Коњичка дивизија врло слаба, да задржи притисак и да обезбеди бок Шумадиске дивизије I. позива молим за појачање“.
Дринска дивизија I. позива која је нападнута озбиљним снагама правцем друма на свом левом крилу код Александровца, моли такође за појачање. Ова је дивизија имала само 2 пука на овом правцу, јер је један њен пук у саставу Шумадиске дивизије I. позива. А како је бројно стање пукова због борби било знатно спало, то ова дивизија није више бројала од 5.000 пушака. Према изложеноме центар III. армије био је врло слаб, а опасност пробоја на правцу ка Жабарима велика; 2 батаљона 5. прекобројног пука из састава Тимочке војске још нису била стигла. Због овога, командант III. армије моли Врховну команду за најхитније појачање за ова два правца. Врховна команда са ОБр. 22937 од 21. октобра наредила је, да 8. пешад. пук. I. позива, који је био у току превожења железницом за Параћин, продужи превожење железницом до В. Плане, где се ставља на расположење команданту III. армије, с тим, да се потпомогне Шумадиска дивизија I. позива и ради потпоре Коњичкој дивизији.
Дејство Моравске дивизије II. позива
Трупе ове дивизије прикупљене су форсираним маршом у току ноћи 20./21. октобра код Петровца и развиле се 21. октобра у 8 часова на фронту: Смрдан – Шуме за напад. У 9 часова предузет је напад правцем ка селу Старчеву, у бок непријатеља, који је већ два дана јако притискивао Дунавску дивизију I. позива са положаја: Висока – Кулина – кота 175. Напад је трајао све до ноћи и био је успешан. Дивизија је избила на фронт: Периш – кота 230 око 18 часова и ту се задржала. Дејство Моравске дивизије II. позива спречило је непријатеља да баци Дунавску дивизију I. позива на реку Млаву и подигло је знатно морал трупа те дивизије.
Дејство Браничевског одреда
Трупе овог одреда садејствовале су нападу Моравске дивизије II. позива, дејствујући са фронта Бољетин – Мркоњ ка Басоњу и Чукарину. Његова десна колона била је допрла до Чукарина, где је заробила два брдска топа и 2 митраљеза, али је под јаком непријатељском артилериском ватром са Бубња, батаљон III. позива попустио и одступио, поневши само митраљезе. У селу Рановцу једна патрола тога одреда заробила је једног поднаредника, 2 редова и 2 пољске кухиње.
Дејство Дунавске дивизије I. позива
Трупе ове дивизије одржале су своје положаје, повративши изгубљени део села Рашанца, где је заробила 2 митраљеза, 28 коња и 4 мазге.
Дејство Дринске дивизије I. позива
Ова дивизија водила је борбу целог дана на досадашњим положајима: к. 204 – Шестра – Голо брдо – Мијовица. Непријатељ је јаче надирао на лево крило правцем друм ка Мијовици и подишао главном положају на одстојању јаке пешадиске ватре.
Дејство Коњичке дивизије
Ова дивизија борила се целог дана са јачим непријатељским снагама код с. Милошевца и под још јачим притиском повукла се на линију: Ирновча – Станце – Крњево – Парлози.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива
Ова дивизија водила је заштитничку борбу целог дана. Заштитнице су се повукле на главни положај, коме је непријатељ подишао на одстојање до 1 км.
Командант III. армије издао је 21. октобра у 23.45 часова наређење ОБр. 7752 ове садржине: „У току 21. октобра на целом фронту III. армије вођене су борбе и то: Десно крило (Браничевски одред, Моравска дивизија II. позива и Дунавска дивизија I. позива), нападало је непријатеља на фронту: Рановац – Старчево – Рашанац са успехом. Заробљено је неколико војника, 4 митраљеза, 2 пољске кухиње и 32 коња. Центар (Дринска дивизија I. позива) упорно је бранио утврђене положаје између Млаве и Мораве „Шестра“ и одржао их. Лево крило (Коњичка дивизија и Шумадиска дивизија I. позива) задржавало је непријатеља у наступању ка фронту Лозовик -Голобок – Азања. Коњичка дивизија притиснута јачом снагом правцем Лозовик – Милошевац, повукла се на линију: Трновце – ст. Крњево – Парлози. Заштитнице Шумадиске дивизије I. позива, под борбом постепено су се повлачиле ка главном положају. У духу раније издате директиве, ради даљег упорног задржавања непријатељског надирања, наређујем:
1) Браничевски одред, саображаваће свој рад раду Моравске дивизије II. позива и осматраће и даље правац од Мишљеновца и Кучева ка боку армије.
2) Моравска дивизија II. позива, продужиће офанзивна дејства у датом правцу, ако командант налази да су и даље прилике зато повољне; у противном упорно ће бранити до сад заузете положаје. Са својим коњичким пуком осматраће такође правце од Мишљеновца ка Кучеву, на десни бок армије.
3) Дунавска дивизија I. позива, стараће се, да протера непријатеља са гребена к. 175 и Кулина, а даљи рад саображаваће раду Моравске дивизије II. позива, одржавајући тешњу везу са Дринском дивизијом I. позива.
4) Дринска дивизија I. позива, браниће најупорније своје садашње положаје, одржавајући тешњу везу са Дунавском дивизијом I. позива. Један батаљон 5. прекобројног пешадиског пука у току ноћи стићиће као појачање дивизији у Ореховцу, где му издати потребну заповест.
5) Коњичка дивизија, ојачана са 2 батаљона Шумадиске дивизије I. позива спречаваће сваки напад на крило и десни бок Шумадиске дивизије I. позива својим офанзивним дејствима; а по сваку цену браниће линију: Трновче – ст. Крњево – Парлог, на случај да буде нападнута. Одржавати тешњу везу са десним крилом Шумадиске дивизије I. позива. 8. пешад. пук I. позива превози се ноћас железницом из Зајечара у Плану, као потпора тој дивизији и помоћ Шумадиској дивизији I. позива.
6) Шумадиска дивизија I. позива, најупорније ће бранити утврђене положаје: Голобок – Азања, одржавајући везу како са Коњичком дивизијом тако и са Одбраном Београда, помоћу свога коњичког пука.
7) Све дивизије, које имају задатак одбране користиће ипак сваку повољну прилику за напад, обавештавајући ме одмах о таквом решењу“.