Операције Тимочке војске
Командант Тимочке војске наредио је, да 2. хаубичка аустриска батерија (10 см.) и 2 рефлектора, који су до сад били у Крајинском одреду, уђу у састав Комбиноване дивизије. Од Врховне команде добивено је наређење ОБр. 22893 од 21. октобра, да се 8. пук I. позива транспортује железницом из Зајечара у Параћин и стави на расположење команданту III. армије.
Дејство Шумадиске дивизије II. позива
На фронту ове дивизије у току 21. октобра није било ничега значајнијег. На Бабином зубу (1827) примећен је непријатељски бивак непознате јачине, а поред Равног бучја бивак једног артилериског пука. На одсеку Прекрстни дел – Балта Бериловица непријатељ је знатно ојачао своје предстраже.
Дејство Књажевачког одреда
Пре подне 21. октобра непријатељ је напао наше делове на Стражишту. После борбе, која је трајала до пред вече, наши су се делови повукли на леву обалу Јелашничке реке на положај Горуновац – Прогон. Јачина је непријатеља нешто јача од пука. Једна наша чета са Орлове главе, после јаче борбе, повукла се, али је дејство наше артилерије било толико јако, да непријатељ није могао да избије на Орлову главу. Коњички дивизион пред много јачом снагом морао се повући на леву обалу Тимока.
Дејство Комбиноване дивизије I. позива
По заузећу Голча брда, непријатељ је упутио око 6 чета, 2 топа и митраљезе ка Ветрену (500), североисточно од Краљевог села. Наш ескадрон повукао се ка селу Селачко. По извештају једне наше подофицирске патроле непријатељ је према Краљевом селу јачине до једног пука. На фронту Ђумрук – Шашка, према Бачишту и Стојића брду било је слабе артилериске ватре. У току ноћи 20./21. октобра непријатељ је бацио на Вршку чуку 100 хаубичких зрна.
Дејство Крајинског одреда
У току ноћи 20./21. октобра, непријатељ је под заклоном магле напао на 1 наш батаљон III. позива и успео, да га потисне. Потпомогнут резервом и успешном артилериском ватром овај батаљон против нападом понова је заузео своје изгубљене ровове. У 8 часова пре подне на Балејској коси непријатељ се појавио мањим деловима, који су успешним дејством наше артилерије растерани; поводом овога развила се јака артилериска борба. Исто тако наша артилерија спречавала је непријатељско утврђивање на источном делу Балејске косе. По добивеним извештајима, непријатељ се појавио са једним батаљоном према селу Брегову. На Дунавском фронту нема ништа новога.
Операције II. армије
Дејство одреда на Тумби и Таламбасу
На фронту овог одреда у току 21. октобра није било ничега значајног. Кад се дигла магла примећена је једна непријатељска чета, да утврђује положај Бисази.
Дејство Моравске дивизије I. позива
У јутру 21. октобра, непријатељ је јачом снагом напао нашу посаду на планини Влашка и успео, де је потисне. Извршен је контра напад, али без успеха. Наш стрељачки строј дошао је 40 – 50 корака до самог врха Влашке планине.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
На средњем одсеку а на фронту: Крушино браниште – Турско ливађе – Батушан – Одоровски прелаз, вођена је 21. октобра до 16 часова врло јака борба. Непријатељ је после упорне борбе успео, да потисне наше предње делове са Батушана и Турског ливађа, али је командант овог одсека предузео контра напад са одсечном и дивизиском резервом и успео, да поврати изгубљене положаје. Трупе левог одсека једним делом дејствовале су против непријатеља, који је од Големог врха нападао на Одоровски прелаз, олакшавши на тај начин одбрану средњег одсека. У овом нападу са непријатељске стране учествовали су делови 16. и 25. пука, јачине 4 – 6 батаљона.
Дејство Граниковског одреда
Овај одред држао је одсек: Брезовичка чука – Доброглед – Граниково. Око подне 21. октобра, непријатељ, у јачини једног батаљона, предузео је покрет од Балвана и Бабиног зуба ка Брезовичкој чуци и с. Засковци. Дан се завршио само са пушкарањем патрола.
Операције Јужно Моравских трупа
Дејство Власинског одреда. У току ноћи 20./21. октобра, непријатељ је извршио напад на положаје код карауле Гаџина пољана; напад је одбивен; непријатељ је привлачио појачања. Око 8 часова продужен је наш напад на Пландиште. Непријатељски ровови прелазили су неколико пута из непријатељских руку у наше и обратно. Пред вече, ојачани непријатељ успео је, да одржи своје положаје. Око 15 часова непријатељ је нападао добровољачке трупе на положају код Власинске карауле, али је одбивен.
Дејство Врањског одреда. Јачи непријатељски делови наступали су постепено од с. Несврте ка Боровику, потискујући наше извиђачке делове. Јача борба била је само око моста на Морави код с. Превалца. На крајњем десном крилу од Пљачкавице преко Обличке стене ка селу Белановцу наступала је једна непријатељска колона у јачини до пука пешадије. Ова колона садејствовала је нападу, који је непријатељ предузео на положај Голема чука северно од Моштанице. Наша посада, која је бранила Голему чуку, принуђена је била да се повуче на леву обалу Јовачке реке, где је ојачана. Непријатељ се, у јачини до једног пешадиског пука са 1 батеријом, задржао на линији Островска чука – Градиште – Облик. Слабији непријатељски делови примећени су око села Урманице. Избеглице из долине Ветернице јављају, да је много непријатељских војника прошло и да су питали, какав је пут за Лебане. Обзиром на овакву ситуацију, командант Јужно Моравских трупа упутио је у долину Ветернице 4. коњички пук, који је био са главнином у Сурдулици ради обезбеђења праваца Врле реке.
Операције трупа Нове области
У току ноћи 20./21. октобра, командант трупа Нове Области издаје наређење ОБр. 9646 у овоме: „Непријатељ је у току 20. октобра извиђао слабим одељењима према Брегалничкој дивизији I. позива и снажно напао Криво – Паланачки одред (сад Вардарску дивизију I. позива) на десној обали Пчиње и потиснуо га на положај Колник. О непријатељу, који је према Гиљанском одреду,
још немам извештаја. За одбрану праваца, који из долине Вардара, Пчиње и Моравице воде преко Гиљана ка Приштини и преко Урошевца ка Митровици и Призрену, наређујем:
1) Да командант Вардарске дивизије I. позива (до сад Криво – Паланачки одред), са трупама из свога досадашњег састава, омогући и створи потребно време да трупе Брегалничке дивизије I. позива заузму и поседну потребним снагама положаје за одбрану уласка у Качанички теснац, о чему ће команданта Вардарске дивизије I. позива известити командант Брегалничке дивизије I. позива, одржавајући узајамну тесну везу и потпомагање.
2) Да Брегалничка дивизија I. позива одмах отпочне покрет правцем: Скопље – Урошевац и да пред улазак у Качанички теснац организује одбрану теснаца, како би се Вардарска дивизија могла свити у маршевску колону и бити прихваћена. Командант Брегалничке дивизије I. позива, по изласку из теснаца, организоваће заштиту и одбрану праваца, који од Црне Горе и гребена Љуботена воде ка Митровици, Приштини и Призрену, долазећи Новоселским потоком у везу са Вардарском дивизијом I. позива.
3) Да Вардарска дивизија I. позива, по излазу из Качаничког теснаца, одмах одмаршује правцем: Стари Качаник – Белграце – Гиљане и да организује одбрану праваца, који са гребена Црне Горе воде преко Гиљана ка Приштини, долазећи у везу са командантом Гиљанског одреда и узме га под своју команду.
4) Командант Брегалничке дивизије I. позива наредиће, да се колонска комора одмах крене правцем: Скопље – Качаник – Урошевац и да у току 21. октобра до подне пређе Качаник. Командант Вардарске дивизије I. позива упутиће своју комору на одговарајућем одстојању. Команданти комора настаће свима снагама да марш кроз теснац буде у потпуном реду изведен.
5) Брегалничка дивизија I. позива базираће на правац: Урошевац – Митровица, а Вардарска дивизија I. позива на правац: Гиљане – Приштина.
6) Штаб ове команде биће на железничкој станици у Скопљу све док трупе Брегалничке дивизије не уђу у маршевску колону, а затим у Урошевцу, са ким одржавати тесну везу“.
Напомена. Наредбом Врховног Команданта постављен је за команданта трупа Нове Области ђенерал Петар Бојовић, који је у јутру 21. октобра примио команду од досадањег команданта ђенерала Дамњана Поповића.
Према усменом обавештењу и податцима, које је добио у штабу, ђенерал Бојовић послао је под ОБр. 9645 у 11.30 час. Врховној команди ово извешће о стању трупа: „Стигао сам једва јутрос у један час у Скопље после мучног пута и примио дужност од досадањег команданта. Стање сам затекао овакво: Све је припремљено и ешелонирано за напуштање Скопља и за повлачење трупа на линију: Урошевац (Феризовић), Гиљане, Кончулски теснац, са неким деловима на Скопској Црној Гори. Штаб команданта трупа Нове Области, сем команданта, начелника штаба, ађутанта и нижег особља, отпраћен је у Приштину. Трупе сам затекао овако распоређене:
Код Кончулског теснаца, одред јачине: 250 бораца са 4 Дебанжова топа; на правцу Прешево – Гиљане, одред јачине: 1 слаб пук без топова (напомена: 11. кадров. пук); на Колинку, делови Вардарске дивизије I. позива (досадањи Криво – Паланачки одред) јачине: око 2.000 бораца, што се могло до сад прикупити по одступању преко Куманова, са 10 топова разног калибра и система; на линији: село Трубарево – Колник, Брегалничку дивизију I. позива, јачине: око 2.600 бораца, што се при одступању могло прикупити, са 14 топова разног калибра и система; на правцу Скопље – Тетово, око 3 слаба батаљона са 4 топа (напомена: 3. кадров. пук, који је долазио из Албаније); на правцу: Велес – Битољ, око 3 слаба пука са 2 батерије разног система (напомена: 13. кадров., 14. кадров. и 2. пук I. позива). Са Кончулским и Прешевским одредом нема се никаква веза. Одреди код Велеса и на правцу: Скопље – Тетово, стављени су под команду команданта Битољске дивизиске области. Све су трупе до крајности заморене, растројене и деморалисане, да нису у стању никакав отпор дати непријатељу. Војници из нових крајева несигурни су и бегају у масама. Снабдевање храном и муницијом иде врло тешко. Штабови дивизиски, као и овај, нису ни приближно формирани како би требало, те због тога не могу своју дужност отправљати како ваља. О непријатељу нема тачнијих података ни о снази ни о његовом распореду. Досадањи командант рачуна, да је непријатељ према трупама Нове Области јак око 2 ½ дивизије, сем комитске организације. Непријатељ дрско напада. При оваквом стању ствари, а због опасности, којом прети непријатељ, да продирањем преко Прешева и Кончулским теснацем, загрози и трупама, које се сад налазе овде код Скопља и које би се за његову одбрану имале употребити, нисам могао изменити донету одлуку досадањег команданта о одступању на означену линију и о напуштању Скопља, него сам је, и ако с болом у души, морао усвојити и наредити извршење већ издате заповести у том смислу. Ја ћу се, по напуштању Скопља, задржати у Качанику, потом у Урошевцу (Феризовићу), а напослетку у Приштини, у коју је штаб већ раније испраћен“.
По пријему овог извештаја, 21. октобра Врховна команда послала је команданту трупа Нове Области наређење ОБр. 22938 у овоме: „Све трупе са којима располажете, а обзиром на ситуацију код вас, прикупите код Скопља за одбрану његову. Са довољном снагом обезбедите Кончулски теснац и прелаз преко Карадага на правцу: Прешево – Гиљане“. Међутим, пре но што је ово наређење примљено, ђенерал Бојовић обишао је трупе Брегалничке и Вардарске дивизије и дошао до закључка, да ипак не треба напустити Скопље без борбе, те је Врховној команди послао овакав извештај: „Јутрос при обиласку трупа Вардарске и Брегалничке дивизије, при свом неповољном стању у коме се налазе, ипак сам се решио, да ставим отпор непријатељском надирању преко Скопске Црне Горе и заузећу Скопља, у колико год то буде могуће. Ради овога трупе ових двеју дивизија заноћиће вечерас овако:
Вардарска дивизија I. позива, при заустављању из покрета, гребеном Црне Горе, у циљу заузимања тога гребена и планинских прелаза: код Страже и Сефери и оних између села Добросиња и Царевика, са Гиљанским одредом у Кончулском теснацу. Брегалничка дивизија I. позива, са 2 батаљона, 3 хаубице и 1 пољским Дебанжовим топом из Вардарске дивизије I. позива, са предњим деловима на линији: источна падина Водног (јужно од Скопља), па преко Вардара село Трубарево – Колник. У току овог дана 21. октобра, непријатељ је на фронту Брегалничке дивизије извиђао слабијим одељењима и патролама.
Одред на правцу: Скопље – Тетово заноћиће са челним батаљоном код коте 305. Дан је прошао на миру. А одред за заштиту правца од Велеса ка Прилепу заноћиће у борбеном распореду за одбрану дела вароши Велеса на десној обали Вардара и продужује борбу за остали део вароши. 14. пук, кога су код Криволака смениле француске трупе, данас стиже челом у 6 часова по подне у Велес. Целога дана вршено је евакуисање материјала из Скопља, што ће се и ноћас продужити. У вароши влада ред и мир, сем што је неколико Турака навалило на један магацин, зграбило неколико пушака, али су их стражари побили. Сем тога запаљен је пре времена, због неспоразума и непажње, један барутни магацин у близини железничке станице. Наредио сам истрагу. У магацину је била маневарска муниција и нешто артилериске и већа количина бензина. Ја ћу се налазити у Скопљу до последњег тренутка“.
Дејство Брегалничке дивизије
Командант трупа Нове Области издао је команданту Брегалничке дивизије I. позива усмену заповест за одбрану Скопља. И он је учинио распоред своје дивизије са предњим деловима на линији: Водно, па преко Вардара на село Трубарево и даље на Колник. Борбе није било.
Дејство Вардарске дивизије
Одреди који су ушли у састав ове дивизије имали су да поступе по заповести, коју је био издао досадањи командант трупа Нове Области. Дужност команданта Вардарске дивизије I. позива примио је пуковник Драгутин Милутиновић од досадањег команданта Криво – Паланачког одреда пуковника Петра Мишића, пошто се од Криво – Паланачког одреда имала да формира Вардарска дивизија I. позива. Пуковник Милутиновић јавио се команданту трупа Нове Области 21. октобра око 2 часа, где је добио усмено наређење. У 7 часова стигао је у Мојанце, где је био штаб Криво – Паланачког одреда. Трупе су биле у покрету, по раније издатој заповести. Пуковник Милутиновић упознао се на брзу руку са том заповешћу и увидевши, да она не одступа битно од усменог наређења команданта трупа Нове Области, које је добио око 2 часа, то, да не би било забуне, остао је при већ издатој заповести. Два батаљона 12. пука II. позива, 1 пољски Дебанжов топ и 1 хаубичка батерија, били су придати Брегалничкој дивизији и налазили су се на положају Колник ради заштите правца ка Скопљу, остале трупе у покрету су да заузму прелазе преко Карадага и то: 18. кадров. пук прелаз код Страже и Лопара; 2. пук III. позива Сеферски прелаз и 12. пук II. позива прелазе између с. Добросиња и с. Царевика. Гиљански одред штити Кончулски теснац; 12. пук III. позива треба да дође у резерву код Гиљана. У 11 часова примљено је наређење команданта трупа Нове Области ОБр. 9646. У духу овог наређења, командант Вардарске дивизије наредио је, да се трупе, које су упућене преко Карадага ради одбране прелаза, постепено крећу од Влахова гроба преко с. Раштана, Љуботена, Љубанци, Бродеца (обезбеђење левог бока Брегалничке дивизије), карауле Студене за с. Бинач и даље ка Гиљану. Овога дана штаб дивизије заноћио је у с. Бродецу, а трупе су заноћиле у околини Љуботена, Раштана и Булачана северно од Скопља.
Дејство Вардарског одреда
За заштиту правца од Велеса ка Прилепу овај одред заноћио је у борбеном распореду за одбрану дела вароши Велеса на десној обали Вардара. Заузет је један део вароши Велеса на десној обали Вардара и продужује се борба за остали део вароши. На положајима код Велеса налази се: 2. пешад. пук I. позива са 3 батаљона и 2 митраљеза; 14. кадр. пук са 2 батаљона и 2 митраљеза; 9. брдска брзометна батерија и 3. Дебанжова батерија. Један ојачан батаљон 14. кадров. пука са 2 митраљеза упућен је од Криволака левом обалом Вардара, да својом појавом у позадини Бугара, који су на положајима на левој обали Вардара, омогући лакше заузимање истих и пребацивање трупа од Велеса на леву обалу Вардара. 13. кадров. пук, који је 21. октобра смењен са положаја код Велеса, упућен је за затварање праваца десном обалом Вардара ка Скопљу и то: 1. и 3. батаљон на линију: Карабуњиште – Дреново, а 2. батаљон на линију: Дреново – Јаболница – Бегова глава.