Операције I. армије
Штаб армије отишао је овог дана (22. октобра) у 9 часова у Гукош.
Дејство Дринске дивизије II. позива. Бригада ове дивизије, која је била истакнута на линији: Боблија (295) – Венац – к. 261, нападнута је овог дана јаком снагом непријатељском и обасута хаубичком ватром тако, да се после упорне борбе, а и због повлачења левог крила Одбране Београда морала око 14 часова повући на леву обалу Турије. Делови ове дивизије, који су се налазили испред фронта Дунавске дивизије II. позива, добили су наређење, да се повуку.
Дејство Дунавске дивизије II. позива. На фронту ове дивизије борбе није било. Непријатељ је дошао до линије: Црљени – Соколово; јачина је још непозната.
Дејство Ужичког одреда. Око 1 часа отпочела је борба на одсеку Вишеграда северно и јужно од р. Рзава. У 6 часова пребацује непријатељ трупе преко Дрине јужно од утока Рзава. Према фронту Васојевићске бригаде први покушај непријатељског прелаза преко Дрине дочекан је снажном ватром; 4 непријатељска чамца потопљена су, али је непријатељ и даље продужио пребацивање, потискујући делове Васојевићске бригаде ка Сухој гори. По подне 22. октобра непријатељ се почео пребацивати преко Дрине и код Халија северио од Вишеграда, тако да су до 13 часова на десној обали реке била око 3 непријатељска батаљона. Доњо Васојевићска бригада повукла се на главну линију одбране: Округло – к. 381 – Голеш (976) – Игриште (1007) – к. 775 – Шупља стена – обала Дрине до Лима. Чета 4. пука, која се из Вишеграда повукла на коту 508, одржавала је ову за све време борбе. У борбама овог дана (22. октобра) непријатељ је заузео ослоне тачке и положаје на десној обали Дрине и пребацио знатан део снаге. Командант Ужичког одреда није имао никакве резерве за појачање одсека Доњо Васојевићске бригаде, јер је општа резерва одреда (1 батаљон 4. пука III. позива код Кадињаче) и сувише била слаба за целокупан одред. Исто тако резерва десног одсека на Гостиљу није имала ни пуну чету. Стога, а у духу армиске директиве, командант Ужичког одреда чини представку команданту I. армије, да у току ноћи 22./23. октобра предузме покрет за заузимање друге линије одбране: Шарган – Леска гора -Збориште – Милошевац. На основи овог наредио је командант I. армије команданту одреда, да 4. пук III. позива заузме положаје: Гавран – Милошевац – Збориште – Шарган – Леска гора. Доњо Васојевићска бригада, остављајући предње делове на Сухој гори, да се повлачи преко Штрбца, карауле Цигле, Рибнице, Златибора на Палисад, а 1 батаљон са 2 брдска топа да остави за заштиту правца: Штрбац – Прибој ка Сјеници.
22. октобра у 19 часова, командант I. армије добио је наређење Врховне команде ОБр. 23002 ове садржине: „Због тешке ситуације на левом крилу III. армије, код Шумадиске дивизије I. позива у борби код Паланке, ова је приморана на повлачење на десну обалу р. Јасенице. Због овога Одбрана Београда у журном је повлачењу на десну обалу Кубршнице. Прикупите вашу армију што пре на положаје код Аранђеловца у циљу одбране, а са потребним делом снаге обезбедите правце од Лазаревца преко Белановице за Рудник. Соколска бригада задржаваће се на садашњим положајима докле буде могућно, а потом ће се повлачити преко Гукоша и Сувобора ка Г. Милановцу“. Командант I. армије ноћу 22./23. октобра издаје наређење ОБр. 8691 у овоме: „Начелник штаба Врховне команде са ОБр. 23002 саопштава, да је наступила тешка ситуација на левом крилу III. армије у боју код Паланке и да је она приморана на повлачење на десну обалу реке Јасенице. Тим поводом је, како вели, Београдска Одбрана у журном повлачењу на десну обалу реке Кубршнице. Начелник штаба Врховне команде горњим поводом наредио је, да се Дринска и Дунавска дивизија што пре искупе на положајима код Аранђеловца у циљу одбране, са потребним обезбеђивањем правца од Лазаревца преко Белановице за Рудник. Соколска бригада остаје на садашњим положајима докле буде могуће, а затим да се повлачи преко Гукоша и Сувобора ка Горњем Милановцу. На овој основи наређујем:
1) Дринска дивизија II. позива, још ноћас да одмаршује ка Аранђеловцу и да поседне за одбрану положај: Баљковица (350) – Орашачко брдо – Пресека (450), са наслоном левога крила на северну падину Букуље у близини Буковичке цркве. Ухватити везу источно са трупама Београдске Одбране, а западно са трупама Дунавске дивизије II. позива.
2) Дунавска дивизија II. позива, да још ноћас учини покрет преко Трбушнице и Даросаве за поседање и одбрану положаја: Буковачка страна (484) – Шутице (500) – Орловица (511) – Ваган (490). Ухватити везу источно са Дринском дивизијом II. позива. Са потребном снагом командант Дунавске дивизије, да у сваком случају обезбеди правце од Лазаревца преко Белановице ка Руднику. И једна и друга дивизија, да оставе потребна осматрачка одељења на потребној даљини у правцу Венчана, Стрмова, Барошевца и Лазаревца.
Комуникациске линије су: за Дринску дивизију: Аранђеловац, Топола, Божурња, Овсиште, Крагујевац; за Дунавску дивизију: Белановица, Горња Шаторња, Страгари, Кутлово, Крагујевац а по потреби употребити и правац од Белановице преко Рудника на Горњи Милановац.
3) Соколска бригада, још да остане на садашњим својим положајима.
4) Командант Ужичког одреда, и у овом случају поступаће по мојој директиви ОБр. 8503 и наређењу.
Избијајући на горе означене положаје, команданти дивизија уз енергичну одбрану својих положаја, користиће сваку прилику у којој би енергичним нападом могли нанети непријатељу што тежи удар. У овој прилици препоручујем командантима дивизија јачи и стварнији лични споразум у свима приликама заједничких радњи против непријатељских предузећа испред њихових фронтова. Одговорити о пријему овог наређења, као и о доласку трупа на означене положаје“.
Напомена. Трупе I. армије отпочеле су у вече 22. октобра покрет у циљу груписања на положајима код Аранђеловца.
Операције Одбране Београда
Због повлачења Шумадиске дивизије I. позива (лево крило III. армије) са положаја испред Паланке и неповољне ситуације, која је наступила у току дана код Тимочке дивизије II. позива, командант Одбране Београда донео је одлуку, да своје трупе у вече 22. октобра повуче на линију: с. Придворице – с. Ратаре – Дугачке њиве – к. 245 (југоисточно од Баљковице). У овом циљу наредио је:
а) Трупе Варовничког одсека повлаче се правцем: Младеновац – Бељевац – Загорица – к. 225, те да поседну положаје на линији: с. Ратаре – кота 225 (југоисточно од с. Рајковца); заштитница на положају: Сурдупина – Стражевица – Кленац, где остаје док се са осталим трупама не поседну положаји на десној обали Кубршнице.
б) Тимочка дивизија II. позива повлачи се на положај: Црнчица – Дугачке њиве – к. 245 (југоисточно од Баљковице), где ће ступити лево у везу са Дринском дивизијом II. позива. За повлачење да користи пут преко Космаја – Крченика – Орашца. Заштитница остаје на линији Бељевац – к. 213 – Орашачко брдо.
в) Штаб команде полази у вече у Тополу.
Операције III. армије
Дејство Браничевског одреда, Моравске дивизије II. и Дунавске дивизије I. позива. Због створене ситуације на левом крилу Дринске дивизије I. позива, трупе горњих јединица принуђене су 22. октобра на повлачење и то: Браничевски одред повлачи се на положај: Смрдан – Бела Вода – Жито. – Моравска дивизија II. позива, добила је наређење да маршује ка селу Вошановцу и да тамо образује армиску резерву. – Дунавска дивизија I. позива повлачи се на леву обалу Млаве на положај: Ђула – с. Панково, са заштитницом на линији: Велико поље – Велики Поповац – Млава.
Дејство Дринске дивизије I. позива. Ова дивизија борила се целог дана (22. октобра) против надмоћнијег непријатеља, који је нарочито јаком артилериском ватром обасипао део фронта: Шестра – Мијовица. Пешадиски напад на Шестру био је одбивен, али је непријатељско надирање на Мијовицу успело. После ове тачке пала је великим делом и кота 250. Ово је повукло за собом и пад Шестре, а затим одступање под борбом целе дивизије на прихватни положај: Дубрава – Бучари -Шумариш. Но како је непријатељ тукао и овај прихватни положај оруђима већих калибара, а нарочито Дубраву, непријатељска пешадија могла је да продужи напад са Мијовице и Вел. Баче ка Дубрави, коју је у 15.30 часова успела да заузме, принудивши лево крило Дринске дивизије I. позива да се повлачи у нереду. Због дуготрајних борби ове дивизије, морал код трупа био је поколебан. Командант дивизије представљао је стање у то доба као врло рђаво, сумњајући, да ће дивизију моћи прикупити на положају: Ракинац – Дрењар, који му је био одређен за упорну одбрану. У овом критичном моменту, стигао је батаљон 8. пука I. позива који је, искрцавши се у Великој Плани, био одмах упућен за ојачање левог крила Дринске дивизије I. позива. Батаљон је ступио у борбу и успео у вече 22. октобра, да поврати изгубљени положај Дубраву. 1. батаљон 8. пука и 2 батаљона 5. прекобројног пука, који су такође били упућени као појачање, успели су да прихвате одступање десног крила Дринске дивизије I. позива и да омогуће њено прикупљање на положају: Ракинац – Дрењар, са предстражама на линији: Дубрава – Шумариш.
Дејство Коњичке дивизије. Ова дивизија нападнута је надмоћнијом непријатељском снагом и одступила је на северну ивицу Великог Орашја. Због створене ситуације код Дринске дивизије I. позива, пребачен је на десну обалу Мораве један пук са коњичком батеријом, а у току ноћи 22./23. октобра прешао је још један коњички пук на десну обалу. Остатак ове дивизије: 1 пук са 1 коњичком батеријом и придата 3 батаљона пешадије повукли су се на десну обалу Јасенице, оставивши предстраже на левој обали северно од Великог Орашја.
Дејство Шумадиске дивизије I. позива. Ова дивизија водила је целога дана (22. октобра) борбу против надмоћнијег непријатеља на положајима: Голобок – Азања, али обухваћена са деснога крила и јако обасута артилериском ватром на делу фронта Голобок – Влахово, морала је заломити десно крило. Непријатељ, успевши затим да заузме Голобок и Влахово, а доцније и Стражевицу, јако је потискивао десно крило дивизије, извршио око 18 часова јуриш на Оскорушу (северно од Паланке) и успео, да је заузме. Због овога дивизија је била принуђена на повлачење и налазила се у вече 22. октобра у одступању преко Паланке на десну обалу Јасенице.