Операције Тимочке војске
Дејство Шумадиске дивизије II. позива. У току дана (22. октобра) на фронту ове дивизије није било борбе.
Дејство Књажевачког одреда. Непријатељ је у току дана (22. октобра) успео да заузме: Мачак – Голу чуку – Градинску чуку – Орлову главу и Прогон. Наши предњи делови, после упорне борбе, повукли су се на линију: Барје – Врли дел. Снага непријатељска, која се пред овим тачкама показала, износи: 3 пука пешадије са 3 артилериске групе.
Дејство Комбиноване дивизије I. позива. Непријатељ је, после упорне борбе, заузео линију: Ветрен – Селачко. Јачом колоном од 1 пука, 2 батерије и 1 ескадрона наступао је преко Краљевог села и успео са једним батаљоном да пређе на леву обалу Тимока на простору: Врбица – Дреновац. Овом приликом избацио је око 800 артилериских зрна на село Дреновац и упалио га. На одсеку: Затвореничка пољана – Ђумрук, непријатељ је повремено тукао наше положаје артилеријом, поглавито хаубичком. На осталом делу фронта ове дивизије, дан је прошао на миру.
Дејство Крајинског одреда. На источном фронту овог одреда непријатељ се утврђивао на првим косама на левој обали Тимока, што му је спречавано нашом артилериском ватром. На северном фронту овог одреда, непријатељ је тукао артилериском ватром наше положаје око Текије и топовима највећег калибра рушио ову варош. Наша артилерија одговарала је и тукла Оршаву.
Пред вече овог дана (22. октобра) командант Тимочке војске издао је наређење ОБр. 536 ове садржине: „Пошто је непријатељ у току данашњег дана успео, да се једним делом снаге пребаци на леву обалу реке Тимока на простору: Дреновац – Врбица, и да се већом снагом развија према Књажевачком одреду, наређујем:
Да командант Комбиноване дивизије I. позива једним малим здруженим одредом нападне левом обалом реке Тимока, сутра 23. октобра у 6 часова на непријатељске снаге које су прешле на леву обалу реке Тимока. Напад почети у одређено време са линије: В. Голаш – Голи дел – Дамњаница.
Да командант Књажевачког одреда, једним малим здруженим одредом нападне левом обалом реке Тимока непријатељске снаге, које су прешле на леву обалу ове реке, садејствујући нападу одреда из Комбиноване дивизије I. позива.
Да Шумадиска дивизија II. позива упути одмах команданту Књажевачког одреда: 2 батаљона 10. пука II. позива, са 2 брзометна топа у Књажевац, и стави привремено под команду Књажевачког одреда.
О пријему наређења известите овим путом“.
Операције II. армије
У току дана (22. октобра) на фронту ове армије није било ничега значајног.
Операције Јужно Моравских трупа
Дејство Власинског одреда. Командант овог одреда морао је одустати од даљег напада на Пландиште због рђавог стања код 17. пука I. позива, који је био, због свакодневних борби по јако врлетном терену и рђавим путовима, изнурен и скоро растурен. Командант одреда молио је, да се овај пук повуче у позадину, ма за неколико дана, те да се снабде и уреди. Командант Јужно Моравских трупа ставио му је овог дана (22. октобра) привремено 4. батаљон 1. пука II. позива на расположење, да би са њим могао заузети предстраже, а своје трупе повући у резерву ради одмора и уређења. У исто време извештена је Врховна команда, да би представку команданта Власинског одреда требало уважити. На фронту овог одреда непријатељ је у току дана нападао на Мали Стрешер, Ханове и Гаџину пољану но свуда је одбивен.
Дејство Врањског одреда. Трупе левог одсека држе положаје на десној обали Јелашничке реке. У току дана (22. октобра) водила се артилериска и пешачка борба. Непријатељ се задржао истакнутим деловима на левој обали Јелашничке реке. Трупе десног одсека водиле су јаку борбу на линији: Раскрс – Трпезица к. 640. Непријатељ је успео да се дочепа положаја: Гран – Раскрсје – к. 840. Борба је продужена; наше трупе повратиле су изгубљени положај, али у току ноћи 22./23. октобра због сувише великог фронта овог одсека, непријатељ је успео да те тачке опет заузме и одржи.
Командант Јужно Моравских трупа тражио је од команданта Власинског одреда да врати батаљон 1. пука II. позива, јер му је био потребан за појачање десног одсека Врањског одреда на левој обали Мораве, али због растројства 17. пука I. позива тај батаљон није могао бити враћен. У долини Ветернице слабији непријатељски делови долазили су до села Ушевца.
Операције трупа Нове области
Дејство Брегалничке дивизије I. позива. Овог дана (22. октобра) пре подне непријатељ је предузео напад на Скопље левом обалом Вардара и путом: Куманово – Скопље. После упорног боја, који је трајао до 16 часова, наше трупе отпочеле су повлачење. У овој борби учествовао је и 3. кадров. пук, који је стигао из Албаније; 2 батаљона 12. пука II. позива из Вардарске дивизије, који су имали да образују лево крило одбране Скопља на Колнику, напустили су ноћу 21./22. октобра свој положај Колник и отишли у Качаничку клисуру. Због овога одступања ових батаљона и због нетачног извешћа команданта 16. пука, који је био код села Бутеља у резерви и који је, горе поменуте одступајуће батаљоне сматрао за непријатељску колону и јавио да се један непријатељски пук креће падином Скопске горе ка Качанику, због чега је добио наређење, да са пуком спречи такво непријатељско надирање ка Качанику, – умањена је наша снага за одбрану Скопља са два пука. Док се ствар разјаснила, наше трупе су већ отпочеле напуштати Скопље, те се 16. пук могао употребити само за прихват и заштиту одступајућих делова.
Дејство Вардарске дивизије I. позива. Штаб ове дивизије дошао је у Гиљане 22. октобра у 16 часова. У 16.30 часова наређено је команданту 11. кадров. пука у Подграђу ово: „Са штабом сам у Гиљану. Известите ме хитно о ситуацији пред вама и о стању пука у моралном и материјалном погледу. Пошаљите ми оперативно и бројно стање. Имам података, да непријатељ шаље извиђачка одељења у правцу Сефери, зато наређујем, да Сеферски прелаз одмах осигурате са једним батаљоном који ће доцније бити смењен 12. пуком II. позива. У оволико се мења наређење ОБр. 161 од 20. октобра. Имајте стално ордонанса код мене“. – Команданту трупа Нове Области под ОБр. 168 у 18.35 часова послат је овај извештај: „Са штабом сам стигао у Гиљане 22. октобра у 16 часова. 12. пук II. позива (2 батаљона) са 4. брдском батеријом; 2. пук III. позива (2 батаљона); 12. пук III. позива (2 батаљона); 18. пешад. пук и 2. француска брдска батерија, у покрету су преко: с. Бродеца, карауле Студене низ реку Бинчу и Биначку Мораву ка Гиљану; 2 батаљона 12. пука II. позива, 1 топ 5. пољске Дебанжове батерије и 3. хаубичка батерија 21. октобра остали су на положају Колнику, ради заштите одступања Брегалничке дивизије и оне су стављене на расположење Брегалничкој дивизији, те молим, да се ови делови понова врате овој дивизији; 11. кадров. пук затвара Кончулски теснац, а наређено му је хитно, данас у 16 часова, да 1 батаљон пошаље ради затварања Сеферског прелаза, где су се појавила нека непријатељска извиђачка одељења. Јединицама које маршују за Гиљане биће потребно дати бар један дан одмора, ако то ситуација буде дозвољавала. Оне су бројно сасвим слабе, тако, да пук прелази стварно на батаљон, а батаљон на чету, те је нужно да се пукови попуне што пре људством. Ова дивизија не располаже ни са једним пољским топом, те је нужно да јој се ставе бар 2 пољске батерије. Ова команда нема ни мунициску ни профијантску колону. Интендантура још није устројена. Референта артилерије немам. Молим, да се све ово хитно попуни са територије Косовске дивизије и од особља Косовске и Вардарске дивизиске области“.