Операције аустро – немачке војске
Операције III. аустро – немачке армије
Диспозиција команданта III. армије
Нова директива команде армиске групе одговарала је претпоставци, да ће Срби давати отпор пред Крагујевцом, како би обезбедили свој једини арсенал. Ово очекивање као и претпоставка, да би Срби могли угрозити десно крило главних снага III. армије, дају следећој фази наступања – 23. до 28. октобра – нарочито обележје.
У духу директиве добивене 22. октобра из Темишвара, командант III. армије одредио је својом диспозицијом корпусима ове зоне за наступање:
а) 8. корпус, између линије: Велика Крсна, Кусадак, Ратари, Наталинци (ова места обухватајући) и линије: Копљари, вис Венчац 675, Шаторња горња (не обухватајући).
б) 22. резервни корпус, западно од 8. корпуса до 4 км. западно од друма Прогоревци – Рудник.
в) 19. корпус, западно од 22. резервног корпуса до линије: Стражара 254 – Миловац 254 – Бањани – Лочевци.
22. резервни корпус имао је да држи своју главну снагу на десном крилу и да води рачуна о томе, како би могао, пошто стигне на линију Рудник – Шаторња, да упути све своје три дивизије преко Рудника и Неваде. 8. корпусу стављено је у дужност да упути један бочни одред преко Велике Крсне и Ратара, у циљу одржавања везе са XI. армијом. Кретање корпуса према намери армиске команде имало се удесити тако, како би од прилике у исто доба избио 8. и 22. корпус на линију: Наталинци – Рудник, а 19. корпус на линију: Бољковци – Бањани. Одред ђенерала Сорсића имао је у ово време да остави Ваљево позади себе за један дан марша. Према томе, десно крило 19. корпуса, које је требало да се обухватно креће, имало је да савлада најтежи пут. У току 23. октобра, 19. корпус није могао да продужи наступање, ма да је противник био одступио и ма да је 22. резервни корпус, а нарочито 8. корпус, био кренуо знатно напред. Корпус је био јако развучен по дубини, требало га је прикупити: 205. и 20. ландштурмска бригада остале су на висовима јужно од доњег тока реке Турије; 17. брдска бригада у Борку; 21. ландштурмска брдска бригада стигла је код Соколова, а бригада Шварца, на простор западно од Степојевца. Њен батаљон, који је био код Уба деташован, имао је код Бањана везу са одредом ђенерала Сорсића. Пошто је кошава била попустила, 10. брдска бригада пребачена је преко Саве и стигла је око 20 часова код Остружнице. На тај начин, у току 23. октобра, 19. корпус представљао је пиво, док је 22. и 8. корпус вршио јаче повијање у десно. У току 23. октобра трупе ове армије избиле су:
26. дивизија, на висове: Змијан – 192 – Стражевица – село Венчани; 44. и 43. резервна дивизија, предњим трупама на линију: северни део Раниловца, односно Боришинац – Трново брдо; главнином на висове 2 – 3 км. северно од поменуте линије; 59. дивизија, главнином до линије: 187 – јужна ивица Пружатовца; предњим деловима на линију: Разбојиште – Милатовица механа. 57. дивизија, потиснула је у јутру после кратке борбе слабе српске заштитнице са Равног Гаја, Варовнице, Злиброда и Дубоне и продужила је наступање неузнемиравана до линије: Међулужје – 150 (6. брдска бригада) – Дебељак – Ковачевац (2. брдска бригада). Њена извиђачка одељења стигла су у току дана до потока Милатовице. За везу са XI. армијом упућен је потпуковник Злох са једним батаљоном (2./70), једном коњичком патролом и једним топом на вис Сивчевицу. У Велику Крсну стигао је ландштурмски хусарски ескадрон. Бригада Хауштајна извучена је из фронта и остављена као корпуска резерва на Кривој Липи (североисточно од села Младеновца). Армиска резерва – бригада Мразека – кретала се из Малог Пожаревца ка Ђуринцу.
Дејство одреда ђенерала Сорсића
У току дана (23. октобра) после врло напорног марша трупе овог одреда стигле су: бригада ђенерала Шиса до Врела; бригада пуковника Франца до Бањана, бригада ђенерала Штрајта до Кожуара. Коморе, због врло рђавих путова биле су заостале, тако, да је ђенерал Сорсић наредио да се 24. октобра њихов долазак сачека. Одред пуковника Хаузера (3 батаљона, ¼ ескадрона, 6 пољских топова), који је био упућен на линију: Столице – Сопот, због порушеног моста преко Добраве, задржао се дуже времена код Церовца и стигао је у село В. Бошњак тек касно у ноћ. Од извиђачких одељења стигла су на одређене тачке само она, која су била упућена преко Уба. У селима на Колубари и близу Колубаре између Словца и Лајковца није било противника. Према исказима мештана, Срби су пре 2 – 4 дана одступили ка Лазаревцу. О стању на простору преко Кршне главе и Јаутине ка Ваљеву, није било података. Због тога је наређено, да се 24. октобра, поред већ истурене коњице, упуте још пешачка извиђачка одељења преко Кршне главе и Карауле ка Ваљеву и горњем току Колубаре.
Дејство 62. дивизије
У току дана (23. октобра) проширен је мали мостобран код Вишеграда до линије: 508 – Крчевина – Косово поље. Један батаљон тврђавске бригаде подилазио је још ноћу 22./23. октобра коти 344 источно од Вишеграда, а један полубатаљон коти 508. У исто време пребачен је остатак бригаде преко Дрине. У 7 час. у јутру (23. октобра) заузета је к. 344, у 7.30 час. к. 508. Овим је подизање понтонског моста било обезбеђено. Надошла вода успоравала је градњу моста тако, да је мост био довршен тек око 16 час. До овог времена, тврђавска бригада заузела је горе поменуту линију: 508 – Крчевине – Косово поље. Срби су ту линију били напустили пре, но што је бригада стигла. Пред фронтом 9. ландштурмске етапне бригаде јужно од Рзава, биле су црногорске трупе. У борби 22. и 23. октобра, заробљени српски војници (њих 21) припадали су 4. кадровском пуку. По њиховим исказима, били су код Вишеграда 3 српска батаљона, а један батаљон у резерви код Добруна; артилерију су имали старог система. Искази мештана, да је 18. октобра Шумадиска дивизија II. позива отишла из Вишеграда, а Моравска дивизија II. позива из Ваљева и Крупња, потврђени су извештајима са бугарског фронта, где су се те дивизије појавиле. Према извештајима, Срби су већ били отпочели напуштати Дрински фронт и на Сребреничком одсеку. Командант дивизије наредио је, да се ландштурмски батаљон и 3. чета пограничних стрелаца са тога одсека упути у Бајину Башту, и да се употребе за дејство ка Ужицу.
Операције XI. немачке армије
На фронту 3. армиског корпуса: 25. дивизија избила је јужно од Паланке на јужну обалу Јасенице; остале дивизије припремале су прелаз преко Јасенице. Трупе 4. и 10. резервног корпуса достигле су до линије: Ракинац – Ђуле – Каменово северно од Петровца – Рановац. Срби су давали огорчен отпор. Велики број покопаних мртвих показује да су имали врло тешке губитке. Код Оршаве аустро – немачке трупе јачине око једне дивизије прешле су преко Дунава и заузеле гребен Слава Божија. Заробљено је 3 официра и 70 војника.
Операције бугарске војске
Операције I. армије
6. дивизија продужава у току 23. октобра упорне борбе око Зајечара. 8. дивизија подиже мост преко р. Тимока код с. Дреновца, а лево крило, после упорне борбе, излази до линије: Берчиновац – к. 640 си. од Књажевца. 9. дивизија, после упорних борби, достиже линију: к. 859 – с. Кална – јужно од с. Инова – и гребен између с. Локва и Мирковац, где су делови према Дреновој глави допрли до препреке од жице испред српских утврђења. 1. дивизија завршава постављање своје артилерије за напад на Дренову главу.
Операције II. армије
Командант ове армије наредивши да се 32. пук упути од Прешева ка Врању издао је ову заповест: 29., 32. и 13. пешад. пук са 11 батерија и 3 ½ ескадрона, под командом ђенерала Рибарова команданта 3. дивизије, да заузму Влајину планину и продру у позадину Сурдулице. Овог дана 29. пук стигао је у Прибој. 13. пук у Јелашницу, а 32. пук се креће из Прешева у Врање. 11. и 24. пешад. пук, са 4 батерије и 2 ескадрона, под командом пуковника Попова, да наступају Качанику. 45. и 46. пук, са 3 батерије и 1 ескадроном, под командом пуковника Петрова, да обезбеђују линију: Врање – Куманово – Скопље. 53. пешад. пук, са 3 батерије и 1 ½ ескадрона, под командом пуковника Бурмова, да заузме Велес. Коњичка дивизија, да разруши мостове на р. Бошева код станице Демир Капије, на р. Карасу код ст. Градско и да извиђа на југ.