Операције Тимочке војске
Дејство Шумадиске дивизије II. позива. Овога дана (23. октобра) од 5.30 часова, према Дреновој Глави и Оштрој чуки, отпочела је непријатељска јака пешадиска, митраљеска и артилериска ватра. Непријатељ је у току дана предузео напад на ове положаје, али је одбивен. Према левом одсеку дивизије, непријатељ је целог дана дејствовао јаком артилериском ватром и успео је, да заузме предњу тачку Жљеб (северозападно од Калне). Ка Граникову на крајње лево крило, упућен је 1 брдски топ на Главурију, за дејство против непријатељске батерије, која се појавила према с. Тиоштици.
Дејство Књажевачког одреда. На фронту овог одреда непријатељ је целог дана нападао на главну линију одбране: Дел – Барје – Врли Дел; пришао је нашим рововима местимично до 600 метара, где је заустављен нашом јаком артилериском ватром. Одред за протеривање непријатеља са леве обале Тимока упућен је у правцу Дреновца.
Дејство Комбиноване дивизије. Одред упућен десном обалом Тимока под називом „Ласовачки“ у циљу протеривања непријатеља, који се пребацио преко Тимока код Врбице, стигао је на леву обалу Врбичке реке. Његова извиђачка одељења јављају, да непријатељ, јачине 2 – 3 батаљона, држи положај на десној обали Врбичке реке и да се ту утврђује. Од села Селачко тукао је артилеријом коту 352, одакле је отерао наше 2 чете и коту заузео. Пред вече је ова кота повраћена. – У 14 часова један непријатељски пешадиски пук са брдском батеријом од Бабиног носа стигао је челом до Ветрена; 1 батаљон ове колоне упућен је за напад на Црни врх. – Непријатељска градска и хаубичка артилерија тукла је Вршку чуку и караулу Бурдељ. На осталим одсецима ове дивизије била је слаба артилериска ватра.
Дејство Крајинског одреда. На северном фронту: Непријатељ, после страховите артилериске ватре код Текије, пребацио се у два ешелона са по 30 чамаца на десну обалу Дунава, у јачини до 5 батаљона, и посео Барзујку, Вел. Пепео и Суву реку. Наши делови повукли су се на другу одбранбену линију ка Петровом селу. Команданту левог одсека овога фронта наређено је одступање и одржавање везе са десним одсеком. – Према источном фронту. Непријатељ је дејствовао слабом артилериском ватром са Балејске косе на Рогљевску косу.
Заповест команданта Тимочке војске ОБр. 543 за повлачење Крајинског одреда на другу линију одбране.
„Пошто је због прелаза непријатеља на Дунавском фронту код Текије, одбрана Неготина на источном фронту компромитована, то ће командант за даље дејство тога одреда поступати као што иде: Са обзиром на то, да ће у будуће комуникациска линија тога одреда бити: С. Глоговица – с. Бела река – Бор, командант ће подесити покрете тако, да се по сваку цену обезбеди повлачење тога одреда на линију: Дели Јован – Тимок. Повлачење одреда на ту линију по сваку цену обезбедити с тиме, да се на прелазе преко Дели Јована обрати пажња. Да Комбинована дивизија ступи одмах у споразум за извршење овога маневра. Почетак повлачења одреда на ову линију, командант ће извршити према својој оцени. Благовремено евакуисати просторију између Дунава, Тимока и Поречке реке. По сваку цену извршити евакуацију слагалишта муниције и осталих војничких потреба. Саму евакуацију, у осталом, извршити у свему према наређењу Врховне команде ОБр. 22764 од 21. октобра“.
На основи ове заповести, командант Крајинског одреда наредио је: Да се оперативно слагалиште одреда евакуише у Белу реку, мунициска колона једним делом у Салаш, а други део у Глоговицу. Трупе са Дунавског фронта (батаљон са водом Дебанжове батерије) повлачи се Поречком реком. Од трупа са Тимочког фронта: Повлачи се општа резерва (3. пук III. позива) и са левог одсека 13. пук III. позива ка Тудорчи и Салашу. Заштитница (14. пук са једним водом брзометне батерије и 1 вод Дебанжове батерије) задржава се до даљег наређења са главнином на Алији, а са предњим деловима држи линију: ушће Тимока – Буковча – Балејска коса – Рогљевска коса до ушћа Брусничког потока. Трупе десног одсека остају и даље на својим положајима, а у случају непријатељског напада примиће борбу на положају од Тимока – Бајин брег, везујући се тесно на Великим пољанама са трупама одреда које су прикупљају на одбранбеној линији од Вел. пољана до Салаша.
Операције II. армије
У току 23. октобра, деснокрилна дивизија Тимочке војске – Шумадиска дивизија II. позива била је на фронту: Главурија – Викалиште – Дренова глава – Оштра чука јаче притешњена. Непријатељ је нападао јачом снагом на лево крило ове дивизије; положај дивизије био је јако развучен; командант дивизије био је принуђен држати се одбране на свом десном крилу и ограничити се на одбијање непријатељских напада против тог крила. Командант II. армије намерава, да 24. октобра предузме напад са Граниковским одредом у бок непријатељски, да се тим олакша ситуација Шумадиске дивизије II. позива и наређује команданту Тимочке дивизије I. позива, да одмах упути 2 чете (15. пука) које су му у резерви, команданту Граниковског одреда, затим, ако је могуће, да командант Топлодолског одреда са што јачом снагом садејствује овом нападу правцем преко Женског врха – Јовиног Преслапа и Обручастог камена. Командант Тимочке дивизије I. позива упутио је одмах 2 чете преко Темске ка Граникову и јавио, да командант Топлодолског одреда садејствује са 3 чете, и да ће извршити напад на Обручасти камен. Ноћу 23./24. октобра упутио је командант армије још 2 пољска топа у Темску на расположење команданту Граниковског одреда. Иначе на фронту II. армије у току овог дана није било ничега значајног.
Операције Јужно Моравских трупа
Дејство Власинског одреда. На фронту овог одреда у току 23. октобра сем слабијег пушкарања није било ничега значајнијег.
Дејство Врањског одреда. У току 23. октобра непријатељ је цео дан нападао јачим снагама наше делове на десној обали Мораве. Наше су трупе у главноме задржале све своје положаје на десној обали Јелашничке реке. На левој обали Мораве непријатељ је јаче груписао своје снаге и нападао на крајње десно крило наших положаја на левој обали Јовачке реке и успео, да ово крило за нешто потисне назад, задржавши се на положају: Деје – Дренова глава – Раскрс. Уопште, непријатељ је показивао тежњу да обиђе Моравски (Грделички) теснац и да Ветерничком долином продре ка Лесковцу. Било је неопходно потребно ојачати наше трупе у долини Јужне Мораве, како непријатељ не би избио у Ветерницу. Стога је Врховна команда са ОБр. 23014 од 23. октобра наредила команданту III. армије, да одмах упути један пешадиски пук од 3 батаљона из Моравске дивизије II. позива форсираним маршом у Марковац, одакле да се железницом превезе до Владичиног Хана. Али, пошто се због јаке ангажованости трупа III. армије тај пук није могао одвојити, Врховна команда са ОБр. 23064 од 23. октобра наредила је команданту I. армије, да упути из једне од својих дивизија један пешадиски пук у Владичин Хан на расположење команданту Јужно Моравских трупа. Пук да домаршује до Крагујевца форсираним маршом, а даље до Владичиног Хана да се превезе железницом.
Операције трупа Нове области
Да би се добило што више времена за организовање што јаче и дуже одбране Качаничког теснаца, прелаза преко Скопске Црне Горе и Кончулског теснаца, командант трупа Нове Области после пада Скопља, издао је наређење ОБр. 9714 у овоме:
1) Да Брегалничка дивизија I. позива упорно брани положај на јужном улазу у Качанички теснац и да, на подесним местима и тачкама у самоме теснацу и са стране теснаца, организује унутрашњу одбрану теснаца у више линија, од којих ће свака задња линија прихваћати предњу линију на случај потребе, и на тај начин упорном одбраном више линија, чије се посаде наизменично прихваћају и постепено појачавају, добити што више у времену. Сем успоравања непријатељског надирања на изложени начин, командант ће у унутрашњости теснаца спремити и организовати за упорну одбрану Качанички положај, кога ће са потребним бројем трупа упорно бранити.
2) Да командант Вардарске дивизије I. позива заузме и брани прелазе на Карадагу и Кончулском теснацу одбраном, на исти начин као и Качанички теснац, и да дође у везу са Брегалничком дивизијом I. позива на Билу, кога ће држати Вардарска дивизија I. позива.
3) Да се Качанички теснац од свих непотребних колонских и других возова и комора очисти, и да се све то ешелонира тако у позадини, да се може на случај потребе кренути у потребном правцу. Дотурање хране и фуражи и осталих потреба до појединих места на отвореној прузи и железничким станицама вршити железницом, ради чега ступити у споразум са железничком инспекцијом.
4) Да патроле потребне јачине крстаре, гребен Карадага, Качанички теснац и остале правце, којима су се трупе кретале, да се сви заостали војници, комора и остало одмах прикупе и упуте у своје команде; растурену спрему, храну и муницију прикупити.
5) Да надлежни команданти, у сваком случају непослушности месног становништва, одмах узму таоце од највиђенијих и најугледнијих људи и да на случај нереда и побуне и са таоцима и мештанима најстрожије поступе и примерно их казне.
6) Да команданти одмах предузму мере да попуне своје команде свима потребама“.
Напомена. Командант Битољске дивизиске области наредио је, да 13. пук са батеријом образује Тетовски одред са задатком, да затвори правац: Скопље – Тетово – Гостивар – Кичево. Циљ рада овога команданта био је, у први мах, да на десној обали Вардара преко Китке и Веље главе угрожава леви бок непријатељски, а по томе према ситуацији, да се пребаци на правац: Скопље – Тетово – Гостивар.
После пада Скопља, непријатељ је гонио само ватром. Предстражни делови из састава Брегалничке дивизије (3. кадров. пук са 3 брдске Дебанжове батерије) задржали су се на левој обали Муратовог потока; 16. кадров. пук са 3 француска брдска топа на коти 436. Остали делови прикупили су се у главнини у Муратовом потоку.
Операције Вардарске дивизије I. позива
У 16 часова 23. октобра 2 батаљона 12. пука II. позива (око 750 пушака) и 4. брдска батерија стигли су у Гиљане, а остале трупе очекују се у току ноћи 23./24. октобра. У ово време није било података о стању Гиљанског одреда, али се чула у правцу Кончулског теснаца артилериска ватра, а тако исто командант дивизије није знао, да ли је батаљон 11. пука посео Сеферски прелаз. По извештају мештана, у току 23. октобра виђене су непријатељске коњичке патроле и наоружани Арнаути око Пасјана и Лаштице. Због тога је командант дивизије наредио, да 12. пук II. позива (2 батаљона са 4. брдском батеријом) одмах заузме положај између реке Бресалице и Гиљанског потока, и да патролама извиђа у правцу Сеферског прелаза, као и да слабија непријатељска одељења, која су се појавила око Пасјана, Лаштице, Липовице и Мучибабе протера. Јужно од Сеферског прелаза, на Црној гори, нема наших трупа.
Командант трупа Нове Области умољен је, да се што журније упуте у Гиљан 2 батаљона 12. пука II. позива; хаубичка батерија и 1 пољски Дебанжов топ, који су привремено били придати Брегалничкој дивизији I. позива. – Командант Гиљанског одреда из Кончула јавља, да је 22. октобра у 13 часова непријатељ, јачине једног пешадиског пука са две батерије, напао на Биљачу и Дуплицу и да се борба упорно води. Тражио је појачање. Наређено је, да 18. пук (чија је јачина 250 људи и 1 митраљез) са 2 брдска француска топа, 24. октобра у 6 часова одмаршује у Доморовце и ту, споразумно са командантом Гиљанског одреда, помогне да се садањи положаји одрже. На случај да Гиљански одред мора да одступа, наређено је, да понова прими борбу на положају код утока Криве реке у Биначку Мораву, а на десној обали Криве реке; да 18. пук са 2 брдска топа у овом случају обезбеђује леви бок долином Криве реке. – Командант дивизије молио је поново, да му се врате 2 батаљона 12. пука II. позива, који су били придати Брегалничкој дивизији, пошто је постојала могућност да непријатељ пресече комуникацију: Гиљане – Урошевац, јер није било трупа којима би се могао заштитити правац: река Бинча – Жеговац (к. 1190). Затим, пошто је командант дивизије био извештен, да у Приштини нема муниције, то је молио команданта трупа Нове Области, да се у Приштину на коју ова дивизија базира пошаљу све потребе за борбу и живот. – Командант 12. пука II. позива известио је, да је посео положај јужно од Гиљана на левој обали Биначке Мораве за одбрану ове вароши и да шаље патроле у правцу Мучибабе и Сеферског прелаза.
Напомена. Командант Вардарске дивизије I. позива по пријему наређења команданта трупа Нове Области ОБр. 9714 од 23. октобра, послао је истог дана у 20.30 часова овакав извештај: „Наређење ОБр. 9714 од 23. октобра примио сам. Исто апсолутно није могуће сад извршити, јер непријатељ већ вероватно држи прелазе преко Карадага; а трупе су, због досадањих дугих маршова, борби, неуредног снабдевања и кретања по планинама, толико изнурене, да нису моћне ни да изврше марш до прелаза на Карадагу, а камо ли још да их преотимају борбом од непријатеља. Поред тога пукови су невероватно слаби и у моралном као и у бројном стању, тако: 18. пук има 250 војника; 2. пук III. позива има око 300 војника; 12. пук III. позива има око 350 војника; 12. пук II. позива има око 750 војника, а Гиљански одред око 300 војника. Према овоме, фронт додељен овој дивизији (од Била до карауле Козарника – у правој линији око 52 км.) са оволиким бројем војника и овако физички изнуреним неће моћи да се брани, те молим, да организујем одбрану бар Гиљана, коју сам већ предузео и да не крећем узалудно трупе ка прелазима на Карадагу до којих се без свежих снага неће моћи ни доћи, а компромитовала би се даља могућност одступања у циљу брањења правца ка Приштини. Овога часа стигла су чела 2. и 12. пука III. позива, изнурених и физички потпуно неспособних војника“.
На Вардарском одсеку, делови француске војске код Криволака заузимају тачке на левој обали Вардара.
14. кадров. пук по извршеној смени, стигао је у Велес и придружио се 2. пуку I. позива (3 батаљона); 13. кадров. пук, који је 21. октобра пошао из Велеса за Скопље десном обалом Вардара, држао је 23. октобра линију: Бегова глава – Бреза к. 965 – Томаљево – Китка (фронт преко 40 км.). Због непролазног земљишта, упућена је комора и мунициска колона одреда преко Прилепа у Брод. За појачање Тетовског одреда, командант Албанског одреда упутио је 23. октобра из Дебра за Гостивар преко Маврових ханова 3 пољска Дебанжова топа.
Непријатељ се 23. октобра задржао пред предстражама Брегалничке дивизије, а на фронту према Вардарској дивизији виђена су нека непријатељска одељења код прелаза Сефери и према Кончулском теснацу. Према Велесу примећена су 2 – 3 ескадрона коњице, 2 батерије са 4 топа. У Штипу 200 добровољаца, а у долини Лакавице нису виђени непријатељски делови. Вардарски одред водио је борбу око прелаза Вардара код Велеса.. Командант је очекивао дејство колоне упућене левом обалом Вардара.
Трупе Брегалничке и Вардарске дивизије I. позива биле су са свим ослабиле – чете су бројале по 40 – 50 људи. Артилерија је била врло слаба. Дивизије нису имале коњице, нити телеграфског и телефонског одељења, морално стање и дисциплина трупа слаба је. То су биле ново формиране јединице са малим старешинским кадром, а борба и повлачење учинили су своје. Било је преко потребно да се јединице попуне људством и материјалом, и да се дивизије појачају пољском брзометном артилеријом на јачину од 2 – 3 батерије, као и једним телеграфским и телефонским одељењем, и да се свакој дивизији упути по 1 ескадрон коњице.