Операције Тимочке војске
Дејство Шумадиске дивизије II. позива
После борбе вођене у току 23. октобра и ноћу 23./24. октобра, непријатељ је пред фронтом Дренове главе одступио јачом снагом ка Балта Бериловици. У циљу садејства са нападним деловима II. армије, који су избили на Бабин зуб, упућене су јаке официрске патроле са бомбама. Пред фронтом Дренова глава а према исказима заробљеника, Бугари су претрпели огромне губитке. У току дана 24. октобра на фронту ове дивизије владало је затишје.
Дејство Књажевачког одреда
Према Барју, 24. октобра од 5 – 17 часова непријатељ је нападао са 2 пука и 5 батерија, али је задржан нашом пешадиском и артилериском ватром. На осталом делу фронта била је само слаба артилериска ватра. Код Дреновца, непријатељ је пребацио на леву обалу Тимока 2 – 3 батаљона са нешто брдске артилерије. Код Краљевог села примећена је једна непријатељска колона од 1 пука, 1 батерије и 1 ескадрона. Према фронту овог одреда јачина непријатеља ценила се око 4 пука, 6 батерија и нешто коњице.
Дејство Комбиноване дивизије I. позива
Овог дана (24. октобра) пре подне непријатељ је заузео село М. Извор (северно од села Селачко), али су га наше трупе са линије: Црни врх – 393, принудиле да се повуче из села на леву обалу Изворске реке. По подне, непријатељ је јачом снагом напао на Црни врх и успео да га заузме, а око 18.30 часова заузео је понова село М. Извор. Наши делови повукли су се на линију: Калуђеровица – Змијанац. Командант Ласовског одреда, да би ма колико помогао Књажевачком одреду, упутио је 3 чете са Градишта преко Локве на Рујан. Чете су дошле на 300 – 400 метара до Рујна и ухватиле везу са четама 4. пука. Непријатељ је био на линији: Рујан – Биглен, коју је утврдио. На Рујну је имао један батаљон, а на Биглену снага његова није могла да се оцени. У 9.45 часова, непријатељ је пребацио код Дреновца на леву обалу Тимока: 1 пук пешадије, 1 батерију и 1 ескадрон. Чете Ласовачког одреда повукле су се под заштитом мрака.
Дејство Крајинског одреда
Од 8 – 16 часова, непријатељ је артилериском ватром са Балејске косе и Брегова тукао средњи одсек. Трупе левог и средњег одсека отпочеле су повлачење и то: 13. пук III. позива (2 батаљона), 4. позициска батерија (2 топа) и 1 хаубица, на положај: кота 356 северозападно од Салаша. 3. пук III. позива (2 батаљона), хаубичка батерија и 2. позициска батерија ка Тудорчи. 14. пук III. позива са 1 водом брзометне артилерије и 1 водом 4. позициске батерије, повућиће се у току ноћи 24./25. октобра у општу резерву одреда на коту 437 између Салаша и Глоговице. Једна чета 13. пука III. позива заузела је положај јужно од Малог Дели Јована на путу: с. Сиколе – Лука. Трупе деснога одсека на својим су положајима и одржавају везу са Комбинованом дивизијом. Са Дунавског фронта повлачи се: 1 батаљон са 1 водом 1. Дебанжове батерије Поречком реком, а 1 батаљон са 1 водом Дебанжове батерије по добивеном извешћу био је у јутру 24. октобра на положају код Каменице. Неготин је евакуисан.
Наређења команданта Тимочке војске 24. октобра
ОБр. 563 у 15 часова
Команданту Комбиноване дивизије I. позива. „2. батаљон 8. пука I. позива ставља вам се на расположење, ради енергичне акције против непријатеља, који је успео да пређе леву обалу Тимока код с. Дреновца. Батаљон ће остати под вашом командом до даљег наређења. Команданту батаљона неређено је, да вам се одмах јави, с тим, да се батаљон одмах укрца у спреман воз до Вратарнице“.
Команданту Шумадиске дивизије II. позива, Јаловик – Извор. „Пошто је Књажевачки одред јако нападнут, упутите му одмах 2 батаљона 10. пука II. позива са 2 брзометна топа у Књажевац. Батаљони и топови остаће под командом команданта Књажевачког одреда до даљег наређења“.
Команданту Књажевачког одреда. „Наређено је команданту Шумадиске дивизије II. позива, да нам одмах упути 2 батаљона 10. пука II. позива са 2 брзометна топа, који ће остати под вашом командом до даљег наређења“.
Наређење команданта Тимочке војске
ОБр. 568 у 16 час.
Команданту Комбиноване дивизије I. позива, Шумадиске дивизије II. позива и Књажевачког одреда: „Са трупама инжињерије, мушким и женским становништвом из околине, предузмите одмах утврђивања позадњих положаја на правцу својега дејства“.
Наређење команданта Тимочке војске
ОБр. 573 у 24 часа
Команданту Комбиноване дивизије. „Упутите сутра 25. октобра: 2. батаљон 8. пука I. позива из састава Ласовачког одреда у село Кожељ, где се има ставити под команду команданта Књажевачког одреда. Батаљон упутити тако, да најдаље у 9 часова буде у Кожељу. Поред овога упутите један вод са два Дебанжова топа у Бучје, тако да у вече 25. октобра буде на месту опредељења. И овај вод остаће под командом Књажевачког одреда“.
Команданту Књажевачког одреда. „Наређено је, да вам сутра Комбинована дивизија I. позива упути: 2. батаљон 8. пука у Кожељ. Батаљон има бити у Кожељу најдаље до 9 часова у јутру, и 1 вод Дебанжових пољских топова у Бучје, где има бити 25. октобра у вече. Сем тога, ова команда упутиће сутра (25. октобра) 1. батаљон 8. пука I. позива у Кожељ, где ће се ставити под вашу команду. Овај ће батаљон стићи у Кожељ до 15 часова. Са ова 2 батаљона, ескадроном и батаљоном из 4. пука I. позива, са 2 брдска топа и са водом Дебанжових пољских топова, образујте одред за одбрану праваца ка Бучју и заштиту комуникације: Књажевац – Соко бања. Интенданту ове војске наређено је, да у Бучју сутра (25. октобра) до мрака дотури 6.000 хлебова, који ће вам послужити за исхрану овог одреда за први моменат. Командант овога одреда биће командант 2. батаљона 8. пука I. позива мајор Душан Секулић, а под вашом непосредном командом“.
Команданту 1. батаљона 8. пука I. позива. „Са батаљоном крените се сутра 25. октобра из Зајечара железницом за Вратарницу, одакле преко с. Заграђе одмаршујте у с. Кожељ, где ћете се ставити под команду команданта 2. батаљона 8. пешад. пука I. позива мајора Душана Секулића. Укрцавање батаљона на овдашњој железничкој станици извршити сутра 25. октобра у 6 часова у јутру. Батаљон снабдети довољном количином муниције, дводневним текућим оброком и резервном храном. Са батаљоном крените само бојну комору, остатак коморе вашег и 2. батаљона, који се налази у Зајечару, упутите путом преко с. Шљивара – Леновца у Бучје“.
Операције II. армије
На фронту одреда на Тумби и Таламбасу (код 10. пука I. позива) дан 24. октобар прошао је на миру.
Дејство Моравске дивизије I. позива
Према левом одсеку: Око 6 часова 24. октобра, непријатељ је у јачини око 2 батаљона уз потпомагање артилеријом са Биља (674), Трпимраза и Грдомана отпочео пребацивање преко Суковске реке код Сукова, и око 11 часова достигао линију: Бела Орница – Суково. Наши предњи делови повукли су се на линију: Дубрава – Шумје – Крајиште – Кокорњак. Убрзо затим отпочело је пребацивање једног непријатељског батаљона од Кале (157) на леву обалу Нишаве, који је дејством наше артилерије заустављен на 500 метара источно од Суковске железничке станице. Према средњем одсеку: у 11.40 часова, непријатељ је обасуо јаком артилериском ватром са Планинице и Бубљака положај Драганов врх, Дренову главу и безизмену коту између Драгановог врха и Влашке, као и Кошутицу. У то време, а под заклоном ове артилериске ватре, непријатељска 2 батаљона почела су да подилазе Драгановом врху са фронта и оба крила а једновремено 2 непријатељске чете управиле су напад на Кошутицу потпомагане ватром из 2 брдска топа са Влашке планине. Због обухватног напада, надмоћности непријатеља и магле, наша чета са Драгановог врха повукла се на главни положај. Напад на Кошутицу заустављен је нашом пешадиском, митраљеском и артилериском ватром. У 15.15 часова, непријатељ је напао наше трупе на Св. Илији и после упорне борбе успео је, да овлада нашим предњим положајима на бугарском Св. Илији. У вече овог дана (24. октобра), наше трупе на средњем одсеку држале су линију: Црнодрма – Корнет – Дренова глава – с. Беровица – српски Св. Илија – караула Царев дел. Према десном одсеку: У току 24. октобра није било борбе.
Дејство Тимочке дивизије I. позива
Према десном одсеку 24. октобра пре подне било је мирно, а по подне вођена је артилериска борба са једном непријатељском брдском батеријом код Врле главе и потпомагано је одбијање напада на лево крило Моравске дивизије I. позива. Према средњем одсеку преко дана, непријатељ је избацио 4 – 500 артилериских зрна разног калибра. Према левом одсеку непријатељ је од 9 – 15 часова дејствовао артилериском ватром из 2 батерије: једном са Росомачког виса, а другом са Куртесовице (југоисточно од Височке Ржане), без резултата. У 15 часова, после једног нашег избаченог артилериског метка, примећен је велики пламен код непријатељске батерије на Кушевици, која после тога није више дејствовала.
Дејство Топлодолског одреда
У 7.30 часова 24. октобра, три чете овота одреда отпочеле су напад на непријатељска одељења на Обручастом камену и котама 1812 и 1827 и око 9.30 часова, користећи се маглом и изненађењем, заузеле су ове тачке. Али око 11 часова због неспоразума у раду са деснокрилном четом Граниковског одреда, који је непријатељ користио, морале су напустити заузете тачке и повући се на Женски врх и Подине њиве а са једном получетом на Јовин Преслап.
Дејство Граниковског одреда
Овај одред вршио је једновремено напад са трупама Топлодолског одреда. До 11 часова одред је избио на линију: село Тиоштица – Прекрстни дел – Малишин камен – Обручасти камен. Али због неуспеха деснокрилне чете на Обручастом камену, одред се повукао на полазне положаје: Главурија – Граниково – Доброглед – Брезовичка чука.
Операције Јужно Моравских трупа
Дејство Власинског одреда. У току 24. октобра непријатељ је снажно нападао Мали Стрешер и после упорне борбе заузео га, али су наше трупе контра нападом успеле да поврате ову тачку.
Дејство Врањског одреда. Да би се непријатељу осујетио маневар, који има за циљ да овлада Ветерничком долином и обиђе Моравски теснац, а обзиром на слабост Јужно Моравских трупа, командант Јужно Моравских трупа наредио је напад свима деловима Врањског одреда на обема обалама Мораве. Резултат извршеног напада био је тај, да је непријатељ на левој обали Мораве задржан у даљем обиласку, а на десној обали Мораве наше су трупе напредовале и заузеле линију: Богошевце – Боровик – Крстате букве. Поред свега овога, ситуација на левој обали Мораве остала је и даље веома озбиљна, те је командант Јужно Моравских трупа молио Врховну команду, да му се авизирана појачања што пре пошаљу. У току ноћи 24./25. октобра, непријатељ је вршио контра напад на десној обали Мораве и повратио положај Боровик. На левој обали Мораве трајала је борба око тачака: Деја – Дренова глава – Раскрс са великом жестином. Наше су трупе одржале своје положаје.
Операције трупа Нове области
Дејство Брегалничке дивизије
У току 24. октобра на фронту ове дивизије није било ничега значајног. Непријатељске коњичке и пешадиске патроле појавиле су се на десној обали Лепенца.
Дејство Вардарске дивизије
Овога дана у 6 часова упућен је из Гиљана 18. пук са 2 брдска француска топа у с. Доморовце да појача Гиљански одред. У 16 часова, командант Гиљанског одреда потпуковник Војислав Катанић, извештава усмено преко ордонанса да се са одредом повукао ка Макрешу, зато, што је по извештају команданта мајора Милосава Павловића непријатељ јаким снагама (дивизијом) надирао преко Мучибабе ка Гиљану. По истом ордонансу под ОБр. 202 од 24. октобра у 17 часова послато је овакво наређење команданту Гиљанског одреда: „Поднесите ми исцрпан извештај о јучерашњој борби, као и зашто сте одступили. 18. пук са 2 брдска француска топа послат је у Доморовце јутрос у 6 часова из Гиљана да вас појача. Прикупите трупе на путу за Гиљане око с. Ропотова и изаберите положај за одбрану Гиљана. 18. пук ће вам штитити леви бок, с њим дођите у везу, а десно од вас је 2. пук III. позива на Буковачкој планини. Ако су се ваши предњи делови задржали на досадањим положајима, нека вам образују предстражу“. Поред овога, одмах у 16.50 часова упућен је из штаба дивизије поручник Рачић са неколико жандарма ордонанаса ка с. Ропотову са налогом, да се ту зауставе по сваку цену делови 11. пука, који одступају и да се зором 25. октобра поново заузме положај „Дуплица“, ако је ма каквим случајем иста била напуштена.
У току ноћи 23./24. октобра и пре подне 24. октобра десило се, да су све трупе Вардарске дивизије, које су биле на десној обали Биначке Мораве, без заповести одступиле на леву обалу те реке. Ствар је била у овоме: Батаљон 11. кадров. пука, који је имао 23. октобра да поседне Мучибабу и Сеферски прелаз, одступио је ноћу 23./24. октобра, због неистините вести да се преко Мучибабе спустила цела непријатељска дивизија ка с. Пасјану у с. Глоговице, и пошто ту није било команданта пука наредио је одступање у правцу с. Макреша. Ово одступање батаљона повукло је за собом у јутру 24. октобра и остале батаљоне 11. пука са Кончула, Дуплице на леву обалу Биначке Мораве, ка Гиљану. 18. пук, који је са 2 брдска француска топа требао да дође у с. Доморовце да потпомогне Гиљански одред, такође је одступио Кривом реком. Командант Вардарске дивизије, сазнавши о овом одступању, вратио је све делове и наредио у 18.30 часова, да се Гиљански одред прикупи на линији: Чука кота 940 – Ропотово – Ранилуг, а 18. пук на коси северно од Дреновца за заштиту правца Кривом реком. Команданту 12. пука III. позива послато је овакво наређење:
„За осигурање комуникације: Гиљане – Урошевац наређујем:
а) Да одмах упутите једну чету тога пука, јачине најмање 100 војника на положај јужно од с. Деваја, која ће истурити страже на левој обали Биначке Мораве на простору од к. 483 (према с. Носоље) па до с. Пожарана.
б) Ова чета ће десно држати везу са трупама Брегалничке дивизије код Новоселског потока, а лево са 12. пуком II. позива на коти 525.
в) Командир чете да упућује патроле на десну обалу Биначке Мораве у правцу с. Бинча, Танишевци, манастира Св. Богородице и с. Стубла, ради чега узимати потребан број путовођа.
г) За појачање ове чете шаљу се и обвезници последње одбране тога пука“.
Напомена. Командант Брегалничке дивизије јавља, да је упутио из Качаника преко Урошевца 2 батаљона 12. пука II. позива са 2 топа 5. Дебанжове батерије у Гиљане.
Заповест команданта Вардарске дивизије ОБр. 211 за одбрану прелаза преко Биначке Мораве и одбране Гиљана: „О непријатељу се зна, да је око Кончулског теснаца у јачини једног пука и 1 -2 батерије. Омањи делови непријатеља виђани су око Мучибабе и Сефери. Да би се непријатељу спречило даље надирање и прелаз преко реке Биначке Мораве, као и да би се заштитило Гиљане и правац, који води Приштини наређујем ово:
а) Десни одсек, командант потпуковник Војислав Павловић, 12. пук II. позива (2 батаљона), 4. брдска батерија (4 топа) и 2 митраљеза: Поседа и упорно брани положај од села Ливоча до Гиљанског потока. Положај утврдити. Обезбедити десни бок у правцу Носоља и доћи у везу са четом 12. пука III. позива која је јужно од с. Деваја, а лево ухватити везу са 2. пуком III. позива на Буковској планини.
б) Средњи одсек, командант потпуковник Милан Вијоровић: 2. пешад. пук III. позива (2 батаљона) и 2 француска брдска топа: Поседа и брани положај од Гиљанског потока до утока потока Прилепнице у Биначку Мораву (Буковичка планина). Положај утврдити, а ухватити везу са 12. пуком II. позива и Гиљанским одредом.
в) Леви одсек, командант потпуковник Војислав Катанић досадашњи Гиљански одред са свима јединицама: Поседа и брани положај Чука кота 940 па преко с. Ропотова до ушћа потока Прилепнице.
г) За обезбеђење левога бока и правца ка Приштини у долину Криве реке упућен је 18. пук са 2 брдска топа и 1 митраљезом.
д) Општа резерва, командант потпуковник Велимир Бељић: 12. пук III. позива (2 батаљона), 25. гранична чета и 2 батаљона 12. пука II. позива. Општа резерва је на положају источно од Гиљана.
ђ) Храном и муницијом попуњавати се из Гиљана.
е) Ја ћу бити код резерве, куда и извешћа слати“.
Дејство Тетовског одреда
Овај одред (13. кадров. пук, 2 митраљеза и 4 Дебанжова топа) на маршу је са положаја североисточно од Велеса ка Тетову. Ноћу 24./25. октобра одред је био овако распоређен: 1. батаљон држи линију: Тисавица – Китка – Варвара; 2. батаљон прикупља се у Палиграду, остављајући један део на Беговој глави (1959); 3. батаљон држи линију: Варвара – Солња – Совуке – Велија Глава (1226). За 25. октобар наређено је 1. батаљон да држи линију: Варвара – Совука и преко Шишева да се пребаци на леву обалу р. Треске код с. Глумово; 2. батаљон да продужи марш из Палиграда на Црвену воду, Добри до, Совука, Шишево; 3. батаљон да држи линију: Совука – Водно и да се пребаци преко железничког моста западно од Скопља. Овако је командант одреда замишљао да се пребаци на правац Скопље – Тетово. За затварање правца Скопље – Тетово, док не стигне 13. пук, командант Тетовске окружне команде упутио је једну чету од 150 бораца да држи линију Грумчин – Калдрми – Лешнича – Локва и да шаље патроле у правцу Скопља. Из Тетовског пуковског округа послати су поуздани људи, да пресретну 13. пук и да га најкраћим путом изведу на правац: Скопље – Тетово.
Дејство Вардарског одреда
Овај одред груписан је за одбрану правца: Велес – Прилеп, овако: Над самом вароши на левој обали р. Тополке: 2. пук I. позива (3 батаљона и 2 митраљеза), 6 пољских Дебанжових топова и 2 брдска брзометна топа. На десној обали р. Тополке: 14. кадров. пук (2 батаљона) и 2 брдска топа. У току 24. октобра на фронту одреда непријатељ није ништа предузимао. Француске трупе код железничке станице Градско извиђале су патролама до утока реке Бабуне. Према Криволаку виђене су непријатељске коњичке патроле.