Операције I. армије
Око пола ноћи 24./25. октобра добивено је наређење Врховне команде ОБр. 23889, којим су одређени општи правци одступања. За I. армију одређени су правци: а) Топола – Чумић – Крагујевац; б) Аранђеловац – Шаторња – Кутлово.
Дејство Дринске дивизије II. позива. Како су трупе ове дивизије у односу на лево крило Београдске Одбране биле и сувише истакнуте, то је командант дивизије наредио да се његове трупе ноћу 24./25. октобра повуку на нову линију: Липовац – Венчац, да би код Тополе ухватиле везу са левим крилом Одбране Београда. Повлачење је извршено без борбе. Заштитнички делови задржати су на десној обали р. Кубршнице према Аранђеловцу. Према фронту ове дивизије непријатељ је у току 25. октобра допро до коте 511 југоисточно од Букуље са снагом до једнога пука. На фронту: Крћевац – Туњевац, примећени су само непријатељски стрељачки стројеви, чија се јачина није могла оценити. Око 14 часова, послат је извештај команданту I. армије, да су трупе Београдске Одбране напустиле Тополу и одступиле на Црвенац; да је на томе правцу, непријатељ јак 4 – 5 батаљона и да је предњим деловима већ ушао у Тополу и најзад, да ће ноћним нападом тежити да поврати Тополу, за што већ предузима груписање своје снаге.
Дејство Дунавске дивизије II. позива. Због повлачења трупа Дринске дивизије II. позива на линију Топола – Венчац, командант Дунавске дивизије наредио је 25. октобра у 9.30 часова, повлачење трупа своје дивизије на линију: Капетанови станови – В. Баре – лева обала Вукосавачке реке – Липар, са резервом код Г. Трешњевице. Заштитнице да остану на старим положајима до ноћи 25./26. октобра. На фронту: Шутица – Орловица – Ваган, заштитница је водила борбу целог дана. Непријатељ је задржан према овим положајима, али је успео, да убрза десно крило заузимањем Букуље. Исто тако, непријатељ је напао наш батаљон на левом крилу са снагом око 5 батаљона. Наш батаљон са Стубичког виса повлачио се постепено на леву обалу р. Оњега. На фронту: Трбушнички вис – Караула непријатељ је нападао снагом до 2 батаљона. Трупе Дунавске дивизије II. позива биле су у вече овог дана (25. октобра) у искупљању на новом положају: Капетанови станови – В. Баре – Липар. Заштитничким деловима наређено је, да се до сванућа (26. октобра) прикупе на линији: Травно поље – Кушаљ – Вукосавица – Гушчица, а коњица око Јаловика.
Дејство Соколске бригаде. За заштиту правца од Ваљева ка Г. Милановцу кренута су овог дана (25. октобра) 2 батаљона 6. пука III. позива и 1 батерија, са линије: Рудо – Баћиновац ка Сувобору. За заштиту правца: Топола – Горњи Милановац, кренут је од Гукоша 5. пук III. позива, 1 батаљон 6. пука III. позива и 2 батерије, ка Руднику, где треба да стигну 26. октобра по подне. Начелнику округа Рудничког наређено је, да све обвезнике последње одбране и људе са оружјем и муницијом преда команданту Соколске бригаде, који овога дана стиже у Г. Милановац. Трупе ове бригаде заноћиле су 25./26. октобра у овом распореду: 5. пук III. позива, 1 батаљон 6. пука III. позива и 2 батерије у с. Калиманићу. 6. пук III. позива са 1 батеријом на Сувобору. Коњичке патроле на линији: Брежђе – Струганик – Г. Топлица – Дудовица – Моравци. Штаб бригаде је у Горњем Милановцу.
Дејство Ужичког одреда. На фронту овог одреда у току 25. октобра, борбе није било. Доњо Васојевићска бригада задржала се на својим положајима све до 17 часова, кад је замењена деловима Санџачких трупа и повукла се на караулу Циглу, где је заноћила. По добивеним приватним извештајима, непријатељске коњичке патроле ушле су у Ваљево 24. октобра у 16.30 часова. Ради обезбеђивања правца: Ваљево – Букови – Косјерић; Ваљево – Маковиште – Варда и Ваљево – Дебело брдо, командант Ужичког одреда наредио је командиру 2. ескадрона Дринске дивизиске коњице III. позива, да са остатком ескадрона крене одмах у Косјерић, одакле да упути једно одељење од 20 коњаника преко: Ражана – Бачеваца ка Ваљеву, једну патролу преко: Буара – Јелове Горе – Варде – Маковишта – Мравињака – ка Ваљеву и једну патролу истим правцем до Маковишта, а одатле на Дебело брдо ка Ваљеву. Ради што сигурније заштите праваца од Ваљева преко Косјерића за Ужице, упућен је у 14 часова 4. батаљон 4. пука III. позива из опште резерве преко: Карана – Косјерића на положај Субјел (939), групишући се на линији од Скрапежа преко Субјела и на Тометино поље, с тим, да једну чету има на Али баби, северно од с. Брајковића са објавницом на коти 605, а једну на Кику, северозападно од Мионице, која ће један свој вод истурити на Поглед код Тометиног поља. Две чете на Субјелу. Патроле ради извиђања слати преко Каменичке механе у правцу Маљена. У току овог дана командант одреда добио је од команданта I. армије ову директиву: ,,Трупе тога одреда, кад буду силом околности принуђене да напусте одбрану улаза у клисуру Гугља, на утоку Ђетиње у Моравицу, да упути један батаљон правцем: Ариље – Ивањица – манастир Студеница за заштиту овог правца од стране Ивањице, и кад буде принуђен да напусти Чачак, онда поступно маршовати у правцу Краљева ка фронту: Јастребар (кота 838, северно од планине Троглав, код с. Брезовице, на десној обали Мораве) -планина Котленик (на левој обали Мораве). Који ће се положаји заузети на десној обали Мораве код Јастребара за одбрану правца ка Краљеву, саопштиће се доцније“. Заповест команданта Ужичког одреда за груписање трупа у току ноћи 25./26. октобра:
а) Трупе Рогачичког одсека повлаче се и искупљају на Шарампову испред Гњиле Пресеке, а одавде преко Јасеновца и Главице – Богојевића – Годечева – Јакља – Црног врха – Мандиног гроба долазе на Цикоте (1027), остављајући по једну чету на: Мандином гробу – Вучијој гори (875) за осигурање праваца од Рогачичке Варде и Таори ка Црном врху и Таору. За осигурање свог левог бока и извиђање непријатеља у томе правцу, чету која је сад на Шарампову упутити тек пошто се батаљон крене са Шарампова преко Дебелог брда – Маковишта – Варде, где остаје и осигурава тај правац. Трупе на овоме одсеку одржаваће десно везу са деловима 4. батаљона 4. пука III. позива чији је штаб у Субјелу.
б) Трупе Бајино Баштанског одсека и западно од Бајине Баште, повућиће се на линију: Ђаков камен – Кадињача, групишући 2 батаљона на Ђаковом камену, а један са по једном четом на Вел. Приседу и Буљи за заштиту праваца од Бајине Баште и Рогачице. Чету са Дервенте повући одмах преко Поникава ка Буљи.
в) Трупе 4. пука III. позива, повлаче се и заузимају: Буљу (са једном четом на Карађорђевом шанцу) – Бранову главу – Главицу са предњим деловима на линији: Јарчево брдо – Голо брдо -Горњак, за заштиту правца од Заовина и Вардишта. Груписање на Брановој глави и Главици.
г) Доњо Васојевићска бригада долази у Палисад (на Златибору).
д) Артилерија. Са Рогачичког одсека иде са 1. батаљоном 2. прекобројног пука III. позива; са одсека који држе остале трупе 2. прекобројног пука долази на Ђаков камен и Кадињачу, а са одсека 4. пука долази: на Буљу (брдска); Бранову главу и Главицу (позициска батерија) а Крупов пољски вод долази на Чакорско брдо код Ужица. Возећу артилерију упутити одмах на нове положаје.
За заштиту праваца од Бајине Баште и Рогачице, 2. прекобројни пук III. позива оставиће по једну чету на Кику и Високој главици (576) с тим, да чета са Кика истури по један вод на Јелин и Загајицу, а чета са В. Главице истуриће по један вод на Плесково и Бушарско брдо. За заштиту правца од Заовина и Вардишта, 4. пук III. позива оставиће по једну чету на Милошевцу и Шаргану; прва чета да истури по један вод на Гавран и Збориште, а друга на Голу главицу и Препелиште. Задатак ових остављених чета је заштићавање, извиђање и задржавање непријатеља. Сваку од ових чета снабдети телефоном и дводневном храном. Ове чете остају на означеним местима до даљег наређења“.
Врховна команда доставила је команданту I. армије са ОБр. 23107 у 10.50 часова 25. октобра ово: „Одобравам ваш предлог ОБр. 8729 и желим, да га изведете што пре. По до сад добивеним извештајима, непријатељ је извршио јаче прикупљање своје снаге у долини Мораве и ту свом силом надире. Акције ваше армије у вези са Одбраном Београда у бок и позадину непријатеља, који продире у правцу ка Рачи показала би несумњиво користан утицај и у већој размери и дала би добре резултате“. Командант I. армије намеравао је, да у што краћем времену предузме напад на непријатеља са својом армијом и то са фронта Топола – Липовац – Венчац – Каменар – Гараши и наредио је дивизијама, да му пошаљу што поузданије податке о јачини, саставу и правцима кретања непријатеља, при овоме нагласио је потребу, да Дринска дивизија II. позива држи што дуже у својој власти Аранђеловачки положај као заштитнички, све док он не учини потребну припрему за напад. Да би могао извести намеравани план, било је потребно да се Одбрана Београда држи што упорније и што дуже на њеним садањим положајима, како би I. армија могла да изврши припрему и груписање за напад. Напуштањем Тополе пак, од стране трупа Одбране Београда, трупе I. армије биле су истакнуте на положајима: Венчац – Шутице – Ваган и тиме доведене у врло незгодан положај у погледу њиховог главног комуникациског правца ка Страгарској клисури, који је на тај начин остао откривен и угрожен. Да би се заштитило повлачење Дунавске дивизије II. позива командант I. армије заповешћу ОБр. 8752, изразио је своје задовољство што се командант Дринске дивизије II. позива решио да ноћним нападом поврати Тополу, напомињући му, да општа ситуација испред фронта I. армије, обзиром на још неприкупљене све пукове Дунавске дивизије II. позива захтева, да се одрже Липовачки положаји са држањем Венчаца, а у повољном случају и Тополе у потпуној нашој власти и безусловно до подне 26. октобра. Да би се ово огарантовало, ставио му је на расположење 2 батаљона Моравске дивизије II. позива, који су до подне били искупљени на путу у висини Венчаца. Сем тога наредио је команданту Дунавске дивизије II. позива, да свој 9. пук из Блазнаве, 26. октобра рано примакне раскрсници путова код Прокопа. Сем тога, препоручио је команданту Дринске дивизије II. позива, да упути своју коњицу још ноћу или рано у јутру 26. октобра у правцу Божурње и Жабара са циљем извиђања непријатеља на простору између Јасенице и Кубршнице. Ово је поглавито захтевала важност комуникација: Топола – Божурња – Чумић – Крагујевац, а и општа безбедност деснога бока армије.
У 18 часова 25. октобра, командант Београдске Одбране известио је команданта I. армије, да се његове трупе, због повлачења Шумадиске дивизије I. позива на десну обалу Раче, повлаче на линију: Висак – Буковачко брдо – Вучијак. Овим повлачењем Одбране Београда и напуштањем десне обале р. Јасенице, онемогућен је, не само намеравани напад команданта I. армије у бок и позадину непријатеља, који је надирао у правцу ка Рачи, већ и даље задржавање трупа I. армије на десној обали Кубршнице.
Заповест команданта I. армије, ОБр. 8757 од 25. октобра
„У вези мога наређења од вечерас ОБр. 8752, а са обзиром на још неприкупљене делове Дунавске дивизије II. позива, од којих су 3 батаљона са 1 батеријом вероватно још на положајима западно од Аранђеловца и који ће се отуда отпочети повлачити тек од поноћи 25./26. октобра, наређујем: Да моје наређење ОБр. 8752 остане у потпуној важности све дотле, док се целокупна главнина Дунавске дивизије II. позива не искупи код Доње Трешњевице са јачим осигурањем и заштитничким деловима низ Качер у правцу Белановице и на путовима, који воде од Г. Шаторње и Г. Трешњевице ка Аранђеловцу и Букуљи. Ови последњи заштитнички делови Дунавске дивизије II. позива морају бити у висини и у вези са заштитничким батаљоном Дринске дивизије II. позива, који се налази на Венчацу. По извршеном прикупљању Дунавске дивизије II. позива, наредићу време покрета главнина обеју дивизија на нове положаје на десној обали Јасенице за одбрану правца од Тополе, Аранђеловца и Белановице. Нови положаји дивизија ови су:
а) За Дринску дивизију II. позива: Вучја пољана 333 – јужно од Трнаве – Црвенац 347 – Козореп, са повијеним левим крилом на коту 410 на путу јужно од Козорепа. На десном крилу ухватити везу са трупама Београдске Одбране, које ће се у близини Вучје пољане налазити.
б) За Дунавску дивизију II. позива: Наслањајући се десним крилом на лево крило Дринске дивизије II. позива, фронт положаја се протеже преко Чумићскога брда, Вучјака, Угљаревачке чуке 650, са наслоном левог крила на Рамаћске висове.
При покрету на ове положаје, у колико је год могуће, трупе Дринске дивизије користиће правац кретања преко Божурње, а трупе Дунавске дивизије правац преко Страгара. Комуникациски правци од нових положаја, док трупе буду на њима биће, за Дринску дивизију преко Лимовца и Лужнице ка Крагујевцу, а за Дунавску дивизију преко Мале Врбице и Кутлова на Крагујевац, где ће бити и магацин хране. Командант Дринске дивизије, у колико год буде могуће и у колико нађе за потребно, може користити и правац преко Кутлова, и могуће путове између горе обележених главних праваца ка Крагујевцу. По избијању Дринске дивизије на нове положаје, командант дивизије извућиће батаљоне Моравске дивизије II. позива и упутити их код с. Врбице у армиску резерву. Командант Дунавске дивизије у случају потребе, са свима својим деловима трупа који буду прикупљени као и са 9. пуком код Прокопа, потпомагаће што енергичније трупе Дринске дивизије у извршењу намењеног им задатка у мојем наређењу ОБр. 8752. О пријему овог наређења одговорити“.
Операције Одбране Београда
Штаб Одбране Београда отишао је овог дана (25. октобра) из Тополе у село Угровац. Непријатељ је у току овог дана успео, да обухвати заштитничке делове Тимочке дивизије II. позива и да их потисне са леве обале Јасенице. Сем тога, одред, који је био упућен на положаје Обешењак -Липар ради заштите прикупљања Комбинованог одреда на Градишту и Сепачком брду, био је нападнут јаком непријатељском снагом и око подне принуђен да се повуче на главни положај. Командант Одбране Београда издао је наређење, да се у току ноћи 25./26. октобра трупе повуку на линију: Висак – Сладун – Покозица – Буковачко брдо – Вучја пољана – Црвенац – Козореп и то:
а) Трупе Комбинованог одреда на положај: Висак – Сладун пружајући се десно до с. Сипића и ступајући десно у тесну везу са левим крилом Шумадиске дивизије I. позива. На положају Градиште – Хумка остају предњи делови.
б) Трупе Тимочке дивизије II. позива на положај: Покозица – Буковачко брдо – Вучја пољана. Веза са десним крилом Дринске дивизије II. позива, која треба да дође на положај: Црвенац -Јошаница. На досадањем положају оставља предње делове. Дивизија подешава своје повлачење тако, да не открије бок Дринској дивизији II. позива.
Операције III. армије
Трупе ове армије водиле су борбу целог дана са надомоћнијим непријатељем, поглавито на десној обали Мораве на положају: В. Лаоле – Вукова Орница – Породин – Морава – Марковац. Непријатељ је пред центром задржан на сасвим блиским положајима. Испред Дринске дивизије I. позива налази се сад и 107. дивизија, која је до скора била увек пред Дунавском дивизијом I. позива. Једна непријатељска јача колона наступала је од Петровца десном обалом Млаве и допрла до Ждрела. Браничевски одред нападнут са фронта код В. Лаоле, угрожен је из позадине и повукао се на нов положај код с. Шетоње. У Моравској долини пак, продирући правцем друма и железничке пруге, непријатељ је заузео борбом Марковац. Одред Шумадиске дивизије I. позива повлачи се одатле ка Лапову. Због овога, а да би се утврђени положаји на десној обали Мораве благовремено посели и трупе за борбу прикупиле, уредиле и попуниле потребама, командант III. армије донео је одлуку, да у току ноћи 25./26. октобра заузме утврђени положај: Свилајначки мостобран и утврђене групе Хумови, Главицу, Златово, у циљу упорне одбране. У овом циљу командант III. армије 25. октобра у 23.30 часова издаје наређење ОБр. 7885 у овоме:
1) Шумадиска дивизија I. позива, браниће и даље положаје на десној обали Раче, прикупљајући се јаче на свом десном крилу за одбрану правца: Баточина – Багрдан.
2) Коњичка дивизија, без 2. коњичког пука и 1 батерије, спречаваће прелаз преко Мораве на простору од ушћа Ресаве до према Буковачком врху, а кад се заштитница Дринске дивизије I. позива повуче са мостобрана северно од Свилајнца на левој обали Ресаве, дивизија ће се повући долином Ресаве бранећи правац ка В. Поповићу, одржавајући везу са Дринском дивизијом I. позива код с. Грљана, а са Дунавском дивизијом I. позива на Старом брду северно од села Седлара, извиђајући правце ка Дубници, Кушиљеву и Марковачком мосту. При повлачењу са Мораве порушити мостове на Ресави код Свилајнца. Под команду команданта Коњичке дивизије стављају се коњички пук Дринске дивизије I. позива на јужном излазу Кушиљева и коњички пук Дунавске дивизије I. позива на северном излазу села Бобова.
3) Дринска дивизија I. позива заузеће утврђени положај „Хумска група“ од Мораве до села Грљана искључно, остављајући заштитницу прво на садашњем дивизиском положају, а потом на утврђеном положају Свилајначког мостобрана (ушће Ресаве – Баћица закључно), која ће се само под борбом смети повлачити на леву обалу Ресаве на десно крило дивизиских положаја. Свој дивизиски коњички пук ставиће под команду команданта Коњичке дивизије у 8 часова 26. октобра на јужном излазу села Кушиљева.
4) Дунавска дивизија I. позива заузеће утврђени положај „Главица“, од Старог брда северно од села Седлара преко Орнице, Бара до Бусурске реке, закључно. Заштитница остављена на досадањим положајима повлачиће се постепено и само под борбом ка главном положају.
5) Моравска дивизија II. позива заузеће утврђену групу „Златово“, од Бусурске реке искључно до потока Врела закључно. Заштитница, остављена на досадањим положајима, повлачиће се постепено и само под борбом ка главном положају.
6) Браничевски одред, заузеће положај Дрењар, а по потреби ради обезбеђења бока и Грчко поље источно од Златова. Заштитницу ће оставити на положају код Шетоње, која ће се под борбом повлачити на десно крило главног положаја. На Јежевцу поставити објавницу од пола чете, ради осматрања уласка у Горњачку клисуру и пута за Жагубицу.
7) Назначени утврђени положаји за дивизије имају се најупорније бранити. Према томе допунити утврђивање својих одсека. Пред својим одсецима добро извиђати патролама све јаруге и потоке, који воде ка положају и исте првенствено стављати под јаку ватру. Положаје треба тако посести, да се може прећи у напад у подесном тренутку, или кад се нареди. Попунити трупе муницијом, успоставити сигурну телефонску везу, а по потреби и релејну везу са армиским штабом.
8) Армиски штаб од 26. октобра у подне биће у Великом Поповићу“.