Операције Тимочке војске
Дејство Шумадиске дивизије II. позива. У току ноћи 24./25. октобра непријатељ је предузео два снажна напада на лево крило положаја: Драјиловица – Жлеб, али је оба пута одбивен са великим губитцима. У току дана 25. октобра на целом фронту ове дивизије владало је затишје.
Дејство Књажевачког одреда. У току ноћи 24./25. октобра, непријатељ је после огорчене борбе пробио центар и заузео Барје. Наше трупе повукле су се ка Књажевцу испред кога је борба продужена, а затим су се пребациле на леву обалу Тимока на положај: Јевик – Липовица. Трупе 4. пука I. позива биле су напустиле Јевик без икаквог отпора, те је око 16 часова наређено, да се овај положај понова заузме, у чему се није успело. У 17 часова, непријатељ је прешао Тимок северно од Књажевца код с. Дебелице и Равне и одбацивши наше делове, успео је да заузме Китицу. Наше су трупе покушале у два маха да контра нападом поврате ову тачку, али без успеха. Због овога наређено је прикупљање трупа овог одреда на линију: Јериовица – Дубрава -Тршински дел – Грохотљивица.
Дејство Комбиноване дивизије. На фронту ове дивизије у току 25. октобра, није било ничега значајног, сем што је батаљон 8. пука, који је дејствовао на правцу Кожељ – Дреновац, потиснут на Клиељску косу.
Дејство Крајинског одреда. Трупе овог одреда налазе се на линији: од Тимока преко Велике пољане и Тудорче до Дели Јована. У току дана 25. октобра владало је затишје. Непријатељ је са предњим деловима избио код с. Речке. По наређењу команданта Тимочке војске, по један батаљон 13. и 14. пука III. позива са 2. позициском батеријом, упућени су са десног одсека Крајинског одреда у Зајечар.
У току овог дана командант Тимочке војске издао је ова наређења:
Наређење ОБр. 594
(у 16 час.)
Команданту Крајинског одреда, да се са одредом повуче на десну обалу Јелашничке реке на линију: с. Бела река – с. Чокоњар – с. Трнавац до Рђићевог потока, где ће ступити у везу са трупама Комбиноване дивизије I. позива. Са једним батаљоном да затвори правац преко Црног врха, а са једним батаљоном прелазе преко планине Стола. Повлачење одреда да се изврши ноћу 25./26. октобра. Привремено слагалиште хране је у Бору. Штаб одреда је у Рготини. У исто време команданту Комбиноване дивизије I. позива наређено је да споразумно са командантом Крајинског одреда изврши повлачење трупа северно од села Трнавца, пошто Крајински одред заузме одређену линију.
Наређење ОБр. 596
(у 19.30 час.)
Команданту Комбиноване дивизије I. позива: „Упутите одмах један одред јачине: 2 батаљона пешадије и 1 батерије, правцем: Голаш – Мариновац – Глоговачки вис – Кожељ. Са овим батаљонима и трупама, које су код Бучја образовати Бучјански одред. Овај одред биће под непосредном командом команданта Комбиноване дивизије I. позива. Овај одред има задатак: одбрана правца ка Бучју на простору од Дреновачке до Зубетинске реке. Веза са Књажевачким одредом биће преко Орашачког Лазја. О овоме је извештен командант Књажевачког одреда“.
Наређење ОБр. 595
(у 23 часа)
Команданту 5. одељења Главног интендантског воза; 2. одељења резервне мунициске колоне; мостовног трена и управнику покретне артилериске радионице, да се сви са људством, стоком и осталим крену одмах из Бољевца за Соко Бању. Покрет да се изврши у највећој тајности.
Операције II. армије
На фронту одреда на Тумби и Таламбасу у току 25. октобра није било ничега значајног.
На фронту Моравске дивизије I. позива
На десном одсеку дејстовала је наша артилерија према Влашкој планини. На средњем одсеку вођена је јака борба. Непријатељ је из 7 артилериских група разног калибра засипао целог дана силном ватром положај Дренову главу, Кале и Црнодрму, успевши да поруши велики део наших ровова и препречних средстава. Коректуру ватре вршио је једним балоном код с. Планинице и једним аеропланом. Под заклоном те ватре непријатељ снагом око 2 батаљона отпочео је пребацивање преко Драгановог врха, обасипајући наш положај јаком пешадиском и митраљеском ватром. Дејством наше ватре овај је напад заустављен. Али око 15.30 часова, непријатељ је обновио напад на Дренову главу и дошао до јуришног одстојања. Тада су упаљене све мине и отпочело бацање бомби, те је и овај јуриш, као и још два који су за њим следовали, одбивени. Наше трупе задржале су главни положај, а непријатељ је остао пред препрекама од жице. На левом одсеку непријатељ је у 4.30 часова напао на предњи положај: Дубрава – Крајиште, али је одбивен. Око 15 часова отворио је снажну артилериску ватру на Дубраву са фронта и оба бока, због чега се наша чета повукла ка Војнеговцу на главни положај. После овога, непријатељ је предузео напад са 3 батаљона на главни положај, али је задржан пред рововима на 400 – 800 метара. У току ноћи 25./26. октобра непријатељ је нападао на целом фронту ове дивизије, али је увек одбивен и пред зору се повукао испред десног крила на Драганов врх, а испред левог крила на линију: Дубрава – Крајиште – Кокорњак. По извештају наших патрола и заробљеника, непријатељ је овог дана претрпео велике губитке.
На фронту Тимочке дивизије I. позива
Непријатељ је од 6 – 18 часова тукао артилериском ватром цео фронт ове дивизије и на неким местима покушавао покрет напред слабим пешадиским деловима, али без успеха. Сва артилерија десног одсека ове дивизије, потпомагала је у току овог дана одбрану левог крила Моравске дивизије I. позива.
На фронту Граниковског одреда у току 25. октобра није било ничега значајног. Примећено је, да Бугари поседају своје ровове на Балвану са једном четом.
Због неповољне ситуације код Шумадиске дивизије II. позива на десном крилу Тимочке војске, командант II. армије издао је 25. октобра ову директиву:
„Ако будемо принуђени да се повучемо са садашњих браничких одсека у сливу Нишаве, онда ћемо заузети нов бранички одсек: Облик (903) – Сврачак (710) – Ветанска чука (644) – Соколски камен и даље гребене Суве планине до Таламбаса. Тимочка дивизија I. позива бранила би одсек: Облик – Сврачак – Ветанска чука – Соколски камен, а Моравска дивизија I. позива од Суве планине до Таламбаса, узимајући под своју команду 10. пешад. пук I. позива са свима придатим му појачањима на Таламбасу и Тумби. На Плешу би се налазио посебни одред.
Но, ако прилике у Поморављу не би дозвољавале одбрану одсека: Сува планина – Таламбас, онда ће Моравска дивизија I. позива заузети и бранити одсек код Душника, о чему ће следовати засебно наређење. У том случају, њена заштитница прихватила би и пропустила трупе са Таламбаса и Тумбе, које ће добити засебан задатак.
У оба случаја повлачење се има извршити око десног крила Моравске дивизије I. позива као стожера тако, да се њено лево крило повлачи заједно са десним крилом Тимочке дивизије I. позива, и да Тимочки коњички пук I. позива при повлачењу уђе у састав своје дивизије и одржава везу између оба крила.
За повлачење одређују се ове комуникације: Моравској дивизији I. позива: друм Војници – Горња Крњина – Бабушница – Љуберађа – Свођ – Душник – Кутина и сви путови, који воде са садањих положаја на тај друм и из долине Лужнице преко огранака Суве планине на друм: Свођ – Душник. Тимочкој дивизији I. позива: Пирот – Бела Паланка – Ниш и путови долином Нишаве с тим, да ће пут од Граникова преко Базовика и Орље за Белу Паланку употребити Граниковски одред, чија ће се комора и возови кретати преко Темске, долином Нишаве за Белу Паланку.
Све ово доставља се као најстрожије поверљива директива, да се припреми све што је потребно, па да се ова операција изврши брзо и правилно, кад се извршавање нареди. Нарочито препоручујем најозбиљније мере, да се трупе држе у руци и да се не залута по ноћи и магли. Накнадно ће се саопштавати, шта је рађено за утврђивање нових одсека“.
У исто време послата је засебна директива команданту Граниковског одреда ОБр. 9352 у овоме: „Ако будемо принуђени да се повлачимо са садањих браничких одсека, онда ће тај одред кад се буде наредило повлачење извршити овако:
1) Трупе ће одмаршовати до Беле Паланке овим правцем: Базовачки врх (730) – с. Орља – Бабина глава (852) и даље друмом до Беле Паланке.
2) Комора ће одмаршовати до Беле Паланке овим правцем Темска – пут који води десном обалом реке Темштице до на друм за Белу Паланку, који води десном обалом Нишаве и њиме до Беле Паланке.
3) По доласку у Белу Паланку трупе из Тимочке дивизије I. позива, вод брдске артилерије и њима припадајућа комора ућиће у састав своје дивизије, а трупе Моравске дивизије I. позива са својом комором одмаршоваће на Плочу, где ће добити даље наређење. По доласку у Белу Паланку одред ће престати дејствовати“.
Операције Јужно Моравских трупа
Од Врховне команде са ОБр. 23107 од 25. октобра командант Јужно Моравских трупа добио је овакав извештај: „Због намераваног напада, који ће предузети I. армија, начелник штаба обуставио је за сад упућивање пука из I. армије, за који вам је јављено депешом ОБр. 23064 од 23. октобра“. Према овоме командант Јужно Моравских трупа није могао очекивати никаква појачања.
Дејство Власинског одреда. На фронту овог одреда у току 25. октобра ситуација је непромењена.
Дејство Врањског одреда. На десној обали Мораве наше су трупе наступале и заузеле положаје на левој обали Корбевачке реке и дошле на линију: Паневље – Себе Врање – Руда чука – Боровик – Крстате букве. Непријатељ је у повлачењу разрушио железнички гвоздени мост код Прибоја на Морави.
На левој обали Мораве показивао је непријатељ непоколебљиво своју тежњу ка положају Лисац (1337). Његове су трупе задржане и даље на положају: Дренова глава – Раскрс. Према непријатељу на овом одсеку наше су трупе на линији: Пресвета – Китица – Дренова чука – Кучовица – Камин деје – Трпезица – Јасен – Цер.
Операције трупа Нове области
На фронту Вардарске дивизије. 25. октобра зором враћена су 2 батаљона 11. пука и 2 Дебанжова топа на положај Дуплицу, који су ноћу 24./25. октобра били напустили и дошли до с. Ропотова. Исто тако, штаб и 1 батаљон 11. пука који су одступили ноћу 23./24. октобра у Каменицу долином Криве реке, враћени су 25. октобра у 14 часова у с. Ранилуг. Истог дана 18. кадров. пук са 2 француска брдска топа у 8 часова упућен је да заузме Биљачу к. 720; овоме пуку придодат је и Кончулски одред, који је био код с. Доморовца, и који је напустио Биљачу 24. октобра пред вече, а по наређењу команданта Гиљанског одреда после слабије борбе, која је вођена по подне. Остале трупе Вардарске дивизије биле су на одређеним местима и то: 2 батаљона 2. пука III. позива на положају Буковачка планина; 2 батаљона 12. пука II. позива на положају јужно од Гиљана. Овога дана стигла су из Качаника преко Урошевца 2 батаљона 12. пука II. позива и 2 топа 5. Дебанжове батерије у Гиљане. Извиђањем преко поверљивих људи сазнало се, да непријатеља непознате јачине има око Мучибабе, Царевика и Сефери. Примећени су поред пешадије и слабији делови коњице и артилерије. Командант 18. пука извештава у 20.15 часова, да је са пуком и 2 брдска француска топа заузео положај Биљачу (к. 720) у висини положаја Дуплице на јужној страни Кончулског теснаца и да је прикупио код себе и Кончулски одред, у колико се то могло да изврши. При заузимању положаја на Бугаре није наишао, али су наоружани Арнаути давали отпора. Командант 18. пука имао је намеру, да продужи покрет унапред 26. октобра ка источном излазу Кончулског теснаца, заједно са 11. пуком, који је био на Дуплици.
Командант трупа Нове Области са ОБр. 9740 од 25. октобра у 16 часова, а на основи представке команданта Вардарске дивизије ОБр. 191 од 24. октобра одобрио је, да се организује одбрана Гиљана с тим, да се у правцима прелаза преко Карадага упуте снажна и довољно јака извиђачка одељења са задатком, да наступају у правцу појединих прелаза на Карадагу и да известе, које је прелазе на Карадагу заузео непријатељ, а који су још незаузети и колика је снага непријатељска на појединим прелазима, као и на којој се линији налазе непријатељска одељења, као и да се сви непоседнути прелази, ако се има довољно снаге, одмах заузму и поседну.
На фронту Брегалничке дивизије. У току 25. октобра непријатељ је почео напад на улаз у Качанички теснац. Предњи делови потиснути су на Чучерске положаје, на које непријатељ врши притисак. Наш 3. кадров. пук издржао је цео дан у борби. Био је у јачој мери растројен, но ипак је успео да се одржи на положајима: Пударница – Блаце. За појачање овог пука упућен је 1 батаљон 2. пука I. позива са водом митраљеза преко Качаника и Паливодени на десно крило. Одред од 2 батаљона 20. кадров. пука са водом митраљеза, 2 француска брдска топа, и 2 брзометна брдска топа, упућен је десном обалом Лепенца преко Режанца ка Кучковском вису са задатком, да очисте десну обалу Лепенца и да дође у везу са Тетовском колоном.
На фронту Тетовског одреда. Патроле изаслате ка Шишеву и Глумову известиле су, да се река Треска не може прећи, јер је вода била надошла и мост однела. Обзиром на замор и растуреност трупа покушај пробоја код Скопља на правац Тетовски није се могао извршити. Командант се решава да повуче одред преко с. Здуње у Гостивар.
На фронту Вардарског одреда. Командант места Велеса упућен је са 2. четом 4. батаљона 1. пука III. позива, да заузме најподесније тачке између Бабуне и Градског ради везе са француским трупама, иначе код одреда није било никакве промене.