Операције I. армије
У току ноћи 25./26. октобра, трупе Дринске дивизије II. позива вршиле су напад на Тополу; после кратке борбе бомбама, непријатељ је протеран и Топола је преотета. Штаб I. армије овога дана (26. октобра) по подне отишао је преко Страгара у с. Баре. Искупљање трупа Дунавске и Дринске дивизије II. позива у духу наређења команданта I. армије ОБр. 8752 и 8587 од 25. октобра, извршено је 26. октобра по подне, а затим је отпочео покрет у циљу заузимања нових положаја на линији: Вучја пољана – Чумићско брдо – Рамаћски висови. На фронту Соколске бригаде борбе није било. Утврђено је, да је непријатељ коњичким патролама ушао у Ваљево 24. октобра, а код Словца појавио се 25. октобра. Соколска бригада избила је главном колоном у 14.20 часова на Рудник и заузела овај распоред: 1 батаљон на предстражи са прихватницом на линији Дрење (989) – Блато брдо (671) – Звезда (850), а стражарећа одељења на линији: Топовиште – Клокотић – Забељ. У резерви су 2 батаљона позади Великог брда. Споредна колона ове бригаде (2 батаљона) избила је на Сувобор. На фронту Ужичког одреда борбе није било. Трупе овог одреда у покрету су на линију: Субјел – Цикоте – Јелова гора – Кадињача – Бранова глава, а трупе Доњо Васојевићске бригаде повлаче се на Палисад код Чајетине. Црногорска Врховна команда известила је команданта Ужичког одреда, да ће Косовски одред предузети извиђање у правцу Вишеграда, а могуће и напад на непријатеља, те тражи садејство и Ужичког одреда. Ужички одред није био у могућности да садејствује овом предузећу због ситуације на правцима од Ваљева. Коњичке патроле упућене ка Ваљеву прешле су Букове и нису наишле на непријатеља. Патроле слате преко Заовина, сазнале су од мештана, да је непријатељ (2 – 3 чете) избио на Запољску караулу. Један непријатељски војник предао се нашим деловима и изјавио, да је подигнут мост преко Дрине јужно од Вишеграда; да је пребачено неколико батаљона на десну обалу реке, и да у околини Вишеграда има око 10 батаљона.
У вече 26. октобра, Врховна команда известила је команданта I. армије о неповољном стању трупа левога крила III. армије, јер је Шумадиска дивизија I. позива принуђена на одступање на десну обалу Лепенице ка утврђеним положајима код Баточине. Сем тога, Врховна команда је износила вероватност, да ће се од трупа Београдске Одбране можда још у току ноћи 26./27. октобра морати одвојити извесни делови ради ојачања Шумадиске дивизије I. позива. Да не би комуникациски правци I. армије због овога били и сувише изложени са северозапада, командант I. армије издао је наређење ОБр. 8771, по коме су команданти дивизија још у току ноћи 26./27. октобра имали кренути све теже возове ка Крагујевцу, како би што пре избили на друм Крагујевац – Краљево. Од Крагујевца и даље преко Драгобраће да маршују на челу возови Дунавске дивизије II. позива. Овом приликом напоменуто је, да ће се даље тактичке радње дивизија поглавито развијати на простору између реке Груже и Грошничке реке. Обзиром на ову околност наређено је, да дивизије што скорије избију на одређене положаје. Командант Дунавске дивизије II. позива, кад избије на нов положај, да осматра јачим патролама правце, који воде од с. Љубичевца и избијају на греду, која се протеже на запад од Рамаћских висова.
Операције Одбране Београда
На основу директиве Врховне команде ОБр. 23066 од 23. октобра и директиве ОБр. 23069 од 24. октобра, командант Одбране Београда издао је 26. октобра инструкцију за поседање главне одбранбене линије кад настане потреба. По овој инструкцији: Комбиновани одред има да поседне одсек од Бабиног гроба до Голије. Тимочка дивизија II. позива од Голије преко Жежеља, Кукових липа, Бојов Тора до Трњине. Десно да се ухвати веза са Шумадиском дивизијом I. позива, а лево са Дринском дивизијом II. позива. Повлачење да се изврши у правцу додељених одсека на главној одбранбеној линији, ако се дотле ситуација не измени у толикој мери, да се мора узети какво друго решење. Поред ове главне одбранбене линије по свој прилици мораће се дати отпор и на линији Баточина – Стражевица – Парлози – Рогац – Милановачка коса – Песковита пољана до везе са I. армијом. У том случају, Комбинованом одреду одређен је одсек од Рогца до села Милановца (Пусто поље), а Тимочкој дивизији II. позива од села Милановца преко Песковите пољане до везе са Дринском дивизијом II. позива.
26. октобра у 13 часова добивен је извештај од команданта Шумадиске дивизије I. позива, да му је десно крило попустило и да је наредио постепено повлачење целе дивизије на десну обалу Лепенице, те да не би био силом одбачен. Повлачење Шумадиске дивизије I. позива дало је повода команданту Београдске Одбране да у току ноћи 26./27. октобра изда заповест за поседање линије: Рогац – Шупљаја – Кошуће – Драчко поље – Беле баре – Сремска пољана са овим распоредом: Комбиновани одред: од Младенове воде до потока Крчмара. Тимочка дивизија II. позива: од потока Крчмара до Сремских пољана закључно. У вече овог дана (26. октобра) добивено је наређење Врховне команде, да се упути један јак пешадиски пук I. или II. позива Шумадиској дивизији I. позива ради појачања на њеним садањим положајима, а на место овога пука наређено је команданту I. армије, да упути 2 батаљона Моравске дивизије II. позива команданту Одбране Београда. На основу овог наређења упућен је 13. пук I. позива на Парлоге под команду Шумадиске дивизије I. позива, а батаљонима Моравске дивизије II. позива наређено је, да дођу на Песковиту пољану.
Операције III. армије
Дејство Шумадиске дивизије I. позива. У току 26. октобра десно крило ове дивизије било је јако нападнуто, те се морало повући преко Била ка Баточини. Због овога, командант дивизије наредио је, да се цела дивизија повлачи ка положајима на десној обали реке Лепенице. Овој дивизији претила је опасност да буде растројена и сасвим уништена, јер је без икаквог одмора непрестано била у борби против знатно надмоћнијег непријатеља. Командант III. армије није био у могућности да ову дивизију појачава, јер су и остале трупе ове армије биле слабе и бориле се стално на широком фронту против надмоћније непријатељске снаге. Поводом овога командант армије издејствовао је од Врховне команде помоћ за Шумадиску дивизију I. позива, на тај начин, што је наређено команданту Одбране Београда, да овој дивизији стави на расположење један јак пук I. или II. позива и то још у току ноћи 26./27. октобра (Одређен је за овај циљ 13. пук I. позива).
Дејство Дринске дивизије I. позива. Заштитница ове дивизије на мостобрану Свилајначком, нападнута је у току 26. октобра јачом непријатељском снагом преко Нерезине, због чега се повукла на десно крило главног дивизиског положаја, који је био од Мораве до села Грљана. Артилерија ове дивизије са левог крила главног положаја садејствовала је Шумадиској дивизији I. позива у одбрани Лапова. У сумрак овог дана непријатељ је ушао у Свилајнац.
Коњичка дивизија, налазила се овог дана између Грљана и Седлара у долини Ресаве и није имала борбу.
Дунавска дивизија I. позива, Моравска дивизија II. позива и Браничевски одред, остали су на истим положајима. Непријатељ је успео у току 26. октобра, да потисне само њихове заштитнице на главни положај.
Заповест команданта III. армије, ОБр. 7927
Ноћу 26./27. октобра у В. Поповићу командант III. армије издао је ову заповест: „Непријатељ се у току 26. октобра припремао за напад на трупе армије на десној обали Мораве достигавши линију: Свилајнац – Луковица – Бобово – Проштинац – Парлог – Ђуриначко брдо – Станчилово брдо – Везичево – Ћовдин – Шетоња, а на Шумадиску дивизију I. позива извршен је 26. октобра снажан напад. Дивизија се повукла на десну обалу реке Лепенице. Како је вероватно, да ће непријатељ главни напад управити на Дунавску дивизију I. позива и то јачом снагом на њено лево крило, наређујем:
1) Да Шумадиска дивизија I. позива упорно брани положај десне обале Лепенице и у случају да буде потиснута да постепено одступа на утврђене положаје на десној обали Осанице, на које кад стигне да тражи даља наређења од команданта Одбране Београда под чију команду је директивом Врховне команде стављена.
2) Дринска дивизија I. позива да поседне јаче своје десно крило, пласирајући и већи број батерија на томе крилу тако, да се и долина Ресаве у правцу Седлара евентуално може тући.
3) Коњичка дивизија продужава извршење ранијег наређења с тим, да на случај повлачења Дунавске и Дринске дивизије I. позива најенергичније заштити правац ка В. Поповићу.
4) Дунавска дивизија I. позива да своје лево крило појача најмање са 2 пољске батерије и да резерву примакне ближе левом крилу.
5) Моравска дивизија II. позива продужава извршење ранијег задатка, с тим, ако би била слабије ангажована на фронту, да потпомогне Дунавску дивизију I. позива са трупама и артилеријом свога левог крила.
6) Браничевски одред продужава извршење ранијег задатка, извиђајући коњицом правац ка Шетоњи и правац Близнак – с. Сиге ка Млави“.