Операције аустро – немачке војске
Операције III. аустро – немачке армије
Наређења команданта 19. корпуса
За 26. октобар командант 19. корпуса одлучио је да обезбеди десни бок на Светљаку 255 (близу Мионице), а предње делове да упути на линију: Мрамор – Парлог 248 – Сушице. У овом циљу наредио је, да бригада Шварца наступа од Жупањца преко тамошњег моста на Љигу и преко западних висова (Сикираче) главнином на простор: Тодорин до – западни део Јачића, а предњим деловима на линију: Мрамор – Миловац. Један батаљон да упути преко Светљака ка раскрсници западно од села Топлице. Командант 53. дивизије да упути главнине 20. и 21. ландштурмске бригаде на простор: Цветановац – Моравци – ка Липљу, а предње делове бригада до линије: Љиг – Камаљ 244 – 246 – 247 – Парлог 248 – Шутци. Пред поменутим бригадама да се извиђа најмање до 10 км. испред предњих трупа. 205. ландштурмској бригади наређено је, да се прикупи у западном делу Смрдљиковца и да остане у другој линији; 17. брдска бригада упућена је у Дудовицу. 10. брдској бригади наређено је, да дође у Жупањац. Наређења команданта 19. корпуса за 26. октобар била су у складу са доцније примљеним наређењима III. армиске команде и команде армиске групе.
Наређења команданта III. армије
Командант III. армије наредио је у вече 25. октобра, да у току 26. октобра 22. и 19. корпус продуже напад са јаким десним крилом.
Директива команданта армиске групе
Командант армиске групе, 26. октобра пре подне издао је ову директиву:
„Пред фронтом III. и XI. армије, непријатељ се под борбом заштитничких делова повлачи у општем правцу ка Крагујевцу. Армије продужују гоњење ка следећим линијама: III. армија Вујан 880 – Црни врх 921 – Лак 499 – Церовац; XI. армија: Војиновац – Стражевица 372 – Брзан – Мали чук 347 – Стари део 276 – Дреновац 277. Граница између армија: друм Наталинци – Павловац – 302 – Горње Јарушице – 269 од Церовца – к. 301; те тачке припадају III. армији. III. армија ешелонира стално 19. корпус уназад у циљу заштите десног бока и привлачи га за собом преко Ивановца. У истом циљу одред ђенерала Сорсића треба код Ваљева прикупити. XI. армија обезбеђује и даље леви бок потребном снагом у долини Пека и долини горње Млаве. Да би се постигао обухват противника на положајима код Крагујевца оба спољна крила треба да наступају брзо, али, и поред тога, кретање унутрашњих крила армија не треба успоравати. Брзим наступањем треба спречити противника, да на изабраним положајима организује одбрану“.
Ситуација 26. октобра у вече
На фронту 19. корпуса. Бригаде су заузеле одређене положаје без борбе. За продужење наступања 27. октобра било је израђено наређење, али су вечерњи извештаји јављали да су трупе јако заморене и да нису могле добити хране, те је командант корпуса молио да се трупама даде један дан одмора. Командант III. армије одобрио је представку команданта 19. корпуса, пошто је у духу наређења команде армиске групе овај корпус имао у степену назад да штити десни бок армије. Поред тога требало је привући коморе, које су још увек споро наступале као и делове артилерије (2 тешке 15 см. хаубичке батерије), који су још били код Београда.
На фронту 22. резервног корпуса. 26. пешадиска дивизија заузела је борбом још у току ноћи Орловицу, у јутру је потиснула српску заштитницу са Вагана. Са освојених висова примећена је једна јача српска колона на маршу из долине Качера према Крњој Јели. До подне дивизија је стигла на линију: Калањевци – Живковци, а по подне на линију: Калањевци – 337. 44. и 43. резервна дивизија, у борби са 3 српска пука, који су се изненада појавили, задобили су везу са 26. дивизијом на линији: Вукосавци – 547 – јужна ивица Венчаца, и истуриле су предње делове до потока Босута.
На фронту 8. корпуса. 59. пешадиска дивизија имала је задатак да заузме десним крилом Опленац, а остали фронт да остане на досадањим положајима; потпуковник Злох имао је да поседне Наталинце. Одговарајући овим задатцима корпуска команда упутила је 59. дивизији целу тешку артилерију, која је у овоме часу била на раслоложењу (4 тешке хаубичке батерије и 1 батерија 10 см. дугачких топова). Лево крило 59. дивизије наступало је брзо до јужног излаза Тополе; у вези са њим избило је десно крило 57. дивизије на Опленац. Командант 6. брдске бригаде поставио је једну брдску батерију на Опленац, са задатком да бочном ватром туче Караулу и потпомаже десно крило 59. дивизије. Око 10.15 час. Срби су напустили Караулу. Поседање висова одложено је до подне пошто су га немачке батерије још неко време држале под ватром. У току по подне дивизија је стигла на линију: 289 – 350 – 254. Прокоп 408 и Дебељак 371 Срби су још држали. На Прокопу је било и тешке артилерије. Лево крило 59. дивизије истурило је један батаљон јужно од Тополе до раскрснице 286. Даље источно дошла су извиђачка одељења 57. дивизије у Божурњу, а после повлачења српских заштитница избила су до Зла воде и Виноград брда. Бригада Хауштајна заноћила је у Загорици. Армиска резерва остала је у Бељевцу. Према томе у вече 26. октобра, сва три корпуса III. армије била су у првој линији један поред другог.
Пошто је 19. корпусу одобрен један дан одмора, то је тај корпус у односу на 22. и 8. корпус, како је то команда армиске групе била наредила, био ешелониран уназад за заштиту десног бока. III. армиска команда са своје стране није полагала нарочиту важност поменутом ешелонирању 19. корпуса уназад, јер је извиђањем било утврђено да пред десним крилом армије више нема груписаних српских снага. Дан одмора одобрен је 19. корпусу у првом реду због тога, да би могао поправити своје материјално стање. За даље гоњење, а у духу раније наведеног наређења команде армиске групе, командант III. армије одредио је корпусима ове рејоне за наступање:
а) 8. корпусу источно закључно: од друма Наталинци – Павловац – Горње Јарушице – источно од Церовца; западно искључно: до линије центар села Винча, Пласковац, Врбица, друм 2 км. источно од Жутог поља.
б) 22. резервном корпусу, простор западно од 8. корпуса до линије: Давидовица – Заглавци, 2 км. североисточно од Г. Милановца.
в) 19. корпусу простор западно од 22. корпуса.
22. резервном корпусу наређено је нарочито да јачим десним крилом што брже наступа, но при том не успоравати наступање армиског центра, као ни наступање 8. корпуса.
Ђенерал Сорсић имао је да наступа на истој висини са 19. корпусом с тим, да свој одред прикупи код Ваљева.
Дејство одреда ђенерала Сорсића
За 26. октобар, ђенерал Сорсић наредио је да одред пуковника Хаузера дође до Виса 419; батаљон из Памбуковице, преко Кршне Главе на Јасике 340; батаљон из Тврдојевца, у југоисточни део Забрдице, где да ступи под команду ђенерала Шиса, који је имао задатак да истури обезбеђујуће делове на висове јужно од Колубаре, а главнином да дође на простор: Лукавац – Дивци. Бригада Франца упућена је ка Словцу и Непричави; ђенерал Штрајт, ка механи (4 км. јужно од Уба). Поменути простори достигнути су око подне. 26. октобра наређено је, да одред базира на Забреж – Обреновац.
Дејство 62. дивизије
У току 26. октобра један извиђачки одред 9. ландштурмске бригаде потиснуо је Црногорце до Вихре. Изгледало је, да се главнина Црногораца 4 – 5 батаљона са 6 топова – повукла на линију: Врановина 995 – Бијело брдо. Према исказу заробљеника Црногорци су имали наређење да се на тој линији задрже. База им је до сад била у Добруну; сад, пак, упутили су своје коморе ка Увцу и Прибоју. После подне појачали су Црногорци своје делове око Сухе горе. Пошто су се појавили на Голешу и к. 982 јужно од Голеша, то је истурено заштитно одељење на к. 1073, морало ту тачку напустити и прикупити се на Игришту. Због вештине Црногораца у вођењу герилског рата и брзине њиховог кретања, било је неопходно потребно, да се простор јужно од правца наступања дивизије прочисти до Лима и тек онда да дивизија продужи наступање ка Ужицу. На основу изложеног, 9. ландштурмска етапна бригада, која је према првобитној намери команданта дивизије требала 27. октобра да маршује ка Добруну, добила је у 21.30 час. наређење да поврати Суху гору; затим да гони Црногорце јаком колоном на висовима до линије: Врановина – вис Бијело брдо 1072, а са те линије да истури одељења до Лима. Аустроугарска Врховна команда, која је наслућивала да ће дејства 62. пешадиске дивизије, због угрожености њенога десног бока од стране Црногораца, бити парализована, није била усвојила идеју ђенерала Саркотића за извршење офанзивног удара правцем: Горажда – Чајниче. Шта више наредила је да се одред пуковника Зубера употреби у циљу директне заштите комуникациског правца 62. пешадиске дивизије према југу. Овај одред требало је упутити преко Вишеграда на простор Увац – Рудо. Пошто се ђенералу Саркотићу, на место овог одреда који је био његова једина резерва, нису могле ставити друге трупе на расположење, наређено је, да се железнички материјал држи у приправности, како би се одред у случају крајње потребе могао брзо упутити тамо, где потреба буде захтевала.
Операције XI. немачке армије
3. армиски корпус (25., 6. и 11. баварска дивизија) пребацио се преко Раче и заузео линију положаја Хумка – Смрдан – Караула – Било (северно од Баточине). Противник се повлачн на десну обалу Лепенице.
4. и 10. резервни корпус избили су до линије Црквенац јужно од Свилајнца – Луковца – Бобово -Проштинац – Парлог – Ђуриначко брдо – Станчилово брдо – Везичево – Ћовдин – Шетоње. У долини Пека, делови 101. дивизије заузели су село Нересницу.
Јужно од Оршаве, аустро – немачке снаге запљениле су у Кладову 12 тешких топова. У Јабуковцу (на Дунаву источно од Брзе Паланке) официрским патролама ухваћена је непосредна веза са крајњим десним крилом I. бугарске армије. Десно крило поменуте армије наступа од Неготина у северозападном и југозападном правцу.
Операције бугарске војске
Операције I. армије
2. бригада 6. дивизије наступа путом ка Салашу у циљу обиласка Зајечара са севера; 1. бригада те дивизије прикива српске снаге на источном фронту Зајечара, а 3. бригада исте дивизије води борбу јужно од Зајечара на самој граници. 8. дивизија заузима Књажевац и проширује мостобран западно од Књажевца до линије: Ваљевац – Каличина – Грезна – Глоговац – Липовица – Црвење. 9. дивизија заузима утврђени положај на вису Дренова глава јужно од Калне и достиже линију: В. Шестигабар – к. 684 – Оштра чука – Модра глава – Дренова глава – Доњи дел – Балван. 1. дивизија прегруписава артилерију за понован напад на Дренову главу јужно од Пирота.
Операције II. армије
Трупе ове армије у току 26. октобра су продужавале дејство од прошлог дана: 32. пук стигао је до с. Врбова, а неколико чета 46. пука, гоне српска одељења у правцу с. Брезнице сз. од Бујановца. – Овога дана ђенерал Рибаров прима команду над 3 пука (13., 29. и 32.) са задатком, да продре у позадину Сурдулице и да потпомаже I. армију при њеном спуштању у долину Мораве, као и да угрози пут: Лесковац – Пирот и да организује одбрану гребена: Влајина -Кукавица. У овом циљу наређује: Лева колона (29. пешад. пук) наступа левом обалом реке Мораве; средња колона (32. пешад. пук) наступа долином реке Мораве; десна колона (13. пешад. пук) наступа десном обалом реке Мораве. – Бригада пуковника Попова (11. и 24. пук), напала је овога дана српски 15. пук на положају јужно од Качаника. – 11. дивизија налазила се овог дана са 1. бригадом си. од Царевог Села; са 2. бригадом код Ћустендила, а са 3. бригадом код Кочана. Иначе других промена код трупа ове армије није било.
Командант II. армије наредио је овога дана ово: Ђенерал Рибаров (13., 29. и 32. пук), да продужи наступање на север и продре у позадину Сурдуличког теснаца. Пуковник Петров (46. пук), да одбраном прегради све путове од Гиљана за Врање, Бујановце, Прешево и Куманово. Пуковник Попов (11. и 24. пук), да се држи на линији: Шар планина – Карадаг. Пуковник Васиљев 7. дивизија (22., 45., 53. и 54. пешад. пук), да наступа на југ, остављајући главну снагу између Велеса, Штипа и утока Брегалнице у Вардар, а са претходницама да достигне линију: Свињичка глава – Возарци – Кавадар – Серта планина. Коњнчка дивизија да продужи извиђање на југ, нарочито на десној обали Вардара, ка Прилепу и Битољу.