26. октобар, Операције II. армије, Тимочке војске, Јужно Моравских трупа и трупа Нове области

Операције Тимочке војске

Дејство Шумадиске дивизије II. позива. У току ноћи 25./26. октобра, непријатељ је нападао на фронт ове дивизије. Око пола ноћи добивено је наређење команданта Тимочке војске у овоме: „Књажевачки одред у данашњој борби потиснут је на линију: Јерновица – Дубрава – Тршински дел – Грохотница. Према овоме правац ка Нишу отворен је. Предузмите одмах мере да заузећем Тресибабе затворите правац ка Нишу преко Дервена (Сврљига)“. Према овом наређењу дивизија се имала повући на Тресибабу у циљу заштите правца од Књажевца и Калне преко Сврљига ка Нишу. За извршење овог повлачења, командант Шумадиске дивизије II. позива ступио је у споразум са II. армијом, која тражи да се један пешад. пук и 2 брдска топа упуте на положај: Базовички врх – Пајешки камен у циљу заштите правца ка Пироту и за Белу Паланку.
На основу наређења Врховне команде ОБр. 23147 командант Тимочке војске ставио је Шумадиску дивизију II. позива под команду команданта II. армије. Ова дивизија предузела је осигурање на линији: Дубрава – Тресибаба; 11. пук II. позива са 2 пољска и 2 брдска топа упућен је на положај: Базовички врх за заштиту правца ка Белој Паланци. Трупе ове дивизије стигле су око 14 часова на нове положаје: Дубрава – Тресибаба и ушле су у састав II. армије. Одступање је извршено неузнемиравано од стране непријатеља. Додир је добивен само на левом крилу према Голашу и Предавици.
Дејство Књажевачког одреда. У току ноћи 25./26. октобра, трупе овог одреда заузимале су нове положаје на линији: Јерновица – Дубрава – Тршински дел – Грохотница. Дан 26. октобар прошао је у главноме на миру. Са левог крила овог одреда, отворена је артилериска ватра на непријатеља, који је нападао на Дреновачки одред на положај: Горица – Жути камен – Медна стена – Умниште.
Дејство Комбиноване дивизије. У току ноћи 25./26. октобра на целом фронту подржавана је слаба пешадиска и артилериска ватра, која је у јутру 26. октобра појачана, нарочито на Калуђерици. Код Ласовског одреда ништа није било од значаја. У току ноћи формиран је Бучјански одред. У јутру 26. октобра, непријатељ је отпочео наступање у правцу Бучја: једном колоном преко Мањинаца, а другом преко Кожеља. Јачина је обеју колона око 6 батаљона. Лево крило Књажевачког одреда – Дреновачки одред – држи линију: Горица – Жути камен – Умниште. Бучјански одред према наређењу требао је да заузме поподне тачке на линији: од Бачевског потока до Зубетинске реке и да осигура комуникације: Бучје – Бољевац и Бучје – Планиница. Командант тога одреда стигао је 26. октобра у 8.20 часова на положај Гложје, кад су Бугари већ били избили на коту 600 северно од Кожеља. На Гложју су била 2 батаљона 8. пука, који су од Кожеља одступили. Командант одреда намеравао је, да се под заклоном делова 8. пука, који су били на положају Тумба – Гложје – Сланина долина, повуче до линије: Преки камен – Синокоје – Овчибаба, да ту заузме положај те да у даљем току нападне Кожељ. Око подне, кад је зачеље одреда дошло наспрам Гложја, непријатељ је напао на 8. пук, али је одбивен. Међутим, бугарске јаче снаге већ су биле заузеле Кожељ и Мањинац а са патролама избиле на Маглену (к. 1020). На тај начин Бугари су пресекли пут, којим се одред требао кретати и заузети положаје за одбрану. У оваквој ситуацији командант одреда доноси одлуку, да се пребаци преко Тупижнице и да поседне положај: кота 592 источно од Зубетинаца – Вујин гроб – Стража. Око 13 часова, командант Комбиноване дивизије добија наређење команданта Тимочке војске ОБр. 612 у овоме: „Упутите 26. ов. м-ца. у вече један батаљон 6. прекобројног пука са једном пољском Дебанжовом батеријом из Зајечара возом у Бољевац, одакле ће одмах одмаршовати у Соко Бању, где се имају ставити под команду Књажевачког одреда. Ступите у споразум са командантом железничке станице у Зајечару“.
Трупе Крајинског одреда у току ноћи 25./26. октобра повлачиле су се на положаје на десној обали Јелашничке реке и исте 26. октобра заузеле, без узнемиравања од стране непријатеља.

Овога дана (26. октобра) командант Тимочке војске добио је директиву Врховне команде ОБр. 23174 за опште повлачење, а која је у целини изнета ниже у наређењима Врховне команде. На основу ове директиве, командант Тимочке војске издао је истог дана своју диспозицију ОБр. 613 у овоме: „Према створеној ситуацији на источном и јужном фронту, Тимочка војска има да се повлачи ка Бољевцу и Соко Бањи. Наређујем да се то повлачење изврши као што иде:
1) Комбинована дивизија I. позива повлачи се постепено ка Бољевцу, десном обалом Тимока, затварајући правце: Зајечар – Бољевац и Књажевац – Бучје – Бољевац с тим, да на положајима западно од Планинице, одсудно се одупре даљем непријатељском надирању. Комуникациска линија: Зајечар – Бољевац – Соко Бања. Штаб је дивизије у Бољевцу.
2) Крајински одред повлачи се левом обалом Кривовирског Тимока, затварајући правце, који на левој обали Тимока воде ка Бољевцу с тим, да се на линији: десна обала Бањске реке – Бор одсудно одупре даљем надирању непријатељском. Комуникациска линија: Брестовачка бања – Злот – Бољевац. Штаб је одреда у Брестовачкој бањи.
3) Књажевачкп одред упорном постепеном одбраном свију положаја на правцу ка Соко Бањи има да обезбеди Соко Бању као једину одступницу Комбиноване дивизије и Крајинског одреда. Комуникациска линија: Церовица – Соко Бања. Штаб је одреда у селу Шуман Топла.
4) На положајима, где се имају дати одсудни отпори, организовати најчвршћу везу између суседних јединица, а слободна крила поуздано наслонити.
5) При повлачењу одржати најтешњу везу са суседним јединицама.
6) Крајински одред и Комбинована дивизија отпочеће повлачење ка главним линијама отпора ноћу 26./27. октобра, ради чега ће командант Комбиноване дивизије I. позива споразумети се са командантом Крајинског одреда, те да се повлачење у реду и безбедно изврши.
7) Штаб Тимочке војске вечерас одилази у Бољевац“.
Командант Тимочке војске у 18 часова извештава Врховну команду, II. и III. армију, да у 19 часова полази са штабом из Зајечара у Бољевац, где ће стићи исте вечери. А у 21 час мења своју диспозицију ОБр. 613 у толико, што ће штаб Комбиноване дивизије бити у Планиници, а не у Бољевцу. Према исказу повереника, бугарске трупе дошле су у везу са немачким трупама 25. октобра у с. Јабуковцу, јужно од Брзе Паланке.

Операције II. армије

Око пола ноћи (25./26. октобра) јављено је из Шумадиске дивизије II. позива телефоном, да је због повлачења Књажевачког одреда на положаје Јерновица – Дубрава – Тршински дел – Грохотница, правац: Књажевац – Тресибаба – Ниш остао отворен, те је због тога Шумадиска дивизија II. позива принуђена, да се још ноћас повуче на линију: Сулегат – Модра стена – Дубрава – Тресибаба. Поводом овога тражио је командант II. армије од команданта Шумадиске дивизије II. позива, да остави један одред најмање од 1 пука пешадије да поседне линију: Базовички врх – Пајешки камен – Модра стена, те да се затворе правци ка Белој Паланци, док се армија не извуче, а Граниковски одред продужиће своје лево крило до Крста и ухватиће везу са тим одредом Шумадиске дивизије II. позива на Базовичком врху, који се доцније може повући ка Сулегату. Шумадиска дивизија II. позива одредила је на овај правац 11. пук II. позива.
26. октобра у 3.55 часова командант II. армије добио је наређење Врховне команде ОБр. 23149 у овоме: „Обзиром на ситуацију код Тимочке војске, Шумадиска дивизија II. позива, која је на положају код Калне, ставља се под вашу команду“. Поводом овога командант II. армије послао је Врховној команди ову депешу: „Шумадиска дивизија II. позива пре добивеног наређења ОБр. 23149 од данас, повукла се по наређењу команданта Тимочке војске прошле ноћи на положаје за затварање праваца: Књажевац – Грамада и Јаловик Извор – Сврљиг, а оставила је по мом захтеву одред за затварање правца ка Белој Паланци. Са њом немам још везе, но са њеним одредом на Базовичком врху имам везе преко мог Граниковског одреда. Њеним операцијама могу управљати тек кад добијем везу, стога ми је потребно наређење Врховне команде за те операције“. Око подне, командант II. армије добио је од Врховне команде наређење ОБр. 23123 ове садржине: „Због неповољне ситуације на источном и јужном фронту наређујем повлачење, које извршити на овај начин:
а) Моравску дивизију I. позива упутити одмах правцем: Свођ – Власотинце – Лесковац – Медвеђа у Приштину, где ће се ставити на расположење команданту трупа Нове Области.
б) Шумадиска дивизија II. позива повлачи се постепено правцем: Сврљиг (Дервен) – Грамада – Ниш – Мрамор, где улази у састав Тимочке војске.
в) Тимочка дивизија I. позива повлачи се постепено правцем: Пирот – Бела Паланка – Црвена река – Гаџин хан, па преко Чечинског моста на леву обалу Јужне Мораве ка Лесковцу.
г) Свођски одред обезбеђује повлачење Моравске дивизије I. позива од стране Дашчаног Кладенца, а потом се повлачи постепено ка Лесковцу.
д) Власински одред и одред пред Врањом под командом команданта Јужно Моравских трупа у Владичином Хану повлачи се постепено на леву обалу Јужне Мораве и брани правац од Врања долином Ветернице за Лесковац.
Задатак је ваше армије, да на фронту Врање – Пуста река брани правац: Лесковац – Лебане и Големо село – Лесковац. Северно ухватити везу са Тимочком војском, а јужно са одредом од трупа Нове Области, који затвара Кончулски теснац. Приликом повлачења храну и стоку по могућности реквирирати и евакуисати уназад, а комуникације и објекте рушити. Комуникациска линија: Лесковац – Лебане – Медвеђа – Приштина. Магацин хране је у Лебане. О пријему наређења известити одмах“.
У току дана 26. октобра, на фронту II. армије није било ничега значајног. Пред вече је почело извршење напред издатих наређења команданта ове армије. Шумадиска дивизија II. позива, која је стављена под команду команданта II. армије, повукла се овог дана до 14 часова на нове положаје: Дубрава – Тресибаба, неузнемиравано од стране непријатеља. Додир је био само на левом крилу према фронту: Голаш – Предавица. Још око подне примећено је наступање једне непријатељске колоне непознате јачине друмом Књажевац – Тресибаба. У 17 часова непријатељ је заузео коту 683 на томе друму, одакле је наша коњица одступила ка Тресибаби. 11. пук ове дивизије упућен је на положај: Базовички врх – Пајешки камен.

Операције Јужно Моравских трупа

Дејство Власинског одреда. У току 26. октобра ситуација је остала непромењена.
Дејство Врањског одреда. На десној обали Мораве непријатељ је напао на истакнуте тачке положаја на левој обали Јелашничке реке. Овај свој напад потпомагао је јаком артилериском ватром, што у досадањим борбама није било.
Из наређења, које су 25. октобра изгубила 2 бугарска официра на које су наше патроле пуцале, сазнало се да командант бугарске дивизије, чији је штаб био у Врању, шаље као помоћ команданту 1. бригаде 7. дивизије 1 батаљон пешадије, 1 брдску и 2 пољске батерије, обавештавајући га, да му по потреби може послати и 4. пољску батерију. На левој обали Мораве наше су трупе напале на фронт: Деје – Дренова глава – Раскрс у циљу, да непријатеља, који је био ојачан и врло дрско надирао овим правцем, што дуже задрже и одбаце. Напад на непријатељски положај Дренова глава – Деје није успео, јер је био јаком снагом поседнут, добро утврђен, а при том доминирајући. Сем тога наше трупе, због непрестаних борби биле су врло заморене, тако, да нису биле у стању развити јачу нападну енергију, која је у овоме случају била потребна.
Напомена. Врховна команда са ОБр. 23203 од 26. октобра наредила је, да се Јужно Моравске трупе (Власински одред и одред пред Врањем) ставе под команду команданта II. армије. Према томе даље операције ових трупа износиће се у операцијама ове армије.

Операције трупа Нове области

Дејство Брегалничке дивизије. Користећи се кишним и магловитим временом и ангажујући наше трупе на целом фронту, непријатељ је успео, да се једном групом Бугара и Арнаута јачине 100 -150 бораца, увуче долином Лепенца и брзим покретом друмом и железничким насипом да се пробије до вароши Качаника, где је био штаб дивизије. Око 14.50 часова, непријатељ је избио из теснаца и одмах почео енергичан напад потискујући наше делове ка Црвеном брегу, где су прихваћени са резервом, која се састојала из 1 батаљона и 2 брдска брзометна топа. Овим трупама придружиле су се још 2 чете. Око 16.45 часова, кад се непријатељ био примакао положајима, наши су војници почели напуштати стрељачки строј, те је командант дивизије био принуђен да повуче ове делове са Црвеног брега на позадњи положај: Елез – Стари Качаник -Белоградце.
Дејство Вардарске дивизије. Овога дана (26. октобра) у 10 часова послато је команданту 12. пука III. позива наређење ОБр. 236: „Према извешћу од јутрос отпочела је борба. Бугари нападају на десно крило 11. пука (Дуплица – с. Добросин). Са пуком, оставивши 25. чету граничке трупе, чији командир да ми се јави, крените се одмах друмом ка Кончулу, па се с пуком задржите југозападно од с. Ропотова. Чим стигнете ступите у везу са командантом 11. пука, који је на Дуплици (преко с. Ранилуга) и исти пук у случају потребе потпомогните. Испред вас је на Биљачи (к. 720) 18. пешадиски пук са Кончулским одредом, који према извештају није нападнут. 12. пук II. позива према наређењу послао је извиђачке водове и чете у правцу прелаза Сефери и Мучибабе“. У исто време наређено је команданту 11. пука (ОБр. 238): „Према извешћу води се борба на вашем десном крилу око с. Добросина, ма да нисам још од вас извештен. Шаљем у 11 часова 12. пук III. позива ка с. Ропотову на косу југозападно од истог села и наредио сам му, да вам се јави ради заједничког рада. – 12. пук II. позива од јутрос у 5 часова врши насилно извиђање са водовима и четама у правцу Сефери, Мучибабе и к. 1011. Послата су вам и 2 брдска брзометна топа, који треба да су данас 26. октобра у подне већ код вас. Положај Дуплица има се пошто пото одржати. Ступите у споразум и са командантом 18. пешад. пука, под којим је и Кончулски одред. Он је на Биљачи (к. 720). За сутра намеравам, да са 12. пуком II. позива нападнем непријатеља у правцу Мучибабе, Сефери и коте 1011. Шаљите чешће извешћа“. Од команданта 11. пешад. пука овога дана у 6.55 часова добивен је извештај: „Јуче 25. октобра око 17 часова, приликом извиђања непријатеља од стране 2. батаљона овог пука, непријатељ је отворио пешадиску и артилериску ватру, али без икаквог резултата. Ноћас је било омање пушкарање између непријатељских патрола и чета 2. батаљона. Јутрос (26. октобра) у 7.30 часова отпочела је понова борба код с. Добросина на десном крилу код 2. батаљона овога пука. Непријатељ је напао са снагом једног пука, водом митраљеза и водом артилерије“.
У 12.35 часова од истог команданта добивен је овај извештај: „Борба која је јутрос отпочела на десном крилу пренета је на цео фронт од Добросина до Биначке Мораве. Борба тече за сад повољно. Пук се одржава на својим положајима. Губитци на нашој страни су незнатни. Непријатељ напада у јачини једног пешад. пука, једне брзометне батерије и једног митраљеског одељења. Овога часа приспео је вод 2. француске брдске батерије. Молим да се пошаље муниција“. Од команданта 12. пука II. позива добивен је извештај командира 1. чете 3. батаљона 12. пука II. позива писан у 11.30 часова, ове садржине: „Моја претходница сукобила се са непријатељске 2 чете у с. Мучибаби. Борба се води од 9 часова. Непријатељ је посео положај Мучибабу у јачини једног батаљона и 2 топа. Он је утврђен. Приликом нашег напада непријатељ се повлачио, те изгледа, да не жели да прими борбу, али ми нисмо могли даље напред због дејства непријатељске артилерије, која нас је тукла са два положаја јаком шрапнелском ватром. На Липовици нема непријатеља. Са четом из 2. батаљона, која је упућена у правцу Сефери, није се могла ухватити веза“. Од команданта 11. пешад. пука у 15.45 часова добивен је овакав извештај: „Непријатељ, који је нападао на целом фронту овога пука, одбивен је. Пук се налази на својим досадањим положајима са извесним деловима истуреним унапред. Приликом напада, непријатељ је показао велику активност нарочито на десном крилу 11. пука код с. Добросина. За сад се води само артилериска борба“. – Распоред Вардарске дивизије у вече 26. октобра: 18. пук и Кончулски одред на Биљачи; 11. пук на Дуплици; 2. пук III. позива (2 батаљона) на Буковачкој планини; 12. пук II. позива (2 батаљона) на положају јужно од Гиљана са истуреним четама у правцу Сефери и Мучибабе; 1 чета 12. пука III. позива код Дебаје. У другој линији код Ропотова 12. пук III. позива; у Гиљану резерва дивизије 2 батаљона 12. пука II. позива.
Напомена. Командант трупа Нове Области добио је из Врховне команде извештај ОБр. 23153 од 26. октобра, да је наређено команданту II. армије, да упути одмах Моравску дивизију I. позива у Приштину њему на расположење.

Слични чланци: