Операције аустро – немачке војске
Операције III. аустро – немачке армије
Овог дана (27. октобра), III. армија је добила знатан простор.
Дејство 8. корпуса
На левом крилу, 57. дивизија имала је при прелазу Јасенице да савлада неке тешкоће, пошто је надошла вода била у току ноћи однела подигнуте мостове. Линија: Зла вода – Виноград брдо, заузета је око 10 час. Пошто су се трупе прикупиле, 2. брдска бригада, у чији се састав повратио и одред потпуковника Злоха, продужила је без борбе наступање до линије: Буковачко брдо -Парлог. Извиђачка одељења 6. брдске бригаде тучена су око подне митраљеском ватром са Црвенца; трупе те бригаде чекале су на Јанковом гробу, док 18. брдска бригада, која је наступала западно од Ракичевице, не стигне на исту висину. После 16 час., бригада је продужила наступање до гребена: Црвенац – Вучја пољана. Пред фронтом 59. пешадиске дивизије, Срби су у току ноћи били напустили: Прокоп – Дебељак. Али, и поред тога, главнина 9. брдске бригаде заузела је поменуте висове и простор око раскрснице 286 јужно од Тополе, тек око 11 час. Поток Каменица због надошле воде у току ноћи, постао је непролазан, те је бригада била принуђена да се пребаци даље узводно, а око 11.30 час. продужила је наступање. 18. брдска бригада била је продужила наступање од Божурње ка југу око 10.30 час. По подне успела је да потисне слабе српске делове код Овсишта и са виса Јошанице. 9. брдска бригада стигла је по подне на висове северно од Јасенице: 319 – Маслошево – источно од Г. Шаторње. Мостови преко надошле Јасенице били су порушени. У току ноћи пионири су градили прелаз преко реке. Према фронту 8. корпуса, Срби су се налазили на јаким положајима код Котраже на караули Влакчи и даље према истоку код групе кућа јужно од потока Раче. Корпусна резерва наступала је до Жабара, позади ње армиска резерва на Загорици.
Дејство 22. резервног корпуса
43. дивизија, при наступању ка Г. Шаторњи прешла је вис Прокоп око 11 час. У ово време држали су Срби још Г. Шаторњу и к. 516. По подне Срби су потиснути тако, да је Шаторња у вече била у рукама 43. резервне дивизије. 26. дивизија, која је наступала од Калањевца ка Руднику, потисла је српску заштитницу са Срмешњака 587 и избила је на простор: Дрење – Војковци. У циљу појачања овог крила корпуса наступала је 44. резервна дивизија око 11 час. пре подне од Г. Трешњевице ка простору око Клокотића.
Дејство 19. корпуса
19. корпус имао је овога дана одмор, и упућивао је само извиђачке делове: ка раскрсници западно од Г. Топлице; ка Бакарима; на висове јужно од села Љига и долине Качера. Са висова: Руда 622, Буква 552 и Липета 560, који су били напуштени, извиђачки делови приметили су тек на Рајцу српски стрељачки строј. Друм код Дудовице био је под водом. Стање ових трупа било је ужасно. После 4 дана без кише, очекивало се да ће бити боље, но узалуд; од јутра 27. октобра падала је опет јака киша. Позади 22. резервног корпуса, ни најнужније коморе нису могле следовати трупама. Командант корпуса известио је армиску команду, да је пре продужења наступања преко линије: Рудник – Г. Шаторња, неопходно потребно, да се трупне коморе и корпусне колоне приближе трупама и да је зато, у колико се може предвиђати, потребно око два дана времена. У исто време јавио је, да је наређено, да етапно слагалиште дође до Аранђеловца. Ма да је III. армиска команда потпуно увиђала све тешкоће, ипак је остала при својој одлуци да се гоњење не прекида, и да је она линија до које се дотурање потреба могло поуздано вршити у ствари већ била пређена. Због неописано рђавих комуникација, коморе су дневно могле прелазити највише до 15 км. Дотурање потреба 27. октобра вршено је са ових тачака: Забреж; железничка станица Рипањ и станица пољске железнице Умчари. Теретне аутомобиле, и на најбољем друму преко Авале и Раље, тешко је било употребити. Према томе, ово најуспешније друмско преносно средство, није се могло искористити. Колске етапне коморе, у најбољем случају, биле су у стању да савладају око 20 км. дневно, а у продужењу њиховом и корпусне коморе исто толико. Према томе узет је овај прорачун у обзир:
а) Промет железницом од Забрежја може отпочети 28. октобра у вече до Лајковца, а доцније до Ваљева.
б) Пројектована је коњска пољска железница од Лајковца преко Мораваца; очекује се да ће градња те железнице моћи отпочети 31. октобра.
в) Пољска железница преко Гроцке и Умчари до Младеновца била је у току подизања; очекивало се да ће бити готова до 29. октобра.
г) На железничкој прузи: Раља – Младеновац, на којој је већ био успостављен ограничен промет коњском вучом, рачунало се да ће капацитет промета у довољној мери бити повећан до 4. или 5. новембра.
д) После овога времена пољску железницу: Гроцка – Младеновац одмах пренети даље напред. Очекивало се да ће се око 8. новембра моћи поставити до Божурње.
ђ) Железничка пруга: Младеновац – Аранђеловац била је само мало оштећена; заплењено је и неколико вагона, али употребљивих локомотива није било. За прво време пројектован је промет коњском вучом.
Нада команданта III. армије, да ће, и поред евентуалног прекида дотурања хране из позадине, ипак моћи да продужи наступање, била је основана на претпоставци, да ће се недостатак хране моћи, бар, донекле, надокнадити искоришћавањем месних средстава. Међутим, нарочито код 19. и 22. корпуса, који су дејствовали јужно од Рудничког масива, могло се рачунати само са врло скромним резултатом при извршењу реквизиције.
Дејство одреда ђенерала Сорсића
За 27. октобар наређено је: Да одред пуковника Хаузера маршује од Виса кроз западни део Ваљева ка Бранеговићу – Драчићу; штаб одреда и бригада Шиса у Ваљеву; бригада Франца ка Радобићу – Клашнићу; бригада Штрајта ка Дивцима и Лозници. Два батаљона, који су били деташовани код Јасике и Забрдице, имали су да се крену у састав својих бригада. Рачунало се, да ће се марш извршити неузнемиравано од противника. Коњичка патрола, која је 26. октобра била упућена од Ваљева ка Рогачици, избила је до Стубице 1272 не наишавши на противника; друга патрола, која је наступала преко Косјерића, наишла је јужно од Ражане на једну јачу српску коњичку патролу и на једно слабо пешачко одељење. 27. октобра рано у јутру, ђенерал Сорсић добио је наређење од команданта III. армије: „Да одред прикупи код Ваљева“. Пошто су досадање заповести ђенерала Сорсића одговарале томе наређењу, то је цео рад за 27. октобар остао непромењен.
Дејство 62. пешадиске дивизије
После добивене заповести аустроугарске Врховне команде, да се одред пуковника Зубера упути преко Вишеграда на простор Увац – Рудо, чинио је ђенерал Саркотић ову представку: „Да се због оскудице транспортних средстава пре свега мора обезбедити пруга Устипрача – Вишеград, заузећем висова на десној обали Дрине, јер иначе не би било могуће материјално обезбедити операције јачих снага даље преко Вардишта. За ово на расположењу има само одред пуковника Вучетића и Зубера. Последњи одред после заузећа поменуте железничке пруге, могао би се упутити железницом ка Увцу“. Аустроугарска Врховна команда, и ако је правилно оценила велику корист, коју би донело успостављање железничке везе до Вишеграда, није усвојила представку ђенерала Саркотића, пошто је полагала нарочиту важност на то, да се простор северно од Лима прочисти од Црногораца и тиме отклони опасност за комуникације 62. дивизије при њеном даљем наступању. Што се тиче тешкоћа, које су постојале при дотурању држала је, да оне нису толике да се не би могле савладати. На основу изложенога, наређење аустроугарске Врховне команде за употребу одреда пуковника Зубера, остало је потпуно у снази; ђенералу Саркотићу издато је наређење, да се заповест има извршити одмах и без сваке даље представке. Извођење делимичних акција у циљу протеривања Црногораца са пруге Устипрача – Међеђе са осталим трупама, сем бригаде Зубера, остављено је нахођењу ђенерала Саркотића. За ово му је III. армиска команда имала да стави на расположење 4 мостовна трена и једну чету понтонира. Због оскудице снага, ђенерал Саркотић морао је одустати од сваке акције преко Дрине. У току 27. октобра Црногорци су предузели напад. Рано из јутра, отпочели су наступање у одвојеним групама ка: к. 578 близу села Дринско; од Сухе горе и према линији: Турјак – Лисичји брег (југозападно од Добруна). На крилима Црногорци су по подне били потиснути. Делови око Дринског, повукли су се ка Кобили глави; они са висова југозападно од Добруна ка Јабланици. Најупорније бранили су Црногорци Суху гору 1128, али око 17 час. заузет је јуришом и тај вис.
Операције XI. немачке армије
3. армиски корпус припрема прелаз преко Лепенице и туче артилериском ватром српске положаје на десној обали ове реке, на линији: Шупљаја – Стражевица – Буква – Брзан – Морава. Источно од Мораве и југоисточно од Свилајнца, трупе 4. резервног корпуса са простора Црквенац – Дубље – Грабовац вршиле су напад и заузеле предње тачке положаја Дебесила и Ресавчевог записа. На десној обали Ресаве, трупе 10. резервног корпуса (103. и 101. дивизија) подилазиле су противничким положајима на линији: Седлари – Јежевац – Орнице – Главица – Ћип – Златово – Дрењар. На десном крилу, пред западном ивицом села Седлари и источно од села Рођевца, трупе су у вече дошле у ватрени додир са противником.
Операције бугарске војске
Операције I. армије
У току 27. октобра постигнути су ови успеси: 6. дивизија заузима Брзу Паланку, Салаш и Зајечар. Срби одступају ка Параћину. Бригаде ове дивизије упућују се у гоњење ка с. Звездану и с. Лубници, где стижу истог дана у вече. 8. дивизија упућује своје бригаде за гоњење ка Соко Бањи и Тресибаби, и стиже овога дана на линију: Балановац – Вина – Оштра чука. 9. дивизија поседа 26. октобра заузете положаје и шаље извиђачке делове унапред. Ови делови констатују одступање Срба ка Сврљигу и Белој Паланци. 1. дивизија гони Србе који су одступили ноћу 26./27. октобра. У вече 27. октобра достиже линију: Басарски камен – Крупац – Божурата – Валин – Коланска тумба. После заузећа долине Тимока и Пирота наредио је командант I. армије ово: 6. дивизија да наступа у главном правцу друмом: Зајечар – Криви вир – Параћин, користећи путове у простору ограниченом с југа линијом: Глице – Леновац – Бачевци – Добро поље – В. Ланац (920) – гребен Ртња – гребен Буковика – с. Радушевац, и да дође у везу са савезничким колонама, које наступају ка Кучеву и Петровцу. 8. дивизија да наступа главним правцем друмом: Књажевац – Соко Бања – Алексинац, користећи путове у зони на северу граница са 6. дивизијом и на југу линија: Крента – Милиновац – Станци – Катун. 9. дивизија да наступа главним правцем путом: Инова – Пандирало – Сврљиг – Ниш, користећи путове у зони: на северу јужна граница 8. дивизије а на југу линија: Церово – Пајеж – гребеном Сврљишке планине – река Нишава. 1. дивизија да наступа главним правцем друмом: Пирот – Бела Паланка – Плоча – Ниш.
Операције II. армије
Од 27. октобра потчињен је ђенералу Рибарову и одред пуковника Стојкова (26. пук и коњичка бригада), који оперише против Сурдулице. Овога дана налазио се 13. пук на Боровику; 32. пук заузео је јужну обалу Јелашнице, а 29. пук на линији: Китица – Дренова глава – Кален Деја. Пуковник Петров (46. пук) штити правце од Гиљана ка Врању, Прешеву и Куманову. Пуковник Попов (11. и 24. пешад. пук) наступа северно од Качаника. Пуковник Бурмов (53. пук) води борбу око Велеса; против к. 650 упућена ја обилазна колона ојачана са два батаљона и 4 митраљеза 22. пешадиског пука. Коњичка дивизија поставила је једну батерију на висове јужно од с. Доњи Караслар, за гађање железничких возова. Срби који су са 1 батаљоном и артилеријом наступали од с. Пепелишта, одбивени су. 11. дивизија била је у овом распореду: 3. бригада у с. Уларци (јз. од Кочана). 1. бригада у Царевом Селу. 2. бригада у Ћустендилу.