Операције Тимочке војске
1) Дејство Књажевачког одреда. Око 3 часа 27. октобра непријатељ је извршио напад на десно крило левог одсека, које се наслањало на Слатинску реку. Наше чете на томе делу повукле су се мало уназад. Пошто је Дреновачки одред одступио са положаја: Жути камен – Модра стена -Умниште, то је леви одсек Књажевачког одреда заломљен на: Крст – Габар – Рајкин дел. Око 8 часова, непријатељ, јачине 2 – 3 пука, отпочео је напад на фронту: с. Васиљ – Балановци. Због овако јаког напада, предстраже су повучене на линију: Бачиште – Главни дел – Вина – Степанова чука, а главнина одреда на линију: Голи врх (730) – Стража – Гарје – Врдејица (982) – Варнички врх (719).
2) Дејство Комбиноване дивизије. У току 27. октобра, трупе ове дивизије вршиле су повлачење и поседање положаја на линији: Оснић – Планиница – Ласово. Бучјански одред у току 27. октобра заузео је линију: Српата – Струпата – Вујин гроб – Стража, са резервом код Струпате. Делови, који су се у току ноћи 26./27. октобра пребацили преко Тупижнице, стигли су у јутру 27. октобра код Бучја. Непријатељ је ушао у Зајечар око 14 часова. Његове патроле у току овог дана, појавиле су се према десном крилу Комбиноване дивизије у с. Мариновцу.
3) Дејство Крајинског одреда. У току 27. октобра трупе овог одреда поселе су положаје између Борске и Бањске реке и то: Десни одсек (3. пук III. позива од 2 батаљона; 1 брзометна батерија од 3 топа; 1 Дебанжова батерија од 6 топова и 1 хаубичка батерија од 3 топа): од Бањске реке преко коте 442 до пута Брестовачка бања – Слатина. Леви одсек (13. пук III. позива од 3 батаљона; 1 хаубичка батерија од 3 топа; 1 Дебанжова батерија од 6 топова и још један Дебанжов вод 2. Дебанжове батерије): од горе поменутог пута до Бора. Резерва (14. пук III. позива, 1 батаљон последње одбране и 1 вод руских топова 47 м/м.): код Брестовачке бање. Додира са непријатељем није било. Наређено је да батаљон 3. пука III. позива, који је остављен на Стигу (1189), усиљеним маршом преко Кривеља дође у састав свога пука код с. Брестовца.
Командант Тимочке војске известио је 27. октобра команданта III. армије, да има задатак да потпуно затвори правац: Зајечар – Параћин, молећи га у исто време за његову намеру, како би знао докле треба да на овом правцу остане.
Операције II. армије
1) Дејство Шумадиске дивизије II. позива. Командант II. армије примио је команду над овом дивизијом, која је 27. октобра била на одбранбеној линији од Рињске планине до Тимока у овом распореду:
а) Коњица (1 ескадрон, 2 митраљеза, 1 чета, 1 брдски топ) на положају Могила, западно од села Гулијана (лева обала Турије).
б) Десни одсек (Шумадиски допунски пук од 4 батаљона и 4 митраљеза, са 3 брдска и 2 пољска топа) заузима положај Дубрава (к. 609) до Вршке закључно.
в) Леви одсек (10. пук II. позива од 2 батаљона и 4 митраљеза, батаљон 5. кадровског пука и батаљон 14. пука III. позива, са 3 пољска и 2 брдска топа) заузео је положај: Вршка – Сунгуровица – Туша – Шупљик – Остри врх. Са једном четом и једним митраљезом поседа Бобовиште (к. 700).
г) Општа резерва (1 батаљон 11. пешад. пука II. позива) западно од Подлужја.
Командант Шумадиске дивизије II. позива известио је команданта II. армије, да је 11. пуку II. позива издао наређење за повлачење правцем: Бабина глава – Рињска планина – Гулијанска планина. Повлачење да предузме у споразуму и тесној вези са трупама на десној обали Нишаве и да штити њихово пребацивање на леву обалу. Шумадиска дивизија II. позива у току 27. октобра, водила је борбу и због непријатељске надмоћности повукла се ноћу 27./28. октобра на другу линију: Бело иње – Равниште – Станков врх – Милавски врх. На фронту ове дивизије дејствовала је једна бригада 8. бугарске дивизије, а на одстојању око 9 км. наступала је и 9. дивизија.
2) Дејство Тимочке дивизије I. позива. Трупе ове дивизије у току 27. октобра нападнуге су надмоћнијом непријатељском снагом на сектору: Јарчар – Забел, и због угрожености комуникациског правца, предузеле су ноћу 27./28. октобра повлачење на положај Плоча западно од Беле Паланке. Али и без овога она би се морала повући због повлачења Шумадиске дивизије II. позива.
3) Дејство Моравске дивизије I. позива. Ова дивизија изашла је из састава II. армије и налазила се 27. октобра на маршу преко Свођа ка Лесковцу, одакле је преко Лебана имала отићи у Приштину на расположење команданту трупа Нове Области.
4) Дејство Свођског одреда. Повлачење трупа са Тумбе и Таламбаса на Свођске положаје, где су имале образовати Свођски одред, отпочело је 27. октобра у 4 часа. Повлачење је вршено у две колоне по овом наређењу: Десна колона (2 батаљона 10. пука I. позива; 2 чете 3. пука III. позива; 1 хаубичка брзометна батерија; 1 пољска брзометна батерија; митраљеско одељење и вод коњице) са Тумбе повлачи се путом: Тумба – Гарске куке – Свођ са задатком, да поседне и брани десни одсек Свођског утврђеног положаја: Цртово – Чука (765) – Баванска глава (953) – Големе Гарине (1170), с тим, да се својим крајњим десним крилом наслони и ухвати везу са добровољачким одредом, који је под командом Јужно Моравских трупа на Добропољској Чуци. Лева колона (1 батаљон 10. пука I. позива; 1 батаљон 3. пука III. позива; 2 брдске заплењене аустр. хаубице и 1 вод брдске артилерије) са Таламбаса повлачи се новопросеченим путом, с тим да заузме и упорно брани леви одсек Свођских положаја: Голаш – Балодица – Модростенски дел – Бучина глава с тим, да десним крилом успостави тесну везу са трупама на Цртову и Језеру, а левим крилом са трупама Тимочке дивизије I. позива код утврђења Јеремије. Повлачење одреда вршено је постепено, да би се обезбедио пролаз Моравској дивизији I. позива кроз Љуберађски теснац и Свођ. Ова дивизија имала је својим зачељем да прође теснац 27. октобра у 6 часова. За заштиту повлачења дивизије, њен командант оставиће заштитницу на улазу у теснац, на Прибавици, која има бити смењена трупама левог одсека Свођског одреда, чим дивизија прође теснац.
5) Дејство Јужно Моравских трупа. Командант II. армије примио је команду на овим трупама, које су 27. октобра биле у оваквом распореду:
а) Власински одред: Десни одсек (17. пук I. позива; 1 брзометна батерија, 5. брдска брзометна батерија) држи фронт од Стрешера (са њиме) до Соколовске реке. Леви одсек (Добровољачки одред од 4 батаљона; 1 батаљон 1. пука III. позива; 1 брзометна батерија и 2 Дебанжова топа) држи од Соколовске реке до изворнога дела Градске реке на линији: Гаџина пољана – Мали врх – Грамада – Клинчарница – Преслоп (1122).
б) Врањски одред: Леви одсек (4. кадровски пук од 3 батаљона; 1. пук III. позива од 2 батаљона; 4. батаљон 10. пука I. позива; 2 чете 3. пука III. позива; 2 чете добровољаца; 1 батаљон последње одбране; 4 брзометна аустриска заплењена топа; 2 брдска и 2 пољска брзометна топа), од Масуричке реке до Мораве држи положаје на десној обали Јелашничке реке. Десни одсек (1. пук III. позива од 3 батаљона; 1. батаљон 16. пука I. позива од 3 чете; 1 батаљон 3. пука I. позива; 4. коњички пук од 3 ескадрона и 4 пољска брзометна заплењена топа), од Мораве до Ветернице држи положај на левој обали Стубаљске и Јовачке реке и то: Капиџик – Цер – Јасен – Трпељица – Калин Деја – Кучавица – Дренова чука – Китице – Липова глава – Пресвета – Китице.
У долини Мораве за одбрану исте и заштиту дрвеног моста на Морави код села Лепенице има: 1 ескадрон коњице, 1 чета кадровска и 1 митраљез. Угрожено је десно крило десног одсека. Непријатељ притискује стално на ово крило, да би обишао Моравске теснаце и овладао долином Ветернице. На целом фронту Јужно Моравских трупа, непријатељ је до 26. октобра дејствовао са 7. Рилском дивизијом у јачини око 4 пука. Од 26. октобра нагло је ојачан пешадијом и артилеријом према оба наша одсека. У долини Мораве, непријатељ на обема обалама реке држи положаје на левој обали Јелашничке и десној обали Стубаљске и Јовачке реке, затим раскрсницу Дренову главу – Деју и косу на селу Градњи. Од команданта II. армије 27. октобра у вече добивено је наређење ОБр. 9460 у овоме: „Трупе које стоје под вашом командом имају овај задатак: Трупе на левој обали Јужне Мораве одсудну одбрану. Нарочито правац: Големо село – Лесковац има да се брани до крајњег пожртвовања. Трупе на десној обали Јужне Мораве: постепену одбрану до преласка на леву обалу Јужне Мораве, а тада и оне одсудну одбрану. Према овоме изволите груписати своје снаге. Везу одржавати лево са трупама Свођског одреда, а десно са трупама, које захватају Кончулски теснац“. Командант Јужно Моравских трупа известио је команданта армије, да он не може да заузме нов положај захтеван наређењем ОБр. 9460, јер су му трупе биле распоређене за напад, него ће постепено да повија трупе, те да изведе ново груписање за остварење добивеног задатка. На ово је добивен од команданта армије одговор да ради према ситуацији, с тим, да треба да зна, да армија по директиви Врховне команде има постепено да иде на леву обалу Јужне Мораве.
Команданту Јужно Моравских трупа није било познато да постоје трупе у Кончулском теснацу, али је он већ раније био наредио команданту 4. коњичког пука, који је у долини Ветернице, да све правце, који воде са старог граничног фронта у долину Ветернице осмотри. На основу армиског наређења послате су патроле за хватање веза са трупама у Кончулском теснацу. Команданту Власинског одреда наређено је, да ухвати везу са десним крилом Свођског одреда код Баванске главе.
Операције трупа Нове области
1) Дејство Брегалничке дивизије. У времену кад је непријатељ пробио коритом Лепенца и заузео Качаник, 16. пук I. позива; 3. кадровски пук и 2 батаљона 2. пука I. позива разбивени су у борби на падинама леве обале Лепенца и принуђени да се повуку. На такав начин у току 27. октобра по подне 16. пук I. позива прикупљао се код с. Сојева, а 3. кадровски пук и батаљони 2. пука I. позива у Урошевцу. У току истог дана, 2 батаљона 20. кадровског пука, који су били у покрету десном обалом Лепенца ка Кучковом брду, наишли су на јаче непријатељске снаге код Горанца и повукли се под борбом ка Урошевцу. После ових догађаја од команданта трупа Нове Области добивено је наређење, да се пошто пото задржава надирање непријатеља теснацем. Команданту Вардарске дивизије наређено је, да од својих трупа упути привремено у с. Сојево један пук са 2 брдска топа. Трупе Брегалничке дивизије понова се враћају на линију: Елез – Стари Качаник -Белиградце.
2) Дејство Вардарске дивизије. Овога дана (27. октобра) непријатељ је отпочео напад у 6 часова на положај Дуплицу. Борба се водила целог дана; напад је одбивен. Извиђачка чета у правцу Мучибаба, изазвала је непријатељску ватру целе једне батерије са положаја Мучибабе. Извиђачка чета у правцу Сефери, изазвала је непријатељску пешадиску ватру из утврђеног Сеферског положаја. Ове чете су остале у контакту са непријатељем. Према извештају повереника, да на Мучибаби има два велика топа и око једног батаљона пешадије у коме има и Арнаута и да на положају Мучибаба има доста пешадије и 8 брдских топова, командант дивизије ценио је, да на фронту дивизије непријатељ у првој линији има најмање 2 пука пешадије са 2 брдске и 2 пољске батерије; 2 топа већег калибра и доста Арнаута качака. Срески начелник из села Витина јавља, да су се Арнаути у сливу Бинче побунили и да их има око 600 помешаних са бугарским комитама и да су наоружани пушкама и бомбама. Од команданта трупа Нове Области добивено је наређење ОБр. 9833, да се упути привремено команданту Брегалничке дивизије 1 пук са 2 брдска топа. Командант дивизије наредио је, да се 12. пук III. позива крене у 17.30 часова из с. Ропотова за Гиљане, ту да се снабде потребама и 28. октобра у 3 часа да се крене са 5. Дебанжовом батеријом у Урошевац, где да се стави под команду команданта трупа Нове Области.
3) Дејство трупа под командом команданта Битољске дивизиске области. Са командантом Битољске дивизиске области пуковником Душаном Васићем, командант трупа Нове Области слабо је могао одржавати везу због губитка Скопља, а на телефонској линији: Љум Кула -Пишкопеја, још нису били постављени изолатори.
а) Вардарски одред. Непријатељ је још 26. октобра успео, да наша слабија одељења, која су штитила железнички мост на Вардару јужно од Кадине реке, потисне и заузме коту 685 (Карабуњиште). Командант Битољске дивизиске области наредио је, да се та кота поврати; одаслана су 2 батаљона (један из 2. пука и један из 14. пука) са 2 митраљеза и 1 брзометним топом. У току 27. октобра наше трупе нису биле у стању да поврате коту 685. У исто време нападао је непријатељ на Велес, али је одбивен. Један батаљон 14. пука бранио је одсек од Црне реке до Бабуне, везујући се са Французима на реци Бабуни. Командант Битољске дивизиске области наредио је, да се утврди гребен планине Бабуне. У том циљу упутио је 1 чету и 1 батаљон 1. пука III. позива на линију: с. Костанци – Мукош – Присат – Никодим – Плетвар, где су већ раније била упућена и 3 топа 6. позициске батерије.
б) Тетовски одред: 13. пук стигао је 26. октобра у 16 час. у с. Здуње. Да би се трупе одмориле, одред прикупио и уредио остао је пук 27. октобра у с. Здуњу. Веза Тетово – Качаник била је прекинута.
На основи неповољне ситуације у Новој Области, наредила је Врховна команда са ОБр. 23275 од 27. октобра, да командант I. армије одмах упути Дунавску дивизију II. позива најкраћим путом преко Краљева, Рашке и Митровице у Приштину, на расположење команданта трупа Нове Области.